Rečnik

Svi građani zainteresovani za kupovinu stana, od danas mogu da računaju na kredit uz subvenciju države.

Tako glasi vest na B92. A pošto država nema magični štapić kojim kamenje pretvara u zlato, istu vest je ispravnije napisati ovako:

Svi građani zainteresovani za kupovinu stana, od danas mogu da računaju na kredit uz subvenciju građana koji nisu zainteresovani za kupovinu stana.

Kultura iznad zakona

Nekoliko reditelja je stalo u zaštitu Polanskog i kažu da "smatraju neprihvatljivim da policija za hapšenje koristi međunarodni kulturni događaj - filmski festival na kojem se odaje priznanje jednom od najvećih reditelja."

Očigledno ne smatraju skandaloznim odavanje priznanja nekome ko je već 32 godine u bekstvu! Možda je Polanski, što kaže švajcarski reditelj Oto Weismann "pre 32 godine napravio malu grešku", ali je za 32 godine mogao sto puta da je ispravi.

Ovde se više ne radi o tome da li je ili nije silovao 13-ogodišnju devojčicu. Radi se o tome da se on već 32 godine beži od pravde, a da mu Ciriški festival dodeljuje nagradu za životno delo! Mnogi glumci i reditelji kažu za njega da je "sjajan tip". Možda, ali kakve to veze ima?

Mit o učetvorostručavanju administracije

Nekoliko puta sam čuo (recimo, ovde) da je administracija od 5. oktobra na ovamo porasla sa oko 8 hiljada na 28 hiljada zaposlenih. Glupost.

Tačno je da je broj zaposlenih u republičkoj administraciji znatno porastao. Ono što nije tačno je da su ti ljudi novozaposleni. Radi se, pre svega, o tome što je sa saveznog nivoa preuzet veliki broj ljudi, uključujući i neke kompletne resore, poput Uprave carina sa oko 3.000 zaposlenih, Ministarstva odbrane (plus cela vojska), ili Ministarstva spoljnih poslova.

Evo podataka Republičkog zavoda za statistiku. U prvom delu tabele (kliknite na nju da bi bolje videli) je ono što bi mogli da nazovemo "Uprava i javne službe", a u drugom su "Javna i komunalna preduzeća". Javnim preduzećima nedostaju Železnice (koje su grupisane sa ostalim kopnenim saobraćajem, pa nisam mogao da ih izvučem), verovatno nema ni Srbijašuma ni Srbijavoda, ali oni nisu toliko ni bitni. Takođe, "Telekomunikacije" sada obuhvataju i Telenor i VIP, a možda i privatne internet provajdere.



Poenta je da javni sektor nije "eksplodirao" posle 5. oktobra. Osnovana je gomila novih institucija, od kojih su neke smislene (poput Agencije za privatizaciju), ali su neke, u najmanju ruku problematične, poput Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, na primer. Zakon o volontiranju predviđa i osnivanje Agencije za volontiranje.

Ali, i pored svega toga, broj zaposlenih je "tu negde". Najviše se povećao broj zaposlenih u prosveti, što je, sa jedne strane smešno, jer se broj đaka konstantno smanjuje, ali su, sa druge strane, uvedeni novi predmeti, uvedeno je obavezno predškolsko, uče se dva jezika u osnovnoj školi. Ja ovde ne vidim ništa skandalozno, sa aspekta PORASTA.

Međutim, ja ne mogu da budem zadovoljan time što vlasti posle 5. oktobra nisu značajno povećali broj zaposlenih u državnoj službi. Ja sam od njih očekivao značajno smanjenje, a do njega nije došlo.

Potrebe korisnika

Juče smo videli kako JAT vodi računa o svojim putnicima. Evo sličnog primera iz Sovjetskog Saveza. Citat je iz knjige "Dismantling Utopia: How Information Ended the Soviet Union", a prenesi ga David Henderson sa Econloga:

Zapazio sam da su najduži redovi u Moskvi za kupovinu cipela. Prvo sam pomislio da neefikasna sovjetska ekonomija ne proizvodi dovoljno cipela i da zato ljudi čak i u glavnom gradu moraju da čekaju satima u redu da bi ih kupili. Onda sam pogledao statistike.

Nisam bio u pravu. Sovjetski Savez je bio najveći proizvođač cipela na svetu. Proizvodili su 800 miliona pari cipela godišnje - duplo više od Italije, tri puta više od Amerike, četiri puta više od Kine. Proizvodnja je bila dovoljna da svaki građanin SSSR kupi tri para cipela godišnje.

Problem sa cipelama, ispostavilo se, nije u apsolutnoj nestašici. Problem je bio nešto suptilniji. Udobnost, dizajn i veličina cipela toliko nisu bili u skladu sa onim što je ljudima trebalo i što su ljudi želeli, da su bili voljni da stoje satima u redu kako bi kupili par cipela, obično uvoznih, koji im se sviđao.