DS je izašao sa još jednom idejom koja je je nastavak politike koja ovu stranku gura u pravcu teške levičarske demagogije i meni se čine u politčku istoriju Srbije. Mene su pozvali iz nekog razloga da im budem dekor na tom skupu, nisam stigao iz nekih poslovnih razloga da kažem šta mislimo tome, ali sam u pismenoj formi poslao odgovor koji je i u ovom postu. Preskačem jedino deo gde sam tvrdio da niko neće da kupuje od DS ono što već godinama nude drugi etablirani demagozi, pa makar ih pojačao najopasniji prodavac ekonomske magle gospodin Katić.
***
Kada je reč o efektima, set mera 1 bi doveo
do toga da bude još manje plasmana u privredi. Banke mogu i da povuku svoje
plasmane iz Srbije. Ono što banke ne mogu, to je da žmure na rizike. Kamate
neće pasti u momentu kada se ruše najveći dužnici bankarskog sektora. Banke već
sada u suštini imaju velike potencijalne gubitke koji će se ogoliti na ovaj ili
onaj način i neće imati hepiend na kraju. Očekivati da će neko da sipa pare
austrijskih, nemačkih ili drugih penzionera u firme koje su rizične je
nerealno, kamate će pasti kada mi od Srbije stvorimo uređen sistem. Do tada
jako teško. Mere tipa inflacija + marža su prejednostavne, svaki plasman ima
svoj rizik, obavezna rezervisanja i još ponešto. Jedna greška i vi morate da
5-6 plasmana odradite da biste bili na nuli. Kako bilo, ovakve mere bi
dovele samo do još manjeg obima kreditiranja, a eventualno bi banke kroz
još jedan krug pokušale da spasu svoje plasmane u firmama gde su se već
zaglibile, što one ustvari i rade. Ako baš hoćete da se ovaj proces gde niko
nije srećan završi, banke treba da tamo gde nema nade da se u dogledno vreme
stvari poprave uđu u vlasništvu i same kusaju svoje odluke.
Za stambene kredite ne znam kako mogu biti
niži nego sada.
Kada je reč o drugom paketu mera, većina
banaka i koristi srednji kurs NBS. One koje ne koriste bi trebalo da budu
kažnjene na tržištu, valjda. Na klijentima je da se informišu, kredit nije
kupovina paradajza. Kada je reč o bankomatima ne vidim ijedan razlog zašto bi
neko ko je klijent druge banke mogao za sitne pare da koristi usluge druge
banke. To je kao da kupim godišnju kartu za skijanje na Zlatiboru, a da hoću da
se za iste pare skijam na Kopaoniku. Ne ide. Bankarske provizije uopšte nisu
tako visoke, a pogotovo ne 1000 dinara na nivou domaćinstva, ali bi klijenti
mogli da krenu da koriste e-banking. Kada uđu u banke oni uzimaju vreme nekoga
ko od toga treba da zaradi platu. Kod kursa je ista stvar, banke koje imaju
bolje kurseve bolje prolaze u masi. One koje imaju visok spred za građanstvo
ustvari ne žele da se smaraju sa sitnim transakcijama. Za to postoje
menjačnice. Trošak za obradu kredita možete odmah ukinuti i on će vam se pojaviti
u za neki promil višoj kamati. Troškovi se ne ukidaju sekirom. Privremena
otplata kredita je za banku isto što i kada biste vi nekome rentirali kuću na
pet godina, a on posle tri godine kaže, ja nešto ne bih da i dalje rentiram,
odoh ja svojim putem, a vi onda morate da smislite kome da izdate kuću u te dve
godine. To košta.
Kada je reč o sistemskim merama tu imate punu
podršku za prve dve. Pare koje su otete kroz nezakonito povećanje fiksnog dela
moraju da se retroaktivno vrate. Subvencionisanje kamatnih stopa treba u
potpunosti ukinuti jer se najčešće država zaduži kod banaka da bi
subvencionisala kamatne stope na kredite koje privreda vuče od banaka. Meru tri
će banke lako zaobići tako da je bez veze, a i sama mera je bez veze jer smisao
svakog posla je da zarađujete, ako banke ne mogu da plasiraju sredstva nije tu
problem do njih. To je kao da kažnjavate prodavca zato što nije uspeo nešto da
proda. Mera 4 će najbolje uspeti ako to budu radili portali koji su privatni i
koji se već sada lepo razvijaju. I ti saveti treba da koštaju nešto jer valjda
znanje ima neku cenu na tržištu.
