Komplikacije

Bosna je komplikovana država. Toliko komplikovana da, navodno, mora malo da se pojednostavi da bi postala članica EU.

Šta onda reći za Belgiju, koja je jedna od "država-utemeljivača" Evropske unije? Pogledajte prvih par članova belgijskog ustava, na koji mi je pažnju skrenuo Čarls Kroford.

Član 1

Belgija je federalna država, sastavljena od zajednica i regiona.

Član 2

Belgija se sastoji od tri zajednice: francuske, flamanske i nemačke zajednice.

Član 3

Belgija se sastoji od tri regiona: valonskog, flamanskog i Briselskog.

Član 4

Belgija ima četiri jezička regiona: francuski, holandski, dvojezički region glavnog grada Brisela i nemački. Svaka komuna (okrug) Kraljevine je deo jednog od ova četiri jezička regiona.

Dva entiteta (od kojih je jedan podeljen na kantone) i jedan distrikt više i ne deluju tako komplikovano. Makar se međusobno ne preklapaju.

Birokratija

Zašto za običnu bankarsku transakciju u Srbiji treba žrtvovati slobodno popodne i pola krošnje drveta (pretvorenu u dva kilograma papira)? Ko je kriv za taj pakao besmislenih bankarskih procedura? Iznenadićete se, ali za maltretiranje bankarskih klijenata u Srbiji nisu krive banke. Kriva je Narodna banka Srbije. Šta mislite zašto? Zato što oni koji propisuju bankarske procedure (NBS), vas bankarske klijente, s visine i hladovine svojih udobnih birokratskih fotelja, ne vide. A i zašto bi? Za njih bankarski biznis su brojevi i procenti, a ne ljudi. A i zato što smatraju da su nedodirljivi, zato što im se može, a pre svega zato što ne znaju i ne žele da znaju kako je u naprednom svetu. Zato vas i maltretiraju besmislenim procedurama. Dok svuda u svetu klijent postaje prioritet, u Srbiji se i dalje sprovodi bankarstvo s početka devetnaestog veka. Zašto je to tako? Pa zato što Narodna banka Srbije i dalje živi u vremenu „Dange“ i „Stradije“ i Branislava Nušića. Za njih 20. vek još nije ni počeo, a o 21. da i ne pričamo. U stvari, pitanje je da li je za njih uopšte i došao kapitalizam, da li su čuli šta znači reč slobodno tržište, važnost uzajamnog poverenja i ono da je kupac uvek u pravu.

Iz odličnog teksta Miodraga Kostića u Akteru. Hvala Nemanji na mejlu.

Moram priznati da je i za mene bilo otkrovenje kada sam ovo shvatio. Naime, pre jedno 6-7 godina sam otišao u banku u kojoj radi moja drugarica iz osnovne škole. Počela je da lupa neke silne pečate i dala mi je jedno 10 papira da potpišem i ja je pitam "Pa dobro, bre, šta će vam sve to?", ona kaže "Ma ne treba to nama uopšte, ali NBS zahteva." Od tada sam postao znatno manje drčan u razgovoru sa bankarskim službenicima.

Dve stvari koje nisam znao o Drugom svetskom ratu

1. SAD i SSSR su priznale tzv Višijevsku vladu u Francuskoj, koja je nastala nakon okupacije od strane Nemačke i održavale su normalne diplomatske odnose sa tom vladom sve dok nisu ušle u rat.

2. SSSR je objavio rat Japanu tak 8. avgusta 1945. godine, dva dana NAKON bačene bombe na Hirošimu i dan pre bacanja bombe na Nagasaki.