Nobelovac za ekonomiju nije ekonomista

Shapley:

Ja sebe smatram matematičarem. Nikad u životu nisam položio ni jedan ekonomski predmet.

Prošle godine smo imali nobelovce koji nisu znali jednu rečenicu da proslove o ekonomskoj krizi, o njenim uzrocima i posledicama. Tražili su da im daju parametre pa da izračunaju. Sad imamo jednog koji tvrdi da je matematičar i iskreno je začuđen otkud njemu nagrada. Imali smo više godina psihologe Nobelovce koji tvrde da su u laboratoriji i eksperimentima otkrili ovo ili ono o ljudskim preferencijama. Pitam se šta je sledeće - Nobelovac za ekonomiju koji će da se bavi uticajem joge i transcendentalne meditacije na agregatnu tražnju? Ili neki lekar koji će da da doprinos razumevanju fiziologije potrošnje - koji deo mozga upravlja ekonomskim ponašanjem? 

U tekstu koji sam linkovao imate predvidive pohvalne komentare, a najbolji je jedan koji tvrdi da je ova nagrada važna jer postoje "problemi koje tržište ne može da reši" pa se moraju iznalaziti ovakva indirektna teorijska rešenja. Jedino je zaboravio da doda da problemi koje Shapley i Roth "rešavaju" tržište ne može da reši samo zato što je zabranjeno, tj ukinuto državnim dekretom (npr.tržište bubrega).

Stručna javnost i kurs

Vrlo je jednostavno. NBS je malo usporila proizvodnju dinara, povećala referentnu kamatu nekoliko puta uzastopno i dinar je počeo da jača.

Pre dva meseca pričalo se da dinar pada nezaustavljvo, jer zavisi od realnih faktora i konkurentnosti privrede, a sada je odjenom počeo da raste. Nisu srpski preduzetnici izmislili internet i povećali konkurentnost, već je jedina promena u odnosu na stanje od pre dva meseca bilo zatezanje monetarne politike od strane NBS. Ako do sada nije bilo, trebalo bi da makar na osnovu ove epizode bude očigledno ko kontroliše kurs dinara i kako se to radi.

Ali nije -- stručnjaci i dalje udaraju na sve strane.

"NBS nema magičnu polugu, i Jorgovanka Tabaković ne može da bude magični guverner koji se bori protiv vetrenjača", kaže Goran Pitić. 

Naprotiv, NBS upravo ima magičnu polugu! Ako cela srpska ekonomija sutra propadne u rupu, a NBS obustavi štampanje ili čak smanji ponudu dinara, dinar će jačati.

Nekonkurentnost privrede je stvar loša po sebi i ona je glavi razlog što jedna zemlja ima nizak životni standard. Ali nekonkurentnost nema nikakve veze sa nominalnim veličinama kao što je devizni kurs.

Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, kaže za RTS da je NBS pre dva dana počela da kupuje devize na tržištu, prvi put posle nekoliko meseci, i istakao da je to doprinelo stabilizaciji kursa. 

Privrednike bi trebalo izuzeti iz kritika ali razjašnjenja radi: kad NBS kupuje devize ona ustvari slabi dinar. Uzročnost je ovde obrnuta -- nije dinar ojačao jer NBS kupuje devize, već NBS kupuje devize jer misli da je sada dinar prejak. A ojačao je zbog restriktivnije monetarne politike i povećanja referentne kamatne stope.

Nebojša Savić, koji je predložen za predsednika Saveta NBS, smatra da se kurs stabilizovao na nivou ponude i tražnje, ali dodaje da je to stabilizacija u kratkom roku. Savić ističe da je ključni problem nekonkurentnost naše privrede i što što nemamo dovoljno deviznog priliva. 

"Dok god budemo imali problema sa deviznim prilivom, imaćemo dugoročni problem sa kursom", navodi Savić. 

U kontekstu kursa, devizni priliv ima značenja samo relativno prema "prilivu" dinara iz topčiderske štamparije. Ako je priliv deviza nula, a priliv dinara takođe nula, onda promene kursa neće biti. "Nema dovoljno priliva deviza" je beznačajna tvrdnja. Šta je to "dovoljan" priliv? Dovoljan za šta, u odnosu na šta?

Odgovor je, "dovoljan" u odnosu na priliv dinara iz NBS. Dok priliv deviza nije pod našom direktnom kontrolom, priliv dinara jeste. Koliki god da je priliv deviza iz inostranstva, problem nije u tome, problem je što je priliv dinara iz NBS stalno nešto veći.