Kraj recesije?

Sve je vise znakova da je, barem sto se SAD tice, recesija pri kraju, odnosno da je ekonomska aktivnost, kako to ekonomisti kazu "dotakla dno" i da pocinje da se oporavlja.

Cene kuca su tokom januara porasle 1,7%, prvi put posle skoro dve godine, pri cemu je u februaru prodaja kuca porasla 4,7%. To je prvi znak da je najgore proslo i da je najboljnija faza prilagodjavanja iza nas. Drugi vazan indikator koliko je kraj recesije blizu su industrije trajnih kapitalnih dobara jer one, pored gradjevine i kuca, bivaju najteze pogodjene recesijama. Posle visemesecnog kontinuiranog pada, koji je u januaru ove godine iznosio preko 7%, proizvodnja trajnih industrijskih dobara je u februaru porasla 3,4%. Posto su ova dobra u velikoj meri nespecificna proizvodna dobra, veliki porast njihove proizvodnje oznacava otpimizam poslovne zajednice u pogledu buducih performansi citave ekonomije (npr. kad prozivodnja celika i alumijuma raste to znaci da automobilska, traktorska i avionska industrija povecavaju naruzbine). Ekspanzija (izgleda) pocinje opet.

Kako je to zabavno. "Majka svih kriza", najgora ekonomska katastrofa posle Velike Depresije, koja je pokazala da je kapitalizam propao, zbog koje su marksisti poverovali da je ponovo svanulo njihovih pet minuta, prolazi posle nekoliko meseci, takoreci sama od sebe, pre nego sto je i jedna jedina mera predsednika Obame iz njegovog novog Njudila pocela da deluje. Stimulus plan od 800 milijardi dolara koji je trebalo da "spasi americku privredu od propasti" i "pokrene proizvodnju" je donet pre nesto vise od mesec dana, a podaci kazu da je privreda pocela da se oporavlja sama od sebe pre toga, otprilike u vreme dok je Obama polagao zakletvu, ili cak i nesto pre toga. Da ironija bude potpuna, jedine pare koje je federalna vlada vec potrosila na "resavanje krize" jesu Busovi i Obamini pokusaji da se lose banke spasu ubrizgavanjem skoro 1000 milijardi svezeg kapitala, sto je politika za koju postoji skoro opsti konsenzus da je bila cist fijasko, koji je samo pogorsao stvar.

Ovo samo dodatno pokazuje do koje mere je recesija iskoriscena kao izgovor za stvari koje je vlada htela da ucini i inace, ali ne bi bile popularne ili bi bih bilo teze prodati u normalnim uslovima: nacionalizacija zdravstvenog osiguranja, povecanje izdataka za obrazovanje, subvencije za zelenu energiju i jacanje sindikata. Obama je cak u jednom trenutku okrivio lose zdravstveno osiguranje i nedostatak cape-and-trade rezima za recesiju! Da ponovo parafraziramo sefa njegovog kabineta: "ne treba protraciti krizu". Ova kriza u tom smislu svakako nije protracena.

Pričajte sa predsednikom

Barak Obama je pokrenuo veoma zanimljivu stvar - preko sajta Bele kuće možete mu postaviti pitanja, kao i glasati za pitanja koja su postavili drugi ljudi. Predsednik će sutra odgovarati na neka od najpopularnijih.

Naravno, skeptik će odmah posumnjati da se radi o nameštenim pitanjima, ali, sve jedno, čak i ako je tako, mislim da ovu inicijativu treba pozdraviti. 

Što me dovodi do sledećeg sci-fi scenarija koji, čini mi se, nije tako daleko... Umesto da se TV program prekida kako bi nas informisali kako možemo da izbacimo nekoga iz kuće Velikog brata, Operacije trijumf, ili kako bi se prijavili za kviz, program se prekida uz sledeći tekst "Ukoliko ste za privatizaciju Telekoma Srbija, posaljite DA na 9991, a ukoliko ste protiv privatizacije pošaljite NE na 9991.". A onda, tri meseca nakon što su građani glasali za privatizaciju, na RTS-u se u 8 uveče organizuje emisija "Otvaranje ponuda" gde se otvaraju tri pristigle ponude, narod zatim glasa, a odabira se ona koja je dobila najviše glasova.

Pitanje koje se samo nameće je - da li bi takva direktna demokratija bila bolja od postojeće, reprezentativne?