Pages

24 February 2021

New kid on the block

Na političkoj sceni Srbije pojavio se novi igrač. U pitanju je Alek Kavčić, kako kaže “inženjer, naučnik”, doktor nauka i veoma imućan Srbin iz SAD. Do juče potpuno nepoznat javnosti, Kavčić je preko noći postao kućno ime, prisutan u velikom broju medija da bi u nedavnoj anketi 6% izabralo baš njega kao osobu koju najviše poštuju a da nije političar. Prilično veliki uspeh za jednog novopečenog političara. Ali o tome kasnije.

Kavčić je iz Srbije otišao jako davno. U Srbiji se, iz Indije, upisao u treći razred Matematičke gimnazije, diplomirao u Nemačkoj i potom otišao na post-diplomske studije na univerzitet Karnegi Melon. Tu mu je mentor bio čuveni Jose Moura i pod vođstvom tog mentora napravio je patent za koji se kasnije pokazalo, kroz veoma dug i skup sudski proces, da je veoma lukrativan. U međuvremenu je bio docent na Harvardu, pa profesor na Univerzitetu na Havajima. Sada je adjunct (predavač po pozivu) na Karnegi Melonu i živi na relaciji Ostin – Beograd.

 

Najveći deo svoje medijske vidljivosti i popularnosti Kavčić duguje inicijativi tzv. besplatnih udžbenika. Čim se covek udubi u tu priču, lako vidi da ne samo što tu ne postoje nikakvi besplatni udžbenici, već ona sa sobom vuče gomilu drugih posledica, od kreiranja državnog monopola u sferi udžbenika (Kavčić otvoreno kaže da Zavod za udžbenike treba da postane javni servis kao što je RTS) do podrivanja ugleda nastavnika i insistiranja na elektronskim formama učila iz ekoloških razloga. Kavčić je pametno kao svog arhi-neprijatelja postavio nemačku izdavačku kuću Klett, i ja ga još nijednom nisam čula da pominje npr. Kreativni centar ili Eduku, po koje njegova akcija ima istovetne posledice.

 

Sami politički stavovi Kavčića bi se najbolje mogle opisati rečju papazjanija. S jedne strane grmi po državnim univerzitetima jer “nigde više u svetu nema samoupravljanja” (treba nam valjda neki kvalitetniji menadžment kao u SAD gde je administracija postala daleko važnija od nastavnika) ali istovremeno, izbaciti privatne izdavače iz polja udžbenika. Povećati svakako autoritet nastavnika,”prosvetni radnik mora da bude na pijedestalu u društvu”, ali istovremeno, zar ne vidite da nastavnici nameću Klettov udžbenike jer su potkpljeni besplatnim hemijskim olovkama i tabletima? “Ovoj zemlji treba Robin Hud”, novac običnih ljudi se prelio u džepove elita i sad je narod siromašniji nego ikad – ipak, sve ove užasne pojave se mogu srediti takvom benignom intervencijom kao što je “ulaganje u obrazovanje”.

 

Kao i mnogi amateri koji ulaze u politiku, Kavčić je fasciniran trivijalnim uvidima. “Srbija je mala zemlja”, ponavlja stalno, a iz toga sledi da moramo da ulažemo u obrazovanje jer ne smemo dozvoliti da neko genijalno dete na selu ostane nepismeno. Za razliku od nas, Kina i SAD to mogu, jer imaju mnogo više stanovnika.

 

Ali mala zemlja ima i manje potrebe za genijalcima. Mi ne šaljemo rakete na Mesec niti nosače aviona u Tihi okean. Kad je krenula pandemija, svet nije pogledao u Srbiju i rekao – Srbi spasite nas, smislite nešto. Ne, svet se okrenuo tim standardnim igračima, mnogoljudnim i razvijenim zemljama i bio je u pravu. Kao mala zemlja mi u većoj meri koristimo znanja koje druge stvaraju i tu nema ničeg lošeg niti se to moze suštinski promeniti.

 

Kavčić često ističe kako Tesla i Pupin nisu bili iz Beograda, i zato i moramo da imamo to stvarno besplatno obrazovanje, da izvučemo tu genijalnu decu sa sela. Ali u selima – takvim gde bi besplatni udžbenici napravili razliku – više nema dece. Ne genijalne, nego nikakve. Ima mnogo pametne dece van Beograda ali daleko su oni od te bespomoćnosti i zaostalosti kakvu Kavčić zamišlja. Na svakom koraku se vidi to njegovo dugo odsustvo iz Srbije, taj neki dobronameran ali suštinski potcenjivački stav prema trenutnim kapacitetima. To je kombinovano sa glorifikacijom obrazovanja gde često insistira da se  “ne može nikad previše uložiti u obrazovanje”, što je naravno potpuno apsurdno ali ko je lud da se spori oko toga. I tako dobijamo tu neku platformu maglovitog veličanja obrazovanja kombinovag sa crowd-pleaserima poput besplatnih udžbenika sa kojom se u svi slažu ili makar ne nalaze vrednom osporavanja.

 

Stoga, ceo taj bućkuriš stavova njemu ne samo što ne smeta da se probije na političkoj sceni, nego je čak i prednost. Jer potencijalni glasači nisu ništa promišljeniji niti koherentniji od njega - u jednoj rečenici će urlati sto Vučić nije ukinuo pretplatu na RTS kao što je obećao, a u sledećoj aplaudirati ideji da Zavod za udžbenike bude isto što i RTS. I na mnogo mesta u svetu sa stizali na vlast, uglavnom na kraći rok, takvi likovi, fokusirani na jedno popularno pitanje iskombinovani sa gomilom opštih mesta i stavova koji su dovoljno retko izrečeni da na njih nisu razvijeni automatski odgovori. 

 

Zbog toga ja Kavčića vidim kao nekog ko ima potencijal Panića, da ujedini opoziciju, ili alternativno, kao nekog koga će Vučić, kao i mnoge ljute kritičare, uspešno da neutrališe postavljanjem na neku funkciju. 

17 February 2021

Moj bilten

Dragi čitaoci, 

Za par dana počinjem sa objavljivanjem samostalnog biltena. Pretplatnici će dobijati ozbiljne tekstove najmanje tri puta nedeljno, na teme iz ekonomije, biznisa, tehnoloških inovacija i političkih ideja. 

Da ne biste ništa propustili pretplatite se odmah!

Iz uvoda: 

Ovaj bilten radi prepoznatljivosti nosi isto ime kao i blog, ali je njegova svrha drugačija. U poslednjih desetak godina svet su zahvatile velike tehnološke, ideološke i političke promene. Cilj biltena nije da se polemički zalaže za poseban skup ideja, iako će one neminovno obojiti moj pristup, već da bude hronika pomenutih promena i njihovih ekonomskih posledica. Očekujte pre svega tekstove vezane za savremene događaje na preseku ekonomije, biznisa, političkih ideologija i tehnoloških inovacija.

Besplatna verzija biltena omogućava Vam uvid u povremene besplatne tekstove. Pretplatom dobijate najmanje tri teksta nedeljno na e-mail, kao i pristup sajtu i arhivi tekstova. 

Hvala! 

28 January 2021

GameStop

Šta se ovde kog vraga događa? 

Short-selling je opklada na pad cena akcija neke firme. Recimo da akcija GameStopa košta 5$ danas na berzi, a ja mislim da će ta firma uskoro bankrotirati ili barem izgubiti na vrednosti. Kako mogu od toga da zaradim? Tako što pozajmim masu akcija GameStopa i prodam ih za $5 svaku. Kada za tri meseca firma stvarno propadne i cena akcija padne na nulu, ili barem padne bilo kako, onda ja lepo kupim te akcije po tadašnjoj, nižoj ceni i vratim ih onome od koga sam pozajmio. Razlika između više cene po kojoj sam ranije prodao pozajmljene akcije i niže cene po kojoj sada kupujem akcije, ide meni. 

Ovo u principu može svako da uradi ali uglavnom rade finansijske institucije i profesionalci u njima. I to se radi u tolikoj meri da se ponekad pozajmi više akcija nego što na tržištu stvarno postoji, jer ista akcija može da nekoliko puta kruži u lancu. 

GameStop je stagnantna firma koja drži klasične prodavnice video igara. Zato njoj mnogi hedž fondovi (čitaj: fondovi u kojima je novac bogatih ljudi i koji se često bave komplikovanim trgovinama, dakle ne tipični penzioni fond) predviđaju propast i masovno su short-sellovali, u nedostatku boljeg termina, njihove akcije. 

U međuvremenu je, nezavisno od svega toga, u Americi a sve više i širom sveta, jako naraslo amatersko trgovanje akcijama. U poslednjih nekoliko godina provizije za trgovine običnih ljudi su pale na nulu i može se trgovati jako malim sumama, kroz jednostavnu telefonsku aplikaciju. A kad ljudi trguju oni i razgovaraju, pa su paralelno sa amaterskom trgovinom rasli i internet forumi za diskusiju. A kad se mnogo ljudi okuplja i razgovara sa nekim interesom u vidu, tu ume da se nagomila i dosta pameti. 

Tako je jedan forum sa Reddita došao na ideju da doaka hedž-fondovima koji se klade na propast GameStopa. Shvatili su da se GameStop jako mnogo short-selluje -- a to znači da će fondovi koji su akcije GameStopa pozajmili i prodali, u jednom trenutku morati da ih vrate onome od koga su ih pozajmili. Moraće, dakle, da ih kupe. 

Fondovi su, naravno, planirali da akcije kupe i vrate kada im cena padne. Ali šta ako cena akcija GameStopa nastavi da raste? Šta ako se mi svi udružimo da kupujemo akcije GameStopa, onda kupujemo još i još i uporno odbijamo da ih prodamo? Onda će njihova cena samo rasti i rasti. 

Kako cena akcija raste, tako će i hedž fondovi koji su se kladili na njihov pad morati početi da ih kupuju da bi pokrili pozicije, odnosno vratili akcije koje duguju. A kada ih i fondovi kupuju njihova cena će još i više rasti.  

Dokle to može tako? Stvar je u tome, kao što su forumaši shvatili, da je ovih pozajmljenih akcija jako mnogo i da zato oni svoje akcije mogu držati u nedogled. Ovo nije bezumni balon već dobro proračunata kolektivna akcija. Ovo nije ni piramidalna šema jer konačna tražnja za akcijama postoji. Znamo da ima fondova koji ih na kraju moraju kupiti. Kod GameStopa ima više short pozicija koje iziskuju kupovinu akcija da bi se pokrile nego što ukupno ima akcija na tržištu - toliko su hedž fondovi bili sigurni u njihov pad i zaleteli se u to. Pitanje je samo po kojoj ceni će ih kupiti. A što duže forumaši istrajavaju u neprodavanju i što se više njih priključuje kupovini, to će cena po kojoj će hedž fondovi na kraju od njih kupovati biti veća. 

GameStop je pre par meseci koštao nekih 5$ po akciji. Danas ide negde između 200$ i 350$, a forumaši se zaklinju da će držati sve do $5,000. I hedž fondovi su već u problemu. Oni već i sada uveliko kupuju akcije da bi delimično pokrili te pozicije. Jedan, Melvin Capital, morao je dobiti finansijsku pomoć drugih velikih kuća, praktično privatni bailout od nekoliko milijardi dolara.   

Sam ovaj proces nije nov. Hedž fondovi su to već radili jedni drugima. Ali je ovo prvi put da grupa amatera, neki sa vrlo malim iznosima a neki sa malo većim, to radi hedž fondovima. Takva koordinacija do sada nije bila moguća. Potrebno je da se veliki broj ljudi složi, da zajedno rizikuju i da ne popuštaju. 

Koordinacija je sada moguća zbog tehnologije: aplikacije za besplatno trgovanje (Robinhood kao sada najpoznaitji) i forumi poput Reddita su potreban uslov za koordinaciju i međusobno ohrabrivanje. Pogledajte taj forum na Redittu i videćete kako se igrači međusobno bodre: izdrži, čuvaj, kupuj, nikako ne prodaj, te poruke idu i ne prestaju. Ne dajte se pasjim sinovima, Borise Davidoviču. 

Ali čini mi se da tehnologija nije i dovoljan uslov. Sve je ovo poprimilo klasnu dimenziju. Obični ljudi, neki očigledno vrlo pametni i finansijski sofistikovani, udružili su se da ratuju protiv elitnih hedž fondova. Njih ne okuplja puki finanijski interes, već i inat, solidarnost i želja da sa zajednicom koju su stvorili nadmudre i nadjačaju velike i etablirane.  

Stvari su se danas dodatno zaoštrile. Wall Street je počeo da se bori sa Reddit varvarima ne samo finansijskim sredstvima. Aplikacije za trgovinu su danas, u očiglednom pokušaju da pomognu Wall Streetu, blokirale kupovinu GameStopa i nekolio drugih firmi (jer već ima i drugih kandidata i uveliko ide nagomilavanje njihovih akcija). To se sve dešava u nedeljama posle sličnih poteza na polju medijske kontrole i cenzure kojoj drugi tehnološki džinovi pribegavaju. 

Tehnologija je u poslednjih 10-15 godina spljoštila informacionu piramidu i iznenada otvorila mogućnost horizontalne komunikacije na globalnom planu. Pre nekoliko godina mislili smo da su političke promene i uspon populizma glavna posledica. Izgleda da je to bio samo početak. Videćemo još mnogo decentralizacije i rušenja etabliranih autoriteta u raznim poljima.