Najpoznatiji mlađi ekonomista Steven Levitt i jedan od najzanimljivijih mlađih sociologa Sudhir Venkatesh su pripremili rad pod nazivom "Empirijska analiza ulične prostitucije".
Vrlo, vrlo zanimljivo. Nekoliko nalaza koji se odnose na Čikago:
- prosečna prostitutka zarađuje između 25 i 30 dolara na sat, što je četiri puta više nego što bi zarađivala da se bavi nekim drugim poslom
- makroi su, izgleda, vrlo korisni, jer prostitutke sa makroom zarađuju više i zaštićenije su nego kada rade solo
- veća je verovatnoća da prostitutka "plati" kaznu policajcu u naturi, nego da bude uhapšena
15 January 2008
Ekonomske slobode 2008.
Indeks ekonomskih sloboda Heritage fondacije za 2008. kaže 1. Hong Kong, 2. Singapur, 3. Irska, 4. Australija, 5. SAD, itd.
Srbija i dalje nije rangirana, ovaj put kažu da je zbog nedostatka podataka.
Srbija i dalje nije rangirana, ovaj put kažu da je zbog nedostatka podataka.
Predsednički izbori u Srbiji 2008
Kategorija:
Politika
Nažalost, nema mnogo toga ohrabrujućeg da se kaže u odnosu na ono što smo već više puta ponavljali. U Srbiji nema kandidata koji bi zavređivao specifičnu podršku na osnovu liberalnih elemenata svog programa. Nacionalizam, etatizam, socijalističke ekonomske politike, demagogija - to su osnovni elementi svih, ili skoro svih programskih platformi kandidata.
Pogledajmo dva glavna favorita. Boris Tadić pokušava da igra onu ulogu koju je godinama unazad igrao Koštunica: "nacionalnu i demokratsku u isti mah", ili "i Kosovo i Evropa", kako se to danas kaže. Pošto je Koštunica u međuvremenu postao veći radikal od radikala, Tadić se trudi da preuzme njegovu ulogu, kombinacijom patriotskog bildovanja ("za jaku Srbiju" itd) i evro-propagande.
Što se tiče njegovog programa, on ima svoj plan u pet tačaka: a tačke su mu osim političke stabilnosti sve sama zalaganja za još veći etatizam i državnu potrošnju - "ulaganja" u, što će reći državna potrošnja za, infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje. Kaže Tadić: "Квалитетно лечење мора да буде неотуђиво право сваког, а не привилегија." Ili "Образовање мора да буде доступно свима, под једнаким условима".
Osim ovoga, Tadić je ponovo krenuo sa pričom o 500 000 radnih mesta, koju je takođe prodavao u prethodnoj kampanji. No, opet je ostalo nejasno da li tih 500 000 mesta misli da obezbedi u Narodnoj kancelariji predsednika, ili negde drugde. Ako misli da će ih stvoriti kreiranjem ekonomskih uslova za povećano zapošljavanje, onda je ostalo nejasno kakve promene u ekonomskoj politici on predlaže u odnosu na sadašnju.
Tomislav Nikolić je još zanimljivija priča. Pošto mu je jedna američka (o užasa) marketinška agencija savetovala da se okane Karlobaga i Virovitice, skine bedževe sa Šešeljevim likom i izbegne bilo kakvo spominjanje istog u kampanji, te da se predstavi, sasvim u duhu američkih kampanja, kao miran porodični čovek, Toma je izgleda rešio da ode i korak dalje u svom upodobljivanju standardima zapadnjačke političke korektnosti. Naporedo sa pričom o Srbiji kao ponosnoj zemlji (ništa specijalno i čak bledunjavo u odnosu na Tadića) Toma kao svoj drugi prioritet navodi "pravedno društvo", gde je takođe sasvim na tragu Borisa Tadića. Pazite sad: "Мој други председнички приоритет је стварање друштва једнаких шанси. Будућност младе генерације зависи од постојања једнаких могућности за образовање сваког младог човека. Сигурност старије генерације огледа се у потпуно доступном и квалитетном здравственом систему и пензијама усклађеним са нето зарадама на нивоу од најмање 70%. Солидарност међу генерацијама мора да постоји, она чини могућим право сваког грађанина на образовање и здравље. Зато је мој други приоритет бољи и праведнији живот свих грађана." To je vodeći kandidat "desnice" na ovim izborima. Da nije tragično bilo bi čak smešno. Kao da čitate proglas nekog beogradskog "soroševskog" NGO-a.
Dakle, kao što vidimo između Borisa Tadića i Tome Nikolića kao kandidata nema APSOLUTNO NIKAKVE RAZLIKE. Obojica su radikalno levičarski kandidati, sa blagim primesama nacionalizma.
Jedini koji još ostaje je Čedomir Jovanović, iako on nema nikakve šanse da uđe u drugi krug. Ranije smo videli da njegova stranka ima ekonomski program koji je daleko bolji od svih ostalih, ime liberalna u nazivu, i neku načelnu sklonost zalaganju za brze promene i tranziciju.
Nažalost, ova kampanja je pokazala da on nije uspeo da ode ni korak dalje od (sasvim dobrodošlog i važnog) prokazivanja Karadžića, Mladića i udbo-mafije, kao i pridika o evropskim vrednostima i suočavanju s prošlošću. Iako su sve to vrlo važne teme, od predsednika se očekuje da pođe i malo dalje od toga, i da nam nešto kaže o sadržaju promena koje on misli da preduzme. Da kaže nešto o privatizaciji (mimo galame na Miškovićeve monopole), porezima, državnoj potrošnji, individualizmu, okretanju pojedinca samom sebi itd. Ničeg od toga nema nažalost u Jovanovićevoj kampanji. Nema čak ni ekonomske demagogije a la Tadić ili Nikolić o penzijama, platama, besplatnom lečenju i obrazovanju.Sve se utopilo u nekoj neodređenoj priči o "promenama", pri čemu niko ne zna baš tačno u čemu bi se one sastojale, osim nastavka pridruživanja EU bez obzira na Kosovo (što mislim da će svako razuman podržati).
Vrhunac konfuzije je po meni njihova Povelja slobode, koja je koliko sam razumeo glavni programski dokument i pretenduje čak da podražava jezik anglosaksonskih povelja slobode. Ali, avaj - evo samo nekih aforizama iz nje: "Slobodni smo u sticanju ličnog bogatstva, obavezni da to omogućimo drugima." Da li ovo znači država ne treba da postavlja barijere siromašnima u sticanju kapitala (recimo kroz atak na vlasnička prava ili kroz visoke poreze na profit i dohodak, kojima se obeshrabruje akumulacija kapitala), ili pak da redistribuira dohodak siromašnima da bi im "omogućila" da imaju bogatstvo? To ostaje nejasno.
Ili: "Slobodni smo pred državom, obavezni pred društvom.". Šta znači da smo obavezni pred društvom, i šta je to "društvo"? Ili pogledajte ove "liberalne" proklamacije: "Slobodni smo za svaku istinu, odgovorni pred njom i obavezni da je čuvamo od neistine." ili "Slobodni smo da se suprotstavimo svakoj mani i svakom nedostatku, obavezni da štitimo i afirmišemo vrlinu.".
Ovo zaista liči na nekakvo jakobinsko-boljševičko uterivanje vrline, istine i dobra. Naravno, nije reč ni o kakvom jakobinizmu, nego o političkoj nepismenosti i rđavom obrazovanju. Nadasve, o odsustvu bilo kakvog poznavanja liberalizma.
Dakle, kao što vidimo ako ste liberal, 20. januara i 3. februara ostajete u kući. Naravno, moguće je i da spustite lestvicu, i da glasate na osnovu nekih drugih kriterijuma osim programa (recimo elementarne razumnosti), ali to je onda druga tema.
Pogledajmo dva glavna favorita. Boris Tadić pokušava da igra onu ulogu koju je godinama unazad igrao Koštunica: "nacionalnu i demokratsku u isti mah", ili "i Kosovo i Evropa", kako se to danas kaže. Pošto je Koštunica u međuvremenu postao veći radikal od radikala, Tadić se trudi da preuzme njegovu ulogu, kombinacijom patriotskog bildovanja ("za jaku Srbiju" itd) i evro-propagande.
Što se tiče njegovog programa, on ima svoj plan u pet tačaka: a tačke su mu osim političke stabilnosti sve sama zalaganja za još veći etatizam i državnu potrošnju - "ulaganja" u, što će reći državna potrošnja za, infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje. Kaže Tadić: "Квалитетно лечење мора да буде неотуђиво право сваког, а не привилегија." Ili "Образовање мора да буде доступно свима, под једнаким условима".
Osim ovoga, Tadić je ponovo krenuo sa pričom o 500 000 radnih mesta, koju je takođe prodavao u prethodnoj kampanji. No, opet je ostalo nejasno da li tih 500 000 mesta misli da obezbedi u Narodnoj kancelariji predsednika, ili negde drugde. Ako misli da će ih stvoriti kreiranjem ekonomskih uslova za povećano zapošljavanje, onda je ostalo nejasno kakve promene u ekonomskoj politici on predlaže u odnosu na sadašnju.
Tomislav Nikolić je još zanimljivija priča. Pošto mu je jedna američka (o užasa) marketinška agencija savetovala da se okane Karlobaga i Virovitice, skine bedževe sa Šešeljevim likom i izbegne bilo kakvo spominjanje istog u kampanji, te da se predstavi, sasvim u duhu američkih kampanja, kao miran porodični čovek, Toma je izgleda rešio da ode i korak dalje u svom upodobljivanju standardima zapadnjačke političke korektnosti. Naporedo sa pričom o Srbiji kao ponosnoj zemlji (ništa specijalno i čak bledunjavo u odnosu na Tadića) Toma kao svoj drugi prioritet navodi "pravedno društvo", gde je takođe sasvim na tragu Borisa Tadića. Pazite sad: "Мој други председнички приоритет је стварање друштва једнаких шанси. Будућност младе генерације зависи од постојања једнаких могућности за образовање сваког младог човека. Сигурност старије генерације огледа се у потпуно доступном и квалитетном здравственом систему и пензијама усклађеним са нето зарадама на нивоу од најмање 70%. Солидарност међу генерацијама мора да постоји, она чини могућим право сваког грађанина на образовање и здравље. Зато је мој други приоритет бољи и праведнији живот свих грађана." To je vodeći kandidat "desnice" na ovim izborima. Da nije tragično bilo bi čak smešno. Kao da čitate proglas nekog beogradskog "soroševskog" NGO-a.
Dakle, kao što vidimo između Borisa Tadića i Tome Nikolića kao kandidata nema APSOLUTNO NIKAKVE RAZLIKE. Obojica su radikalno levičarski kandidati, sa blagim primesama nacionalizma.
Jedini koji još ostaje je Čedomir Jovanović, iako on nema nikakve šanse da uđe u drugi krug. Ranije smo videli da njegova stranka ima ekonomski program koji je daleko bolji od svih ostalih, ime liberalna u nazivu, i neku načelnu sklonost zalaganju za brze promene i tranziciju.
Nažalost, ova kampanja je pokazala da on nije uspeo da ode ni korak dalje od (sasvim dobrodošlog i važnog) prokazivanja Karadžića, Mladića i udbo-mafije, kao i pridika o evropskim vrednostima i suočavanju s prošlošću. Iako su sve to vrlo važne teme, od predsednika se očekuje da pođe i malo dalje od toga, i da nam nešto kaže o sadržaju promena koje on misli da preduzme. Da kaže nešto o privatizaciji (mimo galame na Miškovićeve monopole), porezima, državnoj potrošnji, individualizmu, okretanju pojedinca samom sebi itd. Ničeg od toga nema nažalost u Jovanovićevoj kampanji. Nema čak ni ekonomske demagogije a la Tadić ili Nikolić o penzijama, platama, besplatnom lečenju i obrazovanju.Sve se utopilo u nekoj neodređenoj priči o "promenama", pri čemu niko ne zna baš tačno u čemu bi se one sastojale, osim nastavka pridruživanja EU bez obzira na Kosovo (što mislim da će svako razuman podržati).
Vrhunac konfuzije je po meni njihova Povelja slobode, koja je koliko sam razumeo glavni programski dokument i pretenduje čak da podražava jezik anglosaksonskih povelja slobode. Ali, avaj - evo samo nekih aforizama iz nje: "Slobodni smo u sticanju ličnog bogatstva, obavezni da to omogućimo drugima." Da li ovo znači država ne treba da postavlja barijere siromašnima u sticanju kapitala (recimo kroz atak na vlasnička prava ili kroz visoke poreze na profit i dohodak, kojima se obeshrabruje akumulacija kapitala), ili pak da redistribuira dohodak siromašnima da bi im "omogućila" da imaju bogatstvo? To ostaje nejasno.
Ili: "Slobodni smo pred državom, obavezni pred društvom.". Šta znači da smo obavezni pred društvom, i šta je to "društvo"? Ili pogledajte ove "liberalne" proklamacije: "Slobodni smo za svaku istinu, odgovorni pred njom i obavezni da je čuvamo od neistine." ili "Slobodni smo da se suprotstavimo svakoj mani i svakom nedostatku, obavezni da štitimo i afirmišemo vrlinu.".
Ovo zaista liči na nekakvo jakobinsko-boljševičko uterivanje vrline, istine i dobra. Naravno, nije reč ni o kakvom jakobinizmu, nego o političkoj nepismenosti i rđavom obrazovanju. Nadasve, o odsustvu bilo kakvog poznavanja liberalizma.
Dakle, kao što vidimo ako ste liberal, 20. januara i 3. februara ostajete u kući. Naravno, moguće je i da spustite lestvicu, i da glasate na osnovu nekih drugih kriterijuma osim programa (recimo elementarne razumnosti), ali to je onda druga tema.
Subscribe to:
Posts (Atom)