Nafta

Cena nafte je pala na 91 dolar i sa sobom povukla indekse moskovske berze za 17%, odnosno 11%.

Ali kako?

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže: "Naš sledeći cilj ostaje dobijanje statusa kandidata u 2009. godini, a naš cilj ulaska u EU 2014. ni na koji način nije promenjen". 

Pitanje je - kako ćemo da postanemo član 2014. godine, ako tada nećemo imati slobodnu trgovinu sa EU? Pre neki dan je isti potpredsednik izjavio da "Kod nekih od najvažnijih proizvoda, poput mleka, Srbija posle šest godina čuva 45 odsto postojeće zaštite, a nivo je 20 odsto za Hrvatsku, za kukuruz mi čuvamo 80 odsto, a Hrvatska 50 odsto, brašno – tamo gde mi čuvamo 65 odsto zaštite, to je 50 odsto za Hrvatsku" 

Da razjasnim. Ako SAA počne da se primenjuje od 1.1.2009. godine, a mi u šestoj godini sprovođenja sporazuma (znači, 2014. godine) imamo carinsku stopu na kukuruz u visini od 80% sadašnje stope (24%), kako ćemo onda ući u EU 2014. godine? EU može da pređe i preko Mladića i preko Kosova, ali ne može da pređe preko toga da država članica naplaćuje carine za robu iz ostalih EU zemalja.

A ako vas zanima koliko je ostalim zemljama trebalo vremena da postanu članice EU nakon što su u potpunosti liberalizovale trgovinu, pogledajte ovde.

Democracy video challenge

Grupa nevladinih organizacija iz SAD u saradnji sa nekim privatnim firmama organizuje Democracy Video Challenge. Treba snimiti video klip od maksimum tri minuta koji završava rečenicu "Demokratija je..." i uploadovati na sajt. Finalisti idu na put u Vašington, Njujork i LA.

Srećno!

Kako procenjivati političare?

Dejvid Fridman je pre nekoliko dana imao post na ovu temu. Po njemu, postoje dva odgovora - po tome šta su do sada radili i pričali (kakav im je "track record"), ili prosto po tome da li su vam lično simpatični. 

Iako na prvi pogled deluje da je prvi metod racionalniji i ispravniji, Fridman daje dosta dobre argumente za drugi metod. Na konkretnom primeru Obame i Sare Palin on kaže da to što je Obamin "track record" veoma liberalan (u američkom smislu reči), a Sare Palin konzervativan, uopšte ne mora da znači da su oni zaista takvi, već da to u velikoj meri prosto oslikava biračko telo kojem su i on i ona morali da povlađuju, odnosno da su i on i ona, ako su hteli da budu izabrani, morali da se tako ponašaju. 

Meni se učinilo da ovakvo razmišljanje možda ima neke logike u Americi, ali da se u Srbiji, u kojoj se sve partije i svi političari obraćaju celoj Srbiji, to ne može tako posmatrati.

Međutim, nakon što sam pročitao intervju novog ministra poljoprivrede, Saše Dragina, kao i intervju bivšeg ministra poljoprivrede, Slobodana Milosavljevića, čini mi se da se Fridmanova logika može primeniti donekle i na Srbiju.  

Recimo, stiče se utisak da Milosavljević nije toliki etatista kao što je izgledao kao ministar poljoprivrede. To meni govori da je sasvim moguće da je veoma teško, ili čak nemoguće, biti liberalan ministar poljoprivrede. Svaka čast Goranu i Ivani, ali sećam se da su se i oni hvalili veoma povećanim agrarnim budžetom. Sa druge strane, imamo Narodnu banku gde su prvo Dinkić, pa Udovički, pa sada Jelašić bili konstantno liberalniji od Vlade.

Poenta je da iz toga što se Jelašić 2007. ponašao daleko liberalnije od Slobodana Milosavljevića, ne sledi nužno i da je veći liberal. Meni je sasvim zamislivo (mada ne i veoma verovatno) da bi u nekom alternativnom univerzumu, u kojem je Jelašić ministar poljoprivrede, a Milosavljević guverner NBS, Jelašić bio kandidat za "Netržišno rešenje godine". 

Slažem se da je teza po malo "nategnuta", ali mi deluje da tu ima neke istine.

Aranžman sa MMF

Jelašić najavljuje potpisivanje novog aranžmana sa MMF. Da podsetimo, prva vlada Vojislava Koštunice, je prekinula aranžman krajem 2006. MMF je tada Srbiji zamerao NIP a vlada je smatrala da je bitno da vodi nezavisnu ekonomsku politiku kao Rusija, odnosno da troši koliko hoće.

Politička situacija se u međuvremenu promenila pa nije nemoguće da dođe do potpisivanja novog aranžmana. Ovo bi nesumnjivo bila dobra vest za Srbiju jer se MMF kod nas pokazao kao pouzdan i dobar partner (stari post na tu temu). Uticali su na smanjenje javnih rashoda i inflacije a pritiskali su vladu i po pitanju privatizacije javnih preduzeća. Ovi problemi su i dalje aktuelni pa njihovo prisustvo može samo da koristi.

Da li se neko seća da li je Jelašić u to vreme bio za ukidanje aranžmana ili ne? Tada je takođe bio guverner. Mislim da se Dinkić zalagao za ukidanje ali nisam siguran. Doduše nije ni bitno jer mu je sve pre 2008. već oprošteno.

Dragulj Medine

Vlada Srbije je u saopštenju izrazila žaljenje zbog objavljivanja knjige Dragulj Medine koja piše o životu jedne od Muhamedovih supruga: Izdavanje ove knjige, s obzirom na složenu i osetljivu političku situaciju u svetu, nije u interesu borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Na sreću sa žaljenjem su konstatovali i da je pravo slobode govora važnije od borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta: Vlada ne može da se meša u nezavisnu izdavačku delatnost jer su sloboda govora i iznošenje stavova zagarantovani Ustavom i pretpostavka svakog demokratskog društva. Tim više, važan je lični osećaj odgovornosti onih koji donose odluke koje mogu da imaju dalekosežno negativne posledice...

Saopštenje je malo kiselo ali je važno da nema cenzure.

Sindikalne mere za zaštitu osnovnih životnih prava

B92:
U Srbiji oko 200.000 ljudi radi "na crno" i njima su ugrožena osnovna životna prava, upozorava Samostalni sindikat metalaca Srbije.

Koja osnovna prava su u pitanju?

Problem je u tome što radnici koji rade 'na crno' često su prinuđeni, zbog straha od gubitka posla, da sarađuju sa poslodavcem.

Izgleda da misle na pravo na nesaradnju. Ne radi se ovde o brizi o zaposlenima. Naprotiv. Rezultat ove akcije će biti smanjenje zaposlenosti jer će neki metalci verovatno ostati bez posla. A svi znaju da je bolje nemati posao nego raditi "na crno". Pre će biti da je sindikatu metalaca dojadila konkurencija pa pokušavaju da je se reše tako što će zajedno sa inspektorima rada da kažnjavaju poslodavce koji zapošljavaju metalce koji ne plaćaju sindikalnu članarinu. Sindikati uvek i svuda rade na štetu nezaposlenih.