Pages

31 October 2006

Novi Cato Journal

Na sajtu Cato instituta može se naći novi broj Cato Journala, verovatno jednog od najboljih ekonomskih časopisa današnjice. U ovom broju posebnu pažnju mi je privukao jedan tekst o liberalnom pristupu ekonomiji globalnog zagrevanja, kao i Niskanenova problematizacija stare republikanske ideje da "zver treba izgladneti", odnosno taktike smanjenja državne potrošnje smanjenjem poreza, što vodi deficitu, a ovo pritisku za smanjenje rashoda. Mada, i drugi tekstovi su odlični, kao i uvek.

Makedonija menja spoljnopolitičku orijentaciju

U skopskom kafiću pretučena četvorica ruskih diplomata.

Ovo je zaokret u odnosu na 1999. kada su Panki i njegovi konobari pretukli američke vojnike.

Pinoče

Pinoče je u kućnom pritvoru, optužen za 3,000 ubistava za vreme svog režima. Levičari ga nikad nisu voleli, a liberali ga slave zbog ekonomskog uspeha Čilea koji je otpočeo tokom njegove vladavine. Ali i jedni i drugi zaboravljaju možda najvažniju stvar -- da je puč 1973. bio opravdan. Ne zbog dobre ekonomske politike koja će uslediti tek za nekoliko godina, nego zato što je Aljende bio daleko odmakao na putu da postane još jedan komunistički tiranin. Već je bio počeo da hapsi, otima privatnu svojinu, krši ustav i nacionalizuje fabrike. Da tada nije zbačen, danas bi to verovatno bio još jedan Kastro.

Pravna država je važnija od demokratije i general Pinoče je to ozbiljno shvatio.

To mu nije opravdanje za ova ubistva, a kasnije su mu pronašli i neke milionske račune u Hong Kongu, ali neto učinak tog puča i cele diktature je bez sumnje pozitivan. Gledajući ostale komunističke režime, ko zna koliko bi ljudi stradalo da je Aljdende nastavio da vuče zemlju u socijalizam.

30 October 2006

Džet set uz pomoć države

Miloš Pavlović se godinama žalio da država neće da stane iza njega. To u prevodu znači da mu plaća da živi u Italiji i vozi trkačke automobile. Evo recimo šta Miloš kaže u Kuriru u martu prošle godine:
"Ja ne tražim od naše države da mi pokloni novac potreban za ulazak u F1, jer sam svestan u kakvoj je situaciji naša privreda. Iako bi mi ona pomogla samo logistički, mislim da bih sve rešio veoma brzo. ... Moj ulazak u Formulu 1 značio bi mnogo za Srbiju, ne samo zbog zarade, nego i zbog ugleda, koji ne može da se kupi nikakvim parama. ... Čini mi se da oni koji mogu da pomognu ne prate dovoljno ovaj sport da bi shvatili koliko bi to značilo celoj naciji. Niko ne treba da mi pokloni taj novac, na to bi trebalo da gledaju kao na investiciju, na ulaganje koje će im se debelo vratiti."

U međuvremenu je Miloš našao te sponzore. Ministrastvo sporta, NIS, Telekom, JAT, RTS i druga javna preduzeća su shvatili njegov značaj. Prepoznali su u njemu potencijal koji privatni sponzori u svetu nisu.

A ovo je iz današnjeg Blica:
"Najbolji srpski automobilista Miloš Pavlović nije se proslavio na poslednjem trkačkom vikendu Svetske Reno serije vožene u Barseloni, pošto je ostao bez plasmana u obe trke. Iako nije uspeo da osvoji nijedan bod u završnici šampionata, Pavlović je sezonu punu turbulencija završio na zadovoljavajućoj desetoj poziciji."

Pretpostavimo na trenutak da država ima para i da smo svi mi socijalisti (ne uzbuđuj se Ivane ovo je samo pretpostavka). Koliko ima onih koji ne mogu da plate skupe medicinske operacije u inostranstvu? Da li biste od svega baš odabrali da nekome finansirate da vozi auto trke? Da li je to samo glupo ili je i nemoralno?

28 October 2006

Koliko košta NIP

Guverner Jelašić kaže da će u 2007. brinuti samo o svom poslu, smanjivanju inflacije. I u pravu je. Ali monetarna politika će imati zadatak da smanji uticaj ekspanzije javne potrošnje usled NIP-a, a to će moći samo uz veoma velike kamatne stope.

NIP je 7.5% GDP-a za jednu i po godinu, ili oko 5% godišnje. To znači toliko javne potrošnje umesto produktivnije privatne. Ali posredni efekat, preko kamatnih stopa koje će Narodna banka morati da povećava da bi se neutralisala novčana masa i kontrolisala inflacija, značiće još i dodatno smanjenje privatnih investicija.

A ako kamatne stope rastu, raste i kurs dinara, što nervira izvoznike. Jelašić će biti pod velikim pritiskom da olakša monetarnu politiku.

27 October 2006

Vijetnam i WTO

Vijetnam je spreman da uđe u WTO, kaže novi izveštaj ove organizacije.

Ima nečeg simboličnog i istovremeno paradoksalnog u toj činjenici, što otkriva svu hipokriziju politički korektne istorije XX veka. Toliko kuđeni vijetnamski rat je bio pravedan, ako njegove ciljeve i sam komunsitički režim danas (mora da) ostvaruje. A toliko slavljeni antiratni pokret u Americi bio je - pokret pete kolone komunističkih simpatizera na Zapadu u najgorem slučaju, ili pokret beznadežnih političkih literata i neznalica u najboljem slučaju.

Amerikanci su se borili na strani Južnog Vijetnama za zapadnu demokratiju i kapitalizam u toj zemlji. Vijetkongovci, koji su izvršili agresiju na Južni Vijetnam, za komunizam ruskog ili kineskog tipa. Amerikanci i Južni Vijetnam su poraženi u ratu, ne vojno, nego zahvaljujući političkim pritiscima za povlačenje i nemirima u samoj Americi.

Vijetnam je danas zemlja koja se snažno kapitalistički razvija i sad ulazi u WTO. Ko je onda suštinski pobedio u ratu? Ako su kapitalizam i demokratija budućnost i Vijetnama (komunisti su prihvatili načela Amerikanaca), nisu li se onda američki vojnici borili u Vijetnamu za pravednu stvar i za interese samog vijetnamskog naroda? Nije li onda antiratni pokret u Americi zapravo bio velika greška sa tragičnim posledicama po vijetnamski narod, koji je osuđen da živi u decenijama komunizma?

It's time to rethink.

Vladimir Vladimirovič

Putin je zabranio rad Amnesty Internaitonal i Human Rights Watchu u Rusiji. Rusija je počela da primenjuje novi zakon o nevladinim organizacijama i sada 77 organizacija među kojima su i ove dve nije dobilo dozvole za rad. Zvanično jer nisu ispunile uslove, a u praksi jer je od njih traženo nemoguće.

Bivši KGB kadar očigledno da nema mnogo interesa za ljudska prava i slične tričarije, kao što svaki dan i pokazuje u Čečeniji. Ali uopšte ne verujem da je umešan u ubistvo novinarke Ane Politkovskaje, koje je ubijena na njegov rođendan i za koje su zapadne NVO i mediji rutinski optužili ruski režim. Štaviše, sklon sam da verujem u teorije zavere koje kažu da su naručioci oni kojima najviše odgovara da Rusija bude predstavljena kao zemlja gde vlast ubija neistomišljenike. Recimo oni kojima preti ekstradikcija -- Boris Berezovski i desna ruka Hodorkovskog, Leonid Nevzlin.

26 October 2006

Šargarepa

Strana razvojna pomoć je iskompromitovana. Milijarde dolara su se decenijama slivale u Afriku uz nikakve efekte, osim bogaćenja korumpiranih diktatora. Poslednjih godina to je jedna od velikih tema i u modi je priča o good governance kao neophodnom uslovu.

Evo čega se setio britanski biznismen egipatskog porekla. Nudi nagradu od 5 miliona dolara plus doživotnu alimentaciju predsedniku afričke zemlje koja postigne najveći uspeh u ekonomskom razvoju i smanjenju siromaštva. Tako direktno daje podsticaj dobroj vladavini.

Novo na Katalaksiji

Tekst o Ustavu.

25 October 2006

Srbija, Hravtska i CEFTA

Već smo zadovoljno konstatovali da je ukinut monopol na uvoz nafte u Srbiji.

Al ne lezi vraže. U istom zakonu piše da će biti uvedene carine od 30% na dizel i 18% na benzin. Tako uljezi neće moći da nam se inflitriraju na tržište! Nismo ni mi od juče, znamo mi kako da se odbranimo od neprijateljskih divizija koje vrebaju na granici!

Srbija zapravo carinama pokušava da izvrda obaveze iz sporazuma CEFTA (trebalo bi da se potpi[e u decembru), da bi "zaštititila" naftnu i duvansku industrije, što jako nervira Hrvatsku koja preti da će je tužiti u Brisel zbog toga (nadam se da će uspeti u toj nameri).

Novi ustav Srbije (IV) - čemu služe deca

Neobičan je predlog novog ustava. Kombinacija postmodernog, dete-centričnog regulisanja porodičnih pitanja sa jedne, i otvorenog pro-life paternalističkog mešanja države, sa druge strane...Stari ustav obiluje dužnostima, Novi pravima. Po Starom su deca imala dužnost da se staraju o roditeljima, a Novi pak, isključivo govori o obavezama roditelja prema deci. Moderno! Ne, postmoderno... Ipak, staramajke mogu da odahnu. Član 156. u Porodičnom zakonu kaže da je dete dužno da izdržava roditelje koji nisu sposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Mada, nezahvalna deca mogu da kažu: a, to nije u skladu sa Ustavom...sorry, Ma...A država lepo hoće ovim ustavom da ukaže svakome šta treba da radi, kako da živi, šta su mu dužnosti i obaveze. Nezahvalno.

Reprodukcija. Stari ustav kaže: „pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece“. To su valjda bili relikti komunističke androginije ili nekakvog biološkog cross-dressinga... Kako god. U novom ustavu „svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece“. Zanimljivo. Taman je pre godinu dana ženski lobi naglavačke kroz prozor izbacio tog svakog iz nacrta Porodičnog zakona i uveo ženu da odlučuje o reprodukciji, a uporni svako se vratio na ustavna vrata. I to ne samo da se vratio. Sada nam je rekao i svoje ime i orijentaciju (pronatalitetnu, dakako). Kaže: „Dobar dan, ja sam Republika Srbija koja podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome“.

Na stranu to što bi se postmodernisti oduševili ovim primerom koji lepo pokazuje kako diskurs može biti performativan - kaže se da vi postajete roditelji i pre nego što (odlučite da) rodite. Elem, izgleda da će čovek, svako i žena igrati još dugo ovaj reproduktivni vodvilj. Eto prilike da pro-choice lobisti ponovo podignu prašinu i halabuku da će se Srbija pretvoriti u Kolumbiju, Iran ili u boljem slučaju Poljsku. Eto prilike da pro-life lobisti podstiču Republiku Srbiju da podstiče roditelje, kako ustav zapoveda. A niko se ne seti treće opcije...

Samo sloga Srbina spasava

Na nekoj konferenciji u GSS u nedelju čuo sam "poverljivu" informaciju da je RIK doneo odluku koja nije objavljena u službenom glasniku po kojoj višak glasačkih listića neće biti smatran neregularnošću.

Juče čujem još zbunjujućih vesti. Cesidov Marko Blagojević tvrdi da "Ta odluka nigde nije objavljena, a postoje indicije da će se to smatrati nepravilnošću, ali ne takvom zbog koje će glasanje morati da bude ponovljeno". Dakle, višak listića neregularnost ili nije, šta nam pesnik saopštava? Ranije je jedan listić viška bio razlog da se izbori ponište na nekom biračkom mestu. Da se ovako nešto desilo pod Miloševićem, ustala bi "kuka i motika". Danas sve može. Nacionalno jedinstvo političara, javnosti, "nezavisnih agencija za istraživanje javnog mnenja" i "nezavisnih medija". Sloga i sabornost.

Reporters sans frontieres

Ovde je rang lista i upitnik na osnovu kojeg Reporteri bez granica sastavljaju indeks slobode štampe. Upitnik je otvorenog tipa i zato se iz njega ne može neposredno izvesti indeks. Što znači da indeks uglavnom zavisi od slobodne procene sastavljača.

Poenta je: smešno je da su SAD na 53. mestu, iza pola Afrike. Verovatno je Dick Cheney ili neko zvao New York Times telefonom i pretio? Ili je policija počela da privodi sumnjive blogere? Biće da je bliže istini da su francuski novinari mnogo gledali Michaela Moorea.

Zato ni 45. mesto Srbije ne govori mnogo.

Enron epilog

Jeffrey Skilling, drugi čovek Enrona, upravo je dobio 24 godine robije.

24 October 2006

Vojvođanski mini-NIP

Ovi su nadmašili i Dinkića. Daju kredite biznisu koje ovi ne moraju da vraćaju, već pomažu finansijski obdaništa, bolnice itd svojim proizvodima!?!

iPod je napunio 5 godina

Cafe Hayek piše da kada je prvi put izašao, koštao je 399$ i mogao da sačuva 1,000 pesama. Danas iPod od 349$ može da sačuva 20,000 pesama.

Kako se onda meri inflacija? Ili dohodak? Šta znači kada statističari kažu da je životni standard danas veći za npr. 22% nego pre deset godina? Nemamo mi pojma.

23 October 2006

Vrednost, baza i nadgradnja

I bivši ministar trgovine a sada predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević bi da država ulaže u proizvodnju:

"Tih 1,6 milijardi evra (iz NIP-a), što je za siromašnu zemlju kakva je Srbija mnogo, biće jednokratno potrošeno, jer se ulažu u oblasti koje ne stvaraju vrednosti. Naravno, treba ulagati i u zdravstvo, kulturu, administraciju, policiju, ali bez ulaganja u proizvodnju, što je baza jedne ekonomije, to je malo korisno. Šta će nam svemirsko zdravstvo kada imamo afričku ekonomiju?" - slikovito je objasnio Milosavljević. (Kurir)

Afričke ekonomije su dobrim delom afričke zato što tamo države ulažu u proizvodnju. Ali zanemarimo to -- važno je da Milosavljević posebno razlikuje delatnosti koje stvaraju vrednost od ostalih. Tu distinkiciju je prvi napravio Marks i ozvaničena je u komunističkim ekonomijama koje su prema njoj onda napravile podelu delatnosti.

U tržišnim ekonomijama vrednost je sve što se kupuje i prodaje, od pedikira do hotline poziva. Termini kao što su vrednost ili baza jedne ekonomije su posle pada Berlinskog i na istoku izbačeni iz upotrebe. Ovde i ovde je profesor Milić Milovanović u neizvesnoj borbi protiv marksizma na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2006.

22 October 2006

Novi ustav Srbije (III) - obrazovanje

Još malo o ustavima...Stari vs. Novi

1. Najpre malo akademske rasprave. Prva razlika u definisanju pitanja obrazovanja odnosi se na terminologiju. Stari (član 32.) govori o školovanju, Novi (član 71.) o obrazovanju. Školovanje podrazumeva institucije, mesta gde se obavlja obrazovanje, uglavnom na regulisan način (fokus na mestu, ne na metodologiji). Obrazovanje se odnosi na sam proces kojim se iz pojedinca "izvlače njegove latentne moći i sposobnosti", na formalan i neformalan način. Danas se oba termina najčešće naizmenično koriste, upućujući uglavnom na obrazovni sistem koji čine razne vrste obrazovnih/školskih institucija.

Što se tiče ustava, preferiram terminologiju Starog. Država može da garantuje jedino prava u vezi sa obrazovanjem u institucionalnoj sferi. E sad, ovo nije obično cepidlačenje, pošto je Stari daleko jednoznačniji i smisleniji. Evo zašto. U Novom ustavu govori se o obrazovanju, ali u stvari sve vreme se misli na školovanje. Lepo se kaže "osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom". Niko ne pominje druge varijante obrazovanja, npr. školovanje kod kuće (digresija: korišćenje termina školovanje za kućnu varijantu obrazovanja, posledica je dugogodišnjeg naglašavanja institucije, mesta gde se proces odvija...) Ne vidi se kako bi se uopšte po novom ustavu moglo uvesti školovanje kod kuće, a da ne bude u suprotnosti sa njim. Prosto se ne predviđa vaninstitucionalno obrazovanje. Tačka.

2. I dalje tvrdim da je E. Gidens bio konsultovan kada je pisan Novi ustav. U Starom se nigde ne pominje visoko školstvo. Zanimljivo je da komunistička birokratija kapirala da bar nešto u obrazovanju mora biti roba. U Novom se, međutim, kaže: "Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju. Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom." (moj bold) Ovaj miks meritokratskog i finansijskog kriterijuma funkcionisao je nekada, verovatno će opstati i dalje. Recept: Malo Gidensa, malo Titovog fonda, sve pomešano sa neformalnim mrežnim familizmom i korupcijom = uspešno visoko školstvo...Zabavni deo priče je to što se iz ovog teksta Novog ustava nigde ne vidi ograničenje da država nekome plati studiranje na privatnom univerzitetu...Još će se neko dosetiti da uvede vaučere. To zaista ne bi bilo protivustavno! Ko im je kriv kada hoće mnogo prava da dodele, pa sve guraju u ustav, a lepo su mogli da ćute, ko oni Slobini majstori.

3. Stari ustav kaže da svi imaju pravo na školovanje pod jednakim uslovima. Znači, nikakve pozitivno-diskriminatorne mere nisu bile moguće u državnom sistemu obrazovanja (na stranu to što ih je bilo). Novi ne pominje ništa o ovome u članu koji se bavi obrazovanjem. Na drugom mestu, pak, u članu 21. kaže se: "Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima." Znači, čim birokratija definiše i ustanovi ko je u suštinski nejednakom položaju, može da uvede suštinsku diskriminaciju svih koji budu imali dovoljno jake kvangokratske lobiste...

21 October 2006

O anarhiji opet...

Raspravljali smo ranije dosta o tome da li je moguće slobodno društvo bez države, tj "libertarijanska anarhija".

Ja sam ostao u manjini, ali evo, preporučujem vrlo zanimljiv tekst koji pokazuje da su i u istorijskom smislu realno postojala vrlo napredna trgovačka društva, bez države tj monopola sile: "The urban civilization of Harappa in southern Asia flourished economically and culturally for seven centuries, leaving archeologists with artifacts galore but with no evidence of wars or threats of war—or even a state. Most likely, Harappa’s archeological uniqueness has to do with the civilization’s having generated purely voluntary government."

20 October 2006

Koliko troše američki guverneri?

Novi izveštaj Cato instituta o tome koliko troše guverneri, tj federalne države. Uključuje i rang- listu sličnu onakvim kakve prave Heritage i Fraser, samo što je jedina varijabla koju mere - visina poreza i potrošnje.

Interesantno da je guverner Kalifornije Schwarzeneger sada sa ocenom D medju fenjerdžijama, iako je ranije 2003-04 imao visoke ocene. U međuvremenu je izgleda, pored navlačenja na zelenu agendu, postao i jedan od najvećih trošadžija.

Hazlitt online

Za one među vama koji nemaju knjigu "Economics in One Lesson" Henrija Hazlita u srpskom izdanju Global booka, preporučujem engleski original koji se sada može naći online.

Možda sam malo subjektivan, ali ovo je po meni najvažnije knjiga za pitanja ekonomske politike koja je napisana u XX veku. Njen siže je Bastijina poznata priča o razbijenom prozoru primenjena na sve moguće forme državnog razbijanja prozora, od javnih radova, subvencija, carina, "pune zaposlenosti", inflacije, minimalnih nadnica i mora drugih sličnih varki intervencionističke ekonomske filozofije.

Kažu da odelo čini čoveka, ja nekako mislim da je literatura važnija. I dalje idealistički verujem da kad bi Dinkić pročitao Hazlitta počeo bi drugačije da razmišlja o svojim "investicionim planovima".

Posebno važno, Hazlitt nije profesionalni ekonomista (napustio studije ekonomije posle nekoliko meseci) već ekonomski novinar, bivši kolumnista New York Timesa. Neki cinici upravo odsustvu indoktrinacije modernom ekonomijom pripisuju Hazlittovu suvislost i ingenioznost u tretiranju ekonomskih problema. A New York Times danas ima Kruegmana umesto Hazlitta, što dovoljno govori o tome kuda je pomenuti list u međuvremenu otišao (da zadržim pristojnost)...

19 October 2006

Turkmenbaš ponovo jaše

Otac Turkmena je sagradio medijsku kuću u znak slobode štampe (!), u obliku otvorene knjige.

Ovde malo više o verovatno najbizarnijem diktatoru na svetu od Kaligule naovamo.

18 October 2006

Članak o NIP-u

Objavili smo članak u online magazinu Globalist: "A Step Back for the Serbian Economy."

Siromaštvo i statistika

Po najnovijim statistikama, zvaničnim jakako , siromašnih ljudi je u Srbiji oko 10%, dočim ih je u Nemačkoj 8%. Ko bi rekao da su Nemci baš toliko nisko pali da se ekonomski ravnaju s nama!

Naravoučenije - dobro razmislite kad sledeći put pogledate bilo koju statistiku siromaštva u bilo kojoj zemlji da li ćete verovati tim ciframa, ili bolje rečeno, da li ćete te cifre smatrati relevantnim za donošenje bilo kakvih zaključaka o realnom siromaštvu u dotičnoj državi.

Kao i u ranije razmatranom slučaju Amerike, statistička merenja siromaštva u razvijenim zemljama često su malo više od implicitnog opradavanja socijalne države i njenih programa. Kad bi bilo manje siromašnih (u statistici) neko bi pomislio da tolike socijalne funkcije vlade i nisu neophodne. Zato standardi siromaštva stalno moraju da se podižu, inače bi ono davno bilo "iskorenjeno" i humanisti ne bi imali čime da se bave. Statistika je skoro kao izmišljanje posla za birokrate.

Otuda taj paradoks da što je realnog siromaštva manje, to ga je u statistici sve više. Današnji američki "siromašni" je bogatiji od prosečnog građanina pre 30 godina, ali je važno da statistike kažu da je siromaštvo "poraslo" poslednjih godina, i "liberali" će nastaviti da se na to pozivaju kao na "argument" za dalji vladin aktivizam u njegovom "smanjenju".

UN-ova implicitna pedagogija

Nakon Dana hrane, došlo je, logično, sledeće UN-ovo "crveno slovo" - 17. oktobar, Dan borbe protiv siromaštva (International Day for the Eradication of Poverty). Baš kao što sam rekla pre nekoliko nedelja u postu UN-ova eksplicitna andragogija, važan deo ceremonije bila je akcija "Ustanimo protiv siromaštva". To je čin fizičkog&simboličkog ustajanja&ustajanja protiv siromaštva. Oboren je Ginisov rekord. Cifra: 23, 542, 614 ljudi ustalo je 15-16. oktobra. Pravi trijumf kolektivne uzavrelosti....

Možda će zaista ovakve konceptualno-performativne akcije smanjiti-a-d0-2015-iskoreniti-siromaštvo? Uostalom, konačan efekat nije presudan, pošto socijalni inženjering ne funkcioniše kao tehnički (inženjering). U socijalnom, mnogo toga može da funkcioniše i kada ne radi (da li je ona šklopocija Strana pomoć zaista otišla u staro gvožđe?).

Nešto drugo mi je zanimljivo. Ima nešto zajedničko svim fotkama sa ove manifestacije, iz Beograda, Hararea, Londona...Deca! Mnogo dece! Na sajtu Milenijumskih ciljeva opet deca: Youth Action Guide, Kids Have a Voice Against Poverty, crtani filmovi, stripovi, gadgeti...Čovek bi rekao da neka Dečja Svetska Vlada tamani siromaštvo ko keks. Hm, da probamo metodički. I to bukvalno.

Nedavno sam UN-MDG-ovštinu cinično objasnila kroz metaforu eksplicitne andragogije. Hajde sada da primenimo naučni aparat. Podučavanje deteta može se odvijati kao eksplicitna pedagogija (namera onoga ko podučava sasvim vidljiva). Tako ovo Ginisovo Ustajanje treba da nauči decu da budu humani, solidarni,...Ok, ali postoji i implicitna pedagogija, koja podrazumeva da proces podučavanja teče "podzemno", netransparentno za onoga ko uči, a odnosi se na prenošenje nekih vrednosti (najčešće) kojih čak ni "učitelj" ne mora biti svestan. Ako se zanemari dilema da li neko iz UN-a svesno ili nesvesno prenosi određene vrednosti, jasno je da obrazovna dodata vrednost ove i ostalih UN-ovih akcija sadrži još nešto osim podučavanja humanosti.

Kako funkcioniše ta implicitna pedagogija? Deca će naučiti da je država šalter kome se PRVO obraćaš za sve što te muči ili misliš da druge muči (Milenijumska deklaracija ne može biti jasnija u tome!). Deca će naučiti da država treba/može direktno da deluje na sve, od prirodnih katastrofa do sprečavanja da se neko zarazi polnim bolestima. Deca će naučiti da je sve političko i da lično mora da se tiče svih ljudi. Deca će naučiti da je politika važnija od ekonomije. Deca će naučiti kako se upotrebljava stvarčica koja se zove socijalni problem (kasnije će naučiti i da ih prave, eksploatišu i da lepo žive od iskorenjivanja istih). Deca će naučiti da su apstrakcije kao što su siromaštvo, osnaživanje i razvoj, važnije nego pravi ljudi sa kojima žive. Deca će naučiti da je kolektivno moćnije nego individualno.

A onda će početi da se osećaju dobro kada daju novac za gladnu decu Afrike. Status implicitne pedagoške aktivnosti: Mission Accomplished.

17 October 2006

Zašto Demokrati mrze Buša?

Bojim se da ovo nije ono što većina vas očekuje. Reč nije o Iraku i o nekoj pravedničkoj tiradi protiv Bušovog "unilateralizma" ili "neuspeha u Iraku", već o odličnoj ekonomskoj analizi Gregory Mankiw-a od pre nekoliko godina - zašto se demokrati protive samoj ideji privatizacije penzionog sistema.

Najfascinantniji zaključak do koga autor dolazi jeste da je reč o dalekosežnom ideološkom razlogu - porazu koji bi tradicionalni paternalizam američkih "liberala" doživeo sa izrastanjem većine Amerikanaca u berzanske špekulante i potpunim nestankom "proletarijata"čemu bi vodila privatizacija penzionog sistema (prelaskom radne snage, bolje ili lošije plaćene, u investitore sopstvenog kapitala na berzama, nestala bi jedna od poslednjih baza za tax-and-spend liberalizam demokrata).

Da ne dužim, uživajte!

Jednostavni dokazi

Kopirano odavde.

Branko Milanović o spoljnoj politici

U Politici.

16 October 2006

Kockanje zabranjeno

SAD su zabranile kockanje preko interneta. Na inicijativu dva republikanska kongresmena, zato što kockanje ima loše efekte na društvo.

Libertarijanci uglavnom podržavaju republikance jer su oni manje zlo od demokrata. Zbog njihovih ideja o manjoj državnoj intervenciji u ekonomiji libertarijanci zažmure pred republikanskim paternalizmom, moralističkim i patriotskim pričama. Ali kada republikanska vlada uz tradicionalni paternalizam i patriotizam ne smanjuje državnu potrošnju nego je već godinama uporno povećava, postavlja se pitanje zašto bi neko ko se zalaže za individualnu slobodu sada glasao za njih. Zato što je Reagan pre 25 godina vodio politiku slobodnog tržišta?

Izbori za deo Kongresa su u novembru. Da mogu da glasam, nisam siguran da bih sada glasao za republikance.

15 October 2006

Čovek se uči dok je živ

Na svojim greškama najbolje. Primer Mugabea.

Nobel za mir?

Grameen banka i njen osnivač Muhamed Junus su dobitnici Nobelove nagrade za mir. Iako nemaju mnogo veze sa mirom, već više sa borbom protiv siromaštva. Prema Nobelovom testamentu, nagrada za mir se dodeljuje "osobi koja je izuzetno doprinela prijateljstvu među narodima, ukidanju ili smanjivanju vojski i u održavanju i promociji mirovnih kongresa". Ali izgleda da se niko mnogo ne uzbuđuje oko ovoga, dobitnik najmanje.

Mikro krediti mogu biti veoma uspešni u borbi protiv siromaštva. Ovde je članak dobitnika Muhameda Junusa o tome. Evo isečka:
I started the Grameen Bank 30 years ago by distributing about $27 (no typo here!) worth of loans among 40 extremely poor Bangladeshis. Since the bank officially opened in 1983, it has loaned $5.7 billion in microfinance. Today, Grameen has 6.6 million borrowers in
Bangladesh alone, borrowing $500 million a year in loans that average just over $100 each. The loans are entirely financed by borrowers' deposits and the bank recovers 98.85% of all money loaned.

I još važnije:
Many people ask, Why not just give free cash, especially under such dire circumstances? In
Bangladesh, we've learned that when aid is free, not only do the poor get the least of it, but everyone inflates their needs.

A ovde je neko ko kaže da nije sve tako ružičasto:

Grameen is not a bank at all. Deposits from individuals and firms account for a mere 3% of its assets. The bank actually functions as a conduit for huge grants from governments and international agencies.

13 October 2006

Kosovo

Spot na JibJabu!

Globalno zagrevanje

Ja o globalnom zagrevanju ne znam šta da mislim, jer kad se čuje bilo koja strana u debati argumenti zvuče ubedljivo. Ali evo vesti da i velike osiguravajuće kuće počinju ozbiljno da shvataju rizik od globalnog zagrevanja.

Nobel za mir

Posle Martija Ahstisarija i Karla Del Ponte u krugu favorita za Nobelovu nagradu za mir. Dodeljuje se danas.

12 October 2006

Srpski sportisti traže rešenje...tržišno

Na jednom od foruma domaćih sportskih penjača (tačnije, slobodnih penjača, ako se misli na tehniku) naleteh na ovakvo mišljenje:

"...Mislim da 95% penjaca ne interesuju sukobi saveza, niti imaju volje da se zamaraju time. Nas jedini cilj je da imamo sto kvalitetnije penjace, takmicenja, bolje uslove, a da li to organizuje Mika ili Pera je totalno ne bitno...Realno gledano, zbog cega je ovakva situacija, podela na vise saveza i sl.? Ne samo kod nas nego i u drugim sportovima. Mislim da je to jasno ko dan, a glavni razlog je NOVAC. Svi bi zeleli da vladaju, da budu sto blize vatri. Mozda jedini nacin da se rese neke stvari je da drzava prekine dotiranje klubova, saveza,... Jedino tako nas sport moze da se resi ovih pijavica koje nista drugo sem novca ne interesuje.Mozda na taj nacin uspemo da procistimo domaci sport i podignemo ga na visi nivo.Svaka cast pojedincima." (moj kurziv)

Autentično i logično. A možda ima veze sa tim što je reč o slobodnim penjačima :)

11 October 2006

Na Katalaksiji...

Novi tekst na Katalaksiji. Ovaj put je to kritika liberalizma u vidu 11 teza Vlade Milutinovića. Moram da priznam da imam želju da napišem nekakav odgovor na te kritike, ali da dosta toga zapravo ne razumem. Iako sam kao filozof izdrilovan u snalaženju u onakvom jeziku, ima delova gde apsolutno nisam u stanju da pohvatam konce, tj. šta pesnik hoće da kaže.

Pogledajte i sami.

Novi ustav Srbije (II) - socijala i zdravstvo

U većini stvari novi ustav se ne razlikuje od ustava drugih zemalja: deklarativni karakter, dosadna legalistička mantra (u skladu sa zakonom, uređuje se zakonom, shall be governed by an Act...) Ne razlikuju se ni suštinske stvari. Manje ili više. Oba naša ustava su, doduše, mnogo detaljnije razložila socijalnu i zdravstvenu zaštitu, za razliku od ustava nekih mnogo socijalističkijih zemalja (opet ja o Finskoj). Naročito nema ni slova o natalitetnoj politici, a jedina porodica koja se, eventualno pominje, jeste Royal Family (opet ja o Norveškoj). Pošto mi je sektor majka&dete mnogo inspirativan, o tome sutra...

Kako je uređeno područje socijale i zdravstva u Novom i Starom?

1. Zdravlje - Stari je kratko u jednoj rečenici definisao zdravlje, Novi se razmahao pominjući i pomaganje sporta i fizičke kulture. Stari kaže da svako ima pravo na zaštitu zdravlja a Novi da svako ima pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja. Nisu se baš držali ni definicije SZO (koja jeste dozlaboga debilna sa dodatnom odrednicom o socijalnom zdravlju?!) Problem je u tome što te zabavne kategorije (zdravlje, blagostanje itd.) postaju prava pošast kada im se dozvoli da budu definisane. Tako može neki konstrukcionistički orijentisani teoretičar da se doseti kako je okrutna ova dekartijanska podela, pa da zahteva izmenu ustava (što će, valjda, biti laganica) i ubacivanje seksualnog ili duhovnog zdravlja.

2. Penzioneri - Stari uopšte ne pominje penzionere posebno, osim u kontekstu obaveznog osiguranja, onako bizmarkovski. Novi ima poseban član koji se zove Penzijsko osiguranje. Ovo se može objasniti isključivo marketinškim svrhama. Ivan Janković je to pre nekoliko dana dobro primetio. To da je reč o mamljenju biračke mase srpskih bejbi-bumera, uverava me onaj član 70. "Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera." Dakle, ovaj ustav obećava da će država iz bužeta finansirati penzije. Kao, ako zafali novca, a naravno da će tako biti, pošto će bejbi-bum generacija odlaziti u penziju još 15 godina!

3. Socijala - Ako je suditi po detaljisanju u Novom, u odnosu na Stari (+ one penzije) eto nama velfer-stejta! Naročito mi je zabavan deo iz člana 69. "Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva (moj bold)." Nisam sigurna da Gidens nije sedeo sa njima kada su pisali Ustav.

Mizes i profit

Mislim da bi studije ekonomije morale da počinju studiranjem ovakvih tekstova.

Preventivni napad

Ovde je jedna par meseci stara vest o saopštenju severnokorejske armije da "Severna Koreja zadržava pravo na preventivni napad ako proceni da joj preti opasnost".

Saopštenje je izdato negde u vreme Izralesko-libanskog rata ove godine. Sada kada Severna Koreja testira atomsku bombu možda se jasnije vide posledice nejednakog tretmana zemalja u međunarodnim odnosima, odnosno neobjašnjive povlašćenosti Izraela. Kada Izrael ima pravo na preventivne napade, a u međunarodnom pravu zemlje se tretiraju kao jednake bez obzira da li su po unutrašnjem uređenju demokratije ili religiozne ili komunističke tiranije, teško je ubediti Iran ili Severnu Koreju da oni nemaju. Teško Japanu.

10 October 2006

Nobel 2006

Dobitnik je Edmund Phelps, uglavnom za radove o monetarnoj politici 1960-ih.

U ekonomiji je tada bila popularna Filipsova kriva koja pokazuje da postoji trade-off između inflacije i nezaposlenosti. Filipsova kriva je primer kako pogrešna metodologija lako dovodi do pogrešnih zaključaka. Filips je do nje došao empirijski; izmerio je stope inflacije i nezaposlenost u V. Britaniji u prethodnih stotinak godina i izveo zaključak da je to uvek tako i da postoji uzročno-posledični odnos: manja inflacija - veća nezaposlenost, i obratno.

Edmund Phelps i Milton Friedman su, nezavisno jedan od drugog, pokazali da to nije tačno. Odnosno da se zaposlenost može kratkotrajno podstaknuti štampanjem para, što onda izazove inflaciju, ali se u dugom roku zaposlenost opet smanji, a inflacija ostane. Ili ako zaposlenost hoće da se održi, inflacija mora stalno da se povećava. A dugi rok se vremenom skraćuje tako da štampanje para mora da postane sve češće a inflacija sve veća. Sada je to svima jasno, ali tada očigledno nije bilo.

Za razliku od Friedmana i ostalih monetarista koji su 60-ih vodili velike debate sa kejnzijanicma (pristalicama Filipsove krive), Phelps se uglavnom nije zalagao za smanjenje uloge države u ekonomiji. Ovde je novniski članak u kojem se protivi Bušovom smanjenju poreza.

Novi ustav Srbije (I) - something old, something new, something borrowed...

Moderni ustavi koje sam čitala (nisam mnogo, priznajem) podsećaju na damu u večernjoj haljini na fudbalskom terenu, što znači da se može i tako obučena igrati levo krilo, ali je nekako komplikovano, zapetljano, žuljevito i otežava realizaciju. Hoću da kažem da su ustavi nekakve kićene deklaracije koje treba da vrše funkciju zakona, što nije lako pošto njihovu konciznost, nedvosmislenost i smislenost pokrivaju teške krinoline ljudskih prava, ravnopravnosti, tradicije, morala, socijalne pravde, časti (vidi nečasne radnje na tržištu u čl. 90. novog srpskog Ustava)...To je tako u srpskim ustavima, u finskom itd. Sve vrvi od lepih nenaučnih, apstraktnih, nedefinisanih pojmova.

No ima tu uvek još nešto kada se razgrne čipka: realna pravila koja će otežavati ili olakšavati naše živote narednih godina.

Hajde da malo kompariramo stari (u daljem tekstu Stari) i novi (u daljem tekstu Novi) Ustav. Uzmimo obrazovanje, socijalu, zdravstvo and all this damned ‘welfare’ kako je pisao A. Bennett u Pretty Lady... Naglašavam da se ovde bavim naracijom i tekstom, a ne realizacijom ustavnog zaveta, osim povremeno, kada je to ekstra zabavno.

Sredstva za realizaciju lepih obećanja
Imam utisak da je Novi pisao neki teški fiskalac, budući da se nigde ne kaže (bar forme radi) čemu služi stvar zvana Budžet. Kaže se lepo da postoji Budžet i odmah se razvezuje o Trezoru i završnom računu. Suprotno tome, Stari ima član 68. gde se kaže da se "sredstva za ostvarivanje Ustavom zajemčenih prava...zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, ...obrazovanja, kulture...obezbeđuju se u Budžetu RS". Ok, znam ja da će moje pare ići na damned zasluž(e)ne penzije kulturokratije, činovničke stanove, festival piva i skakaonicu na Staroj planini. Ali volim da mi se kaže, makar da znam toliko da mojim parama neće finansirati put do Andromede.

Na nekom meta nivou budžetske filozofije, ispada da je Stari okrenut ishodu (pošto se uopšte ne definiše šta se radi sa lovom, nema revizije ni sličnih stvari) a Novi procesu (pomenuh šta se sve definiše). Da parodiram, Stari je obećavao da nećete leteti do druge galaksije ali nije garantovao da pare neće skembati neki MMarjanović ili obični seoski direktor škole. Novi garantuje da će put dinara biti strogo kontrolisan ali ne garantuje da Andromeda neće biti u NIP-u. Čini mi se da već sada neki projekti koje finansira Budžet imaju potencijal Andromede...

Super je deo o javnom dugu. Novi lepo daje pravo lokalnoj samoupravi da se zadužuje ali Novi obećava i staranje o ravnomernom regionalnom razvoju. To znači valjda da se, recimo, Malo Crniće fino zadužuje, a mi svi pazimo da slučajno ne bankrotira i poremeti ravnotežno-održivi razvoj?

09 October 2006

O ustavu u desetercu

Ovde.

Ustav i penzije

Novopredloženi Ustav je prava galerija besmislica. Jedna od najgorih osobina obog teksta je stalno izbegavanje da se išta normira preciznije, uz napominjanje da će se to i to "urediti zakonom". Samo u šest-sedam članova koji se bave socijalnom i zdravstvernom zaštitom, obrazovanjem, penzijama itd, ima valjda na petnaest mesta napomena da se to i to "reguliše zakonom". Evo samo nekoliko karakterističnih primera

"Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju se zakonom." član 69;

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom. član 68;

Osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom. član 71.

i tako dalje i tako dalje.

Ili, pogledajte ovaj član: Penzijsko osiguranje uređuje se zakonom. Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera. (član 70) Nagradno pitanje - šta je pesnik hteo da kaže? Kakav penzioni sistem Srbija treba da ima? I da li će recimo delimična ili potpuna privatizacija istog biti protivustavna? Ili će biti proivustanvo zadržavanje postojećeg bankrotiranog sistema gde se pola para za penzije dobija iz budžeta, jer se u takvom sistemu očigledno dovodi u pitanje blagostanje penzionera o kome je Vladi po Ustavu naloženo da "brine"? Ako se ne može odlučiti, što je onda uopšte ubačen ovaj član? Da se penzioneri ne ljute što ih nema u Ustavu, pa ne izađu na Referendum i onda izgubimo "Kosmet"?

Pri pogledu na ovakva rešenja, skoro da pomislimo da ovoj zemlji Ustav i nije potreban, pošto se sva pitanja uređuju zakonom. Ustav bi trebalo da bude metapravni dokument, onaj koji omeđava delokrug svakog mogućeg zakonodavstva, dakle granicu zakonondavne vlasti. Uporno ponavljanje da se sva pitanja rešavaju zakonom zapravo znači direktno priznanje nemoći ovog Ustava, koji nijednu vlast neće sprečiti da uradi ono što želi, tj da donese "zakon" kojim će "urediti" bilo šta, onako kako se njoj sviđa. Da se u Ustavu recimo kaže da je formiranje privatnih škola i Univerziteta slobodno i da ne podleže odobrenju o strane Vlade (umesto formulacije člana 71 o "uređenju zakonom") onda bi bilo koji zakon koji proba da reguliše oblast obrazovanja bio protivustavan! Ili da se kaže da je zabranjeno formirati privatne škole, onda niko to ne bi ni pokušavao jer bi bilo protivustavno. Ovako je ustavno i protivustavno ono što trenutna većina poželi. Konstitucionalna država znači ekstenzivan i jasan Ustav (ne nužno i dugačak) i uske granice zakonodavstva. Kod nas je potpuno obrnuto. I pored logoreičnosti ovog Ustava koji je duplo duži od Miloševićevog, većina teksta predstavlja politički korektno fraziranje o ovoj ili onoj vrsti garantovanih "prava" i "vrednosti" bez ikakvog jasnog smisla i mehanizma ostvarenja ("održivi razvoj", "socijalna pravda", "pravo na informisanost", i destine sličnih), i naravno, desetine i desetine upućivanja da će sve biti rešeno zakonom, tj. onako kako se dogovore političari u Skupštini. Ustavopisac neće mnogo da se meša u svoj posao. On daje carte blanshe političarima da oni odrede značenje pojmova, vrednosti i ustanova ovog društva.

TV Avala i Ministar Jočić

Posle emisije "Pogled sa Avale" koja je prošle srede emitovana na TV Avala, sama emisija i novinarka koja ju je vodila, skinuti su sa programske šeme. U pomenutoj emisiji bivši šef BIA-e za vreme Vlade Zorana Đinđića Goran Petrović i sadašnji šef generalnog inspektorata MUP-a Vladimir Božović, oštro su kritikovali minstra policije Dragana Jočića.

Urednik informativnog programa ove televizije, Vladan Alempijević pozvao je novinarku iste večeri i rekao joj da su "u velikom problemu" jer je Jočić zvao telefonom i pretio im, te da zato moraju da sklone emisiju sa programa.

Šta nam ovo govori? Neko bi se možda sada prisetio vremena Miloševića, i toga da ova vlast restituiše mnogo toga od nasleđa Miloševićevog režima, pa sada pokušava ono što Đinđićeva vlada nije nikad radila - direktnu kontrolu medija.

Ne gospodo, problem je mnogo dublji i sistematskiji! Setimo se da je ista TV Avala dobila, pod dosad nerazjašnjenim okonostima i iz nepoznatih razloga, od paradržavne Agencije za radiodifuziju na korišćenje takozvanu nacionalnu frekvenciju, tj pravo da emituje na celoj teritoriji. Mi ne znamo kakvi su dogovori bili u pitanju i ko je kakve obaveze preuzeo, ali je jasno da Ministar ima moć da ucenjuje i kontroliše privatnu televizijsku stanicu.

To je zakonita posledica sistema u kome Vlada ima u svom vlasništvu frekvencije i dodeljuje ih privatnim firmama na "korišćenje". Ako može da emituje samo onaj kome Vlada preko svoje transmisije u "nezavisnom regulatornom telu" da dozvolu, onda će taj po definiciji biti poslušnik Vlade. Imun na vladin uticaj može biti samo onaj ko ni finansijski ni politički ni pravno ne zavisi od nje. A preduslov za sve to je da ima frekvenciju za emitovanje u svom vlasništvu.

Ovaj slučaj sa TV Avalaom samo potcrtava stratešku grešku u pristupu naših političara "reformi radiodifuzije". Umesto zakonskih regulacija i režima dodeljivanja dovola na osnovu dosta rastegljivih kriterijuma, treba organizovati prodaju frekvencija na tenderu ili aukciji. Ko da više nejgova je i on onda s njom može da radi šta god hoće. Da pravi obrazovni program, da vrši propagandu protiv vlade, za vladu, da je proda nekom drugom i tako redom.

Monopol države na informacije je samo promenio formu u odnosu na Miloševićevo vreme, i više se ne ogleda u zabrani privatnih medija, ili njihovom zakonskom globljenju i proizvoljnom finansijskom uništavanju, već u korišćenju doktrine "zakonskog uređenja medijskog prostora" za uvođenje indirektne kontrole i poslušništva kroz regulaciju i režim dodle dozvola za rad. Bez ukidanja zakona o radiodifuziji, raspuštanja Agencije, oduzimanja Vladi bilo kakvih ingerencija u oblasti informisanja i prodaje svih radio i TV frekvencija na javnoj aukciji ili tenderu, neće biti potpune slobode u Srbiji!

06 October 2006

Ukrajina

"We have seen what lowering taxes, securing private prosperity and liberalizing trade have done for our neighbors in Europe. Our government is going to be pro-business and committed to building an economy that will be competitive in world markets."

To kaže Viktor Janukovič, kandidat starog režima na prošlogodišnjim spornim izborima i sadašnji ukrajinski premijer. Ne znam šta će da uradi, ali lepo je samo i čuti da premijer tako govori. I to jedan pro-ruski tip.

A srpski političari se utrkuju u socijalizmu. Od onoga što sam čuo u poslednjih 6 godina možda samo Vlahović i Parivodić imaju protržišnu retoriku.

Kompulzivno solidarno

Neko je definisao solidarnost kao jedinstvo interesa i ciljeva, zasnovano na naklonosti među članovima jedne grupe. Ona sadrži element prinudnosti, obaveznosti, opet zasnovih na pripadnosti nekom kolektivu. Voljnom odricanju! To je suština.

Od kada država gura solidarnost kao vrednost, solidarnost je postala smešna, skupa, uvredljiva i besmislena. Evo kako nas država uči da budemo solidarni: Blic navodi da "od 14. do 21. septembra obeležavala se Nedelja solidarnosti, a prema Zakonu o Crvenom krstu, usvojenom u decembru prošle godine, za to vreme obavezno se naplaćuje uz svaku prodatu putničku kartu u međunarodnom avionskom, železničkom, brodskom i autobuskom saobraćaju, dodatnih tri odsto od cene karte...Da putnici moraju u periodu od 2. do 8. oktobra izdvajati 24 dinara, što važi i za kupce CD-ova, Vlada je odlučila 8. septembra 2006. godine, tako što je donela uredbu o otuđivanju posebnih iznosa za vreme trajanja Dečje nedelje." Prijatelji solidarnosti iz nevladine organizacije Prijatelji dece Srbije kažu: "Mi smo nadležni za program Dečje nedelje, a organizatori su „Prijatelji dece Srbije“. Sakupljeni novac biće refundiran toj organizaciji za sportske, kulturne i druge manifestacije koje će se održavati tokom Nedelje..."

Više o ovome čitajte u Blicu. Pa nakon toga, voljno solidarno, idemo peške!

Ćirilica

Zašto je ćirilica jedino zvanično pismo? Pretpostavljam da je briga za očuvanje nacionalne tradicije tačan odgovor.

Ali zašto je dobro čuvati tradiciju? Da li je tradicija nekakva vrednost po sebi? Ako jeste, onda bi trebalo da u Srbiju vratimo lapot i u Crnu Goru krvnu osvetu i ozakonimo ih. Jer je i to nacionalna tradicija, koja je po definiciji dobra.

Izgleda da tradicije i običaji uopšte nemaju vrednost kao takve, nego je njihova vrednost samo instrumentalna. Što znači da ih treba ostaviti da se menjaju tokom vremena, da dobre ostaju a one koje gube vrednost polako nestaju.

Ako je Vukova reformisana ćirilica imala ulogu u opismenjavanju naroda pre 150-200 godina (mada Basara ne misli tako), možda sada polako gubi vednost. U međuvremenu su se desila dva svetska rata, globalizacija, internet, evropske integracije... I što je najvažnije, veliki broj građana koristi latinicu. Ima li odgovora zašto se tačno forsira ćirilica, a da to nije konzervisanje tradicije radi tradicije?

05 October 2006

Predsednik misli svojom glavom

Ivana Dulić-Marković na B92 za bojkot ustavnog referenduma. Svaka čast.

Ali evo šta kaže predsednik Tadić:
"Ako Evropska unija podržava donošenje ustava, važno je da mi ne budemo veći kritičari u procesu evropskih integracija od te Evropske unije u koju želimo da uđemo", smatra Tadić.

Ranije sam, u vezi sa nekom drugom stvari, linkovao tekst Slobodana Antonića koji počinje ovako:
" 'To od nas traži EU'. 'Svi u Evropi to već imaju'. Sa ove dve rečenice u Srbiju možete uvesti bilo koju glupost."

Posle 6 godina tranzicije

1) Dana Popović u Politici, odličan teskt o NIP-u i irskom modelu kod nas.

2) Gligorov u Blicu o srpskoj tranziciji: "Gotovo sav napredak sastoji se u liberalizaciji spoljne trgovine i u povećanom značaju privatnog sektora. I u tome se postiglo manje nego srednjoevropske zemlje u tranziciji u uporedivom periodu vremena."

3) Jedna lepa vest - liberalizacija naftnih derivata. Dobro, carine su zadržane, ali je barem monopol NIS-a ukinut.

Stiglitz i Luskin

Joe Stiglitz u New York Timesu objašnjava "How to Fix the Global Economy". A investitor i bloger Donald Luskin se pita: What's wrong with it in the first place?

Stiglitz je naravno Nobelovac, a Luskin je napustio koledž posle prvog semestra. Koga od njih biste pitali za mišljenje o globalnoj ekonomiji? Ja Luskina.

04 October 2006

Anti-holesterol džihad

Kako je stvarnost maštovitija od antiutopijske mašte nas sanjara!

Pre nedelju-dve sam u polemičkom žaru jedne rasprave glede američke rastuće sklonosti za orvelovskom kontrolom celog društva, tvrdio da verovatno nije daleko dan kad će se džihadu protiv pušenja, pridružiti i sveti rat protiv svinjskog mesa kao još jednog faktora rizika za zdravlje ljudi. Da će oni biti prvi koji će zabraniti svinjetinu jer vlada mora da brine mnogo sveobuhvatnije o zdravlju ljudi.

Avaj, kako je polemička fikcija ispala bedna u poređenju sa stvarnošću. Ne samo svinjetina, nego i pomfrit će da budu zabranjeni, barem u gradu Njujorku. Izgleda, naime, da grad Njurok već priprema zabranu služenja svih vrsta masne hrane u restoranima. Uskoro bi, ako neka njihova birokratska agencija za promociju zdravlja to odobri, mogla da bude uvedena zabrana restoranima da služe pomfrit, pileća krilca, pljeskavice i takve stvari. Anti-holesterol džihad na delu! Nećete majci vi da jedete šta vi hoćete, nego samo ono što je zdravo za vas!

Ne treba sumnjati da će ostatak sveta, koji je spreman da uvozi iz Amerike samo "napredne" idiotizme poput antitrusta, anti-smoking-a, environmentalisma i sličnog, raširenih ruku dočekati još jednu orvelovštinu odatle.

Nemam kuda no nazad Tokvilu (po sećanju, parafrazirajući), koji je pre 150 godina video sve, gle ironije, u knjizi "Demokratija u Americi": "Iznad modernih naraštaja se uzdiže brižna paternalistička vlast, koja dela, misli, odlučuje umesto njih. Žali bože što ne može i da živi umesto njih".

Još jednom, dobrodošli u Vrli novi svet!

Najtraženiji na svetu

Posle ulaska Ane Ivanović i Jelene Janković u prvih 20 na WTA imamo i dvojicu u prvih pet ovde.

Još i član 84

"Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja."

Šta to znači? Da Telekom gubi monopol na fiksnu telefoniju i internet? Ili NIS na uvoz derivata nafte?
Državne firme koje se bave klasičnim privatnim poslovima.

Ili ipak samo odrešene ruke Komisiji da kažnjava privatne firme koje ostvare veliki udeo na tržištu?

Ustav 2006

Plusevi:
1) Što je donet.
2) Osnovna prava i slobode su dobro regulisani.

Minusevi:
1) Razlozi zbog kojih je donet su dnevno politički.
2) Smešno i napadno isticanje Kosova kao sastavnog dela teritorije, a da referenduma neće ni biti na teritoriji Kosova.
3) Lako se menja, sama Skupština ga može promeniti sa 2/3 glasova.
4) Član 20 je besmislen: "Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav... ". Znači zajamčena su Ustavom, a mogu se zakonom ograničiti. A onda su se setili da to nikako ne može, pa su dodali "ako ograničenje dopušta Ustav". Što onda znači da ta prava ipak nisu zajamčena Ustavom, jer on sam dopušta njihovo ograničenje.
5) Ćirilica kao jedino zvanično pismo iako (mi se čini da) većina piše latinicom.
6) Bespotrebno pominjanje pripadnosti evropskim vrednostima, socijalne države, pozitivne diskriminacije i sl. Etiopija je čuveni primer gde je hipermoderni ustav regulisao sve od socijalnih prava do afirmativne akcije, i eto kako im je lepo pomogao.

03 October 2006

Francuski predsednički izbori - liberalni kandidat


Postoje šanse da na francuskim predsedničkim izborima iduće godine "sloboda" dobije svog kandidata. Davno zaboravljeni element francuske tripartitne formule liberté, egalité... zagovaraće Eduar Filijas (Edouard Fillias), 27-godišnji stručnjak za menadžment i nove tehnologije. Filijas je predsednik francuske partije Alternative libérale (osnovana u martu ove godine). On kaže da je kandidat koji se bori za slobodu izbora, reformu francuskog socijalnog modela itd. Za sada stranka još nije sakupila potrebnih 500 potpisa za kandidaturu (iz redova poslanika, gradonačelnika i sličnih "postavljenih" lica), ali krenuli su u žestoku kampanju...

Savet za borbu protiv korupcije

Nejednakost u SAD





















Grafik je sa sajta Greg Mankiwa i Wall Street Journala i pokazuje da se nejednakost merena razlikom u dohotku najbogatije i najsiromašnije petine povećala u poslednjih 30 godina.

Prvi skok se desio 80-ih i moguće je da je posledica Reganove konzervativne politike. Ali drugi i veći se dešava 90-ih i nije posledica politike nego informatičke revolucije. Nejednakost se uvek povećava u vreme velikih tehnoloških promena, jer se veliki dobitnici kao Gates ili osnivači Googlea izdvajaju od ostalih.

Ali ne treba zaboraviti da u najbogatijoj i najsiromašnijoj petini nisu stalno isti ljudi, a da je u Americi prelazak iz jedne u drugu klasu brži nego na većini drugih mesta. Kao i da u podele nisu uključene godine. U donjoj petini su uglavnom novozaposleni koji se vremenom pomeraju nagore.

02 October 2006

Hilari Klinton i peticija proizođača sveća

Svima je dobro poznata satirična priča Frederika Bastije (Bastiat) nazvana "Peticija proizvođaća sveća". Francuski proizvođači sveća traže od vlade da zabrani nelojalnu konkurenciju sunca u pružanju ljudima svetla, tako što će narediti da se sva vrata, prozori i zavese pozatvaraju i veštački zamrači ljudima životni prostor, što će povećati tražnju za svećama, a to će neslućeno uvećati blagostanje francuskog društva, jer će proizvodnja sveća pospešiti ostalu poljoprivrednu proizvodnju.

Pre nekoliko meseci, senator i budući verovatni kandidat za američkog predsednika Demokratske stranke, Hilari Klinton, napisala je sa još nekolicinom svojih kolega novu sličnu peticiju. Samo što ovaj put nije u pitanju podlo sunce koje nelojalno konkuriše domaćim svećarima, već kineski konkurenti koji "dampuju" cene, te tako domaćim manufakturistima ne daju da ljudi žive. Zato je uvedena, na predlog senatorke i njenih kolega, carina na uvoz sveća iz Kine u iznosu od 108%. "Princip je isti, ostalo su nijanse", što reče Panonski Mornar.

Nema bolje preporuke za budućeg američkog predsednika! Jedva čekam da vidim koliko će je Ivy league nobelovaca iz ekonomije podržati!

Kolega

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad ima blog. Ima na persijskom, arapskom i engleskom.

A ovde je istorijska mapa Bliskog istoka, u flashu.

01 October 2006

Velika zavera kafenih tajkuna !!!

Kao savesni građanin, vazda budan i na sve podvale i marifetluke korporacija pripravan, saopštavam da sam razotkrio još jednu njihovu antisocijalnu rabotu. Naime, pronašao sam još jednu oblast (pored trgovine, piva, banaka i svega ostalog) gde je domaće tržište monopolizovano, a to je tržište kafe. A sama monopolizacija ovog tržišta je izvedena na najpodmukliji i najopasniji mogući način - podlim kartelskim dogovorom dominantnih firmi o kontroli cena.

Naime, ko uđe na sajt Maxi-ja (ako već nije stalni kupac kafe), moći će da vidi da su tri najveća dilera kafe kod nas - Grand, Donkafe i Centroproizvod, u najvećoj konspiraciji u modernoj poslovnoj istoriji, tajnim dogovorom odredili zajedničku cenu za 100 grama kafe od 54,50 dinara! Što je za svakog ko poznaje osnove politike konkurencije očigledan dokaz prekršaja zvanog price-fixing iliti "zajedničko određivanje cena".

Ovaj dopis ću uputiti direktno Komisiji za zaštitu konkurencije, očekujući promptnu reakciju na ovaj neviđeni akt narušavanja konkurencije i ugrožavanja blagostanja potrošača. Tim više što firme koje su upletene u ovu očiglednu zaveru kontrolišu zajedno verovatno preko 70% tržišta kafe, čime su antikonkurentski i antipotrošački efekti njihovog monopolističkog ponašanja mnogo veći.

I ubuduće ću nastaviti da pratim pojave monopolizacije tržišta u našoj zemlji i da uredno o svojim nalazima izveštavam nedležne komisije i agencije. I apelujem na druge građane da i oni pokažu malo više aktivizma, građanske svesti i socijalne odgovornosti za blagostanje potrošača, tj svoje. A od Komisije očekujem da otvori jedan telefon gde bismo mogli da zovemo sa prijavama protiv prekršilaca.

We the people...

Pa i Zakon o javnim skijalištima je dobrih godinu dana stajao na sajtu Ministarstva turizma pre nego što je bio usvojen. Zato je bio i javno debatovan.

A ustav je usvojen rekordnom roku, pre nego što ga je iko video.

Evo ključnih reči:

...Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima tajnim glasanjem, na mandat od pet godina, a prilikom stupanja na dužnost pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo ... "

Tako i u ustavu Palestine piše da im je Jerusalem glavni grad.