Obmana drugim operaterom

Drago mi je što će konačno doći da liberalizacije fiksne telefonije ali sam i pomalo besan. Dočekali smo da nam Jasna Matić soli pamet: Kad nema konkurencije na tržištu, nema ni povećanja investicija. Ono što će se dogoditi na području interneta pokazuje primer mobilne telefonije - kada je u toj oblasti došlo do konkurencije, cene su pale, a ponuda je postala raznovrsnija.

Licemerno. Ovo tvrdi ista osoba koja je ušla u legendu epskom izjavom o stihijskom i neregulisanom razvoju tržišta i ponosno zaključila: Za liberalizaciju je neophodno napraviti regulativu, pravilnike i strategije.

Liberalizacija je bila propisana Zakonom o telekomunikacijama iz 2003. i poslednji rok za uvođenje novog fiksnog operatera je bio Jun 2005. Danas smo na pragu 2010. i ja ne vidim neki preterani razlog za slavlje, a joše manje imam strpljenja za ministarkine lekcije o divotama slobodnog tržišta. Ne dozvolite da vas prevare, da je vladi stalo do slobodnog tržišta čekali bi 2030. Budžetska kriza je jedini i isključivi razlog zašto baš sada prodaju licencu. Da im je stalo do slobodnog tržišta i jeftine usluge propisali bi uslove i pustili svakoga ko ih ispuni da nudi uslugu fiksne telefonije.

Konačno, prodavanjem samo jedne licence kao što je Aleksandar pre neki dan primetio stvaraju duopol. Situacija koja je daleko od idealne za potrošače. Srbija će i dalje plaćati skuplje usluge fiksne telefonije nego što to rade građani u okruženju a vlada će dokazati da je moguće i pojesti kolač i dalje ga imati.

Da budem iskren da sam u vladi ni ja se ne bih opredelio za propisivanje pravila već bih pokušao da prodam licence jer ne mislim da se trošak licence direktno prenosi na potrošače. Ukoliko postoji konkurencija, za potrebe ovog primera neka bude 5 licenci, cenu će određivati tržište a ne troškovi ulaganja. Nema razloga da se vlada odrekne besplatnog novca još pogotovu ako to neće značajnije uticati na cenu i kvalitet usluga. Na ovaj način, vlada bi dobila novac, možda i više novca nego što dobija prodajom jedne licence ali ne bi istovremeno oštetila građane. Ovo rešenje iako ne skroz tržišno u ovakvoj situaciji deluje optimalno. Nažalost, naša vlada očigledno ne brine o kvalitetu i ceni usluge već isključivo o prvom delu formule.

A što se tiče Jasne Matić, predlažem joj da se dostojanstveno uzdrži od slobodnotržišnog transa i posveti pisanju narednog pravilnika u okviru novog petogodišnjeg plana.

O produktivnosti u Srbalja

Ovako je o našoj produktivnosti u drugoj polovini 19. veka govorio otac srpske statistike Vladimir Jakšić:


Evropski seljaci rade gotovo tri puta marljivije nego naši, a američki barem četiri puta; ali i bez numeričkih dokaza koje smo naveli, dobro je poznata činjenica jasna svima nama da naši poljoprivrednici nisu skloni radu koliko bi trebalo da budu, i u tome su svi Srbi isti, jer gdegod da žive, čak i ostali Sloveni ih daleko nadmašuju u ovom pogledu.