Ministar Dinkić ne želi da preuzima odgovornost za nisku nominalnu cenu, koja je, kako kaže, politička, a ne tržišna.
“Procena koju sam izneo krajem 2007. i početkom 2008. da će ceo ovaj paket vredeti 1 000 evra – ja iza te procene sam stajao u tim vremenskim uslovima”, poručuje on. “U međuvremenu su se dogodile dve stvari svetska ekonomska kriza i s druge strane, ne mogu da odgovaram za to što se neko politički dogovorio da se ispod cene NIS proda. Za taj deo ne odgovaram”, kaže ministar.
To što je NIS prodat jeftino utiče na nominalnu, ali ne i na tržišnu cenu. Nominalna vrednost akcija je beznačajna -- to u striktnom smislu i nije cena nego obračunsko sredstvo koje nam služi za računicu prilikom raspodele akcija. Kad se akcije jednom podele ona nema značenje. Prema tome Dinkić će morati da preuzme odgovornost što je tržišna cena niža od obećane. Nominalna je mogla da bude i jedan dinar i milion dinara, ali obećanje je podrazumevalo da će tržišna vrednost akcija NIS-a i drugih preduzeća biti 1000 evra.
Ostaje mu svetska ekonomska kriza kao drugo i jednako loše opravdanje. Berzanski indeksi tokom krize nisu pali za 90%, kolika je razlika između obećane i stvarne vrednosti akcija NIS-a. Svetski indeksi su pali mnogo manje i do sada su se uglavnom oporavili, a na Beogradskoj berzi su od prošle godine čak malo i porasli. Zašto bi bilo drugačije sa cenom akcija NIS-a?
Nijedno od dva opravdanja ni približno ne stoji.
