Levičari

Đelić je šapnuo francuskom Mondu: Problem odgovornih SPS-a je što oko 80 odsto njihovog glasačkog tela čine penzioneri koji su vezani za predstavu o Miloševiću. Ali mi u osnovi imamo istu ideologiju - levičarsku.

Nikoga na ovom blogu neće iznenaditi socijalizam Božidara Đelića. On je zaista najprincipijelniji socijalista u Srbiji i po pravilu između tržišnih i netržišnih alternativa bira ove druge. Primera je zaista mnogo: ograničavanje prodaje ulja, subvencije izvoznicima, carinska zaštita, zaustavljanje privatizacije javnih preduzeća, program biznis anđeo (kupovina kapitala u privatnim firmama), formiranje radne grupe za analizu formiranja cena, povećanje naknade trudnicama i mnogo drugih stvari. Dakle, levičarenje Božidara Đelića nije sporno. Ja ga čak i poštujem zbog njegove principijelnosti i bio bih jako srećan da je više takvih levičara.

Ono što je sporno je ideologija DS i ZES. Mene zanima koliko se članova DS stidi kada pročita izjavu da su u osnovi ideologija SPS i DS iste? Zanima me da li se Boris Tadić, koji je glasao protiv ulaska u socijalističku internacionalu, stidi ove izjave? A Mlađan Dinkić? Činjenica je da ZES ima intervencionistički ekonomski program ali je u poređenju sa programom i zaostavštinom Mrkonjića i drugova svakako limunada. Jedno je formirati koalicionu vladu a drugo reći da obe stranke imaju istu ideologiju. Đelić je upravo uvredio sve članove DS i G17 koji se ne osećaju levičarima i verovatno smanjio svoje šanse da bude kandidovan za predsednika vlade.

Da li su nepismeni u Srbiji problem?

Sajt B92 prenosi istraživanje koje kaže da je u Srbiji svaki šesti stanovnik bez završene osnovne škole. Na prvi pogled, zaista deluje zastrašujuće.

Na drugi pogled, baš i ne. Ja imam dve žive babe koje su završile samo po četiri razreda osnovne škole, posle počeo rat, imale su druge prioritete u životu. Jedan deda mi je takođe imao samo četiri razreda osnovne škole, ali je umro, pa ne ulazi u statistiku.

Poenta je da ovakav podatak, kao i poređenja sa zemljama u EU, a ne uzimajući u obzir starosnu strukturu stanovništva i specifične probleme u njihovom obrazovanju (rat i ratom izazvano siromaštvo, kao i ekstremno visoko učešće ruralnog stanovništva u tim godinama), ne znači apsolutno ništa. Da li je zaista problem to što velika većina penzionera i veoma starog stanovništva nema osam razreda osnovne škole? Da li je problem što su mnogi stari ljudi na selu nepismeni? Ako Srbija zaista ima jednu od nastarijih populacija u Evropi, onda je ovakav podatak sasvim očekivan. Kao i podatak o relativno malom izdvajanju za obrazovanje - ako imamo relativno malo dece, normalno je i da trošak za obrazovanje bude relativno mali.

Meni se čini da u Srbiji pažnju treba usmeriti na mnogo bitnije stvari nego brinuti oko toga koliko je ljudi upisalo i završilo osmoletku za vreme i u godinama posle Drugog svetskog rata.

Na primer, videti kako da za 50 godina ljudi u Srbiji opet ne kukaju kako Srbija ima veoma lošu obrazovnu strukturu. Ja predlažem vaučerizaciju, ali sam otvoren i za druge predloge.

Iz Italije a nije pasta

Da je socijalistima generalno važnije šta je u tuđem džepu nego u sopstvenom je dokazala i odlazeća italijanska vlada koja je objavila poreska dokumenta iz kojih se vidi koliko je svaki Italijan platio porez u 2005. godini. Na eBayu je mogao da se kupi CD za 75 dolara sa svim podacima.

Interesantno je da je objavljivanje ovih podataka na internetu kasnije ocenjeno kao nelegalno, dok je štampana kopija i dalje legalna, jer se navodno elektronski podaci mogu lakše falsifikovati. Meni se čini da je objavljivanje ovih podataka grubo kršenje prava na privatnost i da je najbolje odmah se zalagati za zabranu objavljivanja ovih podataka u bilo kojoj formi.

Ne znam da li su Italijani revolucionari u ovom polju ali ja još uvek nisam čuo da su negde individualni poreski dokumenti javni. U Srbiji se ovi podaci ne smeju objavljivati, mada premijer Ivica možda ima drugačije mišljenje.

Prosvećeni gusari

Profesor ekonomije sa GMU, Peter Leeson, će objaviti knjigu u kojoj se bavi prosvećenim gusarima. On tvrdi da su gusarske družine u suštini bile demokratski organizovane sa poštovanjem individualnih prava u znatno većoj meri nego što je to bio slučaj na trgovačkim brodovima koje su pljačkali. Dok je posada trgovačkih (diktatorskih) brodova često bičevana i nekad ubijana i za relativno sitne prestupe gusari su pred svako putovanje birali svog kapetana, koji je u bilo kom trenutku mogao biti smenjen. Vlast izabranog kapetana je bila ograničena imenovanjem zamenika (quartermaster) i pisanim statutima.

Gusari su bili dobrovoljci i uglavnom su u pitanju bili nezadovoljni mornari sa trgovačkih brodova. Opljačkani plen se delio među svim gusarima dok bi povređenima u borbi bili isplaćivani i bonusi. Ako je ovo poslednje tačno, izgleda da je Leeson pronašao i kolevku socijalne države a ne samo demokratije.