Pages

11 August 2009

Prodaja Sajma

Opšti utisak je da Beogradski sajam vredi mnogo više, a u praksi za njega se nije mogao naći kupac koji bi ponudio ni 2 miliona dolara. Ta cena je ustvari savršeno realna, a glavni razlog je što prodaja Sajma dolazi sa velikim restrikcijama. Kad bi se stvarno prodavao Beogradski sajam, postignuta cena bi bila mnogo veća. Ali ono što Srbija prodaje nije Sajam, nego samo pravo upravljanja njime.

Vlasništvo je skup prava, u koja između ostalog spada pravo da se objekt vlasništva otuđi, promeni ili uništi. Kada kupite cipele sve to možete uraditi sa njima. Ali kada kupite Beogradski sajam, ne možete da ga srušite i napravite od njega građevinsko zemljište, ili da ga podelite na pola i deo iskoristite za nešto drugo. Sa njim možete da radite samo to što vam je država rekla, da upravljate sadašnjim Sajmom kakav jeste, a čak i to uz dalje obeveze prema državi kao što su socijalni i investicioni plan.

Takva je bila sva privatizacija u Srbiji, a na slučaju Sajma se posebno dobro vidi. Beogradski sajam vredi mnogo, ali on nije stvarno na prodaju. Ograničeni skup prava koji je na prodaju, vredi malo.