30 December 2010
Dinarizacija
Kategorija:
Finansije
Nakon upornih (i često neuspešnih) pokušaja da prodaje dinarske državne zapise, Trezor je juče prodao zapise indeksirane u evrima.
Poruka studentima
Charles Crawford ima sledeću poruku za studente:
Poruka se, doduše, odnosi na engleske studente, ali važi i za naše.
Students! Grow up! Start campaigning against the state's meddling in your lives and education, not whining for even more of it.
Poruka se, doduše, odnosi na engleske studente, ali važi i za naše.
Snaga opklade
Steven Landsburg i Lubos Motl se već danima raspravljaju na temu tačnog odgovora na pitanje:
Postoji zemlja u kojoj svi žele da imaju sina. Zato svaki par prestaje sa pokušajima da ima još dece nakon što dobije prvog sina. Koliki je procenat ženske dece?
Iako možda deluje jednostavno, ispostavlja se da odgovor uopšte nije lak. Da skratim priču, Landsburg tvrdi da je odgovor oko 45%, a Motl tvrdi da je odgovor 50%. Meni nije dovoljno jasna matematika da bih znao ko je u pravu, ali dovoljno znam o ljudskom ponašanju da bih bio vrlo siguran da je Landsburg u pravu.
Zašto sam vrlo siguran? Pa zato što je Landsburg ponudio da se klade u 15.000 dolara, a Motl nije prihvatio.
Ali, da li ja baš ZNAM da je Landsburg u pravu? Šta ako je on veoma bogat, pa mu 15.0000 dolara ne znači ništa, a Motl je siromašan i ne sme da rizikuje tolike pare? Da li su bogati uvek u pravu, jer su spremniji od siromašnih da rizikuju pare? Ili, šta ako su obojica "slično bogati", ali je Landsburg prosto rođeni hazarder, a Motl veoma konzervativan? (ko se malo razume u ekonomsku teoriju, može da vidi da su ovo praktično ekvivalentne tvrdnje i da obe znače "Landsburg ima manju averziju prema riziku")
Elem, da se radi o privatnoj opkladi, to bi možda moglo da se tvrdi. Ali, budući da ceo svet može sve ovo da pročita, opklada je javna, i bilo ko na svetu može da kontaktira Motla i da kaže "evo ti 15.000 dolara, verujem da si u pravu, ali ja prisvajam zaradu". Pošto ni to niko (za sada) nije uradio, ja i dalje verujem da je Landsburg u pravu.
Postoji zemlja u kojoj svi žele da imaju sina. Zato svaki par prestaje sa pokušajima da ima još dece nakon što dobije prvog sina. Koliki je procenat ženske dece?
Iako možda deluje jednostavno, ispostavlja se da odgovor uopšte nije lak. Da skratim priču, Landsburg tvrdi da je odgovor oko 45%, a Motl tvrdi da je odgovor 50%. Meni nije dovoljno jasna matematika da bih znao ko je u pravu, ali dovoljno znam o ljudskom ponašanju da bih bio vrlo siguran da je Landsburg u pravu.
Zašto sam vrlo siguran? Pa zato što je Landsburg ponudio da se klade u 15.000 dolara, a Motl nije prihvatio.
Ali, da li ja baš ZNAM da je Landsburg u pravu? Šta ako je on veoma bogat, pa mu 15.0000 dolara ne znači ništa, a Motl je siromašan i ne sme da rizikuje tolike pare? Da li su bogati uvek u pravu, jer su spremniji od siromašnih da rizikuju pare? Ili, šta ako su obojica "slično bogati", ali je Landsburg prosto rođeni hazarder, a Motl veoma konzervativan? (ko se malo razume u ekonomsku teoriju, može da vidi da su ovo praktično ekvivalentne tvrdnje i da obe znače "Landsburg ima manju averziju prema riziku")
Elem, da se radi o privatnoj opkladi, to bi možda moglo da se tvrdi. Ali, budući da ceo svet može sve ovo da pročita, opklada je javna, i bilo ko na svetu može da kontaktira Motla i da kaže "evo ti 15.000 dolara, verujem da si u pravu, ali ja prisvajam zaradu". Pošto ni to niko (za sada) nije uradio, ja i dalje verujem da je Landsburg u pravu.
Subscribe to:
Posts (Atom)