Gruzija, Srbija, nagoveštaj raspleta

U jednom postu pre nekoliko dana ja sam spekulisao da će Rusi verovatno priznati Osetiju i Abhaziju u dogledno vreme. Izgleda da smo danas dobili potvrdu toga. Ruski predsednik Medvedev je najavio da će Rusija podržati odluku naroda Osetije i Abhazije o svom statusu, kakva god da ona bude". Dodatno, Ministar spoljnih poslova Lavrov je rekao da Zapad "treba da zaboravi na priču o integritetu Gruzije".

Ove dve izjave, date u roku od nekoliko sati, jasno pokazuju da će Rusija priznati nezavisnost ove dve separatističke gruzijske pokrajine. Uzimajući u obzir izveštaje da su Rusi ušli u gruzijsku teritoriju van same Osetije i da drže strateški važan gradić Gor, nejasno je još uvek šta je njihov konačni cilj. Izgleda da bi barem u ovom trenutku zauzimanje Tbilisija i okupacija cele Gruzije po uzoru na Čehoslovačku 1968 bilo previše, što ne znači da će se oni zaista povući van Gruzije kako predviđa sporazum koji su potpisali sa Sarkozijem.

Posle inicijalnog kukavičkog povlačenja i davanja zelenog svetla Putinu da nastavi sa osvajanjem Gruzije, barem Amerikanci su se sada malo trgnuli (čak je i građninin sveta Obama morao da procedi nešto o "agresiji" iako se dobro pazio da ne predloži nikakvu konkretnu meru). Predsednik Buš i Kondoliza Rajs su odaslali oštre poruke da će Rusija trpeti zbog "agresije na Gruziju", podržali teritorijalni integritet ove zemlje i njenu "demokratski izabranu vladu". Međutim, ni oni još nisu proslovili ono što je Mekejn obećao, a što jedino ima smisla, a to je izbacivanje Rusije iz G8 i podrška Gruziji da ubrzano uđe u NATO.

Na prvi pogled, Zapad ne može da učini mnogo da disciplinuje Putina i njegovu kliku. Rusija je jedna od najjačih nuklearnih sila na svetu, koja je izašla iz najgore ekonomske krize zahvaljujući prevashodno višim cenama nafte, koja snabdeva dobrim delom Evropu energijom, i ima uticaj na Iran u pogledu nuklearnog programa itd. Putin na sve to računa, i misli da je svaka pretnja sa Zapada blef. On misli da je on Zapadu važniji od sudbine Gruzije, i da praktično ima odrešene ruke da radi šta god mu je volja.

Ovo bi se na duži rok moglo ispostaviti kao vrlo pogrešna kalkulacija. Putin podseća na Čarobnjaka iz Oza: on mnogo galami, gestikulira, preti, ali njegov pravi značaj je sve manji u svetskim okvirima: Rusija je jedna drugorazredna, bankrotirana, diktatorska država koja živi od pljačke prirodnih bogatstava od strane privilegovane klike poslušnika Kremlja, koja je razjurila veliki deo stranih investitora. Pre neki dan ruska berza je pala 9 % u jednom danu kada je Putin nagovestio, optužbom za utaju poreza (znak da je firma u velikom sosu i zrela za pljačku od strane kremaljskih kronija) da će nacionalizovati veliku privatnu energetsku firmu. Priča o "uzdizanju" i "vraćanju Rusije na veliku scenu" je priča za malu decu: to je jedna siromašna, opljačkana, feudalizovana država, neka vrsta Saudijske Arabije sa nuklearnim projektilima, zemlja u kojoj milion ljudi godišnje više umre nego što se rodi, u kojoj vlast ubija novinare i političke protivnike i čija štampa nije ništa manje propagandno odeljenje valde nego u vreme Brežnjeva, i u kojoj skoro celokupnom ekonomijom vlada ekipa korumpiranih insajdera iz KGB. Korupcija je endemska i upravo neverovatna. GDP per capita Rusije u terminima PPP je 14 000 dolara (56 mesto na svetu, između Kazahstana, Libije i Antigve)) a stope ekonomskog rasta poslednjih godina sa enormnim porastom cene energenata oko 5%. U narednih 50 godina Rusija će u ekonomskom smislu u odnosu na zemlje poput Kine, Indije ili Brazila postajati rastuće ekonomski ireleventna. I danas je njihov uticaj na svetsku ekonomiju minoran, jer je njihov ukupni GDP manji od indijskog i skoro 4 puta manji od kineskog, a jedva nešto veći od brazilskog. I kad ne bi ušli u WTO, ili kad bi ih izbacili iz G8, to bi imalo neuporedivo manje uticaja na svetsku privredu od izostanka Kine ili Indije. Dakle, dugoročno računanje na to da je Rusija nekakva važna "sila u uzdizanju" je velika zabluda. To je drugorazredna i sve irelevantnija zemlja.

Što se tiče Irana, šta je Putin do sada učinio da pomogne Zapadu, osim što mulama isporučuje visoku vojnu tehnologiju i sprečava u SB bilo kakve sankcije Iranu? Jedno veliko ništa. Iran će verovatno i imati atomsku bombu, upravo zato što ga Rusi podržavaju i daju mu tehnologiju, i okretanje leđa Zapada Putinu neće ništa tu promeniti. Zapad neće trpeti nikakve troškove promene politike, jer sada nema nikakvih dobitaka od podrške Putinu.

Iako ispoljava izuzetnu aroganciju i agresivnost, Putin je zapravo vrlo, vrlo osetljiv na svoj imidž i prestiž na Zapadu. On može da radi sve ovo što radi samo zato što ga zapadne vođe indirektno podržavaju, a većina medija mu se uvlače pričom o "ruskoj mooći", očigledno željni nekog ko će da se usprotivi njihovoj noćnoj mori iz Bele kuće. Putin može da preti i okupira susede, da podržava Iran dok cinično sebe proglašava za faktora rešenja, samo zato što mu je to, bez ijednog valjanog razloga, dozvoljeno.

Zapad može sutra da izbaci Rusiju iz G8. EU može sutra da osudi kršenja ljudskih prava u Rusiji, da traži slobodu štampe i slobodne izbore kao uslov bilo kakvgo ozbiljnijeg dijaloga sa Rusijuom. Ili za početak bar da zaštiti svoje firme u Rusiji koje Putin pljačka i ekspropriše sve redom. Ili da Savet Evrope, Evropska Komisija ili ne znam ko već, donese rezoluciju kojom će da osudi agresiju Rusije na Gruziju, podrži teritorijalnu celovitost ove zemlje i pozove Ruse da se povuku iz Gruzije. Sve to bi jako, jako zabolelo Putina. Rusija bi postala država lupež sa kojom niko pristojan neće da se druži i ozbiljno sarađuje, iako rusku ekonomiju niko ne bi blokirao. Vrlo brzo bi on jako smekšao.

Ništa od ovoga što sam napisao ne podrazumeva hladnoratovsku konfrontaciju: Putinu je Zapad mnogo potrebniji nego on Zapadu. Oštra politika prema njemu bi nosila daleko veće rizike po Putinov položaj u samoj Rusiji nego po Zapad. Popuštanje i appeasment Putina od strane zapadnih lidera nemaju nikakve racionalne razloge; to je naprosto jedna fascinacija zlom i moralna kapitulacija pred njim. Kakvim racioanalnim razlozima se moglo opravdati popuštanje Hitleru? Nikakvim. Isto tako, mnogi na Zapadu su danas fascinirani Putinom i trude se da mu ugode što više. Naravno, logika zla je takva da ono tim više napreduje što mu se više povlađuje. I tim je kasnije nužno otrežnjenje bolnije. Izgleda da okupacija delova Gruzije nije bila dovoljna da Zapad doživi otrežnjenje. Ali, ono će doći, u to ne sumnjajte. Da li će to biti okupacija cele Gruzije, ili napad na Ukrajniu, direktan ili preko neke ruske SAO, ili nešto treće, to je manje važno. Ključno je da će trenutak kad će narativ o "ponovo jakoj Rusiji" da se zgusne u narativ o Sovjetskom Savezu koji širi svoju "snagu" na razne Gruzije i Čehoslovačke na gusenicama svojih tenkova, sigurno doći u ne tako dalekoj budućnosti, jer je kramaljski car vrlo samouveren i veruje da mu je sve dozvoljeno. I kad će se mnogi kojima je danas Putin simpatičan jer se protivi zlom Bušu, i koji pevaju odurne, udvoričke hvalospeve ruskoj "moći" kao izgubljenom/nađenom leku na ranu američkog imperijalizma, otrezniti jako bolno. Ali, cena otrežnjenja će biti skuplja nego što bi bila danas. I neće je platiti ni Nemci ni Amerikanci, nego, oni koju su je platili i pre 60 godina i koji su plaćali sve vreme, i koji plaćaju danas. Zato su i predsednici Poljske, Litvanije, Estonije, Ukrajine bili svi u Tbilisiju sa Sakašvilijem na javnom mitingu (šta god mislili o njemu samom).

Što se tiče Srbije, jasno je ko dan da su srpski idioti bili upotrebljeni kao geopolitički toalet papir; da je rusko itneresovanje za Srbiju i Kosovo bilo onoliko koliko se time moglo napakostiti Zapadu i iskoristiti kao pion u širim igrama. Ali, pioni su tu da se žrtvuju "za kvalitet". Sada su došle važnije teme za njih, i sada će priznati nezavisnot Osetije i Abhazije da bi dobili "kvalitet" u partiji o kojoj pričamo, ostavljajući svoje srpske siročiće da se sami bore za ideje "međunarodnog prava i poštovanja suverentiteta i teritorijalnog integriteta država članica OUN". Poslednji je trenutak, ako iko ima gram mozga u srpskoj vlasti, da oteraju Ruse, i da se konačno i u potpunosti okrenu Zapadu. No, umesto toga, imamo imbecilnu tužbu Sudu u Hagu koja može samo da uspori, oteža ili, što je najverovatnije, na neodređeno vreme onemogući bilo kakvo približavanje Srbije EU i NATO. Ali, ko vodi politiku u Srbiji (vidi sliku, sitna ali se sećate iz medija), ništa smislenije se nije dalo ni očekivati .

Ima da te košta, debeli!

Francuska povećava PDV na masnu i slatku hranu, piše Blic.

Mada, ne znam koliko im je to pametno. Ako narod zaista počne da se bolje hrani, ima i duže da živi, a to znači i veću emisiju ugljen dioksida...