Iz ove jedne vesti vidi se sva moralna korupcija koja proizlazi iz ovog penzionog socijalizma i koju dele svi akteri u priči. Iz nje vidimo da penzija nema veze sa ušteđevinom i odlukama koje je neko donosio tokom radnog veka, nego njihovu visinu i primaoce određuju skupštinski poslanici. Umesto da je penzija privatno pitanje koje se rešava između fonda i osiguranika, penzija je javno, političko pitanje, pa se sada svi bavimo penzijom Eve Ras.
Eva Ras sa druge strane prima porodičnu penziju na koju po važećem zakonu nema pravo, ali nam kaže da to nije zbog para nego zbog uspomene. ("Međutim, jednom prilikom objasnila je da primajući penziju svog supruga čuva uspomenu na njega". ) Tvrdi i da je to zbog njenog političkog angažmana. Ne znam da li je to tačno, ali je principu je moguće, jer ko kontroliše novac pokušaće da kontroliše i misli.
Dalje, Vlada Srbije dodeljuje i dodatne, naiconalne, penzije, pa se javnost svađa oko toga ko treba da ih dobije. Ali pored nekakve komisije koja bira dobitnike, političari i samovoljno dodaju druga imena: "Vlada Srbije i mimo odluka komisije svake godine doda po nekoliko imena na ovaj spisak, bez obrazlaganja kriterijuma." A analitičari i komentatori se čak i ne bune zbog ovoga, nego bi samo hteli da oni kreiraju spisak.
Kad od privatizacije penzionog sistema ne bi bilo nikakve ekonomske koristi, trebalo bi je sprovesti makar samo iz moralnih razloga.
