Birokratija

Ne može čovek više ni da se reinkarniše kako hoće. Kina je donela zakon po kojem je za reinkarnaciju potrebna dozvola države.

Pozadina je da takav zakon omogućuje vlastima Kine da utiču na izbor sledećeg Dalaj Lame.

Lubos Motl i ja

Evo, malo samoreklame. Tema je globalno zagrevanje, preciznije čuveni Hockey stick.

Inače, Luboš je profesor fizike na Harvardu, konzervativni liberal i neka vrsta genija, što se tiče fizike. Preporučujem njegov blog nezavisno od mojeg gostovanja na istom. Imao je do sada milion i po posetilaca. Postiranje mog teksta je i obrazložio faktom (zapravo zabunom) da sam ja bio taj milion petstohiljaditi, ali mi je naravno rekao u mejlu da je morao to da napiše, jer kad bi rekao da je objavio moj prilog jer mu se učinio zanimljivim, onda bi horde čitalaca uzele da šalju svoje priloge. Tako da mogu da mu miniram blog, tako što ču otkriti zaveru. Naravno, neću.

Neprijatelji razuma

Ko ima vremena, dobro zna engleski i ima brz internet, treba da pogleda sjajnu emisiju "The Enemies of Reason" koju je snimio Richard Dawkins, jedan od najpoznatijih evolucionih biologa i pisaca popularne naučne literature.

Epizode traju oko 45 minuta (150 megabajta). Prva se može naći ovde, a druga ovde. Budući da ih ima na Google videu, pretpostavljam da nisu zaštićene Copyright-om.

Prva se bavi pseudonaučnim besmislicama (astrologija, paranormalni događaji i slično), a druga se bavi nadrilekarstvom i tzv. alternativnom medicinom.

Šta mene zanima?

Pošto će izgleda ugovor o koncesiji postati dostupan javnosti, evo šta mene zanima:

1. Ko i kako utvrđuje drumarinu?
2. Da li će sadašnja ibarska magistrala ostati u funkciji?
3. Ko će i kako nadgledati održavanje puta, naročito u poslednjih pet godina koncesije?
4. Šta je uopšte koncesionaru garantovano, šta ako nema dovoljno saobraćaja, šta ako ima saobraćaja više nego što je inicijalno procenjeno?
5. Kako će izgradnja autoputa uticati na izgradnju i održavanje ostalih puteva (recimo, čija je obaveza da napravi i održava nadvožnjake i prilazne puteve)?
6. Ko i kako daje dozvolu za izgradnju objekata pored puta (pumpe, moteli, restorani, bilbordi)? Ko uzima pare od toga?
7. Ko plaća za eksproprisano zemljište?
8. Da li će kamioni biti primorani da koriste novi autoput?
9. Ko snosi odgovornost za nesreće na putu izazvane loše izvedenim radovima?
10. Šta na kraju koncesije postaje vlasništvo Republike Srbije - put ili firma koja je vlasnik puta?
11. Da li su se odgovori na sva ova pitanja nalazili u konkursnoj dokumentaciji, odnosno da li su svi ponuđači znali odgovore na njih kada su davali ponudu?

Borata za predsednika

Politika piše o Kazahstanu i pita se kako to da OEBS tretira Kazahstan bolje nego recimo Belorusiju, kada i jedna i druga zemlja imaju slične diktatore.

Postoji razlika. Demokratija je najbolji oblik vladavine, ali mi se čini očiglednim da neke zemlje u nekim periodima bolje prolaze bez demokratije. Ranije smo pominjali primer Turske, gde je demokratija ograničena povremenom vojnom intervencijom. Volja većine nije dovoljan razlog da se dozvoli narušavanje nekih individualnih sloboda.

Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, čini mi se jedini preostali član Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR koji je još uvek predsednik neke zemlje, blizu je onoga što zovemo benevolentnim diktatorom. Barem kada se radi o o ekonomiji, drug Nazarbajev se u međuvremenu transformisao. Kazahstan je otvoren za strane investicije, privatne kompanije eksploatišu naftu i druge resurse, a najzanimljivije je da je još negde 90-ih izvršena privatizacija penzionog sistema -- reforma na koju još čeka veći deo Evrope i SAD. Na Heritage listi ekonomskih sloboda, kao i po Doing Business rangiranju Svetske banke, Kazahstan se kotira bolje nego neke zemlje Evropske unije. Ekonomski rast poslednjih godina ide i preko 10%.

Naravno da je u pitanju pobratimski kapitalizam, ali pravo pitanje je kako bi demokratija učinila Kazahstan boljim. Ne verujem da bi na izborima pobedio onaj koji bi obećao privatizaciju penzionih sistema i ugovore sa British Petrolom. Pre bi to bila neka lokalna kopija Huga Čaveza.