"Alan je slegao ramenima"

Najbolji naslov koji sam video u poslednjih nekoliko dana, aluzija na "Atlas je slegao ramenima", roman Ayn Rand. Alan o kojem se radi je Greenspan, u mladosti redovni član njujorškog kružoka Ayn Rand. Jedan njegov esej može se naći u "Kapitalizam, nepoznati ideal", jednoj od nekoliko knjiga Ayn Rand u srpskom prevodu Global Booka.

Alan Greenspan je ovih dana slegao ramenima pred kongresmenima koji su od njega dosta agresivno tražili da prizna svoj deo krivice za finansijsku krizu. Ako pogledate novine, izveštaji kažu da je Greenspan priznao da je protržišna ideologija u koju je verovao bila pogrešna. Ali ako pogledate transkript pitanja i odgovora, teško je videti kako su novinari došli do tog zaključka.

Još važnije, ako vam je stalo do Greenspanovog mišljenja, treba pre svega pogledati tekst njegovog originalnog svedočenja. Što se tiče eventualne regulacije, jedina njegova ideja je da se može od banaka koje prodaju hartije od vrednosti pokrivene hipotekama tražiti da i same zadrže jedan procenat tih hartija, kako bi pokazale da i same preuzimaju isti rizik. Ali u pogledu regulacije ukupno, Greenspan kaže sledeće:

Bilo kakve regulatorne promene postaju nebitne u poređenju sa ovim što se već dešava na tržištu. Tržišta hipoteka će posle ovoga što im se desilo sama disciplinovati mnogo bolje nego što bi ih disciplinovala bilo kakva regulacija.

Nije da bi njegovo priznanje imalo nekakvu težinu jer se od njega kao jednog od glavnih krivaca za finansijsku krizu i očekuje da prst uperi negde drugde, ali iz svedočenja je zaista teško reći šta je to tačno Greenspan priznao. A u poslednjoj rečenici još i kaže da se tržište najbolje reguliše samo od sebe.

Reforma porodilišta

Pokrenuta je inicijativa za potpisivanje peticije za poboljšanje uslova u srpskim porodilištima. Sasvim iskreno, smatram da to jeste veoma ozbiljan problem. Tretman kojem su trudnice i bebe izložene u našim porodilištima je često zastrašujući. Ali, iako se slažem sa time da ovo jeste veliki problem, ne slažem se uopšte sa predloženim rešenjem koje se svodi na "mora ministarstvo da napravi Radnu grupu koja će da se pozabavi problemom". Odmah se setim izreke "Ako ne želiš da rešiš neki problem, ti napravi komisiju."

Moje lično iskustvo vezano za porodilište je pozitivno, jer mi se supruga porodila u privatnom porodilištu, koje je u međuvremenu zatvoreno iz sanitarnih razloga. Zatvaranje tog porodilišta, a ostavljanje "u poslu" državnog porodilišta u koje bi moja supruga otišla da ovo nije postojalo, je analogno zatvaranju Ferarija zato što pravi mnogo ružne automobile, uz istovremeno dozvoljavanje Zastavi da pravi Yugo. Ali, šta da se radi... Sanitarni inspektor koji nema nikakvu primedbu na bubašvabe u državnom porodilištu je već našao neki razlog da zatvori privatno porodilište.

Cena porođaja je bila sledeća - običan porođaj 500, a carski rez 1000 evra. Koliko čujem, toliko otprilike košta i porodjaj u državnoj bolnici, dok "častiš" sve koje treba.

Dakle, moje rešenje za problem trudnica i beba je - kompletna privatizacija porađanja. Da ne dramimo previše, ipak se u daleko najvećem broju slučajeva radi o relativno jednostavnoj proceduri. Iz mog iskustva, mnogo je bitniji odnos sestara, lekara i ostalog osoblja prema majci i porodici (možeš bebu da vidiš kad god hoćeš u toku dana ili noći, svako ima svoju sobu sa TV-om, sestre zaista pomažu majkama za šta god da treba, hrana je ok, WC je čist i prijatan). Kada smo napuštali bolnicu, gazda (bukvalno gazda) nas je ispratio i pitao da li je sve bilo u redu, da li imamo nekih primedaba. 

Dve nedelje posle porođaja je moja supruga sa bebom provela 5 dana u državnoj bolnici i to joj je i dalje jedno od najtraumatičnijih doživljaja u životu - beba plače, niko neće da je uteši, a mojoj ženi ne daju da uđe u boks; mora da nosi iscepanu bolničku spavaćicu, ne sme svoju da donese od kuće "zbog higijene"; u kupatilu 5 stepeni, jer stoje otvoreni prozori, pošto sestre samo tu smeju da puše; mrzelo ih je da pišu otpusnu listu u petak, pa je ostala do ponedeljka potpuno nepotrebno, itd. Naravno, u ponedeljak niko nije pitao "jel sve bilo u redu, jel ste zadovoljni".

Neko će sada reći - lako je tebi da predlažeš privatizaciju, kad imaš 500 evra da platiš porođaj. To je, nažalost (odnosno na moju sreću) tačno, ali evo rešenja. Prvo, ne bih imao ništa protiv kada bi se iz budžeta izdvajala sredstva za porođaje, ako bi to išlo paralelno sa zatvaranjem državnih porodilišta. Država bi mogla da daje vaučere porodiljama u iznosu od po 500 evra koje bi one mogle da iskoriste isključivo za porođaj. Izbor porodilišta bi bio potpuno slobodan. Time bi pare išle ka dobrim porodilištima. Budući da se u Srbiji godišnje rađa oko 70.000 beba, to bi budžet koštalo oko 35 miliona evra. Teško je proceniti koliko bi se uštedelo otpuštanjem lekara i sestara koje sada to rade u državnim bolnicama, ali sigurno nije zanimarljiva suma.

Ukoliko je baš nužno, država može da propiše tačne uslove za otvaranje porodilišta i za minimalnu proceduru samog porođaja (recimo, mora da bude prisutan jedan hirurg, jedan neonatolog, jedan anesteziolog).

Dobra stvar sa ovim predlogom je to što je svima u interesu. Zaista ne vidim nikoga ko bi bio protiv ovog predloga. Što je najvažnije, to bi za majke i decu bilo mnogo prijatnije iskustvo, ali bi i lekarima bila pružena prilika da zarade više para. Naravno, ostaju neka pitanja (tipa, šta se dešava ukoliko se ispostavi da je porođaj problematičan), ali se sve to može detaljnije razraditi.

Iz ne znam ni ja kog razloga, čini mi se da nema nikakve šanse da ovo iko ozbiljno razmotri. Čini mi se da će ministar sa najvećim  zadovoljstvom da osnuje Radnu grupu i "reši problem". Naravno, za par godina će se potpisivati neka nova peticija da se osnuje Anketni odbor koji će razmatrati zašto Radna grupa nije dobro obavila svoj posao.

Novi sajt LibeKa

Libertarijanski Klub LibeK, o kome smo već pisali, se sada može naći i online. Valjda će uskoro početi da pišu i blog.

DSS-ov tržišni vaskrs

DSS kritikuje ugovor sa Fijatom iz tržišnog ugla. Lepo je čuti ali im ništa ne verujem. Za četiri godine koliko su vodili vladu ne sećam se da su se i jednom pozvali na tržište. Ekonomija im je bila manje bitna od Evrovizije. Zašto bi bilo bolje ubuduće?

Prokopijević na Katalaksiji

Ivan je pominjao Prokopijevićev tekst o krizi u Americi. Zaboravio je da ostavi link za tekst na Katalaksiji gde možete naći jedinu kompletnu verziju.