Pages

30 March 2007

Bolonja...

Sećate se kako su se naši akademci iz bolonjske močvare pozivali na Hrvatsku kao zemlju koja je tako uspešno rešila The Master Issue, odnosno pitanje izjednačavanja zvanja novih i starih diplomiranih? Ispostavilo se da je hrvatski živi pesak mnogo gori od naše jadne močvare. Tamo se sprema (a nije još usvojen kako naši vrli eksperti tvrde!) famozni Zakon o akademskim i stručnim nazivima itd kojim će zvanje prvostupnika (bachelor) biti dodeljeno i onima koji su završili više škole. E sad, to je naravno izazvalo silaznu spiralu otpora starih fakultetlija. Dakle, nije problem ovo:

Stručni naziv stečen završetkom:
  • sveučilišnog dodiplomskog studija, čijim završetkom se stječe visoka stručna sprema (VSS), izjednačen je s akademskim nazivom magistar odnosno magistra uz naznaku struke ili magistar inženjer odnosno magistra inženjerka uz naznaku struke ili doktor odnosno doktorica uz naznaku struke, sukladno članku 4. ovog Zakona (moj bold)
već ovo:
  • stručnog dodiplomskog studija, u trajanju kraćem od tri godine čijim završetkom se stječe viša stručna sprema (VŠS), izjednačen je sa stručnim nazivom stručni prvostupnik (baccalaureus) odnosno stručna prvostupnica (baccalaurea) uz naznaku struke ili stručni prvostupnik (baccalaureus) inženjer, odnosno stručna prvostupnica (baccalaurea) inženjerka uz naznaku struke, sukladno članku 9. ovog Zakona (moj bold)
Dušebrižni sa univerziteta strahuju da će to stvoriti lažnu sliku o duplo više visokoobrazovanih u Hrvatskoj, da će administracija morati da poveća koeficijente&plate zaposlenima koji su završili dvogodišnje i trogodišnje više škole, da je ovo predizborni trik...
Najzabavnija primedba je ta da će oni koji su upisali trogodišnje studije tužiti državu zbog troškova studiranja te treće godine (zaboga, mogli su da završe za dve!). Ok, ovde smo došli do suštine. Tamo gde država pravi rangiranje znanja, kompetenci, plata i sl. dobijamo sledeći tok: gimnazijalci traže VII1 stepen, magistranti VIII stepen, predškolci malu maturu...pobediće oni najmnogobrojniji (zato magistranti ćute i ovde u Hrvatskoj, oni su šaka jada). Opet, ovaj rent-siking odnosi se samo na tržište rada u javnom sektoru (gde ovi rangovi zaista imaju neki smisao) a neće vredeti onima koji dođu u profitni sektor. Ne sećam se da je neko u CV-ju ikada napisao VII1 ili VII2 akademski naziv, tj. zvanje....i da je to bilo bitnije od toga GDE je završio i KO ga je preporučio, i što je najvažnije - za koju poziciju konkuriše taj navodni master, prvostupnik ili doktor. Big fuss ni oko čega!

Najskuplja nalepnica na svetu

Mnogo stvari utice na vrednost proizvoda. Tako je na primer auto koji su pesnicama udarili Muhamed Ali i Dzordz Forman (nemam link cuo sam pricu) prodat za par desetina hiljada dolara vise nego sto vredi nov.

Danas se hibridna kola u Kaliforniji sa nalepnicom koja predstavlja potvrdu drzave da je auto mali zagadjivac, prodaju za oko $4,000 skuplje nego isti auto bez nalepnice. Trik je da postoji ogranicen broj nalepnica, a da vlasnici istih mogu da koriste posebne trake na auto-putu namenjene samo automobilima sa dvoje ili vise putnika. Da li je ovo pozitivna ili negativna eksternalija? U svakom slucaju izgleda da su vlasti Kalifornije iznenadjene razvojem situacije.

Uredba ili Zakon?

U toku je zucna rasprava oko produzavanja privremenog finansiranja uredbom ili zakonom. Vlada je za uredbu a 'strucnjaci' za zakon. Ako je suditi po novinskim clancima ispada da su svi jako zabrinuti oko ove teme, toliko da ne primecuju najlogicnije resenje, zabraniti produzavanje privremenog finansiranja. Ne vidim na koji nacin bi se nacin zabrana privremenog finansiranja negativno odrazila na gradjane? Znam da meni ne bi smetalo da 'tehnicka' vlada ima manje novca na raspolaganju.

Legalizacija marihuane u Srbiji

Do sada nije bilo opsirnije rasprave na Trzisnom Resenju oko legalizacije marihuane. Posto je legalizacija droga jedan od razloga zasto vise konzervativaca nisu libertarijanci (mada se i to menja) mislim da je interesantno da vidimo sta o temi misle posetioci bloga.

Ne secam se da je u Srbiji ikada organizovana kampanja za legalizaciju. Americki ekonomisti su vec odavno aktivni po tom pitanju. Koliko bi novca uslo u budzet od oporezivanja marihuane? U Americi kazu oko $6 milijardi. Koliko novca bi se ustedelo na borbi protiv marihuane? Verovatno je i u Srbiji vreme da se neka ozbiljna grupa pozabavi time. Zasto ne grupa oko Trzisnog Resenja?