30 August 2008
Matematičar
Kategorija:
Obrazovanje
B92: Upitan zašto i pored reforme koja je započela 2003. godine rezultati međunarodnih testova pokazuju loš kvalitet obrazovanja, Obradović je kazao da je reč o "testovima iz zapadnih zemalja koji ovde nisu primenljivi", premda ti testovi "predstavljaju nekakav kriterijum". "Imamo primer da je po ’Piza’ testu Srbija na 34 mestu kada je reč o znanju matematike, a na matematičkoj olimpijadi ispostavilo se da situacija sasvim drugačija", kazao je Obradović.
Možda zato što Pisa test meri znanje prosečnog učenika a olimpijada najboljih. Sigurno se svi sećate priča kako deca u Americi rade razlomke tek u sedmom razredu i slične anegdote gde Srbi i Rusi ispadaju pametni a Amerikanci glupi. Naš obrazovni sistem se fokusira na najpametnije učenike. U osnovnoj i srednjoj školi časove matematike je u mom odeljenju u proseku zaista pratilo svega 10 procenata učenika. Svi ostali smo se trudili da nekako dobijemo dvojku. Najnormalnija stvar je uzimati privatne časove da bi se pratilo školsko gradivo. Nije ni čudo što smo relativno loše plasirani po Pisa testu.
Najbolji učenici, kojima se posvećuje i najviše pažnje, naravno imaju odlične rezultate. Pogotovu učenici matematičke gimnazije koji se praktično profesionalno bave matematikom. Nema sumnje da su oni sjajni ali šta je sa ostalima? Gde je prosečan učenik? Tamo gde Pisa tekst i pokazuje. Ako je za utehu bolji smo od Crne Gore
Zašto reforme od 2003. nisu dale rezultate? Zato što ih nije ni bilo. Uvođenje engleskog jezika od prvog razreda i veronauke i građanskog vaspitanja nisu reforme. Reforme podrazumevaju uvođenje konkurencije u obrazovni sistem. Možda sistem vaučera putem kojih bi roditelji mogli da nagrađuju dobre škole a kažnjavaju loše, proces koji bi doveo do povećanja kvaliteta obrazovanja prosečnog učenika.
Možda zato što Pisa test meri znanje prosečnog učenika a olimpijada najboljih. Sigurno se svi sećate priča kako deca u Americi rade razlomke tek u sedmom razredu i slične anegdote gde Srbi i Rusi ispadaju pametni a Amerikanci glupi. Naš obrazovni sistem se fokusira na najpametnije učenike. U osnovnoj i srednjoj školi časove matematike je u mom odeljenju u proseku zaista pratilo svega 10 procenata učenika. Svi ostali smo se trudili da nekako dobijemo dvojku. Najnormalnija stvar je uzimati privatne časove da bi se pratilo školsko gradivo. Nije ni čudo što smo relativno loše plasirani po Pisa testu.
Najbolji učenici, kojima se posvećuje i najviše pažnje, naravno imaju odlične rezultate. Pogotovu učenici matematičke gimnazije koji se praktično profesionalno bave matematikom. Nema sumnje da su oni sjajni ali šta je sa ostalima? Gde je prosečan učenik? Tamo gde Pisa tekst i pokazuje. Ako je za utehu bolji smo od Crne Gore
Zašto reforme od 2003. nisu dale rezultate? Zato što ih nije ni bilo. Uvođenje engleskog jezika od prvog razreda i veronauke i građanskog vaspitanja nisu reforme. Reforme podrazumevaju uvođenje konkurencije u obrazovni sistem. Možda sistem vaučera putem kojih bi roditelji mogli da nagrađuju dobre škole a kažnjavaju loše, proces koji bi doveo do povećanja kvaliteta obrazovanja prosečnog učenika.
Subscribe to:
Posts (Atom)