Tarabići

Ekspert Branko Dragaš:
Realan kurs trebalo bi da bude 160 ili 170 dinara za evro. Trenutno je srpska valuta precenjena, ali sve će to dinar nadoknaditi 2009. godine.

Ovo je do sada rekordno proviđenje. Ostalima se uglavnom javlja 120-130.

Dinar ne da nije precenjen, nego je u meri u kojoj se to uopšte može izračunati, ustvari malo potcenjen. Ovde je naš stari post o tome. Ako se upotrebi Big Mac indeks kojim se služi engleski Economist, evro vredi manje od 80 dinara.

Voajer

Đilas:
Ideja za koju se zalažem jeste da građani vide gde ide novac od privatizacije velikih društvenih preduzeća, da znaju da su u njihovom gradu ta i ta škola, ili bolnica, ili fabrika, finansirani tim sredstvima. Dakle, da vide i pre svega osete boljitak u svom životu.

Naravno, ono što Đilasa ne interesuje, je koji će projekti (pekare, privatne škole, firme) ostati nesagrađani jer je vlada oporezovala i potrošila novac koji bi inače građani uložili. Odnosno šta je sa projektima koji se ne vide. To je manje bitno jer se prilikom otvaranja ovih firmi ne pozivaju ministri da seku vrpce.

JAT

Koliko smo prinudnih sletanja daleko od ukidanja Jatovog monopola? Konkurencija u Indiji cveta. Mislim da je kod nas ova vrsta reklamiranja, gde se kritikuje konkurencija, zabranjena. Šteta, pošto su mi takve reklame omiljene.

I-Phone

Izašao je dugo najavljivani I-Phone. Prodavnice AT&T su u nekim slučajevima prodavale I-Phone samo kupcima koji su spremni da kupe i dodatke za telefon. Pošto je ograničena ponuda trgovci su pokušali da zarade malo više na početku. Ova praksa ne bi trebalo da bude nezakonita ali je svakako nepopularna.

U Americi se niko nije obratio državi za pomoć već je masa ljudi počela da kritikuje praksu AT&T, uglavnom koristeći blogove, dok odluka nije promenjena. Tržište, poput prirode, uglavnom sve radi samo.

Luksuz izbora

Glas:
Analitičari kažu da vlada možda ne bi trebalo da se mnogo obazire na kuknjavu potrošača jer je i vožnja automobila neka vrsta luksuza.

Kao i gazirana pića iz uvoza. Slažemo se. Mene više brine čuveni monopol na uvoz nego povećanje cene nafte na svetskom tržištu, jer na to ne možemo da utičemo. To nije slučaj sa monopolom NIS.

Blogeri B92 dali krv

Ali nećemo ih hvaliti. Sve je to lepo i humano, ali nije rešenje problema.

Prvo treba pitati zašto je uopšte krv deficitarna roba. I hleba ima manje nego što treba kada košta 3 dinara, kao što i u Iranu ovih dana vlada nestašica benzina zato što je cena limitirana. Isto je i sa krvlju. Zabranom trgovanja cena krvi je praktično ograničena na nulu i to je uzrok nestašice. Dok god je tako, ljudi će umirati zbog nedostatka krvi, dok drugi koji krvi imaju dovoljno a kojima bi taj novac značio, neće biti zainteresovani da daju krv.

Tržište je humano. Ukinite zabranu na kupovinu i prodaju krvi i rešićete problem nedostatka krvi jednom za sva vremena.