Ако се има у виду да само четири одсто предлога закона заиста и постану закони, тј. да их се 96 одсто одбије услед изузетно компликованог процеса доношења закона, онда је јасно да ни ефикасност недовољно репрезентативног тела није на нарочитом нивоу.
Bakić bi možda mogao da patentira neki indeks demokratičnosti baziran na količini usvojenih zakona ili broju reči po dolaru plate poslanika a da analizu svrsishodnosti parlamentarnih procedura prepusti čitaocima "Politike":
SAD nisu ni zamisljene kao predstavnicka demokratija, vec kao balans prava pojedinaca , pojedinacnih drzava I federalne vlade. Mumificiranost ustava, dvodomni kongres I povisena lestvica u donosenju federalnih zakona su posledica genijalnosti Dzefersona, Frenklina I ostalih osnivaca. Silne prepreke u promeni zakona, sprecile su tiraniju vecine nad manjinom I naterale vecinu na konsezus I sporazum, sprecavajuci nagle drustvene promene.
i:
pa ovo je neverovatan zakljucak - upravo zahvaljujuci takvom sistemu i tvrdim proverama reprezentativno telo i dokazuje svoju efikasnosti i uhodanost - dok kod nas moze proci svakakav zakon samo zato sto je iza njega stala vecina skupstinskih lenjivaca dizanjem svoje ruke, u americkom kongresu mogu proci samo zakoni koji izdrze mukotrpnu proceduru usaglasavanja i rafinisanja. uopste ne sumnjam da bi makar 96 posto zakona koji kod nas prodju u istoj toj americi zavrsili u kanti za smece, mozda i svih 100 posto. ali, upravo to je ono sto razlikuje skupstinu srbije od americkog kongresa.
