Pages

21 September 2008

Na čemu će jadni mali Rumuni da odrastu?

B92 prenosi da su Rumuni zabranili prodaju hamburgera, pica, slatkiša, slanih grickalica i svih štetnih napitaka u okolini škola. Komentatori su oduševljeni! Što narod voli da zabranjuje stvari tuđoj deci, čudo jedno.

Ja nisam nutricionista, ali sam prilično ubeđen da je burek sa mesom, koji sam jutros pojeo, štetniji od dva Big Mac obroka. Morao sam nekako da obeležim Svetski dan srca.

Washington Post o Bušovom nasleđu

Pazite da ne padnete na leđa, ali evo članka u Washingotn Postu koji afirmativno piše o predsedničkom nasleđu G.W Buša, i tvrdi da će ovog istorija verovatno suditi mnogo blagonaklonije nego što to danas čine savremenici. Članak Charlesa Krauthammera čak poredi Buša sa Trumanom, ratnim predsednikom koji je takođe proširio bezbednosne ingerencije vlade i predsednika (formirao Ministarstvo odbrane, CIA-u i NSA), vodio opasan rat (u Koreji) i koji je takođe otišao vrlo omražen sa položaja, da bi danas bio smatran jednim od najvećih predsednika druge polovine XX veka. Teza ovog teksta je vrlo slična onome što ja (za razliku od ostalih na ovom blogu) već dve ili tri godine tvrdim o Bušu - da će i sud o njemu biti promenjen u budućnosti nabolje.

Na jednom seminaru u Sloveniji na kome sam bio prethodnih dana, polaznik, dečko iz Mađarske, je dao upravo ovakav "Krauthammer-jankovićevski" odgovor onima koji anatemišu Buša danas zbog ratnih avantura - i Regan je vodio više agresivnih ratova i vojnih intervencija koji su tada bili opisivani kao izraz američkog imperijalizma i agresije, da bi ih danas svi, uključujući i mnoge tadašnje kritičare, slavili kao početak dalekoseđne demokratizacije i liberaizacije Latinske Amerike - San Salvador, Nikaragva, Panama, afera sa kontrašima itd. To je moj omiljeni reductio ad Regan argument.

Što se tiče samog Krauthamera, on opravdava Bušovu politiku u Iraku upravo na temelju onog što je moj polaznik Zoltan rekao za Regana, i tvrdi da će buduća ocena opravdanosti tog rata biti mnogo povoljnija od one koja danas preovladava.

Tekst se ne bavi mnogo unutrašnjom politikom, i to je glavni nedostatak. Ja sam nisam siguran koliko bi se osnovna teza mogla primeniti i na ekonomska pitanja. Imam osnovanu sumnju da mnogi libertarijanski kritičari preteruju sa anatemom na Bušov etatizam, zapravo iz želje da se dodvore većinskom kulturnom establišmentu i medijima, i zadrže uticaj tamo. Iz istog razloga ponekad podržavaju Obamu koji je deset puta gori i antiliberalniji od Buša i Mekejna zajedno. Ja mislim da je Bušov glavni neuspeh nemoć da nametne reformsku agendu u privatizaciju social security, i smanjenju državne regulacije. Ali, to nije ništa novo. Ni Regan nije uradio skoro ništa bitno na tom planu. On čak nije ni obećavao mnoge stvari koje Buš jeste, pa nije ispunio, te smo mi sad s pravom ljuti i razočarani.

Dulićev ying yang

Sviđa mi se što Dulić kada priča o ekologiji pominje i ekonomski rast. Sa druge strane njegov projekat sa socijalnim (državnim) stanovima je passe.