Stvarno ima svakakvih ideja:
"kao još jednu ideju za promociju srpskog seoskog turizma u svetu Vukić je naveo boravak 2.000 stranih turista o trošku države Srbije u seoskim domaćinstvima."
A što da im uz to lepo ne damo i po 5.000 evra u kešu, čisto onako, da se ljudi baš lepo provedu?
04 March 2008
Liberali katastrofičari vs negacionisti
Kategorija:
Politika
Već smo mogli da vidimo da laureat Tržišnog rešenja Danica Popović misli da stvar nije tako loša kako izgleda, da katastrofičari preteruju sa pesimističkim prognozama u pogledu uticaja skorašnjeg političkog preokreta u Srbiji na ekonomska kretanja, i da uz neke ograde, Srbija nema mnogo razloga za brigu.
Međutim, druga dva značajna liberalna "analitičara" (ah, ta reč) iz najužeg izbora TR za nagradu 2007, Gligorov i Prokopijević, nisu baš takvi optimisti. Kosovska politika po njima košta ekonomski i to mnogo, a koliko će zaista koštati zavisi od toga koliko dugo i koliko uporno će se na njoj istrajavati.
Ja sam svakako bliži "katastrofičkoj" poziciji druge dvojice, i to iz jednostavnog razloga: promena politike koja se dešava u Srbiji, u liku prihvatanja ideje da je napuštanje i stopiranje EU integracija zbog Kosova legitimno i poželjno, izgleda mi kao trajna orijentacija, a ne kao neki taktički manevar čiji je cilj da se popravi sospstvena pozicija pre nastavka procesa pridruživanja. Štaviše, čini mi se da je konsenzus oko te politike vrlo širok, širi nego što to najčešće mislimo, i da u ovom trenutku, barem po delima, on obuhvata i DS. Drugim rečima, bojim se da politika samoizolacije od Zapada i EU u ovom trenutku u Srbiji ima političku većinu.U jednom skorašnjem istraživanju javnog mnenja agencije NSPM "Politikum" pitali su građane da li bi podržali ulazak Srbije u EU ako bi uslov za to bilo priznavanje nezavisnosti Kosova, i oko 74% je odgovorilo "ne". Iako je pitanje bilo lukavo postavljeno, tako da bi se njime izbegla stvarna dilema i nametnulo izjašnjavanje o jednoj fiktivnoj i vrlo udaljenoj alternativi, a očekivani odgovor onda koristio kao potvrda izolacionističkog stava u sadašnjem trenutku (naime logično i realno pitanje bi bilo "da li ste za neodložni nastavak pridruživanja Srbije EU uprkos tome što su mnoge evropske zemlje priznale nezavisnost Kosova?" a ne da li bi trebalo "priznati" Kosovo, pošto to u ovom trenutku niko i ne traži. Barem neki od onih koji ne smatraju da formalno treba priznati Kosovo ipak veruju da treba nastaviti priključenje EU), ipak se čini da većina ljudi u Srbiji ne podržava priključenje EU pod postojećim uslovima, i da u tom smislu podržava Koštuničin a ne Dinkićev i Jovanovićev stav. Ako bi se sad održali izbori i tema Kosovo ili EU bila glavni kriterijum odlučivanja (što je vrlo verovatno) čini se da bi snage koje su protiv nastavka EU pridruženja sigurno pobedile. A posledice te činjenice tačno znamo i one će biti iste vrste, samo možda manje magnitude, nego 1990-ih.
Međutim, druga dva značajna liberalna "analitičara" (ah, ta reč) iz najužeg izbora TR za nagradu 2007, Gligorov i Prokopijević, nisu baš takvi optimisti. Kosovska politika po njima košta ekonomski i to mnogo, a koliko će zaista koštati zavisi od toga koliko dugo i koliko uporno će se na njoj istrajavati.
Ja sam svakako bliži "katastrofičkoj" poziciji druge dvojice, i to iz jednostavnog razloga: promena politike koja se dešava u Srbiji, u liku prihvatanja ideje da je napuštanje i stopiranje EU integracija zbog Kosova legitimno i poželjno, izgleda mi kao trajna orijentacija, a ne kao neki taktički manevar čiji je cilj da se popravi sospstvena pozicija pre nastavka procesa pridruživanja. Štaviše, čini mi se da je konsenzus oko te politike vrlo širok, širi nego što to najčešće mislimo, i da u ovom trenutku, barem po delima, on obuhvata i DS. Drugim rečima, bojim se da politika samoizolacije od Zapada i EU u ovom trenutku u Srbiji ima političku većinu.U jednom skorašnjem istraživanju javnog mnenja agencije NSPM "Politikum" pitali su građane da li bi podržali ulazak Srbije u EU ako bi uslov za to bilo priznavanje nezavisnosti Kosova, i oko 74% je odgovorilo "ne". Iako je pitanje bilo lukavo postavljeno, tako da bi se njime izbegla stvarna dilema i nametnulo izjašnjavanje o jednoj fiktivnoj i vrlo udaljenoj alternativi, a očekivani odgovor onda koristio kao potvrda izolacionističkog stava u sadašnjem trenutku (naime logično i realno pitanje bi bilo "da li ste za neodložni nastavak pridruživanja Srbije EU uprkos tome što su mnoge evropske zemlje priznale nezavisnost Kosova?" a ne da li bi trebalo "priznati" Kosovo, pošto to u ovom trenutku niko i ne traži. Barem neki od onih koji ne smatraju da formalno treba priznati Kosovo ipak veruju da treba nastaviti priključenje EU), ipak se čini da većina ljudi u Srbiji ne podržava priključenje EU pod postojećim uslovima, i da u tom smislu podržava Koštuničin a ne Dinkićev i Jovanovićev stav. Ako bi se sad održali izbori i tema Kosovo ili EU bila glavni kriterijum odlučivanja (što je vrlo verovatno) čini se da bi snage koje su protiv nastavka EU pridruženja sigurno pobedile. A posledice te činjenice tačno znamo i one će biti iste vrste, samo možda manje magnitude, nego 1990-ih.
Finansijska tržišta u Srbiji
Kategorija:
Regulacija
Nova studija Centra za slobodno tržište. Za sada dostupna na sajtu, čeka se štampano izdanje. Iz zaključka:
Prvi i pojedinačno najveći problem je težnja države i njene birokratije da direktno utiče na pojedine segmente finansijskih tržišta. Snažan uticaj države se vidi kod penzionih fondova, monetarne politike, osiguranja i bankarstva. Recept za smanjenje uloge države su privatizacija, deregulacija i liberalizacija. Država bi trebalo da ukine porez na kapitalnu dobit od štednje i trgovine HoV. Time će se podstaći štednja i ulaganja, a Srbija će biti kompatibilna sa okolnim zemljama.
Drugi veliki problem je zaštita pojedinih interesnih grupa. Ona se vidi kod monopolizacije državne berze i centralnog registra, obaveze trgovanja preko brokera, stvaranja visokih deviznih rezervi. Takođe su moguća uvozna ograničenja u slučaju da uvoz ugrožava neke domaće sektore. Nepotrebna je monopolska zaštita dinara. Jedini način da dinar postane dobra valuta je da se izloži konkurenciji evra i drugih valuta. Naravno, time će se ograničiti diskreciona moć države u monetarnoj politici.
Treći veliki problem je obimna i nepotrebna regulacija. Ona je najčešće u službi kontrole i usmeravanja tokova na finansijskim tržištima od strane države. Putem ove kontrole se određuju dobitnici i gubitnici, umesto da to radi tržište, kao što se omogućava ili onemogućava ulaz u pojedine delatnosti.
Prvi i pojedinačno najveći problem je težnja države i njene birokratije da direktno utiče na pojedine segmente finansijskih tržišta. Snažan uticaj države se vidi kod penzionih fondova, monetarne politike, osiguranja i bankarstva. Recept za smanjenje uloge države su privatizacija, deregulacija i liberalizacija. Država bi trebalo da ukine porez na kapitalnu dobit od štednje i trgovine HoV. Time će se podstaći štednja i ulaganja, a Srbija će biti kompatibilna sa okolnim zemljama.
Drugi veliki problem je zaštita pojedinih interesnih grupa. Ona se vidi kod monopolizacije državne berze i centralnog registra, obaveze trgovanja preko brokera, stvaranja visokih deviznih rezervi. Takođe su moguća uvozna ograničenja u slučaju da uvoz ugrožava neke domaće sektore. Nepotrebna je monopolska zaštita dinara. Jedini način da dinar postane dobra valuta je da se izloži konkurenciji evra i drugih valuta. Naravno, time će se ograničiti diskreciona moć države u monetarnoj politici.
Treći veliki problem je obimna i nepotrebna regulacija. Ona je najčešće u službi kontrole i usmeravanja tokova na finansijskim tržištima od strane države. Putem ove kontrole se određuju dobitnici i gubitnici, umesto da to radi tržište, kao što se omogućava ili onemogućava ulaz u pojedine delatnosti.
Viva Obama!
Kategorija:
Svet
Pogledajte spot koji treba da teksaške Meksikance ubedi da danas glasaju za Obamu. Nažalost, ne znam španski, ali vidim da se pominje da "ima viziju".
Subscribe to:
Posts (Atom)