Konkurs

Predlog

Ministarstvo kulture i Vlada Republike Srbije

Raspisuju konkurs za nacionalnu penziju otvoren za sve punoletne građane Republike Srbije i sve građane bivše SFRJ, Mađarske, Rumunije i Albanije koji se izjasne kao Srbi. Za učešće na konkursu potrebno je:

1. Napisati slobodan sastav do 4000 karaktera u kome kandidat iznosi zašto baš ona/on treba da dobije nacionalnu penziju i u kome obrazlaže zašto je prirodno da se penzija zasluži, a ne zaradi.
2. Dostaviti potvrdu o imovini i stečenim pravima ili jasno dokazati da je kandidat nekada imao velike tekuće prihode, ali da ih je uspešno utrošio bez ikakvog investiranja u sheme osiguranja za starost.

Ako nije moguće ispuniti uslove pod 2.

3. Dokazati da od bavljenja svojom primarnom profesijom nije imao prilive novca od nedržavnih kupaca u iznosu većem od 100 dinara.

Alternativno kandidati mogu da dostave:

1. Izjave tri svedoka ili barem tri video snimka u kome se nedvosmisleno dokazuje patriotizam kandidata, odnosno dostaviti pisane materijale u kome se patriotizam dokazuje.


Idealni kandidati će biti izabrani na osnovu sledećih kriterijuma.

GRUPA 1

1. Prednost imaju kandidati sa što većom imovinom i tekućim primanjima.
2. Ako kandidat nema velika tekuća primanja i imovinu, ekvivalent velikim primanjima i imovini će biti jasno dokazivanje da su pokazali da mogu da raskrčme što više novca i imovine.

do 3000 penzija će biti odobreno u 2013. godini.

GRUPA 2

3. Kandidat mora dokazati da bi umro od gladi bavljenjem svojom primarnom profesijom, a da istovremeno nije bio plaćen od strane Republike Srbije, lokalne samouprave ili država koje su prethodile Republici Srbiji (SCG, SRJ, SFRJ, FNRJ...)
4. Kandidati iz grupe 2 moraju odstaviti uverenje o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih, kao i potvrdu dva svedoka da oni zaista postoje kako takvi i da se bave time što su naveli u sastavu.

do 3000 penzija će biti odobreno u 2013. godini.

Prodaja dedovine strancima

Mnogo se priča o tome da se ugledamo na Mađare. Uvek se mi ugledamo na loše prakse najgorih đaka, što Mađarska objektivno jeste u klubu 10 zemalja koje su ušle u EU 2004. godine. Ne može naše oranice da kupuje niko ko nije naš državljanin. (Evo ja ovde već vidim nakaradni biznis lažnih brakova u svrhu kupovine zemlje ako zatreba) Danas se jedan kandidat za odbornika slatko nalupetao, a Blic ga preneo, doduše od njegove demagogije na lokalu ispalo da je stav njegove stranke u brzom raspadu. Elem, posledica izvesnosti da stranci mogu da kupuju zemlju u Srbiji je fantastičan bum cena zemlje u Vojvodini. Ne znam kako može biti loše da aktiva vredi nekoliko puta više nego pre par godina. Možda je loše za one koji su videli da je poljoprivreda trenutno neviđeno isplatljiv biznis koji pride i država subvencioniše (na žalost ulazak u vrzino kolo sa državom znači i da lupi po prstićima kada se odvažite da izvozite pšenicu u godinama kada je zarada najbolja), pa vide priliku u tome da kupe ili rentiraju zemlju relativno jeftino. Dolazak novih interesenata tu računicu kvari, ali podstiče na rast produktivnosti.

Pored dela naše poljoprivrede koja je po svemu na svetskom nivou imamo i temeljno zaostalu poljoprivredu u velikom delu zemlje. Ulazak bilo koga ko bi to kupio bi značio preporod kako za ljude koji ne znaju šta bi sa zemljom koja je u parlogu jer je niko neće ni za džaba da je rentira, mogućnost da se imovina proda nekom ko bi njome bolje upravljao i konačno, mogućnost da se onaj zaostali deo domaće poljoprivrede približi standardima produktivnosti u normalnom svetu. Kada je reč o nestvarnim parlozima državne poljoprivrede, ulazak novih interesenata bi značio dobijanje mnogo kvalitetnijih vlasnika i zemlju koja bi donosila prinos koji je veći od koševine parložne trave. Da li će zemlju u Srbiji da ore firma čiji je vlasnik Hans, Hafez, Hrvoje ili Srboljub je potpuno irelevantno. Ovo društvo na H je deo argumenata onih koji su pokazali kako se zemlja može ustrojiti na način kako verovatno ni naši najgori neprijatelji ne bi uspeli, odnosno jadnog plivanja na populizmu. Pogotovo je jedno što se u startu polazi od pretpostavke da smo inferiorni u odnosu na strance jer samo tako se može objasniti logika da će nas pojesti za doručak. Bolja logika je razmišljati o tome da neke naše kompanije već obrađuju mnogo zemlje u inostranstvu i da je pravo pitanje zašto to ne rade u Srbiji.

Kako bilo, ono što je sigurno je da naše oranice neće uzeti neko ko nije nikada zaorao brazdu i ko ne zna kako srpsko (i vojvodjansko) sunce greje lepse nego bilo koje drugo, nego će interesenti biti uglavnom oni koji dobro znaju šta bi s time. Teško je i verovati da bi postoji logički nepotpuno nemoguć profil nekoga ko ne zna biznis, a hoće da puno plati i samo da odnese zaradu.