Zaboravili ste attachment

Google ne prestaje da me oduševljava. Upravo šaljem email sa svoje Gmail adrese, pritisnem send, kad pojavi se prozorčić koji kaže:

"Napisali ste 'I'm attaching' u svom emailu, ali niste prikačili nikakav attachment. Cancel or send anyway?"

Izbor šahovskih velemajstora

Somalilend

Proveo sam desetak dana u Somalilendu, kvazi nezavisnom severno-zapadnom delu Somalije. De facto nezavisna država od 1991. do sada nije priznata ni od jedne države iako ima razvijene odnose sa Etiopijom, najuticajnijim susedom. Zbog specifičnog statusa Somalilend ne dobija međunarodnu pomoć u velikim iznosima koja je više manje standard za afričke zemlje na tom nivou razvoja. Pošto ne mogu da se oslone na stranu pomoć razvili su veoma živahnu privredu zasnovanu na preduzetništvu. Primera radi imaju četiri (u nekom trenutku i šest) mobilnih operatera, tri kompanije koje prodaju električnu energiju (dve privatne), jednu od najvećih banaka u ovom delu Afrike (Dahabshiil) i naravno veliki broj manjih privatnih preduzeća. Veliki prihod imaju i od izvoza stoke u zemlje zaliva ali i od dotacija Somalilendersa iz dijaspore.

Najinteresantniji momenat je svakako žvakanje "kata", biljke koja sadrži neku vrstu amfetamina ili tome sličnu supstancu koja uživaocu daje energiju i, usled žvakanja većih količina, proizvodi halucinacije. Dok je kat u mnogim zemljama zabranjen u Somalilendu je savršeno legalan (alkohol je strogo zabranjen) i može se kupiti na svakom ćošku, kao cigare u Srbiji devedesetih. Većina muškaraca, iz svih slojeva društva, žvaće kat svaki dan. Neprijatnog je ukusa (gorak) i u manjim količinama ima sličan efekat kafeinu.

Prema Nicholas Eubanku relativno mali iznos donacija ima veoma pozitivnog efekta i na stabilnost političkog sistema. Po njemu, nedostatak inflacija je uticao na razvoj živahnog preduzetničkog sistema i biznis zajednice kojima smeta politička nestabilnost. Kako državne finansije zavise od preduzetnika i političarima je u interesu očuvanje stabilnost. U Americi je popularno reći "nema oporezivanja bez reprezentacije", što je ispisano na svim registarskim tablicama u Vašingtonu koji nema predstavnike u Kongresu. U zemljama u razvoju je uglavnom obrnuto tačno, "nema reprezentacije bez oporezivanja". Vlade koje ne zavise od finansijske podrške građana su uglavnom loše. Primer su vlade zemalja bogatih resursima koje ekonomski ne zavise od građana pa samim tim i nemaju motiva da unapređuju život građanima (takozvani black curse). Somalilendska vlada je relativno dobra jer zavisi od svojih građana.

Somalilendski ustav ograničava broj političkih partija u parlamentu na ne više od tri stranke. Kada sam pitao lidere tih stranaka zašto je takva odredba neophodna naveli su važnost stabilnosti političkog sistema. Ne zvuči ubedljivo. Ipak dobro je što ustav ne navodi koje su to tri stranke već dozvoljava da se one menjaju. Na lokalnim izborima može da učestvuje ko želi a tri najbolje stranke onda mogu da se nadmeću za parlament. Nigde nisam video sličan sistem.

Više puta odlagani predsenički izbori će se održati 26. juna. Dok je neki nivo opstrukcije od strane al-shabab fundamentalističkog pokreta iz Somalije izvestan izbori imaju potencijal da budu jedni od retkih u ovom delu sveta koji su relativno slobodni i pošteni pa čak i da rezultiraju promenom predsednika. Zanimljivo je i da je jedan od izvora stabilnosti u Somalilendu upravo nestabilna Somalija. Ubedljiv zaključak velikog broja političkih diskusija je da šta god da se uradi treba izbeći sudbinu Somalije. Kao što je u Istočnoj Evropi teško prodati komunističku ideju, u Somalilendu je malo kupaca anarho-liberalnog sna o raju bez države. Videli su to u praksi.

Teže do srpske vize

Dok se za građane EU omogućava putovanje samo sa ličnom kartom za građane država kojima je potrebna viza se procedura dodatno komplikuje. Od prvog juna više neće biti moguće izdavanje vize za jedan dan već će biti neophodno pribavljanje prethodne saglasnosti državnih organa (nije pomenuto kojih verovatno MUPa). Procedura će sigurno trajati nekoliko dana ili nedelja. Toliko o opredeljenju za otvorenije granice.

Federalizam

Konsenzus da je svaki govor o pravu federalnih država u Americi da ponište ili makar dovedu u pitanje odluke federalne vlade ravan zločinu je širi nego što biste možda na prvu loptu pomislili. Uz obećanje da nećete koristiti google, postavio bih pitanje: koji progresivni političar je rekao sledeće stvari:

The individual states of the American Union . . . could not have possessed any state sovereignty of their own. For it was not these states that formed the Union, on the contrary it was the Union which formed a great part of such so-called states.

ili

the cry for the elimination of centralization is really nothing more than a party machination without any serious thought behind it...and reveals...the inner hypocrisy of these so-called federalistic circles. The federative state idea, like religion in part, is only an instrument for their often unclean party interests

, ili

Since for us the state as such is only a form, but the essential is its content, the nation, the people, it is clear that everything else must be subordinated to its sovereign interests. In particular we cannot grant to any individual state within the nation and the state representing it state sovereignty and sovereignty in point of political power

Evo odgovora. Materijal ovde.

Putni nalog

Jedna od najbesmislenijih zaostavština socijalizma je putni nalog, odnosno dokument koji, ukoliko je pravilno popunjen, dozvoljava da vozite firmin auto.

Ideja je pre 40 ili 50 godina i imala nekog smisla - sve firme i sva službena vozila su bila društvena, pa je onda "društvo" imalo poseban interes da se narodna imovina ne koristi u privatne svrhe. Zato su i doneti propisi kojima se narodnoj miliciji davala nadležnost da kontrolišu da li neko možda koristi narodni auto da ide na pijacu ili nešto slično. Činjenica da je često osoba koja je imala pravo da overi putni nalog bila upravo osoba koja je imala najveću mogućnost da zloupotrebljava narodnu imovinu (funkcioneri u društvenim preduzećima) nije preterano zabrinjavala tadašnje zakonodavce.

Elem, fast forward 40 godina, putni nalozi su i dalje tu. Zašto država sada kažnjava vlasnika firme koji vozi auto u vlasništvu firme ako nema putni nalog? Nemam pojma. Kakav tačno ima interes društvo da plaća policajce da kontrolišu da li po privatnim firmama ljudi zloupotrebljavaju firmine automobile? Apsolutno nikakav.

Ovaj post je donekle motivisan činjenicom da je prošle nedelje Ministarstvo infrastrukture, u okviru Giljotine propisa, promenilo pravilnik i da sada putni nalog ne važi samo sedam dana, već punih mesec dana!

Zanimljivi tekstovi

Sa bloga Voltera Rasela Mida:

1. Deset lekcija svetske ekonomske krize

2. Gutanje žaba, o spoljnoj politici Britanije i odnosima sa EU i Amerikom

3. Kraj trilateralizma, iz teksta:

Sjedinjene države su kao najveća stranka u parlamentu. Tokom 1970-ih smo napravili trilateralnu koaliciju sa Evropljanima i Japancima koji su nam dali većinu da napravimo vladu. Danas je SAD i dalje najveća stranka sa manje-više istim brojem mandata kao i ranije, ali su Evropljani i Japanci izgubili na snazi pa naša koalicija više nema većinu. SAD sada pokušava da oformi novu koaliciju - zadržavajući stare partnere, ali i tražeći nove za budućnost.

Javna rasprava

Američko udruženje psihijatara je održalo javnu raspravu (koja se završila pre par dana), a vezano za dopunjavanje "The Diagnostic and Statistical Manual"-a, knjige u kojoj su definisane bolesti kojima se bave psihijatri.

Kaže Stiven Landsberg:

Nasuprot tome, Američko udruženje fizičara ne pita javnost za mišljenje o supersimetriji, niti Američko udruženje ekonomista anketira javno mnjenje po pitanju osobina dinamičke stohastičke opšte ravnoteže. Toliko o pretvaranju da je psihijatrija nauka.

Ovde je stari Lazarev post na sličnu temu. Ovde je stari tekst Brajana Kaplana "The Economics of Szasz: Preferences, Constraints and Mental Illness".

Pitanje

Ako su svi državni fakulteti toliko bolji od svih privatnih, logično je pitanje zašto se plaše vaučera.

Jeste odlično pitanje, a postavlja ga rektor Univerziteta Singidunum.

Afrika, 21. vek

Alex Tabarrok skreće pažnju na veoma zanimljiv tekst u Atlanticu o suđenjima vešticama u Centralnoafričkoj Republici. Naime, izgleda da u pojedinim delovima države čak 50% svih slučajeva koji dođu na sud se odnose na veštičarenje i bacanje čini. Naravno, na suđenju nema iznošenja nikakvih dokaza, već sudija donosi presudu na osnovu toga kako se navodna veštica ponaša u sudnici. Ako se ponaša "čudno" i "nervozno", mora da je veštica.

Prosto se nameće pitanje - zašto ne ukinu takvu glupost kao što je kriminalizacija navodnog bacanja čini?. Odgovor je vrlo zanimljiv. Naime, neki tvrde da, kada ne bi bilo suđenja, ljudi bi uzimali stvari u svoje ruke i linčovali navodne veštice. Dakle, iako je mnogima čak i jasno da se radi o besmislici, smatraju da je bolje nevinu osobu kazniti i poslati u zatvor, nego prepuštati te iste nevine ljude razularenoj masi željnoj krvi.

Pošto stimulans?

NBS je od početka maja do danas ukupno prodala 340 miliona evra na odbranu kursa. To je prava cena stimulacije privrede smanjivanjem obaveznih rezervi. Koliko uspešno je privreda stimulisana procenite sami.

Dodatak: Kada se pominju ovoliki iznosi teško je shvatiti koliko je to novca ustvari pogotovu kada se u svetu barata sa daleko većim ciframa. Ali da pokušam da stavim u perspektivu. To je oko:

• 5% planiranog budžeta za 2010.
• Znatno više nego planirani trošak za sve pravosudne organe (svi sudovi i sva tužilaštva) u zemlji (200 miliona)
• Nešto manje nego trošak MUPa (470 miliona)
• Malo manje od planiranih ukupnih prihoda od carine (450 miliona)
• Skoro duplo više od planiranih prihoda od poreza na dobit preduzeća (210 miliona)
• Malo manje od planiranih prihoda od poreza na dohodak građana (410 miliona)
• Više nego planirani godišnji rashodi za doprinose za sve zaposlene u administraciji (280 miliona)
• Skoro deset puta više od fonda za KiM (40 miliona)
• Duplo više od NIPa (180 miliona)
• Šest puta više od svih troškova MIPa i predstavništava u inostranstvu (65 miliona)

Rast u evrozoni

Problem nisu samo PIGS. Grafik je iz teksta Vaclava Klausa.

Nekoliko zanimljivih linkova

1. Met Ridli, o bakteriji koja možda igra ulogu u formiranju oblaka. Iz posta:

By chance today my son and I were walking in the rain and we started imagining a future in whcih weather is controllable, but some countries decide when it should rain by political means -- referendums, committees, bureaucracies, protests -- while others leave it to the market. We plan to write a Swiftian satire along these lines. One wet day.

2. Jednakost je važna, ali nije dovoljna

3. Greg Menkju o prodaji organa:

Person A receives a kidney transplant as a donation from person B. A short time later, person B is having financial troubles and her home may go into foreclosure. Person A is considering giving her some money to help out.

So what does the "Ethicist" say about all this? Apparently, both of these gifts are noble acts, worthy of the highest praise and admiration. Unless, that is, there is some reason to think they are linked together. In that case, the reallocation of resources (kidney, cash) would be a despicable market transaction... The sad truth is that under the Ethicist's code of conduct, we have more deaths and more foreclosures than necessary, all in the name of fairness.

4. Going Green, Džon Stosel

One nuclear power plant in Texas covers about 19 square miles, an area slightly smaller than Manhattan. To produce the same amount of power from wind turbines would require an area the size of Rhode Island. This is energy sprawl. To produce the same amount of energy with ethanol, another "green" fuel, it would take 24 Rhode Islands to grow enough corn.

5. Evropske zemlje se bacaju na štednju. Pitanje da li će biti dovoljno.

6. Blog Skota Samnera mi postaje sve omiljeniji

7. Solidan tekst o situaciji u Istočnoj Evropi, sa VoxEU

8. Tekst Gvida Tabelinija, o situaciji sa evrom i ECB

Kurs u vakumu

Poslednjih dana Jelašić a sada (nažalost) i Cvetković tvrde kako je očekivano da dinar slabi u odnosu na evro u iznosu inflacije u Srbiji. To je teorijski tačno. U vakumu. Ako imamo plivajući kurs i inflacija u Srbiji iznosi šest procenata kurs bi trebalo da amortizuje tih šest posto pod uslovom da je prosečna inflacija u evrozoni nula posto.

Nažalost prvi problem je što prosečna inflacija u evrozoni nije nula već oko 1,5% (2% u EU) što znači da je maksimalna prihvatljiva inflacija za nas 4,5 a ne 6 posto. A drugi i veći problem je što na kurs utiče još faktora a ne samo inflacija. Inflacija je od 2001. do 2009. bila 219% a kurs je porastao samo 39%? Da kurs prati inflaciju onda bi danas evro vredeo 130 dinara. Ali očigledno ne prati.

Naprednjačka stimulacija

Jorganka Tabaković
Drastičan pad srpske valute u prethodnom periodu odraz je stanja jedne neodgovorne i površne vlasti.

Taman kad sam se uplašio da se slažem sa Jorgovankom rekla je:

Da hoće, NBS bi mogla da natera poslovne banke da plasiraju novac u privredu. Neka se banke slobodno obezbede putem hipoteka i na sličan način, (npr. tvrdim obećanjima) ali neka pomognu oživljavanje proizvodnje. ...NBS ima načina da ih uslovi...

Kako je krenulo kada Naprednjaci pobede hapsiće bankare.

Mit o agregatnoj tražnji

Interesantna teza da je stagnacija u Japanu u poslednjih dvadeset godina je posledica demografskih kretanja. Kada se uzme u obzir samo radno sposobna populacija (16 do 65) japanski rast BDPa je jednak rastu EU i SAD.

Japan je i dokaz da državna potrošnja nije efikasna u stimulisanju ekonomskog rasta.

N-ti stub

S vremena na vreme na Google News ukucam Serbia, da vidim da li ima nečeg zanimljivog. Danas sam naleteo na ovo:

Iran and Serbia are two countries that have always accompanied each other in progressive activities and moves of the world.

Rekao je predsednik Ahmadinedžad.

Post koji neću skoro pročitati

Radi se o Cowenovim komentarima na poslednju epizodu Losta. Ja sam započeo gledanje šeste sezone, mislim da sam stigao negde do osme epizode. Moram da priznam da me je cela priča sa paralelnim univerzumima za sada više zbunila nego što mi je pojasnila.

Elem, za prethodnih 6 sezona sam postao popriličan fan Losta, mada, nadam se, ne smaram previše ljude oko sebe (pogledajte veoma zanimljiv prilog na Onionu, od pre par meseci, pod nazivom "New Season of Lost Promises to Make Fans More Annoying Than Ever"). Kada se završila treća sezona, mislio sam da je praktično sve gotovo, ali su uspeli nekako da izvuku još cele tri sezone.

Svakako, radi se o veoma zanimljivoj seriji, verovatno jedinstvenoj po tome što je veliki broj likova u seriji nazvan po filozofima, tako da imate Loka, Hjuma, Bakunina, Rusoa, Burka itd. Napisana je čak i cela knjiga na tu temu. Sve u svemu, radujem se gledanju preostalih nekoliko epizoda, ali mi je i drago što se serija završava - čini mi se da joj je pretila ozbiljna opasnost da preraste u svojevrsnu sci-fi mističnu Dinastiju.

Drugovi i drugarice

Obratio se predsednik zlim kapitalistima i očitao bukvicu iz patriotizma.

Mene hvata tiha jeza. Rodoljublje je osećaj koji se usađuje u porodici, to je ponos koji osetiš što si pripadnik jedne nacije, građanin jedne države.To ne treba da zloupotrebljava predsednik, a još manje da nekoga krivi što ne želi da bude deo igre koja sa rodoljubljem nikakve veze nema. Jeza je velika jer se sećam kako su nam rodoljublje usađivali 1990-ih i govorili da se ono ne sipa u traktore pre dve godine.

Implicitno se priznaje da je Srbija zemlja koju izbegavaju i domaći i strani investitori. Priznaje se da se ne zna bolji način privlačenja i zadržavanja investicija od više ili manje praznih pretnji i izanđalih poziva na patriotizam, te ponekog faktičkog mita iz budžeta koje se naziva podsticaj. Ne priznaje se šta su razlozi odsustva investicija, oni se guraju pod tepih, a rešenja se ne nude osim praznih krilatica.

Umesto da se privuku investitori koji beže od sličnih patriota širom sveta, srpska politička elita pokazuje tradicionalno odsustvo vizije.

Skoro genocid

Đilas traži od države (čovek kao da je bloger a ne vlast) da surovo kazni banke jer su počinile strašan zločin kupujući stranu valutu novcem od sniženih bankarskih rezervi. Slažem se sa Đilasom, neko je zaista kriv što je veća količina dinara puštena u promet i što sada taj novac utiče na kurs i inflaciju. Međutim krivci (ili zločinci) nisu bankari koji traže najbolju alternativu za svoje plasmane već NBS političari koji su u želji da omoguće više kredita relativno malom broju ljudi praktično smanjili standard svih građana Srbije za 2 do 3 procenta (depresijacija od marta do danas) i potrošili preko 100 miliona evra iz deviznih rezervi (što će pre ili kasnije poreski obveznici morati da vrate MMFu). Sve iz najboljih namera. Ova greška je samo još jedan razlog zbog kojeg bi trebalo zabraniti NBS političarima da se bave kursom i štampanjem novca jer su to previše ozbiljne stvari za tako neozbiljne igrače.

Đilas, iako pogrešno smatra da su komercijalne banke krive za poslednji pad dinara, ipak pravilno zaključuje da je rešenje oduzimanje prevelikih ovlašćenja NBSu i prelazak na fiksni kurs. Dok je ortodoksni fiksni kurs bolja varijanta od trenutne situacije ni to nije najbolje rešenje. Svaki fiksni kurs, pa i takozvana ortodoksna verzija, ipak ostavlja mogućnost političarima da povećaju iznos domaće valute u opticaju -- u slučaju krajnje nužde naravno. Unilateralnim prelaskom na evro to više ne bi bio slučaj.

Loukost

Izgleda da ćemo u narednom periodu da se naslušamo Milivoja Aramuša koji će ukazivati na nesnosan položaj beogradskih taksista. Ima nekoliko dana kako je tržište i pored kartelske inicijative Grada Beograda u vidu neustavnog ograničenja broja taksista u Beogradu i obaveze da se odredi minimalna cena vožnje dalo odgovor na kartelizaciju tržišta.

Potvrđeno je ono što znaju svi koji su se vozili taksijem u bilo kome gradu u Srbiji - taksi prevoz u Beogradu je skup, a usluga osrednja. Tržište je po običaju dalo najbolji odgovor.

Mencius Moldbug o uzrocima krize

Najbolje objašnjenje krize 2008 koje sam ja do sada čitao. Autor naravno nije ekonomista, nego bloger-amater, po profesiji kompjuterski programer. Tekst je poduži, ali vredi čitati (ovde je još duži i detaljniji teorijski tretman problema). I onaj ko nikad ništa teorijski nije znao o ekonomiji, razumeće na kraju poentu. Iako imam neke manje tehničke prigovore, u celini gledano čovek je bolji "ekonomista" od svih "profesora" sa Ivy league fakulteta i Fed-a zajedno. Šopenhauer je jednom rekao da svaka stranica Dejvida Hjuma vredi više od svih Hegelovih i Šlajermaherovih sabranih dela zajedno. Dva Mencijusova blog posta po mom mišljenju vrede više u razumevanju ekonomskih kriza od svih udžbenika "makroekonomije" koji su ikad napisani zajedno. Evo samo dva kratka izvoda da vam podstaknem znatiželju:

the fundamental cause of the bank crisis is not evil Republicans, lying Democrats, "deregulation," "affirmative-action lending," or even "ludicrous levels of leverage." A banking system is like a nuclear reactor: a complicated piece of engineering. If it's engineered right, it works 100% of the time. If it's engineered wrong, it works 99.99% of the time, and the other 0.01% it coats the entire tri-state area in radioactive strontium.

Basically, imagine that there were two kinds of nuclear reactors - fission and fusion, perhaps. Fission reactors work 99.99% of the time. Fusion reactors work 100% of the time. The reason our society gets its power from fission reactors is that our reactor experts are fission experts. Therefore, we have resigned ourselves to having fission reactors, plus a large fleet of mobile power-washers to clean up the radioactive strontium every ten or twenty years. If you ask either the reactor engineers or the cleanup crews about the possibility of switching to fusion, the best answer you'll get will be something like "waah?"

Šta je "fisioni" reaktor, a šta "fuzioni"? Otkrijte sami. :)

Free Market Road Show

U petak će se na Ekonomskom fakultetu održati skup u okviru Free Market Road Show-a. To vam je jedinstvena prilika da čujete Sašu i Slavišu, a biće i nekoliko veoma zanimljivih gostiju, poput Deirdre McCloskey i Dan Mitchela.

Agendu možete naći ovde, a ko je zainteresovan da dođe, neka mi samo pošalje email (za email adresu kliknite na moje ime u okviru kategorije blogeri).

Promocija

Dragi prijatelji Tržišnog rešenja.

U utorak 25.5. u 11h, u knjižari Službenog Glasnika u Ulici Kneza Miloša (kod Londona), biće održana promocija knjige Tržišno rešenje.

Ovom prilikom biće prisutan i jedan od dva utemeljivača Tržišnog rešenja, pa nemojte propustiti tu retku priliku.

Srednjevekovni socijalista ili libertarijanski pobunjenik?

Iz zanimljivog teksta o Robinu Hudu u Reasonu, a povodom novog filma.

As scholars have noted, the earliest Robin Hood ballads, which date back to the 13th or 14th century, contain no mention of robbing the rich to give to the poor. The one person Robin assists financially is a knight who is about to lose his lands to the machinations of greedy and unscrupulous monks at an abbey. (Corrupt clerics using the political power of the Church are among Robin Hood's frequent targets in the ballads.) The Sheriff of Nottingham is Robin's chief opponent; at the time, it was the sheriffs' role as tax collectors in particular that made them objects of loathing by peasants and commoners. Robin Hood is also frequently shown helping men who face barbaric punishments for hunting in the royal forests, a pursuit permitted to nobles and strictly forbidden to the lower classes in medieval England; in other words, he is opposing privilege bestowed by political power, not earned wealth.

Ljudi, dabrovi i leptirići

Izgradnja novog velikog mosta u Drezdenu, zbog kojeg je taj nemački grad skinut sa Uneskove liste svetske baštine, trenutno je blokirana zbog jednog dabra čija je vrsta zaštićena u Nemačkoj.
Životinju koja se nastanila u zoni izgradnje mosta, naime, štiti zakon koji zabranjuje njeno uznemiravanje tokom sezone parenja koja pada u maju, piše dnevnik "Velt".
To je bio dovoljan razlog za novi prekid radova kojima se protive borci za zaštitu životne sredine. Radovi su već jednom obustavljani zbog otkrića retke vrste slepih miševa i jedne zaštićene vrste leptira.
Vlasti, međutim, mogu da donesu odluku o izdavanju specijalnog odobrenja kako bi se izgradnja mosta nastavila, ističe list.
Podizanje ovog velikog drumskog mosta u centru Drezdena izazvalo je veliko nezadovoljstvo Uneska, koji je 2004. godine grad stavila na svoju prestižnu listu svetske baštine da bi ga sa nje skinula prošle godine.

Drezden, koji će i dalje ostati prelep grad i bez UNESCO sertifikata (koji, uzgred, ne daje ikakve koristi već samo troškove) je ipak podlegao logici radikalnih ekologa novog doba prema kojem su ljudi poslednji na listi prioriteta. Nadam se da će dabar slatko da iskoristi sezonu, a to što će projekat od nekoliko desetina miliona evra da čeka je za radikalne ekologe manje bitno. Ja se samo nadam da se neki dabar neće nastaniti na špicu Ade Ciganlije, budući da su se već lepo proširili iz Zasavice.

Government failure

Ukrajinsko izdanje, predsednik Janukovič:

Prevod

Američka Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila konkurs pod nazivom "Rulemaking Matters".

Na sajtu Reason.TV su dodali prevod reklami za ovaj konkurs.

Konkurencija

Skrećem pažnju na relativno novi blog Slobodno tržište. Iz posta "Najzad i Zakon o pivu":

U izjavama ministra kao i obrazloženju predloga zakona navodi se da će zakon „podržati industriju“ i doprineti njenoj „konkurentnosti“, paralelno navodeći kako je Srbija „lider u industriji piva u okruženju“. Neverovatno kako nije uočeno da ove stvari nisu baš konzistentne, i da je vrlo moguće da je Srbija lider upravo zato što nije bilo pokušaja države da reguliše ovu delatnost, tj. donosi zakone. Ako je već industrija piva postigla takve rezultate i privukla značajne strane investicije, a da se država nije u to previše uplitala, možda bi bilo bolje i da tako ostane, umesto da se ova oblast opterećuje?

Material boy

Naš redovni čitalac kaže da je Ivan Medenica, izvesni teatrolog, rekao u Peščaniku da je Grad Beograd subvencionisao Madonin koncert iznosom od 200 hiljada evra da bi se pokrila razlika između tržišne cene karte i cene koju su građani spremni da plate. Koja je ovo logika? Kada neko nije spreman da plati punu cenu proizvoda ili usluge onda do transakcije i ne treba da dođe. Da se radi o subvencionisanju cene hleba i mleka za siromašne stanovnike Beograda pa i da razumem, ali prelivati novac u džepove Madonine publike u Srbiji je ništa drugo nego otimačina da bi se subvencionisali bogati. Uz to, koncert je održan u vreme ekonomske krize, samo par meseci pošto je Đilas sebi i gradskim funkcionerima smanjio plate za 20 procenata i baš kada je, zarad štednje, smanjio broj autobsa u gradskom prevozu. Vrhunsko licemerje.

We're all kings now

Pogledajte zanimljiv kratak video koji najavljuje novu knjigu Meta Ridlija "Rational Optimist".

"Lenji" Grci

Baš sam pre neki dan pričao sa prijateljem koliko me iznenađuje stereotip o Grcima kao lenštinama. Za mene su Grci u velikoj meri upravo prototip preduzetničke kulture, sa svojim porodičnim restoranima, prodavnicama, pansionima, gde po tri generacije rade od ujutru do uveče, uvek uz osmeh i uz nameru da mušterija bude zadovoljna.

Zato sam baš bio zadovoljan kada sam video ovaj grafikon, koji pokazuje koliko se radi u kojoj članici OECD-a.



Kao što je na grafiku označeno, "lenji" Grci rade skoro 50% više od "vrednih" Nemaca.

Problem Grčke, izgleda, nije lenj narod, već izuzetno neefikasan i prezaštićen javni sektor. To mi je postalo jasno pre jedno tri godine, kada sam se igrom slučajeva našao u sudu, na overi ugovora, sa direktorom jedne grčke firme prisutne u Srbiji. Na moje pitanje kako komentariše činjenicu da mora da stoji u redu i čeka pola sata da overi kupoprodajni ugovor, rekao mi je bukvalno "Pa ovo je sjajno. U Atini bih verovatno morao da dolazim 2-3 puta pošto nikoga ne bi bilo na šalteru. Ovde bar znam da ću da završim posao."

Šoškić za Ramba Petkovića

Ako se po jutru dan poznaje onda će nam monetarna politika i dalje biti u funkciji rzavoja privrede umesto stabilnosti valute. Kako drugačije objasniti da kandidat za guvernera u obraćanju javnosti priča o svemu osim o onim stvarima za koje će biti odgovoran. Stigao je da pomene povećavanje izvoza, ulaganje u infrastrukturu, agregatnu tražnju i odmrzavanje plata i penzija. Ne bi me iznenadilo da uskoro i Antiću predloži izmene u reprezentaciji. O inflaciji i kursu naravno ni reči.

Budućnost evrozone

"Ova kriza dugova neodoljivo podseća na kraj socijalizma", piše Miroslav Prokopijević i predviđa da EU paket pomoći samoj sebi neće uspeti.

Problem ide i dalje od toga. Čak i ako nekako uspe da prebrodi naredne tri godine, Evrozona je u fundamentalnom problemu neusklađenosti fiskalnih politika. Za to se uvek znalo da može izrasti u problem, ali do sada se nadalo da mastriški kriterijumi predstavljaju nekakvu kočnicu. Sada gotovo nijedna zemlja evro zone (osim par novih članica) ne ispunjava početne uslove za ulazak u evro, budžetski deficit od najviše 3% GDP i javni dug od najviše 60%. Kada mastriški kriterijumi više ne postoje, šta je kočnica deficitima i dugovima?

Drugo, paket pomoći je samo pogoršao taj problem. Sada kada znaju da spasa ima, da u krajnjem slučaju Evropska centralna banka može otkupiti loš dug, vlade nemaju razloga da štede. Čak je malo glupo štedeti kad se zna da svi ostali troše sa zajedničkog računa.

Znači kako god da paket pomoći prođe, neminovna je ozbiljna reforma EU institucija koja bi ograničila budžetske deficite država. Jedna očigledna opcija je dalje političko integrisanje, da bi se imala zajednička fiskalna politika. Ali onda se upada u problem sa demokratijom jer bi nacionalne države gubile nadležnosti, odnosno neminovno bi bilo stapanje EU u pravu državu.

Druga i realnija opcija je kreirati nove mastriške kriterijume, ali sa pravim mehanizmom sprovođenja. Recimo evropske zemlje bi mogle biti u mogućnosti da jedne drugima zamrznu račune u slučaju da neka prekorači dozvoljeni deficit. Ili malo egzotičnije, možda neka zamena taoca. Svaka zemlja članica bi založila ponešto i onda Brisel može imati prava da proda Akropolj ili Ajfelovu kulu ili krivi toranj u slučaju da ove zemlje dođu u dug. Mastriški kriterijumi sami po sebi su bili dobri, samo je potrebno pronaći uverljiv mehanizam prinude.

Obamin kandidat

Američki predsednik je predložio kandidata za Vrhovni sud koji bi trebalo da zameni penzionisanog sudiju Stevensa - Elenu Kagan, sadašnjeg zamenika ministra pravde zaduženog za zastupanje vlade u Vrhovnom Sudu (Solicitor General).

Osoba ni ni po čemu nije posebno zanimljiva, niti odudara od profila prosečnog "liberalnog" pravnika u Americi. Ali neke njene odluke i pravna mišljenja bacaju vrlo zanimljivo svetlo na dihotomiju lične-ekonomske slobode, i znamenitu teoriju socijalističkih prozelita da libertarijanci treba da budu "sinteza" levice i desnice. Kao što nas oni uče, konzervativci su razumni u ekonomskoj sferi, podržavajući ekonomske slobode, ali su zato vrlo restriktivni kad je reč o građanskim i ličnim slobodama. S druge strane, "liberali" su vrlo loši u ekonomskim stvarima ali zato dobri u ličnim slobodama. Dobar "libertarijanac" bi trebalo da bude centrumaš, tj da spoji najbolje od oba sveta, ekonomski liberalizam konzervativaca sa političkim liberalizmom "liberala" (tj levičara, socijalista).

Jedini problem sa ovom teorijom je to što je zasnovana na čistom mitu. Levičari su bili i ostali mnogo veći naprijatelji ličnih sloboda od konzervativaca u Americi. Kao primer, evo, pokušajte da zamislite svu halabuku o "neviđenom neokonzervativnom ataku na temelje Ustava" recimo na Catou (umesto delikatnog distanciranja od Kaganove kao loše ali ne najgore koje čitamo), da je neki konzervativni kandidat za sudiju Vrhovnog suda, predložen od strane mrskog Buša, rekao u svom zvaničnom pravnom mišljenju ono što je rekla Kaganova:

Whether a given category of speech enjoys First Amendment protection depends upon a categorical balancing of the value of the speech against its societal costs

Srbija gubi od Brazila u finalu

Ako ne verujete, pogledajte grafikon, skenirano iz engleskog izdanja Wired-a (kliknite na sliku da lepo vidite o čemu se radi i kakva je metodologija korišćena).

Da se radujemo ili da strahujemo?

People think the Balkans are what we debated in the 1990s and now we can forget about it. In fact, it's a crucial area in foreign policy in the next five to 10 years and will get a lot of emphasis in the next Conservative administration.

Izjavio je pre 8 meseci budući ministar spoljnih poslova Velike Britanija, William Hague.

U zdravom telu šutanovčev duh

Dragan Šutanovac:
Smatram da je za razvoj sistema odbrane neophodna čvršća saradnja sa svim (fudbalskim)klubovima iz Srbije.

Zalihe nafte

"Sve zalihe nafte u svetu biće iscrpljene do 2047. godine", objavio je neki evropski energetski portal a prenosi B92.

Zalihe nafte u svetu neće nikada biti iscrpljene. Prvo što se dešava kada neki resurs postaje redak je da njegova cena raste. Kada njegova cena raste, postajemo štedljiviji sa njim. A kad poraste preko granice ispativosti, prestajemo da ga koristimo.

Kada nafta postane ređa biće skuplja, što znači da će alternative biti jeftinije. Kada se budemo okrenuli drugim izvorima energije, ne zbog građanske svesti nego zbog njihove cene koja će biti niža od nafte, milioni tona nafte ostaće da leže neiskorišćeni.

Evo i starog posta o uglju.

Ciao Amore

Održan je prvi sajam razvoda u Italiji. Relevantni izlagači su agencije za planiranje razvoda, advokati, dejting agencije, agencije za promet nekretnina, labarotorije za utvrđivanje očinstva i slične institucije. Za divno čuda ne pominju se apoteke ili terapeuti. Dakle ne očajavajte, razvod ne mora da bude isključivo izvor depresije već i dobar biznis projekat.

Leferova kriva

Dočekali smo da vidimo kako teorija odgovara praksi. Naravno, nisu se vlasti u Srbiji setile da snize poreze, ali su pokazale kako lakomost dovodi do kontraproduktivnih efekata. Promet naftnih derivata, koji su politikom 4 dl vožnje i 6 dl države učinjeni ekstremno skupim, pao je toliko da je uprkos velikim procentualnim zahvatanjima, apsolutni prihod države značajno opao. Naravno, nema želje da se smanje rashodi, nego se žele kazniti "Vlasi koji su se dosetili" TNG.

Šta je još interesantno. Prvo, odjednom ni reči o ekologiji. Valjda smo je ispucali za ovu godinu novim taksama na kupovinu bele tehnike, računara i sl, a da ne pričamo o reciklaži starih Zastavinih modela. Drugo, kako da ove godine poskupljenja nafte ne potpiruju inflaciju tako snažno kao što je to bio slučaj 2007-2008 i to samo u Srbiji?

Sve u svemu mnogo pitanja iz Zone sumraka ekonomske demagogije.

Grčka kriza i regulacija

Ima nekih zanemarenih sličnosti između svetske finansijske krize i grčko-evropske krize duga.

EU pomaže Grčkoj zato što je i sama u panici od širenja krize na druge zemlje. Ali koji su mehanizmi širenja krize? Jedan je da će se, ako se Grčka pusti niz vodu, rizik proširiti i na zemlje poput Španije, Portugala i drugih, što će onda i njihove vlade dovesti u situaciju da ne mogu pozajmljivati i stvoriti novi ciklus krize. Ali to je, sudeći po sadašnjem rastu procene njihovih rizika, ipak manji problem.

Veći problem je što grčki dug drže banke i što će sa Grčkom bankrotirati i banke. I tu dolazimo do sličnosti sa finansijskom krizom. Zašto banke drže toliko grčkog duga? Zato što, da bi ispunile standarde kapitalne adekvatnosti određene Bazelskim dogovorom, moraju ulagati u hartije koje nose najmanji ponder rizika. Bazelski kriterijumi su svim državnim obveznicama OECD država dali najmanji ponder rizika, jednak AAA obveznicama. U praksi, to znači da ako date komercijalni kredit firmi, za svakih 100 evra kredita morate imati 8 evra kapitala. Ali ako umesto izdavanja kredita kupite 100 evra obveznica grčke vlade, to ne morate podržati kapitalom. Pošto banke gledaju da sa minimalnim kapitalom ostvare dobar odnos rizika i profita, ova regulacija je sistematski podsticala kupovanje državnih obveznica zemalja kao što je Grčka.

Druga stvar, sada gotovo svuda u Evropi i svetu postoji državno garantovanje depozita. Ako evropske banke počnu da propadaju, to neće biti problem samo za banke, nego i za vlade, odnosno za poreske obveznike -- države će morati da isplate praktično sve depozitore u svim bankama. Ako to krene, lako dolazimo do situacije u kojoj će praktično cela EU morati da objavi bankrot.

Problem grčke države je što je sebe uvalila u dugove, ali problem svih ostalih država je što je opasnost od širenja krize tolika. Zajednička Bazelska regulacija je doprinela izloženosti banaka lošem dugu, a opšte državno osiguranje depozita je stvorilo situaciju u kojoj privatni finansijski problemi mogu prerasti u budžetske katastrofe.

Šta sa evrima?

Press prenosi:

Bankari, ali i pojedini ekonomisti, poručuju da ne bi bilo loše da se jedan deo štednje iz evra prebaci u dolare.

Uradite to jedino ako mislite da niko drugi osim vas još nije primetio da je u Grčkoj kriza.

Jer ako i svetski bankari znaju da je evro u potencijalnoj krizi, oni su ga već prodali i vrednost mu je vać pala -- što se i jeste desilo. Za koliko je vrednost evra pala? Za tačno onoliko koliko se u proseku misli da je ugrožen, za koliko se predviđa njegov dalji pad.

Ali opet, ako mislite da ste pametniji od ostatka sveta, da su ostali potcenili razmere krize, onda menjajte evre u dolare.

Đilasov danak

Takse za isticanje firme koje grad Beograd naplaćuje a o kojima je skoro pisao Pavle Mihajlović u politici su zaista katastrofalne. Naš redovni čitalac koji je skoro osnovao nevladinu organizaciju koja treba da se bavi projektima iz oblasti kulture, ima samo jednog zaposlenog i trenutno nula prihoda je dobio račun od 42,000 dinara, što je usput samo 20% od cene koju plaćaju privatne firme. Najzanimljivije u celoj priči je što ste kao pravno lice izgleda u obavezi da istaknete firmu u protivnom sledi još skuplja kazna. Okreni, obrni neko izgleda mora da plati Đilasove neimarske ambicije, socijalne stanove i hangar obdaništa.

Fiskalna odgovornost 2

Vlada Srbije već ima nacrt zakona o fiskalnoj odgovornosti o kome je Marko skoro pisao. Nažalost, taj nacrt još uvek nije dostupan. Profesor Petrović, jedan od autora zakona, napominje da zakon ograničava dug, deficit i javnu potrošnju. On kaže da će javni dug biti okraničen na 40% BDP a godišnje zaduživanje na 2,5% BDP. U tekstu nažalost nema reči o planiranom ograničenju deficita i javne potrošnje. Bilo bi lepo kada bi postojeći Nacrt negde objavili.

Svaki korak u ovom pravcu je dobar i zaslužuje pohvale. Međutim usvajanje zakona koji ogrničava potrošnju je po meni dokaz isljučivo PR značaja ovog procesa. Naime svaka vlada koja bude skrpila skupštinsku većinu da usovji budžet će desetak minuta pre usvajanja budžeta moći da izglasa i izimene Zakona o fiskalnoj odgovornosti. Moguće je da će ta vlada snositi neke političke posledice ali će kazna, ako ikada stigne, stići prekasno. Ako je ozbiljna u nameri da utiče na smanjenje javne potrošnje Vlada mora da ide na usvajanje ustavnog amandmana kojim se ograničava javna potrošnja.

Da je takav amandman neophodan upravo pokazuje i slučaj Grčke i drugih zemalja EMU koje se ne pridržavaju Mastriškog ograničenja deficita od 3%. Deklarativno opredeljenje nažalost nije dovoljno. Većina američkih država imaju neku vrstu ustavnog ograničenja javne potrošnje zbog čega ne čitamo u vestima kako federalna vlada kreditira neku od država da bi održala stabilnost dolara. Kongresmeni Pence i Hensarling su početkom marta izašli sa predlogom da se izglasa amandman kojim bi se sveukupna javna potrošnja na federalnom nivou ograničila na 20% BDP. Takva mera bi bila idealna i za Srbiju. Pogledajte Markov i moj stari post sa još nekim predlozima.

Srbija je svet

Ako je verovati istraživanjima Pressa (a ne treba im verovati previše) srpski obrazovni sistem polako sustiže američki.Za sada naši učenici pokazuju sličan stepen neznanja koji je često služio za sprdačinu kao rekaciju na slične ad hoc ankete sprovođene u SAD. Kako je prvi deo približavanja srpskog obrazovnog sistema američkom savladan, ostaje još samo da naš obrazovni sistem obezbedi sličan nivo utrživih veština za svoje korisnike i posledično zapošljivost i prihodnost svugde u svetu.

Kako bilo, pola posla je završeno.

Zastrašivanje zasnovano na dokazima

Škola u kojoj sam studirao u Americi se posebno hvalila svojim "pragmatičnim" pristupom državnoj politici, nečim što se često naziva evidence-based government. Jedan od alumnija je Ted Gebler, čovek koji je sa Dejvidom Ozbornom napisao knjigu "Reinventing Government", a koja je u vreme Klintona i Gora bila osnova za veliku inicijativu reforme državne uprave koju je nagledao Gor. Ovde se može naći dobar pedogodišnji izveštaj o sprovođenju programa.

Jedna od bitnijih stvari u celoj toj ideji je eksperimentisanje, nešto o čemu možete dosta saznati iz kratkog videa u kojem govori Ester Duflo, nedavna dobitnica Džon Bejts Klark medalje za najboljeg ekonomistu mlađeg od 40 godina.

Ideja eksperimentisanja deluje vrlo jednostavno - populacija se podeli na nekoliko grupa, na različite grupe se primene različiti "tretmani", a onda se vidi kako se koji tretman pokazao u odnosu na kontrolnu grupu. Teorijski, ukoliko je eksperiment dobro dizajniran, može se doći do državnih politika koje bolje ispunjavaju ciljeve od one koja se trenutno primenjuje.

U izvesnom smislu, radi se o simuliranju tržišta na kojem je trial and error praktično dominantni način usavršavanja proizvoda i slično. Elem, pošto država nema konkurenciju, nema novih ulazaka na tržište, nema nikog ko bi mogao nešto da isprobava i da uspeva/propada, ideja je da država sama eksperimentiše i pronalazi najbolje načine za ispunjavanje nekog cilja.

Ja sam učestvovao u jednom takvom eksperimentu upravo dok sam bio na master studijama u Americi. Pensilvanijska poreska uprava je angažovala moju školu da izađemo sa predlogom kako mogu da povećaju naplatu poreza bez ikakve izmene zakona, znači bez povećanja stope ili osnovice. Nakon dosta konsultacija, razgovora i rasprava, došli smo do sledeće ideje. Poreska uprava šalje pismo svakome ko duguje porez. Pismo je bilo prilično formalno i nejasno, pa je ideja bila da razvijemo nekoliko različitih modela pisma koja bi bila poslata dužnicima i da onda vidimo koje pismo najbolje "radi". Dekan škole, inače sociolog/kriminolog je verovao da će najbolje funkcionisati pismo u kojem se apeluje na "građansku svest" poreskih obveznika i u kojem im se objašnjava da bez poreza nema škola, puteva, policije itd. Nas nekoliko smo imali potpuno suprotni stav, da pismo treba vrlo jasno da ukaže poreskim obveznicima da su za neplaćanje poreza predviđene kazne, da se može završiti u zatvoru itd. Na moju tvrdnju da ljudi slabo reaguju na molbe, on mi je otprilike rekao "Možda je tako na Balkanu, ali ovde ljudi shvataju da porezi moraju da se plate." Na moje pitanje "Pa zašto onda ne plaćaju?" odgovor je bio da možda ne znaju da treba da plate, da su zaboravili i slično.

Sve u svemu, napravili smo 6 različitih modela pisma, koji su veoma varirali po strogoći - od "molimo vas" do "kazna je 2 godine robije" (ili koliko god da je bilo, zaboravio sam). IT sistem poreske uprave je modifikovan tako da je mogla da se prati naplata. Na kraju, nakon 6 meseci se pokazalo da je naplata u velikoj meri zavisila od "strogoće" pisma - što strože pismo, to bolja naplata. Ne sećam se sada konkretnih brojeva, ali recimo da je najstrože pismo povećalo naplatu za 10-ak posto u odnosu na status quo, a da je najblaže pismo dovelo do smanjenja naplate od 10-ak posto.

Elem, post bi se ovde završio da nisam juče video novu reklamu upravo Pensilvanijske poreske uprave.

Mislim da su sada malo preterali sa strogoćom.

Nuklearna renesansa

Posle predloga Bugarske da Srbija delimično učestvuje u izgradnji nuklearne elektrane Belane ponovo se pokreće rasprava o ulaganju u ovu vrstu energije.

Prednosti nuklearnih elektrana su što ne zagađuju okolinu (ukoliko se otpad pravilno odloži). Po pitanju mana spisak je poduži ali je verovatno najznačajnije da nuklearna energija izgleda nije isplatljiva, tvrdi Jerry Taylor iz Cato instituta. U Americi nuklearne elektrane dobijaju razne vrste poreskih olakšica koje predstaljaju subvenciju industriji, ubrzanu amortizaciju, državno garantovanje kredita, zaštitu od novčane odgovornosti za odlaganje nuklearnog otpada i naravno limit novčane odgovornosti na 10 milijardi dolara u slučaju nuklearne katastrofe. U Velikoj Britaniji limit je 140 miliona funti.

Sa svim ovim povlasticama trošak proizvedenog kilovata je 4.31 centi dok je taj trošak kod standardnih termoelektrana bez ikakvih povlastica svega 3.53 centa. S&P analitičar je izračunao da bi na slobodnom tržištu cena kilovata iz nove nuklearke koštala od 12 do 15 centi, ili četiri puta skuplje od struje dobijene od uglja. Čak i sa zelenim porezom, gde bi se termoelektrane dodatno oporezivale (pretpostavka $2 po toni ugljendioksida), nuklearne elektrane i dalje ne bi bile konkurentne.

Jerry Taylor tvrdi da nuklearke nigde u svetu nisu profitabilne. Nuklearne elektrane u Francuskoj, Rusiji, Kini i Indiji su u državnom vlasništvu i obično se dilema svodi na 1) prebacivanje troškova na potrošače umesto proizvođače energije ili 2) jeftinu konstrukciju uz nadanje najboljem.

Ja nemam ništa protiv da se nuklearna elektrana gradi u Srbiji privatnim sredstvima čak i uz neko ograničenje odgovornosti u slučaju katastrofe. Gradnja nuklearnih elektrana novcem poreskih obveznika nije samo nemoralni već moguće i neisplatljiv projekat. Investiranje u nuklearnu elektranu u Bugarskoj je u najmanju ruku glupo. Čak i da je u redu za državu da se bavi investicijama valjda bi bilo logično da potencijalne prihode uporedi sa alternativnim investicionim strategijama (kupovinom obveznica, deonica, gradnjom bioskopa u Rumuniji) i tek onda donese odluku o investiranju u Bugarsku nuklearnu elektranu čiji radovi kasne već dvadesetak godina. Sa druge strane, gde ima tu se i rasipa.

Nominalna dilema

Boris Begović:
U uslovima u kojima se nominalna prilagođavanja, poput nominalnog umanjenja penzija ili plata u javnom sektoru, ne mogu očekivati, jedino što preostaje jeste njihovo realno umanjenje depresijacijom nacionalne valute. Ukoliko hoćete da onemogućite takvo prilagođavanje privrede, najbolje je da uđete u monetarnu uniju, a ukoliko vam to već ne daju, onda pređite na fiksni kurs. Tako se najbrže stiže do Grčke.

Jedan problem sa realnim prilagođavanjem je što je preciznost na nivou tepih bombardovanja. Da bi se smanjile zarade državnih službenika dekretom (NBS shvatanje depresijacije) moraju da se osiromaše svi građani. Drugo, zaposleni po državnim institucijama i preduzećima takođe znaju da računaju pa nije jasno zašto bi progutali relano smanjenje a ne bi nominalno. Naprotiv, realnim smanjenjem zarada se utiče na veći broj ljudi pa je samim tim potencijalni problem veći. Konačno, najbolje rešenje i nije smanjenje individualnih zarada već smanjenje ukupnog troška zarada, kako je Marko već pisao (link?), što je bolje rešavati smanjenjem broja zaposlenih.

Od dinara korist imaju samo NBS (status) i Vlada (neograničena potrošnja). Za privredu i građane dinar, kontrolisani ili plutajući, predstavlja isključivo rizik.

Mito

Saznajemo da je uhapšen čovek koji je dao mito da se ubrza naplata njegovog potraživanja.

Pitanje je - da li bi uopšte trebalo kažnjavati ljude koji daju mito da se sprovede zakon?

Rasprava o porezima

Pre izvesnog vremena je FREN izašao sa studijom o poreskoj reformi. Osnovna ideja studije je da treba smanjiti oporezivanje plata, a povećati PDV, što je ministarka Dragutinović podržala. Na samoj konferenciji na kojoj je studia prezentovana su Milica Bisić i Boško Mijatović ukazali na neke manjkavosti ovog predloga, a i u NIN-u su izašli njihovi stavovi. Onda se u raspravu uključio i Saša Radulović, kritikujući kritičare predloga. Takođe, u Politici su izašli tekstovi dvojice autora studije, Milojka Arsića i Nikole Altiparmakova.

Prvo, moram da konstatujem da je sjajno što se ovolika rasprava vodi oko suštinski malih promena. Mnogo ozbiljnije promene poreskog sistema su ranije sprovođene uz manje razmene mišljenja.

Nekoliko mojih komentara.

1. Jedna od ideja autora studije je da se ukine doprinos za zdravstveno osiguranje i da se finansiranje zdravstva prenese sa Fonda ZZO direktno na budžet. O ovome mislim što i Boško i Milica - možda to i treba uraditi (mada sam skeptičan), ali o tome treba razgovarati u kontekstu rasprave o reformi finansiranja zdravstva, ne u kontekstu poreske reforme. Nikola kaže "Ukoliko se obezbedi da sredstva za socijalni sistem iznose nepromenjeni procenat BDP, uopšte nije ključno da li se sredstva obezbeđuju iz doprinosa ili opštih poreskih prihoda". Ovo je možda i tačno, ali je potpuno nerealno očekivati da prenošenje finansiranja na budžet ne bi imalo nikakve efekte na ukupne troškove. Na primer, time bi se sasvim sigurno povećao broj "osiguranika" jer bi u takvom sistemu pravo na zdravstvenu zaštitu bilo zaista univerzalno.

Slično važi i za ukidanje doprinosa za nezaposlenost. Ako to osiguranje već nije potpuno dobrovoljno, koji bi smisao imalo njegovo finansiranje iz prihoda od PDV? Dakle, ako je već obavezno, i ako iznos sutrašnje naknade koju ćete primati ako budete nezaposleni direktno zavisi od toga kolika vam je bila plata i koliko dugo ste doprinos uplaćivali, sadašnji sistem savršeno ima smisla. Meni bi takođe imao smisla i predlog da se obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti ukine i uvede dobrovoljno i time rasterete plate.

Što se samog finansiranja zdravstva tiče, ja bih mogao da podržim prelazak na finansiranje iz opštih poreza ukoliko bi time bila pokrivena samo zaista "minimalna zdravstvena zaštita" (šta god to značilo), a za "dodatnu" zaštitu bilo potrebno uplaćivati privatno zdravstveno osiguranje. Ali, ako bi cilj bio finansirati iz budžeta sve što se i sada finansira iz Fonda ZZO, mislim da je to odličan recept za eksploziju troškova zdravstvene zaštite, jer bi se cela priča dodatno politizovala, a nema tog političara koji će reći "ne" kada se radi o zdravlju i bolesti.

Dakle, nije sve jedno odakle će se nešto finansirati i da li odluke donosi vlada ili neka ipak kvazi nezavisna institucija, poput Fonda ZZO.

2. Ja u principu ne volim promenu strukture poreza sa direktnih ka indirektnim, zato što se time gubi na transparentnosti, odnosno građani (birači) nisu svesni punog troška države. Ja bih najviše voleo da postoje samo porez na imovinu i porez na dohodak, kao i da se oni plaćaju jednom godišnje, ali mi je jasno da je to nemoguće. Ali, sve jedno, volim da sistem što više liči na takav, poput američkog.

3. Uopšte nije očigledno da bi smanjenje poreza na plate "podstaklo konkurentnost domaće privrede", zato što su mnoge plate ugovorene u bruto iznosu. To znači da bi se neto plate povećale, a troškovi rada bi ostali isti. U stvari, najverovatnije ne bi ostali potpuno isti, neke plate su sigurno ugovorene u neto iznosu, ali bi efekat na konkurentnost sigurno bio mnogo niži nego što autori predloga tvrde. Pretpostavka da neto plate neće reagovati na smanjenje poreza i doprinosa prosto ne deluje previše realno, što nam pokazuje i iskustvo iz 2001. na koje se Boško poziva.

Hut River

Apsolutno fantastičan način borbe protiv regulacije. Čovek je napravio svoje privatno vojvodstvo usred Australije.

http://www.huttriver.net/

Ponzi u Darfuru

Stanovnici Darfura su poslednja žrtva Ponzi prevare. Prevara je trajala manje od godinu dana i procenjeno je da su prevaranti uzeli do 150 miliona dolara. Lokalni guverner koji je prvo obećao da će vlada vratiti novac se predomislio pošto je kamata zabranjena po islamskom učenju. U sukobima u glavnom gradu Severnog Darfura ima nekoliko poginulih uključujući i predstavnike lokalne policije. Inicijalna reakcija građana ponajviše podseća na Albaniju 1997. Podsećanja radi tada je poginulo 2,000 ljudi a Beriša je izgubio vlast.

Nove bajke

Iako su mnogi od vas mrava već ovo dobili meni se priča veoma dopala. A i pošiljalac je želeo da se prosleđuje mravima koji uglavnom pohode ovaj sajt


THE ANT AND THE GRASSHOPPER

This one is a little different.... Two Different Versions................. Two Different Morals

OLD VERSION
The ant works hard in the withering heat all summer long, building his house and laying up supplies for the winter.
The grasshopper thinks the ant is a fool and laughs and dances and plays the summer away.
Come winter, the ant is warm and well fed.
The grasshopper has no food or shelter, so he dies out in the cold.
MORAL OF THE STORY: Be responsible for yourself!


MODERN VERSION
The ant works hard in the withering heat and the rain all summer long, building his house and laying up supplies for the winter.
The grasshopper thinks the ant is a fool and laughs and dances and plays the summer away.
Come winter, the shivering grasshopper calls a press conference and demands to know why the ant should be allowed to be warm and well fed while he is cold and starving.
CBS, NBC , PBS, CNN, and ABC show up to provide pictures of the shivering grasshopper next to a video of the ant in his comfortable home with a table filled with food.
America is stunned by the sharp contrast.
How can this be, that in a country of such wealth, this poor grasshopper is allowed to suffer so?
Kermit the Frog appears on Oprah with the grasshopper and everybody cries when they sing, 'It's Not Easy Being Green.'
Acorn stages a demonstration in front of the ant's house where the news stations film the group singing, 'We shall overcome.' Rev. Jeremiah Wright then has the group kneel down to pray to God for the grasshopper's sake.
President Obama condemns the ant and blames President Bush, President Reagan, Christopher Columbus, and the Pope for the grasshopper's plight.
Nancy Pelosi & Harry Reid exclaim in an interview with Larry Kingthat the ant has gotten rich off the back of the grasshopper, and both call for an immediate tax hike on the ant to make him pay his fair share.
Finally, the EEOC drafts the Economic Equity & Anti-Grasshopper Act retroactive to the beginning of the summer.
The ant is fined for failing to hire a proportionate number of green bugs and, having nothing left to pay his retroactive taxes, his home is confiscated by the Government Green Czar and given to the grasshopper.
The story ends as we see the grasshopper and his free-loading friends finishing up the last bits of the ant's food while the government house he is in, which, as you recall, just happens to be the ant's old house, crumbles around them because the grasshopper doesn't maintain it..
The ant has disappeared in the snow, never to be seen again.
The grasshopper is found dead in a drug related incident, and the house, now abandoned, is taken over by a gang of spiders who terrorize the ramshackle, once prosperous and once peaceful, neighborhood.
The entire Nation collapses bringing the rest of the free world with it.
MORAL OF THE STORY: Be careful how you vote in 2010.

Istorijski kontekst

Broj Atinjana koji su prilikom plaćanja poreza prijavili da imaju bazen: 324.

Broj kuća sa bazenom u Atini koji se vidi satelitskim snimkom: 16,974.

Ne bih krivio nikoga što izbegava porez na bazen, ali ovo možda pomaže da se bolje razume grčka situacija. Za razliku od razmaženih, recimo, Francuza, deo grčkih problema dolazi iz istorije sukoba, građanskog rata i vojne diktature. Tako su oni koji su izgubili rat i kasnije bili pod diktaturom osećaju obespravljenim i ubeđeni su da im određene benificije zasluženo pripadaju. To objašnjava nasilnu reakciju, štrajkove i sukobe kad god se pokuša skraćivanje budžeta, kao i potpuno bizarnu tradiciju nasilnog anarhizma u Grčkoj. Posle građanskog rata, anarhizam je tu došao kao zamena za diskreditovani komunizam. Dok je komunizam u Francuskoj i drugim zemljama zamenjen postmodernizmom ili kritičkim teorijama i skrasio se na akademiji i po pariskim kafeima, u Grčkoj je promenio ime i ostao na ulicama. Tako su sindikati stalno besni na ove sa bazenima i kad god nekome pokušate da skrešete budžet on pali molotovljeve koktele. Slično je u Italiji, i tamo se građanski rat do skoro vodio, pre desetak godina ubijen je ekonomista, savetnik ministra rada koji se suprostavio sindikatima. Ukratko, kad je komunizam diskreditovan, neki su dobili Deride i Habermase, a neki crvene brigade i anarhiste.

Ako pogledate koje zemlje su u budžetskoj krizi, Grčka, Italija, Španija i Portugal, sve su u prošlosti imale građanske ratove i/ili vojne diktature. I njihovi problemi nastali su ne pre ili za vreme diktatura - naprotiv, čisto ekonomski su režimi dobro funckonisali - nego posle, kada je počela kompenzacija gubitnika. Od tada, kad levica na vlasti, onda kompenzuje, kad je desnica, onda zbog osećaja krivice i pritisaka opet ništa ne uradi. I na kraju dođe račun.