Osoba ni ni po čemu nije posebno zanimljiva, niti odudara od profila prosečnog "liberalnog" pravnika u Americi. Ali neke njene odluke i pravna mišljenja bacaju vrlo zanimljivo svetlo na dihotomiju lične-ekonomske slobode, i znamenitu teoriju socijalističkih prozelita da libertarijanci treba da budu "sinteza" levice i desnice. Kao što nas oni uče, konzervativci su razumni u ekonomskoj sferi, podržavajući ekonomske slobode, ali su zato vrlo restriktivni kad je reč o građanskim i ličnim slobodama. S druge strane, "liberali" su vrlo loši u ekonomskim stvarima ali zato dobri u ličnim slobodama. Dobar "libertarijanac" bi trebalo da bude centrumaš, tj da spoji najbolje od oba sveta, ekonomski liberalizam konzervativaca sa političkim liberalizmom "liberala" (tj levičara, socijalista).
Jedini problem sa ovom teorijom je to što je zasnovana na čistom mitu. Levičari su bili i ostali mnogo veći naprijatelji ličnih sloboda od konzervativaca u Americi. Kao primer, evo, pokušajte da zamislite svu halabuku o "neviđenom neokonzervativnom ataku na temelje Ustava" recimo na Catou (umesto delikatnog distanciranja od Kaganove kao loše ali ne najgore koje čitamo), da je neki konzervativni kandidat za sudiju Vrhovnog suda, predložen od strane mrskog Buša, rekao u svom zvaničnom pravnom mišljenju ono što je rekla Kaganova:
Whether a given category of speech enjoys First Amendment protection depends upon a categorical balancing of the value of the speech against its societal costs
No comments:
Post a Comment