Pages

05 May 2010

Rasprava o porezima

Pre izvesnog vremena je FREN izašao sa studijom o poreskoj reformi. Osnovna ideja studije je da treba smanjiti oporezivanje plata, a povećati PDV, što je ministarka Dragutinović podržala. Na samoj konferenciji na kojoj je studia prezentovana su Milica Bisić i Boško Mijatović ukazali na neke manjkavosti ovog predloga, a i u NIN-u su izašli njihovi stavovi. Onda se u raspravu uključio i Saša Radulović, kritikujući kritičare predloga. Takođe, u Politici su izašli tekstovi dvojice autora studije, Milojka Arsića i Nikole Altiparmakova.

Prvo, moram da konstatujem da je sjajno što se ovolika rasprava vodi oko suštinski malih promena. Mnogo ozbiljnije promene poreskog sistema su ranije sprovođene uz manje razmene mišljenja.

Nekoliko mojih komentara.

1. Jedna od ideja autora studije je da se ukine doprinos za zdravstveno osiguranje i da se finansiranje zdravstva prenese sa Fonda ZZO direktno na budžet. O ovome mislim što i Boško i Milica - možda to i treba uraditi (mada sam skeptičan), ali o tome treba razgovarati u kontekstu rasprave o reformi finansiranja zdravstva, ne u kontekstu poreske reforme. Nikola kaže "Ukoliko se obezbedi da sredstva za socijalni sistem iznose nepromenjeni procenat BDP, uopšte nije ključno da li se sredstva obezbeđuju iz doprinosa ili opštih poreskih prihoda". Ovo je možda i tačno, ali je potpuno nerealno očekivati da prenošenje finansiranja na budžet ne bi imalo nikakve efekte na ukupne troškove. Na primer, time bi se sasvim sigurno povećao broj "osiguranika" jer bi u takvom sistemu pravo na zdravstvenu zaštitu bilo zaista univerzalno.

Slično važi i za ukidanje doprinosa za nezaposlenost. Ako to osiguranje već nije potpuno dobrovoljno, koji bi smisao imalo njegovo finansiranje iz prihoda od PDV? Dakle, ako je već obavezno, i ako iznos sutrašnje naknade koju ćete primati ako budete nezaposleni direktno zavisi od toga kolika vam je bila plata i koliko dugo ste doprinos uplaćivali, sadašnji sistem savršeno ima smisla. Meni bi takođe imao smisla i predlog da se obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti ukine i uvede dobrovoljno i time rasterete plate.

Što se samog finansiranja zdravstva tiče, ja bih mogao da podržim prelazak na finansiranje iz opštih poreza ukoliko bi time bila pokrivena samo zaista "minimalna zdravstvena zaštita" (šta god to značilo), a za "dodatnu" zaštitu bilo potrebno uplaćivati privatno zdravstveno osiguranje. Ali, ako bi cilj bio finansirati iz budžeta sve što se i sada finansira iz Fonda ZZO, mislim da je to odličan recept za eksploziju troškova zdravstvene zaštite, jer bi se cela priča dodatno politizovala, a nema tog političara koji će reći "ne" kada se radi o zdravlju i bolesti.

Dakle, nije sve jedno odakle će se nešto finansirati i da li odluke donosi vlada ili neka ipak kvazi nezavisna institucija, poput Fonda ZZO.

2. Ja u principu ne volim promenu strukture poreza sa direktnih ka indirektnim, zato što se time gubi na transparentnosti, odnosno građani (birači) nisu svesni punog troška države. Ja bih najviše voleo da postoje samo porez na imovinu i porez na dohodak, kao i da se oni plaćaju jednom godišnje, ali mi je jasno da je to nemoguće. Ali, sve jedno, volim da sistem što više liči na takav, poput američkog.

3. Uopšte nije očigledno da bi smanjenje poreza na plate "podstaklo konkurentnost domaće privrede", zato što su mnoge plate ugovorene u bruto iznosu. To znači da bi se neto plate povećale, a troškovi rada bi ostali isti. U stvari, najverovatnije ne bi ostali potpuno isti, neke plate su sigurno ugovorene u neto iznosu, ali bi efekat na konkurentnost sigurno bio mnogo niži nego što autori predloga tvrde. Pretpostavka da neto plate neće reagovati na smanjenje poreza i doprinosa prosto ne deluje previše realno, što nam pokazuje i iskustvo iz 2001. na koje se Boško poziva.

17 comments:

drakar said...

Hoce li neko nesto reci za nas laike kako utvrditi pravedne poreze preko ideje dvostruke vecine.To je Hayekova ideja iz The Constitution of Liberty.

Unknown said...

Stavka 1. "ali o tome treba razgovarati u kontekstu rasprave o reformi finansiranja zdravstva, ne u kontekstu poreske reforme."

Zdravstveno osiguranje se trenutno placa u formi poreza na plate, obavezno je za sve zaposlene i placa se kao postotak od plate. Mogli su ga oni nazvati i osiguranje protiv krumpirove zlatice, to je i dalje porez, a ne nekakvo osiguranje.

Sasvim je drugo pitanje kako resiti finansiranje zdravstva, i ko sve treba da ima pravo na zdravstvenu zastitu.

Stavka 2. Po meni nikako nije svejedno da li se oporezuje potrosnja (PDV) ili rad (plate).
Sto se tice PDV-a, on je prisutan na svakom fiskalnom racunu, tako da su gradjani svesni troska.

Stavka 3. Ja sam spreman da prihvatim povecanje plate od 20% cak i ako to nece uticati na povecanje konkurentnosti privrede.:)
Salu na stranu, prebacivanjem tereta sa proizvodnje na potrosnju bi svakako dobili na konkurentnosti. Porez na plate je prakticno inverzno carinjenje, jer domaci proizvodi trpe taj trosak, a strani ne. PDV se placa i na domaci i na strane proizvode jednako.

drakar said...

Reformisati sistem finansiranja zdravstva a ne reformisati zdravstvo u smislu demonopolizacije i deetatizacije je kao oranje mora. Uzaludan posao!

Lazar Antonić said...

Drago mi je da si postavio komentar na ovu temu. Bilo bi steta da se i TR ne oglasi.

"Ja u principu ne volim promenu strukture poreza sa direktnih ka indirektnim, zato što se time gubi na transparentnosti, odnosno građani (birači) nisu svesni punog troška države."

Ovo je pomalo izlizana fraza. U praksi to jednostavno ne funkcionise. I u Americi najveci deo poreza placa poslodvac (witholding) jos od 1943. Na kraju godine se placa porez na dobit van plate vise manje isto kao i kod nas, doduse tamo svi popunjavaju prijave mada mnogi ne placaju nista vec cak i dobiaju nesto nazad. Mozda su gradjani i svesni punog troska drzave (mada amerikanci sa kojima razgovaram ne ostavljaju utisak da su svesni) ali to ne znaci automatski i da ce drzavna potrosnja manje da raste. Drzavna potrosnja u Americi nije mala "za primer" jer se trosi oko 30%. I dalje je to manje od evropskih socijalnih drzava ali je daleko od idealnog. Tesko da je nacin oporezivanja jedini uzrok za relativno manju drzavnu potrosnju u americi.

Meni se dopada ideja da se vise koriste indirektni porezi jer je:

1) Nemoguce uvoditi nepostene progresije. Stopa je ista za sve.

2) Postojace prirodna progresija. Placace ce vise onaj ko vise trosi. Ko zeli da placa manje moze manje i da trosi.

3) Prakticno je. Najveci prihod u nas je upravo prihod od PDVa.

4) Raduloviceva teza nije sama po sebi netacna. Poslodavci koji iskoriste smanjenje poreza da smanje troskove proizvodnje ce biti konkurentniji od onih koji povecaju plate.

5) Konacno, jako je transparentno kada na racunu od 1,000 dinara vidis da je 160 otislo na PDV. Isticanje cena na rafovima bez PDV-a bi bilo jos bolje.

Potencijalna zamerka predlagacima povecanja PDVa a smanjivanje oporezivanja zarada je sto mi se cini da im je jedan od ciljeva i neto povecanje oporezivanja. Nemojte mi zameriti sto nisam racunao, ali cini mi se da i to moze da bude jedna od ideja. Neko ogranicenje koje bi sprecilo rast javnih prihoda bi bilo dobro.

Anonymous said...

Морам да признам да ми није јасно откуда мишљење да би смањење дажбина водило повећању плата. Не знам ни једног човека који би радије радио за 850 евра бруто (а рецимо 500 евра нето) него за 700 евра нето и 700 бруто када би му био понуђен такав избор. Мени се чини да су нето плате углавном оно што се може назвати тржишном ценом рада - послодавци плаћају онолико колико мисле да морају или да им је корисно да би извукли из радника максимум. Смањење дажбина само по себи неће утицати на то да плате повећају, послодаци ће радије тај смањени трошак искористити за улагања, отплату дугова или запошљање нових радника. Једино ако други послодавци буду повећали плате, па се стога де факто повећа тржишна цена рада, и они ће учинити исто.

Marko Paunović said...

Nemanja,

Sve zavisi. Budi siguran da ce sindikati u javnom sektoru traziti da "dobiju svoj deo", a ne sumnjam i da ce drugi sindikati isto postupiti. Cak, koliko znam, mnogi kolektivni ugovori su na bruto iznos.

Cak, cisto pravnicki posmatrano, porez na zaradu snosi zaposleni, a ne poslodavac.

Pavle Mihajlović said...

@Marko Paunović

Niste pomenuli jednu bitnu ideju koja stoji iza ove poreske reforme. Veća stopa PDV i niži doprinosi na zaradu bi doveli do smanjenja ukupnih ekonomskih distorzija usled poreza. Ne vidim ništa loše u tome da neto plate porastu, čak i značajno, dokle god bruto izdaci na lične dohotke budu pa i za par procenata manji i tako rasterete privredu bar u nekom delu. Sad, drugo pitanje je da li bi posledice reforme finansiranja zdravstvenog osiguranja ustvari anulirale te pozitivne efekte?

fg said...

Povecanje pdv u drzavi poput nase bi oteralo trgovinu u sivu zonu.
Povecanje pdv bi znacajno uticalo na cene, i to narucito proizvoda sa "made in Serbia".

Moj nacelni stav o porezima je vrlo negativan, ali porez na imovinu (i to progresivni) bi trebalo da bude budzetski punioc u vecoj meri, dok pomenute treba smanjivati.

Marko Paunović said...

Pavle,

Ne mislim ja da bi povecanje plata bilo lose samo po sebi. Radi se o tome da je jedan od glavnih argumenata za ovu promenu tvrdnja da bi drugacija poreska struktura znatno popravila konkurentnost srpske privrede. Ja samo kazem da ne verujem da bi efekat bio posebno znacajan.

Pavle Mihajlović said...

@fg inflatorni impuls bi bio trenutan ali bi se taj šok izgubio već u narednoj godini. Profesor Arsić nam je objašnjavao na predavanjima kako se to računa i ispada da bi inflacija skočila ne više od 3.6%, ali samo u jednoj godini.

@Marko Paunović
Da, tu ste verovatno u pravu, da efekat neće biti veličine očekivanog. Mada mislim da bi zbog smanjenja distorzija, potrebno ići u smeru povećanja PDV-a i smanjenja poreza na plate.

fg said...

Povecanje pdv nosi sa sobom i smanjenje likvidnosti.

Lighthouse said...

@fg

Porez na imovinu je jedan od najnepravednijih. Ako na primer vi ja imamo po 5.000 evra (po plaćanju poreza na prihode), vi kupite vaučer za put oko sveta a ja kupim čamac, i obojica pritom platimo isti PDV, zašto bih ja bio još dodatno oporezovan kao vlasnik imovine? Roba i usluge su jednake vrednosti, a zadovoljstvo takođe (vama jednomesečno intenzivno, meni par godina malo po malo). Zato je porez na imovinu, kao diskriminatorno dvostruko/višestruko oporezivanje, u Nemačkoj ukinut odlukom Ustavnog suda. Što važi za porez na imovinu uopšte, kao i sve što važi za progresivno oporezivanje uopšte, važi i za progresivne poreze na imovinu (koji uostalom u Srbiji već postoje).

@Lazar

I ja sam pre za indirektne poreze, PDV naročito. Ubedljivo su najpravedniji i vrlo su blizu (mom) idealu ravih poreskih stopa, odnosno istog procenta poreza za sve, kojim se obezbeđuje da građani kao poreski obveznici doprinose državi strogo proporcionalno svojoj ekonomskoj snazi. Najvažniji razlog što sam za PDV je nemogućnost progresivnosti. Odnosno, mogući su razni poreski razredi, ali ne shodno potrošnji kupca nego shodno vrsti robe/usluga. Ravne poreske stope, dodao bih, po meni su dosta dobra brana neodgovornosti birača. Što god siromašni birač izglasa glede oporezivanja svog bogatog komšije, pogodiće i njega samog u istom procentu. Uslovi za tiraniju većine kroz porez su tako bitno ograničeni.

Slaviša Tasić said...

Lighthouse i Lazar,

Ali PDV je čak i regresivan na dohodak (proporcionalan je ili "pravedan" samo na potrošnju). Ako imas platu 20 dinara i trošiš 50, pdv je 10%, platio si 5 dinara poreza, što je 5% tvog dohotka. Ako imaš platu 50, trošiš 50, platio si 5 dinara poreza, što je 10% tvog dohotka.

Unknown said...
This comment has been removed by the author.
Unknown said...

Ako imas platu 100, a potrosis 50, to samo znaci da ces malo kasnije potrositi drugih 50, znaci da ces i na to platiti porez, ali samo malo kasnije.

S tim da je to odlozeno trosenje drustveno korisnije nego ono sto je odmah potroseno, jer je u medjuvremenu dostupno da kreditira, ili potrosnju (pa opet imamo porez odmah) ili proizvodnju (sto je josh bolje). Ovo pogotovo vazi za Srbiju gde je cena kapitala pogubno visoka.

Sto se tice konkurentnosti privrede, povecanje plata ne smanjuje konkurentnost privrede, nego je meri, koliko smo konkurentni tolike ce nam biti plate. Privreda nam treba da bismo ubirali plodove njenog postojanja, a ne da bismo popunili statisticke rubrike. Mera toga je platezna moc, odnosno plate. Ako to ne vazi, onda je najbolje da budemo robovi i radimo za koru hleba i imacemo vrlo konkurentnu privredu.

Ako mislimo da smanjenje opterecenja na plate nije korisno, zamislimo da li bi bilo korisno suprotno od toga, recimo da opterecenje povecamo na 300% od neto plate? To bi trebalo samo da nam smanji neto platu, pri konstantnoj bruto plati. I nismo nista manje konkurentni.

Slaviša Tasić said...

ups, primer treba da glasi "ako imaš platu 100 dinara, a trošiš 50..."

fg said...

@Lighthouse,
ja ne govorim o pravednosti poreza, vec o tome koja bi reforma donela najmanje stetnog rezultata. Povecanje pdv po mom misljenju utice dosta losije na privredu od pni!
Znam da progresivnost vec postoji ali ja sam podrazumevao i reformu ovog koncepta, uvodjenje novih pragova, novih poreskih olaksica....