Pages

20 May 2010

Mencius Moldbug o uzrocima krize

Najbolje objašnjenje krize 2008 koje sam ja do sada čitao. Autor naravno nije ekonomista, nego bloger-amater, po profesiji kompjuterski programer. Tekst je poduži, ali vredi čitati (ovde je još duži i detaljniji teorijski tretman problema). I onaj ko nikad ništa teorijski nije znao o ekonomiji, razumeće na kraju poentu. Iako imam neke manje tehničke prigovore, u celini gledano čovek je bolji "ekonomista" od svih "profesora" sa Ivy league fakulteta i Fed-a zajedno. Šopenhauer je jednom rekao da svaka stranica Dejvida Hjuma vredi više od svih Hegelovih i Šlajermaherovih sabranih dela zajedno. Dva Mencijusova blog posta po mom mišljenju vrede više u razumevanju ekonomskih kriza od svih udžbenika "makroekonomije" koji su ikad napisani zajedno. Evo samo dva kratka izvoda da vam podstaknem znatiželju:

the fundamental cause of the bank crisis is not evil Republicans, lying Democrats, "deregulation," "affirmative-action lending," or even "ludicrous levels of leverage." A banking system is like a nuclear reactor: a complicated piece of engineering. If it's engineered right, it works 100% of the time. If it's engineered wrong, it works 99.99% of the time, and the other 0.01% it coats the entire tri-state area in radioactive strontium.

Basically, imagine that there were two kinds of nuclear reactors - fission and fusion, perhaps. Fission reactors work 99.99% of the time. Fusion reactors work 100% of the time. The reason our society gets its power from fission reactors is that our reactor experts are fission experts. Therefore, we have resigned ourselves to having fission reactors, plus a large fleet of mobile power-washers to clean up the radioactive strontium every ten or twenty years. If you ask either the reactor engineers or the cleanup crews about the possibility of switching to fusion, the best answer you'll get will be something like "waah?"


Šta je "fisioni" reaktor, a šta "fuzioni"? Otkrijte sami. :)

14 comments:

Garp said...

Kvragu.Otkrio si mog omiljenog blogera.Tip je opako dobar

Jovan said...

Lepo objashnjeno, ali cisto logicki mi se ne cini ispravno do kraja. Sto verovatno znaci da ekonomski posmatrano jeste ispravno. :)

Elem,

"The reason Bagehotian banks work 99.99% of the time is that lenders, especially individual lenders, tend to roll over their loans a lot. "

Licno bih radije imao depozit u banci sa frakcionim rezervama (Bagehotian), ali koja ima jako dobre kolaterale, nego u toj "Misesian" banci koja nema odgovarajuce kolaterale. Obecanje nekog da ce placati narednih 30 godina banci nije dovoljno, i rizik da ce banka propasti postoji u oba slucaja.

Rizik Misesian: loan goes bad (A)
Rizik Bagehotian: loan goes bad (B) + run on the bank(C)

Rizik Bagehotian je vise komplikovan od Rizik Misesian, ali ne vidim zasto zbir B i C ne bi bio manji od A. Stavise, Bagehotian banka zbog dodatnog rizika mora samo vise da pazi kome i kako pozajmljuje, ili recimo da ima vecu kapitalizaciju.

U granicnom slucaju, sto rizik C postaje veci i veci, pravilno vodjena Bagehotian banka ce se ponasati identicno kao i Misesian banka. Bagehotian banka je samo deregulisana Misesian banka.

"A Bagehotian bank is not contractually sound, because it does not have a complete plan to carry out its obligations. It relies on implicit transactions"

Implicitna je i cinjenica da ce duznik vratiti dug. Nije stvar izbeci rizik, nego da pravilno proceniti.

Takodje, u vezi analogije koju autor koristi, dok god je fussion efikasnije od fission (ako je 99.99% * Efficiency1 - 00.01% * Impact) > 100%*Efficiency2) ne vidim zasto koristiti fission. Ako je rizik za kiks fussion reaktora (verovatnoca * steta) manji od dodatnog benefita koji dobijamo koristeci ga, on je opravdan.

Takodje, ne vidim zasto banka ne bi smela bankrotirati, ako to sme pekara ili fabrika namestaja, ili Zastava automobili. Uvek ce bankrotom neko ostati kratak, ali ce odrzavanjem gubitasa u zivotu biti vise ukupne stete.


Na kraju, u slucaju da je finansijski sistem baziran na novcu bez pokrica stvari se komplikuju za Bagehotian banke, jer je teze procenjivati run_on_the_bank rizik, ali opet ne vidim da ima razloga da ih se zabrani.

U najgorem slucaju, u kome imamo garancije da banke nece propasti, onda imamo istu situaciju koju smo imali u Jugi sa garancijama da gubitasi nece propasti. Gubitasi zive na racun ekonomije u celini i pitanje je samo odnos velicine parazita i ostatka ekonomije. Po meni je vaznije koliki je gubitak koji ekonomija trpi, nego da li ga stvaraju banke ili mlekare. Ako parazit postane prevelik sistem moze urusiti bilo banka bilo fabrika traktora.

Ivan Jankovic said...

Jovane,

Sto se tice rizika kod fisije, on je apsolutan, tj otkaz reaktora je izvestan, samo sto se on ne desava cesto, nego recimo svakih desetak godina.

Banka sme da propadne. Ovde je nesto drugo po sredi. Banka koja praktikuje MT kreira vestacki "novac" tj multiplikuje vlasnicka prava na novac preko njegovih raspolozivih kolicina, i time snizava kamatnu stopu ispod trzisne i time dovodi do masovnih gresak u ekonomskoj kalkulaciji koje vode preteranom investiranju u projekte koji su najosetljiviji na kamatnu stopu. Taj fenomen nije nuzno vezan za centralno bankarstvo vec za svaki sistem sa frakcionim rezervama, pa cak i sistem sa 100% rezervama gde je dozvoljena MT.

Jovan said...

Kako rizik moze biti apsolutan?

Verovatnoca * Impakt.

Verovatnoca ne moze preko 1, znaci jedino ako bi impakt bio takav da unisti planetu, pa da kazemo da je beskonacan. Impaktom se isto moze upravljati, cak se i termocentrale ne grade u sred grada nego negde malo podalje. Da je rizik za nuklearke dovoljno velik, gradile bi se sve negde u Sibiru ili Sahari, ili se ne bi gradile uopste.

Sto se tice MT, sta je lose u tome da se dugorocni projekti lakse finansiraju jer je dugorocna kamatna stopa manja? Po meni je to pozitivna stvar, a ne negativna, dokle god je ta razlika u ceni placena od strane ucesnika u transakciji, tj depozitora i banke.
Ako to placa neko treci (recimo ostatak ekonomije), onda ce taj treci imati problem jer ce taj trosak verovatno rasti neograniceno, al ko mu je kriv sto se mesa tamo gde mu nije mesto.

Nije mi najjasnije kako u sistemu sa 100% rezervama moze biti MT-a, no to nije sada vazno.

Vlada said...

Sva sreća pa će Obama stvoriti još jednu nadzornu agenciju

Ivan Jankovic said...

Jovane,

ne mislim da je verovatnoca otkaza pravih nuklearki 1, nego da je verovatnoca otkaza frakcionog sistema banaka (to je Moldbugova metafora) 1. Naprosto, s vremena na vreme dolaze recesije, i bankarski kreirane krize. Uvek tako biva. Iz iskustva znamo.

MT moze postojati i u sistemu sa 100% rezervama, mada bi verovatno bio manji problem nego sada. Ako imas 100 000 evra orocenih depozita na godinu dana, mozes da das tacno toliko kredita na najvise godinu dana. Ti jos uvek mozes imati 100% rezerve na depozite po vidnju, a "transofmisati" orocene depozite, tj ne postovati prethodno pravilo o kvalitativnom i kvantitativnom balasniranju imovine i dugovanja. Opet imas isti tip problema, iako mozda ne u istom obimu. Ali oba puta je rec o kreiranju vestackih vlasnickih prava na novac koga nema.

Moldbug to objasnjava, mada ima i "ucenijih" prikaza toga. Kad imas 100 dolara orocenih depozita na godinu dana, a ti das kredit drugome na godinu i po dana u istom iznosu, ti si stvorio vestacki "novac" koga nema. Posle godinu dana tvoj kreditor dodje po svoju lovu. Ti onda pozajmis od nekog treceg (jer duznik treba da ti vrati tek za sest meseci) i kazes mu - vraticu ti kad meni ovaj za sest meseci vrati. I u celom tom procesu, kao i kod obicnog frakcionog bankarstva, u svakom trenutku imas dva titulara istog vlasnistva. Recimo, posle godinu dana, onaj tvoj duznik i tvoj kreditor obojica polazu pravo na istih 100 dolara koje si ti pozajmio od jednog na kraci period, i dao drugom na duzi. Posledica toga je da novcana masa vestacki raste a kamatna stopa vestacki opada, bez ikakve promene u vremenskoj preferenciji ljudi (vece stednje). To nuzno stvara fenomen zvani poslovni ciklus.

Jovan said...

Verovatno ne razumem sta znaci 100% rezerve. Ako klijent da depozit na godinu dana, a banka na osnovu njega da kredit od godinu i po, onda ona nema 100% rezerve jer godinu dana nakon cele stvari ne moze da vrati 100% depozita. Ako moze da vrati 66% depozita onda valjda ima 66% rezerve, a ne 100%.

Lepo si pojasnio sta Moldbug kaze, ali ja ne vidim da je tacno da

"novcana masa vestacki raste a kamatna stopa vestacki opada, bez ikakve promene u vremenskoj preferenciji ljudi (vece stednje)."

Meni se cini da ne raste, vec je samo na vecem nivou. Sa manje od 100% rezerve, imamo naizgled vise para u sistemu. Ali to ne raste ni sa cim, samo je percepcija drugacija. Raste dodatno tek kad se smanje rezerve, sto odslikava vecu spremnost depozitora i banke da rizikuju. Ne vidim sta je tu lose, ako neko oce da rizikuje, nek rizikuje.

Ivan Jankovic said...

Jovane,

oko 100% rezervi, rec je o terminoloskoj zabuni. 100% rezerve po mom sudu treba da vaze samo za demand deposite, tj one koji imaju "instant maturity", koje klijenti mogu da podignu kad hoce. To ne vazi za orocene depozite. Oroceni "depozit" je zapravo kredit, koji klijent daje banci na odredjeno vreme. Kod kredita onaj ko dobije kredit postaje vlasnik imovine koja mu se iznajmljuje, i moze da radi sa njom sta god hoce do trenutka kada treba da je vrati. Kod ugovora o depozitu (neorocenom) nema kredita, nego samo poveravanje imovine na cuvanje. Depozit po vidjenju je isto kao kad odes na godisnji odmor i das namestaj u neku agenciju za cuvanje i skladistenje. Ti im ne pozajmljujes imovinu, nego je samo dajes na cuvanje. I oni ce ti traziti neku nadokandu za svoje usluge. Dakle, time deposit je kredit, a demand deposit je skladistenje.

Jedino su bankari uspeli da izboksuju da u sklopu ugovora o skladistenju imaju pravo da otudje imovinu koja im je poverena, i da jos za to svoje pravo na pljacku, placaju mito vlasnicima u vidu "kamate" na "neorocenu stednju".

Najbitnija stvar i ovde je opet onaj element dupliranja vlasnickih prava, tj vestackog povecanja ponude novca - na istu kolicinu novca u istom trenutku pravo polazu depoziter i banka, tj neki njen klijent kome je dala kredit na osnovu neorocenog depozita. Sa istim inflatornim posledicama kao i kod MT u sistemu 100% rezervi (vidi prethodni post) na neorocene depozite.

Jovan said...

"Jedino su bankari uspeli da izboksuju da u sklopu ugovora o skladistenju imaju pravo da otudje imovinu koja im je poverena, i da jos za to svoje pravo na pljacku, placaju mito vlasnicima u vidu "kamate" na "neorocenu stednju"."

Cek sad, ako je nesto na obostranu korist, i depozitera i banke, zasto bi neko treci bio protiv toga. Ako banka pljacka depozitera, a istovremeno ga podmicuje, to je po meni isto kao da ja pljackam prodavca jabuka, ali ga podmitim sa 100 din/kg da me ne tuzi policiji.

Jedino ko tu moze biti opljackan je treca strana ako naivno pristane da pokrije gubitke depozitoru i/ili banci. Ali to je opet krivica te trece strane, pa makar treca strana bila ekonomija u celini.


"Najbitnija stvar i ovde je opet onaj element dupliranja vlasnickih prava, tj vestackog povecanja ponude novca - na istu kolicinu novca u istom trenutku pravo polazu depoziter i banka, tj "

Pravo na raspolaganje novcem je stvar depozitera i banke. Depoziter nema stvarno taj novac, vec samo obecanje od banke da ce mu novac biti isplacen kad istekne orocenje.

"Sa istim inflatornim posledicama kao i kod MT u sistemu 100% rezervi"

Ne vidim kako ima inflatorne posledice, logicki mi se ne slaze, kao sto vec napisah, prividna novcana masa ne raste konstantno, nego je samo veca, tj na drugom nivou. Gde je tu inflatorni pritisak?

Ako pogledamo inflaciju u zadnjih 200 godina, recimo ovako nesto:

http://www.gold-eagle.com/editorials_08/images/rosen052508d.jpg

onda ni empirijski ne vidim taj inflatorni pritisak. Stavise, potpuno druge stvari vidim kao razlog za inflaciju.

Jovan said...

Sta meni kao laiku izgleda logicno je da je problem sa frakcionim bankarstvom taj sto se cesto povezuje sa centralnom bankom i ulogom drzave u osiguranju depozita.
Tacno je da kad se te dve stvari povezu nastaje sistem koji neminovno vodi u propast, ali ne zbog frakcionog bankarstva, vec zbog uloge drzave. Koliko ja vidim osnovni rizik kod frakcionog bankarstva je bank_run, ako njega eliminisemo iz price, ceo sistem pada u vodu.

Glavna stvar i banci i depozitoru je upravljanje rizikom. Depozitor stavlja novac na kocku time sto ga poverava banci. Zauzvrat dobija kamatu. Vrlo je jednostavno, ako se osigura depozit, vise nema opasnosti od gubitka i ceo koncept pada u vodu.

Osiguranje depozita je isto sto i osiguranja igraca u kockarnici od gubitka, samo ne toliko ocigledno.

Naravno, rezultat toga bi bio da se kockanje kontrolise i ogranicava, da se deo dobitka uzima da pokrije gubitak, ali te kontrole i ogranicenja nikad ne mogu biti tako savrsene kao rizik od gubitka koji je sam po sebi savrsen.

Imam osecaj da je kad poredimo frakciono i nefrakciono bankarstvo, isto kao da pricamo o tome da su slot masine bolje od pokera, jer se na njima sporije moze napraviti veliki gubitak u odnosu na poker.
Logicnije je postaviti pitanje zasto bismo branili nekom da pravi gubitak, i zasto bismo kockarima pokrivali gubitak. Nazalost to pitanje se postavlja kad i sami bankrotiramo zbog pokrivanja tudjih igri.

perica said...

Jovan wrote:
"Tacno je da kad se te dve stvari (fractional banking i centralna banka) povezu nastaje sistem koji neminovno vodi u propast, ali ne zbog frakcionog bankarstva, vec zbog uloge drzave."

Maximum respect.

Ivan Jankovic said...

Ovo je jedna od najzavodljivijih zvaka za free market ljude: "sloboda ugovora" - ko bi bio protiv "slobode ugovora" uvek pa i u bankarstvu.

Ali, nije rec o slobodi ili ne slobodi ugovora, nego o vlasnickim pravima i ekonomskoj kalkulaciji. Ako bi prodavac automobila koji ima 10 automobila izdao sertifikate za 12, on bi bio smatran prevarantom. Kad bankar koji ima 10 dolara izda sertifikat na 12 on ne samo da nije prevarant, nego ima dosta visoku rezervu. :)

Evo da i ja sad glumim "ekonomistu", iako vise volim da budem "ideolog": libertarijanci ne bi trebalo da razmisljaju u etickim kategorijama kad je rec o bankarstvu, nego u ekonomskim. Sta je to novac i kako nastaje? Sta je kolicina novca? Kako se ona legitimno povecava? Sta se desava sa ekonomskom kalkulacijom onog trenutka kad se privatna vlasnicka prava ukinu ili kompromituju? Sto je kompromitacija privatnih vlasnickih prava na novac bolja od iste takve kompromitacije drugih vlasnickih prava? itd

Moramo malo ambicioznije, teorijski da gledamo stvar. Ekonomija nije skup formula i nepovezanih definicija i disciplina i pod-disciplina, nego zaokruzen teorijski sistem koji mora logicki da "stima". Ako odbacimo teoriju da je novac roba koja nastaje spontano na trzistu zbog svojih povoljnih karakteristika u razmeni, sta cemo staviti na mesto te definicije? Parce papira koje drzave nametne? Ako to uradimo onda ceo onaj galimatijas teorema koji inace prihvatamo pada. Kamatna stopa odrazava vremensku preferenciju ljudi, izrazeno u novcu. Stednja oznacava kolicinu dohotka koja se ne trosi izrazeno u novcu. Trzisna kamatna stopa je ona stopa koju daje robni novac sa 100% pokricem. Sta je to kamatna stopa kad imamo centralnu banku? Niko ne zna. Vremenska preferencija ljudi je recimo 1:4. Onda geniji u CB kazu, podstaknimo malo stvar, recesija se blizi i pocnu da kupuju drzavne obveznice. To obara kamatnu stopu bez ikakve promene preferencija ljudi za stednju. Isto se desava kad frakcione banke emituju novac preko 100% rezervi. Ni u jednom ni u drugom sistemu, pojmovi koje nastavljamo da koristimo po inerciji (stednja, kamatna stopa, ponuda novca, traznja za novcem, ) vise nemaju nikakvog smisla.

Jovan said...

"Kad bankar koji ima 10 dolara izda sertifikat na 12 on ne samo da nije prevarant, nego ima dosta visoku rezervu. "

Ako depozitor kao primalac "sertifikata" zna da banka nema 100% rezervu, on nije nasamaren. Ako depozitor ne zeli rizik, onda nece ni u frakcionu ni u obicnu banku, vec ce da iznajmi sef.

Ako banka sa 100% rezervom ima rizicne plasmane njeni depoziteri su u vecoj opsanosti od gubitka depozita nego kod odgovorne frakcione banke.


Depozitor ne moze biti siguran da ce dobiti depozit ni sa 100% rezervom, jer banka ne moze biti sigurna da ce joj duznici uredno placati. Ako svi duznici u jednom trenutku prestanu placati, a cena kolaterala ode na patos, kako ce depozitor dobiti svoj novac? Zasto je u tom slucaju banka manje prevarant nego u prvom? Samo zato sto je rizik drugacije prirode?


"Onda geniji u CB kazu, podstaknimo malo stvar, recesija se blizi i pocnu da kupuju drzavne obveznice."

Dobro, kakve to veze ima sa frakcionim bankama? Zasto njima pripisati mane sistema koji nije baziran na novcu, vec na papirnim valutama koje nemaju nikakvu vrednost same po sebi.


"Isto se desava kad frakcione banke emituju novac preko 100% rezervi."

Naravno da nije isto. Frakciona banka ne moze svaki mesec smanjiti rezerve za po 10%, jer ukupno ima samo 100 procenata u igri. Smanjivanje rezervi je jednokratna stvar, kao sto je i povecanje jednokratno.

Ono sto frakciona banka mora da uradi ima bash suprotan efekat, naime ona mora da smanjunje izlozenost riziku. Kad je recesija, kao sto trazi kvalitetnije duznike (smanjuje rizik), tako i povecava rezerve (smanjuje drugu vrstu rizika). U jako teskoj recesiji rezerve ce verovatno drzati blizu 100%.

Naravno, ako drzava garantuje da ce spreciti bank run po svaku cenu onda cela prica pada u vodu.

Ivan Jankovic said...

"Ako banka sa 100% rezervom ima rizicne plasmane njeni depoziteri su u vecoj opasnosti od gubitka depozita nego kod odgovorne frakcione banke."

Uopste nije pitanje da li ce ova ili banka opstati ili ne, nego kakve to posledice ima po ekonomsku kalkulaciju. Banka u sistemu 100% rezervi moze da bankrotira i to je sve. Sistem frakcionih banki moze i po pravilu izaziva kolaps ili recesiju celog ekonomskog sistema. To je razlika.

"Depozitor ne moze biti siguran da ce dobiti depozit ni sa 100% rezervom, jer banka ne moze biti sigurna da ce joj duznici uredno placati."

Moze, jer 100% rezerve vaze za depozite po vidjenju. To je novac koji ostaje u sefu, 100%. Banka poze da pozajmljuje trecim licima samo pare koje je nezavisno zaradila, od taksi na usluge drzanja depozita, na finansijskim trzistima, kroz orocene depozite itd. Tu onda zaista nema razlike - ako ti das banci zajam (orocen depozit na godinu dana recimo) ti si izlozen riziku kao i sa bilo kojim drugim zajmoprimcem. I nema nikakve prevare. Ali to je kredit, a depozit je drugo. U slucaju depozita ti imas stoprocenentnu garanciju.

"Dobro, kakve to veze ima sa frakcionim bankama? Zasto njima pripisati mane sistema koji nije baziran na novcu, vec na papirnim valutama koje nemaju nikakvu vrednost same po sebi."

Tu smo! Konacno! Ako papirna valuta nije novac, onda ni fiducijarni kredit koji se daje bez pokrica u pravom (robnom) novcu (sto svaka frakciona banka radi), takodje nije novac, nego falsifikat novca. Jer u svakom trenutku ima vise sertifikata, nego sto ima robe na koju se izdaju sertifikati. I cela operacija unosi sve one distorzije u ekonomsku kalkulaciju koje sam opisivao - vestacko smanjivanje kamatne stope i falsifikovanje odnosa izmedju stednje i potrosnje koji bi slobodno trziste odredilo. Q.E.D.