17 May 2010
Material boy
Kategorija:
Kultura
Naš redovni čitalac kaže da je Ivan Medenica, izvesni teatrolog, rekao u Peščaniku da je Grad Beograd subvencionisao Madonin koncert iznosom od 200 hiljada evra da bi se pokrila razlika između tržišne cene karte i cene koju su građani spremni da plate. Koja je ovo logika? Kada neko nije spreman da plati punu cenu proizvoda ili usluge onda do transakcije i ne treba da dođe. Da se radi o subvencionisanju cene hleba i mleka za siromašne stanovnike Beograda pa i da razumem, ali prelivati novac u džepove Madonine publike u Srbiji je ništa drugo nego otimačina da bi se subvencionisali bogati. Uz to, koncert je održan u vreme ekonomske krize, samo par meseci pošto je Đilas sebi i gradskim funkcionerima smanjio plate za 20 procenata i baš kada je, zarad štednje, smanjio broj autobsa u gradskom prevozu. Vrhunsko licemerje.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
4 comments:
Au, jes, pisao je Teofil davno o tome : http://www.vreme.com/cms/view.php?id=886508 .
Taj Medenica je praavi levičar.Nije mu se svidelo što daju kintu za Madonu a inače nema ništa protiv subvencija .Jedino mu, u stvari, smeta što on ne odlučuje o tome kome ih treba dati a kome ne.
Uz nezaobilazno pitanje kadrovskih resenja, ovo je jos jedna tacka spora medju levicarima.
Da li subvencionirati karte za Madonin koncert, neki beogradski festival, domaci film, FAP, Zastavu ili Ei Nis?
Na zalost, narod ovakav nacin razmisljanja i ponasanja poprilicno podrzava. Njihove eventualne primedbe se odnose na to sto se bas njihov kolektiv ili neki projekat ciji su oni deo izuzeti iz tih subvencija.
Uvecanje preduzetnickog sloja stanovnistva bi moglo da utice na promenu ovakvog stanja.
Hleba i igara - stari recept.
Normalno da to narod podržava i da tu ne vidi ništa nelogično.
Post a Comment