Pages

18 May 2010

Ljudi, dabrovi i leptirići

Izgradnja novog velikog mosta u Drezdenu, zbog kojeg je taj nemački grad skinut sa Uneskove liste svetske baštine, trenutno je blokirana zbog jednog dabra čija je vrsta zaštićena u Nemačkoj.
Životinju koja se nastanila u zoni izgradnje mosta, naime, štiti zakon koji zabranjuje njeno uznemiravanje tokom sezone parenja koja pada u maju, piše dnevnik "Velt".
To je bio dovoljan razlog za novi prekid radova kojima se protive borci za zaštitu životne sredine. Radovi su već jednom obustavljani zbog otkrića retke vrste slepih miševa i jedne zaštićene vrste leptira.
Vlasti, međutim, mogu da donesu odluku o izdavanju specijalnog odobrenja kako bi se izgradnja mosta nastavila, ističe list.
Podizanje ovog velikog drumskog mosta u centru Drezdena izazvalo je veliko nezadovoljstvo Uneska, koji je 2004. godine grad stavila na svoju prestižnu listu svetske baštine da bi ga sa nje skinula prošle godine.

Drezden, koji će i dalje ostati prelep grad i bez UNESCO sertifikata (koji, uzgred, ne daje ikakve koristi već samo troškove) je ipak podlegao logici radikalnih ekologa novog doba prema kojem su ljudi poslednji na listi prioriteta. Nadam se da će dabar slatko da iskoristi sezonu, a to što će projekat od nekoliko desetina miliona evra da čeka je za radikalne ekologe manje bitno. Ja se samo nadam da se neki dabar neće nastaniti na špicu Ade Ciganlije, budući da su se već lepo proširili iz Zasavice.

8 comments:

Andrej Đ. said...

Sva sreća pa je ogroman broj tih stvorova koji koče biznis već istrebljen, inače ne znam da li bi se glatko kotrljali Točkovi Našeg Napretka. Istina, ometaju neki ljudi koji su sentimentalni prema tim beskorisnim živuljkama, čak imaju i neke zakone na svojoj strani, al' ja verujem u to da Napredak ipak neće biti sprečen. Zato, Druže, nemate brige!

I apsolutno se slažem da ti hipici više vole prirodu i životinje od čoveka. Zato im ni ja ne dajem podršku. Jedino pravi libertarijanci (ne oni lažni) daju stopostotnu i neupitnu potporu bizni... ovaj, čoveku.

Aleksandar Stevanović said...

Niko nije protiv malih krznasa, nego protiv toga da se stotine hiljada Drezdenaca zlopate zbog parenja jedne porodice dabrova.Implicitno taj dabar vredi milione evra, sto je vrhunska besmislica. Za deseti deo novca koji su prosuti niz vetar mogle su se zbrinuti hiljade dabrova.

A da je do libertarijanaca svi krznasi bi bili u privatnimm rukama i zasigurno ne bi bili ugrozeni.

Andrej Đ. said...

Ej. Ta vaša liberalna ideologija, sve ja to razumem... došli jednom neki ljudi, i u skladu sa duhom vremena osmislili jednu ideologiju koja će im odgovarati, usmerili su se na neki cilj, tu su postulati, smerovi, manje ili više racionalno izvedeni zaključci, tu su šupljine poput vulkanskih kratera, dimne zavese, racionalizacije, i sve ostalo što ide uz svaku modernu ideologiju.

Međutim, moram da ti kažem, ne morate sve to tako ozbiljno shvatati i postulat o "privatnom vlasništvu" vaditi kao "deus ex machina" za svaki problem. To je ipak način na koji funkcionišu roboti, a ne razumni ljudi. Problem zdravstva? Privatizovati. Problem firme? Privatizovati. Problem krznatih životinja? Privatizovati.

Mislim, šta je s tobom? Kako ti je samo palo na pamet da krznate životinje, kao i bilo kakve žive stvorove, treba staviti u privatno vlasništvo? Ne bi bili ugroženi? Pa skoro svaki živi stvor čija je vrsta ugrožena je ugrožen upravo zbog ljudskog delovanja. Ili, bolje reći neljudskog delovanja: onog delovanja koje je uglavnom motivisano biznismenskim, tehnološkim, "progresivnim" motivima. Sve životinje se savršeno dobro snalaze i bez ljudi, hvala na brizi za njih. I, na kraju krajeva, mozak poput tebe, kome je biznis i njegova sloboda na prvom mestu, bi vrlo brzo, u posedu krznaša, mogao doći na ideju da lansira novu modnu liniju pod imenom "Blek Stena". To su ti dometi.

A što se Drezdenaca tiče, ti malo daješ sebi oduška kad pričaš da se zlopate. A ako se zaista "zlopate", ne zlopate se zbog dabra i "zelenih", nego zato što im bilo šta u životu zavisi od jednog više prokletog mosta.

perica said...

Andrej, tvoji dometi ne dosežu do shvatanja da najveću opasnost po prirodne resurse predstavlja njihovo uporno zadržavanje u državnoj svojini. Modernu demokratsku državu vode političari koji se u relativno kratkim intervalima smenjuju. Pobeđuju oni koji se usredsrede na kratkoročna pitanja. A pošto se u moderno vreme država brka u sve, pitanja ima milion u minutu. Političari tj. države nisu u stanju da posvete adekvatnu pažnju ničemu izuzev sopstvenim šansama da dobiju sledeće izbore. I onda nema ko da čuva prirodne resurse.
Rešenje je da prirodni resursi budu u privatnim rukama. Naravno, ne u nekoliko privatnih ruku nego u vlasništvu akcionarskih društava sa mnogo vlasnika.

Andrej Đ. said...

Perice, tvoji dometi ne vode dalje od mantre kako je država kriva za sve. Ja svakako nisam ljubitelj države, al' nisam ni vaše priče. Tako ne vidim kako bi privatno vlasništvo očuvalo prirodne resurse. Sa jedne strane, ako se političari vode kratkoročnim interesima pobede na izborima, sa druge strane se biznismeni vode uskim i uglavnom kratkoročnim interesima sticanja profita. A s obzirom da se priroda posmatra kao "resurs" (treba ga iskoristiti) i kao "vlasništvo" (možeš raditi sa njim šta god hoćeš), ne vidim nijedan razlog koji sprečava biznismena da u njegovim rukama drvo postane čačkalica, a dabar traperska kapa.
Tu se ne radi o sukobu država vs privatni biznis, pošto i jedni i drugi imaju, kad se sve svede, iste težnje: dalji razvoj proizvodnje i potrošnje, rast novca i moći, razvijanje sredstava za sve to, itd; što nužno dovodi do sve većeg i većeg krckanja "prirodnih resursa", koji su legitimna meta za ostvarivanje tih ciljeva.

I promeni malo ploču, svaki tvoj post se svodi na mali esej o gresima države. Čisto onako... za promenu.

Marko Paunović said...

Andrej,

Razlika je upravo u tome sto biznismeni imaju dugi rok u vidu. Cak i da posece sumu i napravi cackalice, sta ce da radi sa golom livadom? Da mu stoji onako bez veze, bez zarade i profita, ili lepo da opet zasadi drvece i opet proda cackalice?

Andrej Đ. said...

Jeste, čekaće pola veka da drveće ponovo izraste. A i sve da je tako, ne vidim koja je tu ekološka korist: kad se jednom šuma poseče, narušiće se (verovatno nepovratno) cela ravnoteža flore i faune, a većinom vremena će ta oblast biti golet.

Zašto vam je odjednom stalo da dokažete da je priroda sigurnija u preduzetničkim rukama, kad cela istorija kapitalizma dokazuje suprotno? Otkad vam je održivost prirodnih resursa nešto bitno? Ja sam mislio da vi ne marite za potrošivost resursa: nestane ugalj, izmisli se struja, ako nestane nafte, izmisliće se nešto novo, vi imate poverenja u Progres, zašto želite da dokažete nešto što bi popilo vodu samo kod nekog ko je juče pao s Marsa? Treba dokazati superiornost ideologije i privatnog vlasništva na SVAKOM nivou?

Nemanja said...

Secam se jednog vrlo koloritnog primera, medveda u privatnom vlasnistvu, u jednom gradicu u Bugarskoj.

Ako je to resenje za zivotinje, pa bolje da ih poubijamo, nego da se zlopate...