Pages

30 May 2010

Somalilend


Proveo sam desetak dana u Somalilendu, kvazi nezavisnom severno-zapadnom delu Somalije. De facto nezavisna država od 1991. do sada nije priznata ni od jedne države iako ima razvijene odnose sa Etiopijom, najuticajnijim susedom. Zbog specifičnog statusa Somalilend ne dobija međunarodnu pomoć u velikim iznosima koja je više manje standard za afričke zemlje na tom nivou razvoja. Pošto ne mogu da se oslone na stranu pomoć razvili su veoma živahnu privredu zasnovanu na preduzetništvu. Primera radi imaju četiri (u nekom trenutku i šest) mobilnih operatera, tri kompanije koje prodaju električnu energiju (dve privatne), jednu od najvećih banaka u ovom delu Afrike (Dahabshiil) i naravno veliki broj manjih privatnih preduzeća. Veliki prihod imaju i od izvoza stoke u zemlje zaliva ali i od dotacija Somalilendersa iz dijaspore.


Najinteresantniji momenat je svakako žvakanje "kata", biljke koja sadrži neku vrstu amfetamina ili tome sličnu supstancu koja uživaocu daje energiju i, usled žvakanja većih količina, proizvodi halucinacije. Dok je kat u mnogim zemljama zabranjen u Somalilendu je savršeno legalan (alkohol je strogo zabranjen) i može se kupiti na svakom ćošku, kao cigare u Srbiji devedesetih. Većina muškaraca, iz svih slojeva društva, žvaće kat svaki dan. Neprijatnog je ukusa (gorak) i u manjim količinama ima sličan efekat kafeinu.


Prema Nicholas Eubanku relativno mali iznos donacija ima veoma pozitivnog efekta i na stabilnost političkog sistema. Po njemu, nedostatak inflacija je uticao na razvoj živahnog preduzetničkog sistema i biznis zajednice kojima smeta politička nestabilnost. Kako državne finansije zavise od preduzetnika i političarima je u interesu očuvanje stabilnost. U Americi je popularno reći "nema oporezivanja bez reprezentacije", što je ispisano na svim registarskim tablicama u Vašingtonu koji nema predstavnike u Kongresu. U zemljama u razvoju je uglavnom obrnuto tačno, "nema reprezentacije bez oporezivanja". Vlade koje ne zavise od finansijske podrške građana su uglavnom loše. Primer su vlade zemalja bogatih resursima koje ekonomski ne zavise od građana pa samim tim i nemaju motiva da unapređuju život građanima (takozvani black curse). Somalilendska vlada je relativno dobra jer zavisi od svojih građana.


Somalilendski ustav ograničava broj političkih partija u parlamentu na ne više od tri stranke. Kada sam pitao lidere tih stranaka zašto je takva odredba neophodna naveli su važnost stabilnosti političkog sistema. Ne zvuči ubedljivo. Ipak dobro je što ustav ne navodi koje su to tri stranke već dozvoljava da se one menjaju. Na lokalnim izborima može da učestvuje ko želi a tri najbolje stranke onda mogu da se nadmeću za parlament. Nigde nisam video sličan sistem.

Više puta odlagani predsenički izbori će se održati 26. juna. Dok je neki nivo opstrukcije od strane al-shabab fundamentalističkog pokreta iz Somalije izvestan izbori imaju potencijal da budu jedni od retkih u ovom delu sveta koji su relativno slobodni i pošteni pa čak i da rezultiraju promenom predsednika. Zanimljivo je i da je jedan od izvora stabilnosti u Somalilendu upravo nestabilna Somalija. Ubedljiv zaključak velikog broja političkih diskusija je da šta god da se uradi treba izbeći sudbinu Somalije. Kao što je u Istočnoj Evropi teško prodati komunističku ideju, u Somalilendu je malo kupaca anarho-liberalnog sna o raju bez države. Videli su to u praksi.

2 comments:

Aleksandar Stevanović said...

Sta mislis da li je razlicit kolonizator Somalilenda u odnosu na ostatak Somalije takodje imao uticaja na oblikovanje lokalnih neformalnih institucija?

Pitanje br. 2 koje me zanima, a ti si regionalni znalac, je ko ima fakticku vlast u "most undesired land on the Earth", parcetu pustinje koje nece ni Sudan ni Egipat?

Lazar Antonić said...

Moguce da su Britanci bolji kolonizatori ali u ovom konkretnom slucaju ni ostatak somalije ne zaostaje po preduzetnickom duhu. Tako da nisam siguran da je to presudan faktor.

A za Bir Tawal ili kako se vec zove, mogu da ti kazem da to trenutno nije prioritet i da imaju daleko vecih problema tako da se o tome uopste ne prica. Koliko je meni poznato valjda je i poenta da niko nema fakticku vlast jer niko ne zeli tu zemlju.