Bitno je da se knjige isporučuju običnom poštom a ne DHL-om ili UPS-om. Izgleda da PTT, kada otvori paket i vidi da su knjige, ih ne carini. U svakom slučaju, i ako ih carini tu uslugu naplati nekoliko stotina dinara a carina i PDV nisu veliki (kod DHL-a i UPS-a ova usluga košta oko pet hiljada dinara + carina i PDV). Ja sam poručivao knjige nekoliko puta do sada (maksimalna vrednost je bila oko pedesetak EUR), običnom poštom, i uglavnom, nisam ništa dodatno plaćao. Ako poručujete preko Amazona, poručite preko site www.amazon.co.uk a ne preko www.amazon.com jer će stići desetak dana ranije.
"Svi rade za svakoga", a u celoj toj priči, "posao" Meta Ridlija je da nas uveri kako nam je dobro. Kladim se da je taj svoj optimizam sticao polagano, radeći na montažnoj traci za dva hamburgera i čisteći klonje. Kakav mozak.
Андреју, покварењаку, не убијај ми оптимизам што ми га овај фини списатељ-филозоф-економиста преко видео клипа подари. Добро је бити краљ, бар и на пет минута, макар због тога и десет часова дневно туђа говна рибао.
Koliko sam ja razumeo, ne tvrdi Mat da nam je dobro, vec da nam je neuporedivo bolje nego ranije. Nazalost, mi sami ugrozavamo boljitak time sto broj ljudi na planeti eksponencijalno raste.
Ne kazem da treba ogranicavati broj ljudi, vec samo da je nemoguce izbeci trade-off izmedju broja ljudi i kvaliteta zivota, prosto zbog ogranicenih resursa.
Naravno da nije sto manje ljudi, to bolje, vec je eksponencijalni rast definitivno neodrziv na planeti koja ne raste.
Ovim tempom bi za samo 700-800 godina bio po jedan covek na svakom kvadratnom metru kopna, ravnomerno na celoj planeti, ukljucujuci i pustinje. Mada, realno govoreci, sa 1m2 ni u vojvodini nece biti moguc zivot. :)
Sto se tice Tesle ili Gatesa, ne verujem da u Bangladesu koji je prenaseljen, ima vise naucnih dostignuca po jedinici povrsine nego u SAD, koja je relativno nenaseljena. Samo u SAD bi trebalo biti 10 milijardi ljudi da bi stigli Banglades po gustini naseljenosti.
Opet, svako ima pravo na izbor, prenaseljenost je po meni blentav izbor, jer bismo ipak trebali biti pametniji od skakavaca, barem teorijski.
Jovan: "Koliko sam ja razumeo, ne tvrdi Mat da nam je dobro, vec da nam je neuporedivo bolje nego ranije." Znači, nije nam još uvek dobro? Verujem da se čeka da Met Ridli i još mnogi ljudi, kao recimo blogeri na ovom forumu, počnu zaista nešto da RADE i uzmu učešća u sveopštem uvećanju proizvoda i usluga koje nam čini život bogatijim.
Чокањ: "Staljin, Pol Pot ili Hitler." Hahah. Ali, to su ipak sve sami socijalisti, otpad napredne civilizacije. Imamo mi i razne koljače sa druge strane (Amerikanci, Evropljani, NATOvci, pošteni korporativni biznismeni i svi njihovi latinoamerički i afrički prirepci poput Pinočea), kao i njihovu "poštenu inteligenciju". Sve sami dokazi kako nam je neuporedivo bolje.
Ne tvrdim ništa. Ovo vreme je neuporedivo, društvo drugačije, sve je drugačije. Postoji čitav niz varljivih prednosti i ozbiljnih opasnosti, sa kojima se niko do sada u istoriji čovečanstva nije suočavao. Toliko toga je izgubljeno, istrebljeno, uništeno (mnogo toga nepovratno), a toliko toga je novo, dobijeno, osvojeno, razvijeno, prerazvijeno, itd. A ono što je "dobro", kao što je recimo bolje zdravstvo, je posredno i neposredno povezano sa čitavim sistemom u kom se može naći toliko toga lošega (ne mogu se pojediniti elementi izdvajati iz celine), što mu daje vrlo varljiv utisak. I niko ne može to sve staviti na tas i izmeriti, prvo zato što se radi o gomili neuporedivih kategorija, zatim zato što je prosto nemoguće sve obuhvatiti. Samim tim, pitanje "da li je bolje sada nego u prošlosti?" je na potpuno klimavim nogama, a mogu ga iskoristiti samo potpune neznalice, kao što je Met Ridli. Recimo, izvuku slučaj života običnog puka pod Lujem XVI, i kažu na osnovu toga "danas je bolje nego pre", kao da je to neki univerzalni model. Isto tako je jednom, ako se ne varam, uzeo kao primer samo jedan segment hrišćanstva tekstu koji i od njega napravio model celokupnog dela istorije i nešto zaključivao u odnosu na to. Jasno je šta takva neznalica radi: uzima samo one parčiće koji najviše odgovaraju njegovoj priči (a što više parčića uzima, misli da je sve "stručniji"). To mu služi da potvrdi svoju verziju, ne za analizu, kritiku, zaključke. On radi ono što rade i malo veći znalci od njega: prošlost meri sadašnjošim merilima, iako ona nisu postojala u prošlosti, ili nisu bila bitna kao što su sada. Pre iznošenja takvog zaključka, da li je uzeo u obzir do čega je raznim ljudima u raznim vremenima bilo "dobro", šta im je bio cilj, oko čega su se vrteli njihovi svetovi? Nije. Da jeste, video bi da je današnje vreme neuporedivo.
Drugim rečima, tip je totalni duduk, pun opštih mesta i jeftinih formula i zaključaka. Ni vi verovatno ne biste marili ni pet posto za njega, da se ne deklariše kao neki pristalica slobodnog biznisa. A ako bi marili, blesavi ste kao i on.
I, na kraju krajeva, da je Met Ridli bio neki faktor na dvoru Luja XIV, pevao bi istu pesmu o "optimizmu" kao i sad. Kako je sve super, kako nam je bolje nego egipatskim robovima, i sl. Tipičan konformista. Zato njemu i svima ostalima preporučujem: izvol'te u Aziju i radite za neku firmu koja snadbeva neku multinacionalku, zaradite šaku pirinča dnevno u čisto tržišnim uslovima, visite pola dana na montažnoj traci ili čistite klozete i đubre za drugima za neku bedu, i onda probajte da izmislite neku bajku o tome kako svi rade za sve, tako neki optimistični egalitarizam u svom tom robovanju i šljakanju.
Samo idiot može biti optimista kad priča o tako nečem.
Ljudi actually vise po pola dana na montažnoj traci? Zbog čega bi to radili kad su mogli da ostanu u svetu koji se nije otuđio od svog zlatnog doba negde i nekad? Zbog čega bi to radili kad ima toliko srpskih studenata koji u njihovo ime osećaju svu težinu današnjeg zeitgeista na svojim, jelte, osetljivim plećima? I još pride vole da se bave socijologijom saznanja (studenti, a ne montažeri)? I ne znaju gde, kako i zašto, ali svakako znaju ko je duduk?
"Zbog čega bi to radili kad su mogli da ostanu u svetu koji se nije otuđio od svog zlatnog doba negde i nekad?" Zapravo, uopšte nisu mogli, već su bili uvučeni, posredno ili neposredno. Neki ljudi su istrebljeni od strane civilizacije (domoroci obe Amerike, recimo), neki su naterani puškama i topovima (kao kad su se Amerikanci pojavili na obalama Japana sa topovima i ucenom da se Japan otvori za "slobodnu" trgovinu), ili su prosto upali u kovitlac stvari, gde su se stvari dešavale po automatizmu: prihvatiš ovo, zato moraš i ono, to sve uslovljava nešto treće, i na kraju završiš potpuno integrisan.
Prouči malo istoriju. Mnogi ljudi već hiljadama godina ne mogu birati svoje društvo, svoj sistem, a često zbog toga nemaju ni svoju sudbinu potpuno u rukama. Tako je i sa nama, i ne treba imati zablude u vezi toga.
"Recimo, izvuku slučaj života običnog puka pod Lujem XVI, i kažu na osnovu toga "danas je bolje nego pre", kao da je to neki univerzalni model."
To je najava za knjigu, naravno da u najavi nije sve detaljno moglo biti argumentovano, procitaj knjigu pa se onda zali na izvlacenje iz konteksta.
"I, na kraju krajeva, da je Met Ridli bio neki faktor na dvoru Luja XIV, pevao bi istu pesmu o "optimizmu" kao i sad. Kako je sve super, kako nam je bolje nego egipatskim robovima, i sl. "
I bio bi sasvim u pravu. To sto je bolje nego ranije pokazuje da borba za slobodu nije uzaludna, vec naprotiv da se vrijedi boriti, jer ocigledno ima pomaka.
"zaradite šaku pirinča dnevno u čisto tržišnim uslovima,"
Bolje da zarade za golo prezivljavanje, nego da umru od gladi. Ako rade tamo, znaci da u tome vide svoj interes.
"To je najava za knjigu, naravno da u najavi nije sve detaljno moglo biti argumentovano, procitaj knjigu pa se onda zali na izvlacenje iz konteksta." Može detaljno argumentovati kol'ko 'oće, džaba mu. Cela teza je smešna. Kao što zapadne demokratije žele da se porede sa sovjetskim komunizmom ili islamskim fundamentalizmom, tako i on traži neke istorijske pojave naspram kojih sadašnje stvari liče na ogroman napredak: treba mu da se poredi sa robovlasništvom, feudalizmom, apsolutizmom, i sl. I nikako ne sme ući dublje u celu tu priču, već "diskutovati" samo sa površine, iz ugla Zapadnih zemalja, jer je tamo najbolje. Ne daj bože da se uvuče tu razvoj kapitalizma i industrijalizma iz XIX veka, kao verovatno jedan od najgorih i najcrnjih perioda po običnog čoveka u istoriji, ili da analizira kako zemlje Zapada krckaju blago i radnu snagu Trećeg sveta. Tako sadašnje stanje ne bi bilo nimalo blistavo.
"I bio bi sasvim u pravu." A da je u vreme Luja ili sada bio običan jadnik na kom bi se sve lomilo, drugu bi pesmu pevao. Osim ako nije stoprocentni ludak. Zato sam to rekao.
"Bolje da zarade za golo prezivljavanje, nego da umru od gladi." Istina, bolje je. A najbolje je da uopšte ne budu u takvoj situaciji.
"Ako rade tamo, znaci da u tome vide svoj interes." Pre će biti da nemaju drugog izbora. Kad vojnici sa puškama isteraju neke seljake ili primitivce sa njihove zemlje, bilo zbog plantaža neke multinacionalke ili zbog nafte i cevovoda Shella, njima ne preostaje ništa drugo nego da idu da nadniče. To je nedostatak izbora, a ne slobodna volja.
Nije ovde pogodno za diskusiju, nezgodno je citiranje, necu posle ovoga nastavljati...
Naravno da je bolje imati puno izbora. Ako neko ima jako malo izbora pa bira da radi za male pare u teskim uslovima, potpuno je blentavo smatrati da ono sto je ocenio kao najbolju raspolozivu opciju treba biti ukinuto.
Trziste nudi izbor, mozes birati profesiju, proizvode, usluge, poslodavce, radnike. Ako taj izbor nije dovoljno dobar, to ne znaci da treba ukinuti ono sto ga je uopste i omogucilo.
"Naravno da je bolje imati puno izbora. Ako neko ima jako malo izbora pa bira da radi za male pare u teskim uslovima, potpuno je blentavo smatrati da ono sto je ocenio kao najbolju raspolozivu opciju treba biti ukinuto." Ti se uporno držiš te retorike koja zamagljuje stvar, pričaš o "izboru", "proceni" i "interesu", iako je jasno da se radi o čistoj prinudi, uceni i nedostatku izbora. Lepo ti dadoh primer na kom se jasno vidi da je tržište i ceo taj sistem kojeg je on deo, doveo upravo do takve situacije. I naravno da tako nešto treba ukinuti. Pričaš o nekom velikom izboru koje tržište nudi. Međutim, slobodu ne određuje veličina izbora, već ono šta čovek može da bira. A čovek danas teško može egzistirati izvan tržišta, izvan polja rada, novca, sve te šljake i ucene. Može samo šmugnuti, dok se tržište ne proširi i tamo. Nema tu nikakvog izbora, u suštini. Eto vidiš koliko smo, recimo, i dalje fundamentalno zarobljeni i determinisani sistemom, kao i za vreme apsolutista, samo na drugačiji način. A bogami, determinisani smo, iskontrolisani i zarobljeni na mnogo više nivoa no ikada, masovnije i potpunije.
Prenesite Metu Ridliju taj moj prilog, da ima za razmišljanje, i da malo proširi temu. Možda mu se tako neće knjige lako prodavati, kao limunada (upravo to su mu i tekstovi: limunade), al' čovek je neki žešći filozof, garant mu je stalo do istine.
Zeznuto je biti anarhoprimitivista kada ljudi idu okolo i asfaltiraju puteve bez da pitaju ostale da li to sužava njihovu slobodu izbora i da li to determiniše njihov budući život? I još ako se anarhoprimitivista bavi geopolitičkom ekonomijom, utoliko teže!
A svakako je zeznuto biti anarhoprimitivista dok ti krči stomak, taj prokleti determinisani stomak koji te tera da sadiš šaku pirinča kako ne bi umro od gladi.
U stvari - poštujem ja tu filozofiju, osim ako u prvoj rečenici ne kaže "Ne tvrdim ništa", a onda posle toga napiše bar pedeset rečenica koje su čista vrednosna tvrđenja. Poštujem ja tu filozofiju, ali samo ako ne bude licemerna pa lepo ode do svojih krajnjih konsekvenci. Nemamo izbor, determiniše nas sistem? Rešenje - manastir ili samoubistvo. "Retreat to Inner Citadel" štono bi rekao Isaija Berlin. A čavrljanjem na internetu samo reprodukujemo Sistem, da ne govorim kako kucanjem svakog komentara ubijamo po jednog dabra na severu Kanade.
"U stvari - poštujem ja tu filozofiju, osim ako u prvoj rečenici ne kaže "Ne tvrdim ništa", a onda posle toga napiše bar pedeset rečenica koje su čista vrednosna tvrđenja." Svi vrednosni sudovi koje sam napisao su u funkciji prikazivanja problema kao složenijeg, čisto da se vidi kako se može posmatrati stvar i iz drugog ugla. Ja nisam rekao konačni, veliki, apsolutni vrednosni sud, ako nisi primetio, jer mene to ne zanima. To zanima vas i Ridlija. Treba vam neki tupav odgovor na skoro nemoguće pitanje kako bi opravdavali postojeći poredak stvari.
"Poštujem ja tu filozofiju, ali samo ako ne bude licemerna pa lepo ode do svojih krajnjih konsekvenci. Nemamo izbor, determiniše nas sistem? Rešenje - manastir ili samoubistvo." Nisam siguran da su manastir i samoubistvo krajnje konsekvence moje filozofije. Ja ipak imam nešto drugo na umu. A da vaša filozofija ume dovesti do ubistva, samoubistva, zatvora i ludare (ukoliko ne koristite propisane lekiće, ili ne konzumirate "optimizam" poput Meta Ridlija), to već počinje da liči...
Vidim da nemaš drugu priču nego da se baviš sa mnom, onako cinično i izokola. Sve je to u redu, znam da te svrbim, i vi mene svrbite pa iskoristim priliku da prozovem, al' pozabavi se ipak svim onim što sam rekao, pošto ja zaista ne mislim sa tobom pričati o sebi, kao ni vi sa mnom o sebi. Ovako si samo dokazao da nemaš šta drugo da kažeš.
"Jest vala, onaj kmet koji nije u celom zivotu otisao u susedno selo je manje zarobljen, determinisan i iskontrolisan nego ti koji imas internet, pristup informacijama i mogucnosti da iskazes svoje misljenje, opciju da obidjes svaki kutak planete, cak i da se tamo nastanis, a od skora cak i da odes u posetu svemiru na kratko."
Gde sam rekao da je neki kmet manje determinisan od nas. Ja sam samo rekao da smo porobljeni, kao i mnogi ljudi iz prošlosti, ali na potpuno drugačiji, potpuniji i masovniji način. Ne da je neko MANJE ili VIŠE determinisan.
A sad mi reci, šta ti imaš sa internetom, pristupom informacijama, putovanjem u svemir, kad ni mišljenje nemaš, ne razumeš šta neko drugi piše, samo imaš frazu o životu kmetova?
OK, koliko se ja sećam tih filozofskih kategorija, determinizam je potpuno nekompatibilan sa vrednosnim sudovima. Ako već odlučimo da prihvatimo da su naše želje i naše delanje samo prividno plod našeg slobodnog izbora, a da je prava stvarnost takva da su oni u stvari determinisani nečim (u ovom slučaju je keyword – sistem), onda apsolutno ne postoji razlog da nastavimo sa bilo kakvim željama i delanjima, ali ne postoji ni razlog da budemo protiv nečijih želja i delanja. Oni su jednostavno već ucrtani u sistem. Niti ima mesta za kritiku, niti je prava sloboda moguća jer sva sloboda koja nam se nudi je samo lukavstvo sistema koji nas zacelo drži u ropstvu. Vrednosni sudovi su tu nemogući. Ne možemo da kažemo da je nešto bolje od nečeg drugog, niti pak da je lošije, niti da je isto. Možemo samo da primimo k znanju ono što je determinisano. Ako ipak stvorimo neku vrednosnu skalu (a samim tim i poželjne oblike društvenih odnosa) to je samo utoliko što u tim trenucima zaboravljamo da smo vezani pravilima sistema. Dosledni determinista koji to ne zaboravlja je onda isto što i ćubasti gnjurac, zelena alga ili kamen pored puta. On ne može da upoređuje istorijske periode, istorijske ličnosti ili ideološka ubeđenja jer nema referentni okvir na koji se može osloniti. On ne može da tvrdi da je nešto bolje od nečeg drugog jer je sve istog ukusa, samo nam lukavstvo sistema stvara privid da je ono što volimo ipak slađe. Dosledni determinista može da dela samo u rangu robota čiji je softver jako moćan, ali ujedno ograničen hardverskim mogućnostima sistema koji ga je sagradio. I to je taj veliki bol koji ga mori – izašao bi on iz sistema ali zna da je svaki izlaz lažan.
U tom smislu je svaki iskreni nacista, marksista ili utilitarni liberal intelektualno pošteniji (srpski rečeno - nije pozer niti kvazi antikonformista) jer se može uhvatiti za glavu ili rep, ima svoju vrednosnu skalu i nekakve ideološke ciljeve ka kojima stremi. On jednostavno smatra da je nešto bolje od nečeg drugog kao što i seljak na njivi smatra da je bolje po njegovu porodicu da okopaju kukuruz jer je bolje biti sit nego gladan.
Nije da mi je najjasnije to što pričaš, a sigurno nisam ni jedini kome tvoja priča liči na monolog. Mislim da daješ sebi suviše oduška sa pretpostavkama na kojima pokušavaš da me "razotkriješ" i koje širiš do nekih daljih granica (recimo, umislio si kako sam ja "anarhoprimitivista" i kako je za mene neko davno doba bilo zlatno doba, bar si sa time startovao). I ne vidim kako ja nemam vrednosne sudove zato što govorim da ne treba brkati babe i žabe.
No, bilo kako bilo, evo ja tebi priznam da sam pozerčina najžešća, totalno nedosledan, budala potpuna, a ti meni reci šta ćemo sa svim onim što sam ja rekao i iskritikovao Ridlija, a što nema veze sa mojom navodnom nedoslednošću?
26 comments:
Zna li neko, koji je najbolje nacin da se naruce knjige iz inostranstva, uz jedan uslov, da nema petljanja oko carine?
Da ne bude da sam off topic, evo i videa za How an Economy Grows and Why It Crashes, Peter Schiff.
http://www.youtube.com/watch?v=78a84qbT5-w
Ja sam narucivao sa www.amazon.co.uk i nisam imao nikakvih problema.
Bitno je da se knjige isporučuju običnom poštom a ne DHL-om ili UPS-om. Izgleda da PTT, kada otvori paket i vidi da su knjige, ih ne carini. U svakom slučaju, i ako ih carini tu uslugu naplati nekoliko stotina dinara a carina i PDV nisu veliki (kod DHL-a i UPS-a ova usluga košta oko pet hiljada dinara + carina i PDV). Ja sam poručivao knjige nekoliko puta do sada (maksimalna vrednost je bila oko pedesetak EUR), običnom poštom, i uglavnom, nisam ništa dodatno plaćao.
Ako poručujete preko Amazona, poručite preko site www.amazon.co.uk a ne preko www.amazon.com jer će stići desetak dana ranije.
"Svi rade za svakoga", a u celoj toj priči, "posao" Meta Ridlija je da nas uveri kako nam je dobro. Kladim se da je taj svoj optimizam sticao polagano, radeći na montažnoj traci za dva hamburgera i čisteći klonje. Kakav mozak.
Андреју, покварењаку, не убијај ми оптимизам што ми га овај фини списатељ-филозоф-економиста преко видео клипа подари.
Добро је бити краљ, бар и на пет минута, макар због тога и десет часова дневно туђа говна рибао.
Koliko sam ja razumeo, ne tvrdi Mat da nam je dobro, vec da nam je neuporedivo bolje nego ranije. Nazalost, mi sami ugrozavamo boljitak time sto broj ljudi na planeti eksponencijalno raste.
Hvala na savetima za knjige.
"Nazalost, mi sami ugrozavamo boljitak time sto broj ljudi na planeti eksponencijalno raste."
Rastao je i do sada pa nam je sve bolje i bolje.
Ustvari nam je sve bolje delom baš i zbog toga -- veći broj ljudi, veća šansa da neko bude Bill Gates, Tesla ili Mozart.
Staljin, Pol Pot ili Hitler.
Jovane,
Meni ta logika "sto vise ljudi - to gore" stvarno nije jasna. Zamislite da su tako razmisljali Vasi roditelji.
Ne kazem da treba ogranicavati broj ljudi, vec samo da je nemoguce izbeci trade-off izmedju broja ljudi i kvaliteta zivota, prosto zbog ogranicenih resursa.
Naravno da nije sto manje ljudi, to bolje, vec je eksponencijalni rast definitivno neodrziv na planeti koja ne raste.
Ovim tempom bi za samo 700-800 godina bio po jedan covek na svakom kvadratnom metru kopna, ravnomerno na celoj planeti, ukljucujuci i pustinje. Mada, realno govoreci, sa 1m2 ni u vojvodini nece biti moguc zivot. :)
Sto se tice Tesle ili Gatesa, ne verujem da u Bangladesu koji je prenaseljen, ima vise naucnih dostignuca po jedinici povrsine nego u SAD, koja je relativno nenaseljena.
Samo u SAD bi trebalo biti 10 milijardi ljudi da bi stigli Banglades po gustini naseljenosti.
Opet, svako ima pravo na izbor, prenaseljenost je po meni blentav izbor, jer bismo ipak trebali biti pametniji od skakavaca, barem teorijski.
Jovan: "Koliko sam ja razumeo, ne tvrdi Mat da nam je dobro, vec da nam je neuporedivo bolje nego ranije."
Znači, nije nam još uvek dobro? Verujem da se čeka da Met Ridli i još mnogi ljudi, kao recimo blogeri na ovom forumu, počnu zaista nešto da RADE i uzmu učešća u sveopštem uvećanju proizvoda i usluga koje nam čini život bogatijim.
Чокањ: "Staljin, Pol Pot ili Hitler."
Hahah.
Ali, to su ipak sve sami socijalisti, otpad napredne civilizacije. Imamo mi i razne koljače sa druge strane (Amerikanci, Evropljani, NATOvci, pošteni korporativni biznismeni i svi njihovi latinoamerički i afrički prirepci poput Pinočea), kao i njihovu "poštenu inteligenciju". Sve sami dokazi kako nam je neuporedivo bolje.
Andrej,
Da li ti tvrdis da je losije nego ikada? Ili da je isto kao i uvek? Ili da je bolje, ali i dalje nije dovoljno dobro? Sta ti tacno smeta?
Ne tvrdim ništa. Ovo vreme je neuporedivo, društvo drugačije, sve je drugačije. Postoji čitav niz varljivih prednosti i ozbiljnih opasnosti, sa kojima se niko do sada u istoriji čovečanstva nije suočavao. Toliko toga je izgubljeno, istrebljeno, uništeno (mnogo toga nepovratno), a toliko toga je novo, dobijeno, osvojeno, razvijeno, prerazvijeno, itd. A ono što je "dobro", kao što je recimo bolje zdravstvo, je posredno i neposredno povezano sa čitavim sistemom u kom se može naći toliko toga lošega (ne mogu se pojediniti elementi izdvajati iz celine), što mu daje vrlo varljiv utisak. I niko ne može to sve staviti na tas i izmeriti, prvo zato što se radi o gomili neuporedivih kategorija, zatim zato što je prosto nemoguće sve obuhvatiti. Samim tim, pitanje "da li je bolje sada nego u prošlosti?" je na potpuno klimavim nogama, a mogu ga iskoristiti samo potpune neznalice, kao što je Met Ridli. Recimo, izvuku slučaj života običnog puka pod Lujem XVI, i kažu na osnovu toga "danas je bolje nego pre", kao da je to neki univerzalni model. Isto tako je jednom, ako se ne varam, uzeo kao primer samo jedan segment hrišćanstva tekstu koji i od njega napravio model celokupnog dela istorije i nešto zaključivao u odnosu na to. Jasno je šta takva neznalica radi: uzima samo one parčiće koji najviše odgovaraju njegovoj priči (a što više parčića uzima, misli da je sve "stručniji"). To mu služi da potvrdi svoju verziju, ne za analizu, kritiku, zaključke. On radi ono što rade i malo veći znalci od njega: prošlost meri sadašnjošim merilima, iako ona nisu postojala u prošlosti, ili nisu bila bitna kao što su sada. Pre iznošenja takvog zaključka, da li je uzeo u obzir do čega je raznim ljudima u raznim vremenima bilo "dobro", šta im je bio cilj, oko čega su se vrteli njihovi svetovi? Nije. Da jeste, video bi da je današnje vreme neuporedivo.
Drugim rečima, tip je totalni duduk, pun opštih mesta i jeftinih formula i zaključaka. Ni vi verovatno ne biste marili ni pet posto za njega, da se ne deklariše kao neki pristalica slobodnog biznisa. A ako bi marili, blesavi ste kao i on.
I, na kraju krajeva, da je Met Ridli bio neki faktor na dvoru Luja XIV, pevao bi istu pesmu o "optimizmu" kao i sad. Kako je sve super, kako nam je bolje nego egipatskim robovima, i sl. Tipičan konformista. Zato njemu i svima ostalima preporučujem: izvol'te u Aziju i radite za neku firmu koja snadbeva neku multinacionalku, zaradite šaku pirinča dnevno u čisto tržišnim uslovima, visite pola dana na montažnoj traci ili čistite klozete i đubre za drugima za neku bedu, i onda probajte da izmislite neku bajku o tome kako svi rade za sve, tako neki optimistični egalitarizam u svom tom robovanju i šljakanju.
Samo idiot može biti optimista kad priča o tako nečem.
Ljudi actually vise po pola dana na montažnoj traci? Zbog čega bi to radili kad su mogli da ostanu u svetu koji se nije otuđio od svog zlatnog doba negde i nekad? Zbog čega bi to radili kad ima toliko srpskih studenata koji u njihovo ime osećaju svu težinu današnjeg zeitgeista na svojim, jelte, osetljivim plećima? I još pride vole da se bave socijologijom saznanja (studenti, a ne montažeri)? I ne znaju gde, kako i zašto, ali svakako znaju ko je duduk?
"Zbog čega bi to radili kad su mogli da ostanu u svetu koji se nije otuđio od svog zlatnog doba negde i nekad?"
Zapravo, uopšte nisu mogli, već su bili uvučeni, posredno ili neposredno. Neki ljudi su istrebljeni od strane civilizacije (domoroci obe Amerike, recimo), neki su naterani puškama i topovima (kao kad su se Amerikanci pojavili na obalama Japana sa topovima i ucenom da se Japan otvori za "slobodnu" trgovinu), ili su prosto upali u kovitlac stvari, gde su se stvari dešavale po automatizmu: prihvatiš ovo, zato moraš i ono, to sve uslovljava nešto treće, i na kraju završiš potpuno integrisan.
Prouči malo istoriju. Mnogi ljudi već hiljadama godina ne mogu birati svoje društvo, svoj sistem, a često zbog toga nemaju ni svoju sudbinu potpuno u rukama. Tako je i sa nama, i ne treba imati zablude u vezi toga.
"Recimo, izvuku slučaj života običnog puka pod Lujem XVI, i kažu na osnovu toga "danas je bolje nego pre", kao da je to neki univerzalni model."
To je najava za knjigu, naravno da u najavi nije sve detaljno moglo biti argumentovano, procitaj knjigu pa se onda zali na izvlacenje iz konteksta.
"I, na kraju krajeva, da je Met Ridli bio neki faktor na dvoru Luja XIV, pevao bi istu pesmu o "optimizmu" kao i sad. Kako je sve super, kako nam je bolje nego egipatskim robovima, i sl. "
I bio bi sasvim u pravu. To sto je bolje nego ranije pokazuje da borba za slobodu nije uzaludna, vec naprotiv da se vrijedi boriti, jer ocigledno ima pomaka.
"zaradite šaku pirinča dnevno u čisto tržišnim uslovima,"
Bolje da zarade za golo prezivljavanje, nego da umru od gladi. Ako rade tamo, znaci da u tome vide svoj interes.
"To je najava za knjigu, naravno da u najavi nije sve detaljno moglo biti argumentovano, procitaj knjigu pa se onda zali na izvlacenje iz konteksta."
Može detaljno argumentovati kol'ko 'oće, džaba mu. Cela teza je smešna. Kao što zapadne demokratije žele da se porede sa sovjetskim komunizmom ili islamskim fundamentalizmom, tako i on traži neke istorijske pojave naspram kojih sadašnje stvari liče na ogroman napredak: treba mu da se poredi sa robovlasništvom, feudalizmom, apsolutizmom, i sl. I nikako ne sme ući dublje u celu tu priču, već "diskutovati" samo sa površine, iz ugla Zapadnih zemalja, jer je tamo najbolje. Ne daj bože da se uvuče tu razvoj kapitalizma i industrijalizma iz XIX veka, kao verovatno jedan od najgorih i najcrnjih perioda po običnog čoveka u istoriji, ili da analizira kako zemlje Zapada krckaju blago i radnu snagu Trećeg sveta. Tako sadašnje stanje ne bi bilo nimalo blistavo.
"I bio bi sasvim u pravu."
A da je u vreme Luja ili sada bio običan jadnik na kom bi se sve lomilo, drugu bi pesmu pevao. Osim ako nije stoprocentni ludak. Zato sam to rekao.
"Bolje da zarade za golo prezivljavanje, nego da umru od gladi."
Istina, bolje je. A najbolje je da uopšte ne budu u takvoj situaciji.
"Ako rade tamo, znaci da u tome vide svoj interes."
Pre će biti da nemaju drugog izbora. Kad vojnici sa puškama isteraju neke seljake ili primitivce sa njihove zemlje, bilo zbog plantaža neke multinacionalke ili zbog nafte i cevovoda Shella, njima ne preostaje ništa drugo nego da idu da nadniče. To je nedostatak izbora, a ne slobodna volja.
Nije ovde pogodno za diskusiju, nezgodno je citiranje, necu posle ovoga nastavljati...
Naravno da je bolje imati puno izbora. Ako neko ima jako malo izbora pa bira da radi za male pare u teskim uslovima, potpuno je blentavo smatrati da ono sto je ocenio kao najbolju raspolozivu opciju treba biti ukinuto.
Trziste nudi izbor, mozes birati profesiju, proizvode, usluge, poslodavce, radnike. Ako taj izbor nije dovoljno dobar, to ne znaci da treba ukinuti ono sto ga je uopste i omogucilo.
"Naravno da je bolje imati puno izbora. Ako neko ima jako malo izbora pa bira da radi za male pare u teskim uslovima, potpuno je blentavo smatrati da ono sto je ocenio kao najbolju raspolozivu opciju treba biti ukinuto."
Ti se uporno držiš te retorike koja zamagljuje stvar, pričaš o "izboru", "proceni" i "interesu", iako je jasno da se radi o čistoj prinudi, uceni i nedostatku izbora. Lepo ti dadoh primer na kom se jasno vidi da je tržište i ceo taj sistem kojeg je on deo, doveo upravo do takve situacije. I naravno da tako nešto treba ukinuti. Pričaš o nekom velikom izboru koje tržište nudi. Međutim, slobodu ne određuje veličina izbora, već ono šta čovek može da bira. A čovek danas teško može egzistirati izvan tržišta, izvan polja rada, novca, sve te šljake i ucene. Može samo šmugnuti, dok se tržište ne proširi i tamo. Nema tu nikakvog izbora, u suštini. Eto vidiš koliko smo, recimo, i dalje fundamentalno zarobljeni i determinisani sistemom, kao i za vreme apsolutista, samo na drugačiji način. A bogami, determinisani smo, iskontrolisani i zarobljeni na mnogo više nivoa no ikada, masovnije i potpunije.
Prenesite Metu Ridliju taj moj prilog, da ima za razmišljanje, i da malo proširi temu. Možda mu se tako neće knjige lako prodavati, kao limunada (upravo to su mu i tekstovi: limunade), al' čovek je neki žešći filozof, garant mu je stalo do istine.
Zeznuto je biti anarhoprimitivista kada ljudi idu okolo i asfaltiraju puteve bez da pitaju ostale da li to sužava njihovu slobodu izbora i da li to determiniše njihov budući život? I još ako se anarhoprimitivista bavi geopolitičkom ekonomijom, utoliko teže!
A svakako je zeznuto biti anarhoprimitivista dok ti krči stomak, taj prokleti determinisani stomak koji te tera da sadiš šaku pirinča kako ne bi umro od gladi.
U stvari - poštujem ja tu filozofiju, osim ako u prvoj rečenici ne kaže "Ne tvrdim ništa", a onda posle toga napiše bar pedeset rečenica koje su čista vrednosna tvrđenja. Poštujem ja tu filozofiju, ali samo ako ne bude licemerna pa lepo ode do svojih krajnjih konsekvenci. Nemamo izbor, determiniše nas sistem? Rešenje - manastir ili samoubistvo. "Retreat to Inner Citadel" štono bi rekao Isaija Berlin. A čavrljanjem na internetu samo reprodukujemo Sistem, da ne govorim kako kucanjem svakog komentara ubijamo po jednog dabra na severu Kanade.
"U stvari - poštujem ja tu filozofiju, osim ako u prvoj rečenici ne kaže "Ne tvrdim ništa", a onda posle toga napiše bar pedeset rečenica koje su čista vrednosna tvrđenja."
Svi vrednosni sudovi koje sam napisao su u funkciji prikazivanja problema kao složenijeg, čisto da se vidi kako se može posmatrati stvar i iz drugog ugla. Ja nisam rekao konačni, veliki, apsolutni vrednosni sud, ako nisi primetio, jer mene to ne zanima. To zanima vas i Ridlija. Treba vam neki tupav odgovor na skoro nemoguće pitanje kako bi opravdavali postojeći poredak stvari.
"Poštujem ja tu filozofiju, ali samo ako ne bude licemerna pa lepo ode do svojih krajnjih konsekvenci. Nemamo izbor, determiniše nas sistem? Rešenje - manastir ili samoubistvo."
Nisam siguran da su manastir i samoubistvo krajnje konsekvence moje filozofije. Ja ipak imam nešto drugo na umu. A da vaša filozofija ume dovesti do ubistva, samoubistva, zatvora i ludare (ukoliko ne koristite propisane lekiće, ili ne konzumirate "optimizam" poput Meta Ridlija), to već počinje da liči...
Vidim da nemaš drugu priču nego da se baviš sa mnom, onako cinično i izokola. Sve je to u redu, znam da te svrbim, i vi mene svrbite pa iskoristim priliku da prozovem, al' pozabavi se ipak svim onim što sam rekao, pošto ja zaista ne mislim sa tobom pričati o sebi, kao ni vi sa mnom o sebi. Ovako si samo dokazao da nemaš šta drugo da kažeš.
"Jest vala, onaj kmet koji nije u celom zivotu otisao u susedno selo je manje zarobljen, determinisan i iskontrolisan nego ti koji imas internet, pristup informacijama i mogucnosti da iskazes svoje misljenje, opciju da obidjes svaki kutak planete, cak i da se tamo nastanis, a od skora cak i da odes u posetu svemiru na kratko."
Gde sam rekao da je neki kmet manje determinisan od nas. Ja sam samo rekao da smo porobljeni, kao i mnogi ljudi iz prošlosti, ali na potpuno drugačiji, potpuniji i masovniji način. Ne da je neko MANJE ili VIŠE determinisan.
A sad mi reci, šta ti imaš sa internetom, pristupom informacijama, putovanjem u svemir, kad ni mišljenje nemaš, ne razumeš šta neko drugi piše, samo imaš frazu o životu kmetova?
OK, koliko se ja sećam tih filozofskih kategorija, determinizam je potpuno nekompatibilan sa vrednosnim sudovima. Ako već odlučimo da prihvatimo da su naše želje i naše delanje samo prividno plod našeg slobodnog izbora, a da je prava stvarnost takva da su oni u stvari determinisani nečim (u ovom slučaju je keyword – sistem), onda apsolutno ne postoji razlog da nastavimo sa bilo kakvim željama i delanjima, ali ne postoji ni razlog da budemo protiv nečijih želja i delanja. Oni su jednostavno već ucrtani u sistem. Niti ima mesta za kritiku, niti je prava sloboda moguća jer sva sloboda koja nam se nudi je samo lukavstvo sistema koji nas zacelo drži u ropstvu. Vrednosni sudovi su tu nemogući. Ne možemo da kažemo da je nešto bolje od nečeg drugog, niti pak da je lošije, niti da je isto. Možemo samo da primimo k znanju ono što je determinisano. Ako ipak stvorimo neku vrednosnu skalu (a samim tim i poželjne oblike društvenih odnosa) to je samo utoliko što u tim trenucima zaboravljamo da smo vezani pravilima sistema. Dosledni determinista koji to ne zaboravlja je onda isto što i ćubasti gnjurac, zelena alga ili kamen pored puta. On ne može da upoređuje istorijske periode, istorijske ličnosti ili ideološka ubeđenja jer nema referentni okvir na koji se može osloniti. On ne može da tvrdi da je nešto bolje od nečeg drugog jer je sve istog ukusa, samo nam lukavstvo sistema stvara privid da je ono što volimo ipak slađe. Dosledni determinista može da dela samo u rangu robota čiji je softver jako moćan, ali ujedno ograničen hardverskim mogućnostima sistema koji ga je sagradio. I to je taj veliki bol koji ga mori – izašao bi on iz sistema ali zna da je svaki izlaz lažan.
U tom smislu je svaki iskreni nacista, marksista ili utilitarni liberal intelektualno pošteniji (srpski rečeno - nije pozer niti kvazi antikonformista) jer se može uhvatiti za glavu ili rep, ima svoju vrednosnu skalu i nekakve ideološke ciljeve ka kojima stremi. On jednostavno smatra da je nešto bolje od nečeg drugog kao što i seljak na njivi smatra da je bolje po njegovu porodicu da okopaju kukuruz jer je bolje biti sit nego gladan.
Nije da mi je najjasnije to što pričaš, a sigurno nisam ni jedini kome tvoja priča liči na monolog. Mislim da daješ sebi suviše oduška sa pretpostavkama na kojima pokušavaš da me "razotkriješ" i koje širiš do nekih daljih granica (recimo, umislio si kako sam ja "anarhoprimitivista" i kako je za mene neko davno doba bilo zlatno doba, bar si sa time startovao). I ne vidim kako ja nemam vrednosne sudove zato što govorim da ne treba brkati babe i žabe.
No, bilo kako bilo, evo ja tebi priznam da sam pozerčina najžešća, totalno nedosledan, budala potpuna, a ti meni reci šta ćemo sa svim onim što sam ja rekao i iskritikovao Ridlija, a što nema veze sa mojom navodnom nedoslednošću?
Ili i dalje želiš da se igraš mog psihijatra?
Post a Comment