Univerziteti ne bi trebalo da se finansiraju iz budzeta ni vaucerima vec bi trebalo da ga placaju studenti. Drzavni krediti studentima bi bili bolji od vaucera. Naravno, posto je to naucna fantastika usled navike da drzava finansira visoko obrazovanje onda su vauceri svakako bolja opcija od finansiranja institucija direktno.
Ja sam pre za vaučere kojima se finansira školovanje najboljih studenata nego za ovo što je sada, plaćanje ličnog dohotka profesora na državnom fakultetu.
E, sad, normalno da bi bilo u redu da završeni student vrati pare koje je država za njega platila. Ali ako je neko siromašan, on se plaši da se upusti u studentski kredit jer nije siguran da će uspeti da završi fakultet i da nađe dobro plaćen posao i da taj kredit otplati. Možda bi trebalo uvesti sistem da se završenom studentu koji je koristio vaučer automatski odbija do 20% plate sve dok ne otplati te vaučere. Ako hoće da se emigrira, mora da plati celokupan dug pre odlaska, ili ga taj dug čeka kada prvi put bude dolazio u zemlju, kao što je neke čekala neregulisana vojna obaveza.
Vlasnik Univerziteta Singidunum je Ljubisa Buha Cume, surcinski klan :) I privatuni univerziteti u Srbiji generalno imaju losu reputaciju u siroj javnosti ali i kod poslodavaca, poslodavci nece da zaposljavaju one koji zavrse Singidunum, Megatrend i ostale privatne univerzitete.
A i zasto vaucerska privatizacija fakulteta, zasto ne aukcijska/tenderska privatizacija? Bloger Ivan je pisao da je aukcijska/tenderska privatizacija preduzeca bolja od vaucerske i insajderske privatizacije... zasto bi se privatizacija fakulteta razlikovala od privatizacije preduzeca?
Totalno si promasio, ne odnosi se to na privatizaciju nego na sistem finansiranja studenata. Citaj Miltona Fridmana - Sloboda izbora ili njegovu nesto stariju knjigu Kapitalizam i sloboda.
Vauceri u visokom obrazovanju su najvece zlo, ako se udje u tako nesto nema povratka na pravi put. Pravi put je da svako sebi plati skolovanje.
Takodje su i subvencionisani krediti jos jedna propast koja razara drustvo. Zasto da drzava uzima od gradjana da bi subvencionisala nekog pojedinca.
Svako neka plati sebi skolovanje pa kome kako bude. To se zove "jednakost uslova", a "jednakost posledica" neka ostane komunizmu.
Najzanimljiviji su komentari čitalaca. Tu se može videti koliko su ljudi zatucani...
Koja je poenta obrazovanja??? Da stekneš neko znanje, pomoću kojeg ćeš zarađivati za život, izdržavati svoju porodicu...Ne stičeš znanje zbog diplome, diploma sama po sebi ne znači ništa. Ali masa ljudi to ne shvata
Vlada: "Ne stičeš znanje zbog diplome, diploma sama po sebi ne znači ništa. Ali masa ljudi to ne shvata"
To je posledica višedecenijske komunističke zatucanosti. Isprani mozgovi. Samo da dobiju diplomu makar bubali po 1000 strana, prepisivali, varali i ništa ne naučili. Samo da se uvale u državnu firmu da ništa ne rade i da im ide staž do penzije. I posle ako ne uspeju da se uvale negde, kriva im je država što im nije obezbedila "posao u struci".
BluesRocker, 100% tacno. Ali upravo na Megatrentu, Singidunumu, BK u Beogradu ili na Fabusu i FAM-u u Novom Sadu neces steci nikakvo znanje vec samo diplomu. Karijes, planirao sam da procitam Free to Choose i Capitalism and Freedom, procitacu cim budem imao slobodnog vremena. :)
VladimirV, kada pricamo o vaucerima u obrazovanju mislimo da bi drzava umesto da daje novac fakultetu da vaucer svakom studentu koji onda moze da ga "unovci" na bilo kom fakultetu. Tj. fakultet bi naplacivao vaucer od drzave. Teorija kaze da sto je bolji fakultet to ce vise vaucera (studenata) da dobije a samim tim ce dobiti i vise novca od drzave. Znaci trziste bi odredilo kome bi drzava davala koliko novca.
Znaci umesto da se finansiraju fakulteti kao sada gde drzava daje novac drzavnim fakultetima ne uzimajuci u obzir kvalitet proizvoda sa vaucerima bi ostavila studentima (trzistu) da procene koja je investicija najbolja.
Šta ćemo sa "ekonomijom obima" kod vaučera u dužem roku.Koncentracija studenata kod kvalitetnog fakulteta, ostale ostavlja bez novčanih sredstava (vaučera) i degradira njihov nastavni program.
Onaj koji osvoji većinu postaje monopolista, pa se opet vraćamo na upitnu motivaciju da se podiže kvalitet nastave.
Pretpostavka je da cena ne bi bila fiksna. Bilo bi fakulteta koji bi trazili da platis i "preko" vaucera, a bilo bi i krs fakulteta koji bi ti placali kesom da bas kod njih studiras.
Dobro, mozda ne bi niko BAS placao, ali bi recimo, ako ne mogu da se takmice akademski, ponudili super klopu u menzi. Ili bi, na primer, dali stipendije svim finalistkinjama za izbor za mis Srbije. Ako to ne privuce studente, nista nece.
Prosto, studiranje je visedimenzioni fenomen, ne verujem da iko upisuje fakultet sa idejom "sad idem da ucim 4 godine, nista drugo me ne zanima". Raznim ljudima su bitne razlicite stvari, a sadasnji sistem to ne omogucava dovoljno. Recimo, nekim ljudima je bas bitno da zive u gradu u kojem su odrasli. Da nema privatnih fakulteta, mnogi ljudi u takvoj situaciji ne bi uopste studirali.
Dopada mi se ideja oko stipendiranja finalistkinja za izbor za mis.Shvatam na šta misliš, mada moram detaljnije da se informišem o tim vaučerima, nisu mi baš najjasniji.
Voucher privatization is a privatization method where citizens are given or can inexpensively buy a book of vouchers that represent potential shares in any state-owned company. Voucher privatization has mainly been used in the early-to-mid 1990s in the transition economies of Central and Eastern Europe - countries such as Russia, Poland, Bulgaria, Slovenia and Czechoslovakia.
A way in which vouchers are used for partial privatization is the government requiring taxpayers to pay for a service whether they use it or not and allowing them to choose their service provider. Each citizen is given vouchers allowing them to use that service (or a certain amount of it) at government expense. Examples include education vouchers and shadow tolling. A disadvantage of this type of system, relative to full privatization, is that there is no incentive for citizens to seek to reduce the cost of the service they use below the voucher amount.
Ideja vaucera je nastala kao resenje za osnovno i srednjoskolsko obrazovanje. Sto se tice fakulteta tu je stvar malo drugacija. Pojedini (vodeci) ekonomisti liberalnog ucenja nemaju hrabrosti ili ono stvarno liberalno u njima spava, i nece da pruzmu na sebe odgovornos da kazu kako visiko obrazovanje treba privatizovati u svakom smislu. Tako je i sam Fridman u svojim raspravama o vaucerima zauzeo jedan cudan stav, odnsno predlaze vaucere i u visokom obrazovanju.
Finansiranje studenat drzavnim parama (preko vaucera) pravi najvecu setetu, odnosno "jahanje" je mnogo vece nogo kod srednjeg i osnovnog obrazovanje. U osnovnu skolu idemo svi pa i ima pomalo smisla da ga svi finansiramo putem poreza. A na fakultet idu samo bogati pa nije logicno da siromasni finansirju njihovo skolovanje preko poreza.
Primer
20 potencijalnih studenata: 10 bogatih, a 10 je siromasnih. Svako placa porez 100 dinara, to je 2000 za skolovanje u budzetu drzave. Ako od 10 bogatih 8 upise fakultet, a od siromasnih 2 upisu fakultet, to je ukupno 10 studenata od potencijalnih 20. tada na svakog studenta otpada 200 dinara za skolarinu. Medjutim, bogati tako trose 1600 dinra, a siromasni 400 dinra iz budzeta. 600 dinara se na ovaj nacin prelilo od siromasnih ka bogatima. Bogati jasu siromasne.
E zato su vauceri u visokom obrazovanju losi. u osnovnom obrazovanju je to jahanje manje.
ne bih se složio sa argumentima iz primera. Pre svega, bogati više plaćaju poreza nego siromašni tako da taj primer nikako ne može da bude tačan. Drugo, siromašnom više odgovara da postoji šansa da marljivim učenjem dođe do vaučera koji će mu omogućiti da stekne fakultetsko obrazovanje i da zarađuje više nego da nije studirao. Na taj način on prelazi u srednju klasu i može mnogo kvalitetnije da živi.
Ja sam samo za to da to školovanje ipak mora da se plati, samo onda kada taj ko je koristio vaučere počne da zarađuje. Ima mnogo ljudi koji ne žele da studiraju niti ih fakultetsko obrazovanje uopšte zanima, kao što ni mene ne zanima ničije religijsko osećanje niti sam spreman da to finansiram iz poreza koji plaćam. Zato svako neka naknadno plati svoje školovanje odbijanjem od plate. Mislim da je u Novom Zelandu tako rešeno.
Mozda primer nije najbolji ali je poenta na mestu. Univerzitetsko obrazovanje takodje garantuje veci prihod pa bi bilo posteno da osoba koja kasnije ostvari veci prihod to i plati. Komercijalni krediti bi trebalo da budu dovoljni.
Podjes 50km dalje od Begrada, u bilo koje selo i vidis koliko klinaca koji zavrse srednju skolu upise fakultet. Pa onda shvatis da siromasniji ne studiraju. Iz mog razreda je petoro upisalo fakultet. Zivot u gradu je skup, izgubljena zarada je velika. A skolarina je samo jedan deo skolovanja. Tako je bilo pre 30 godina, pre 10 godina i tako je i sada, bez obzira da li je skolovanje bespaltno potpuno, delimicno ili se placa.
Po siromasne je daleko najbolja situacija kada se ono potpuno placa. Bolje da njihovim raditeljima ostane tokom celog zivota deo poreza koji drzava potrosi na fakultete.
Primer je tacan bez obzira koliko bogati placaju vise poreza, puno vise trose.
Prica koja moze da se procita u ovakvim raspravama da treba da se omoguci svima skolovanje pa da onda student vrati pare kada pocne da radi je suluda i vise nego neverovatna. Da li bi ti dao nekom kredit pa da ti on pocne vracanje kredita za 5 godina kad pocne da zaradjuje? Stavi kamatu i 20%. To bi uradio samo lud covek. Takođe bi samo lud bio za to da drzava garantuje parama poreskih obveznika.
"Podjes 50km dalje od Begrada, u bilo koje selo i vidis koliko klinaca koji zavrse srednju skolu upise fakultet. Pa onda shvatis da siromasniji ne studiraju. Iz mog razreda je petoro upisalo fakultet. Zivot u gradu je skup, izgubljena zarada je velika. A skolarina je samo jedan deo skolovanja."
Dosta fakulteta je uvelo Distance learning program tako da studenti mogu da uče od kuće. Ne moraju da se sele u veći grad. Moja opština plaća redovnim studentima putne troškove (oko 100€ mesečno), pa je to još jedan vid pomoći osim školarine iz budžeta.
"Po siromasne je daleko najbolja situacija kada se ono potpuno placa. Bolje da njihovim raditeljima ostane tokom celog zivota deo poreza koji drzava potrosi na fakultete."
Siromašni plaćaju mnogo manje poreza nego bogati, a školarine su iste za siromašne i bogate. Siromašnima to može da odgovara samo ako nemaju nameru da studiraju. Studiranjem mogu lakše da pređu u srednju klasu i da se iščupaju iz siromaštva.
"Prica koja moze da se procita u ovakvim raspravama da treba da se omoguci svima skolovanje pa da onda student vrati pare kada pocne da radi je suluda i vise nego neverovatna. Da li bi ti dao nekom kredit pa da ti on pocne vracanje kredita za 5 godina kad pocne da zaradjuje? Stavi kamatu i 20%. To bi uradio samo lud covek."
Kako će onda siromašni studenti da dobiju komercijalne kredite od banaka ako je to suludo? Da li je suludo kada neko plaća privatno penziono osiguranje koje će početi da mu se vraća tek kad napuni 65 godina? Sve dok postoji dobra računica, ništa nije suludo.
Osim toga, ni sada ne studiraju svi iz budžeta nego samo bolji studenti.
Banke i druge finansijske institucije uzimaju depozite sa duzim periodom otplate, kao sto je penziono osiguranje. Gde si vidieo da je neko dobio kredit koji ce poceti da vraca za 5 godina. Tu niko nema racunicu. ja placam godisnju skolarinu 2200 eura i uzeo sam kredit na 2 godine u NLB, sa ratom od 100 eura. Dva ziranta moram da imam. To je najbolje sto moze da se dobije na trzistu. I ne postoji sansa da dobijem kredit sa grejs peri0dom od 2 godine. Pogotovo ne bi valjalo da drzava umesa prste.
Jasno je svakom, ko to hoce da mu bude jasno, da beogradski (ili bilo koji drugi) ekonomski fakultet ne primi 500 najboljih studenata na budzet. Nego 500 najboljih koji imaju para da isfinansiranju ostale troskove studiranja. I to je normalno kada imamo degenerisani sistem obrazovanja. Dolazi do nepravde. A da lepo svako sebi placa imali bi potpuno istu situaciju, ali to onda nebi bila nepravda. Stvari bi tada bile jasne i poznate svima. Studira ko ima para i sam sebi placa, danas studira ko ima para i to mu placa neka sirotinja po kojekakvim selima , zabitima i svi ostali koji zive u Srbiji.
Ne treba nam briga sta ce biti sa visokom obrazovanjem ako ga pustimo niz vodu. Obrazovanje bi se razvilo na najbolji moguci nacin i svima bi bilo super.
A tu se otvara i prica studentskih domova i studentske menze. To je takodje organizovano na najgori moguci nacin. Tu nema napred samo se srlja u propast. Kada bi se to privatizovalo imali bi smo da biramo hocemo u bolje, prosecne ili losije domove. Mogli bi da biramo i mesto stanovanja i cenu i uslugu. Ovako sta drzava ponudi to ti je, skupo i lose.
Nisam imao pojma kako funkcionišu studentski krediti pošto toga nije bilo kada sam ja studirao. Bilo je nekih kredita da dobijaš mesečno siću za cigarete, pa ih otplaćuješ kad diplomiraš, ali nisam nikad koristio. Ja sam iskoristio besplatno studiranje koje mi je država pružila. Ma koliko nekvalitetno bilo, ipak mi je dosta toga koristilo tako da ipak mislim da mi je pomoglo da mogu da zarađujem više od nekog ko nije imao tu šansu.
Ne znam gde to sirotinja ne može da studira, ali u mojoj opštini svi studenti dobijaju na poklon troškove prevoza u vrednosti mesečne karte za autobus do Beograda, a najbolji studenti dobijaju i stipendiju. Osim toga, sve više fakulteta nudi program studiranja na daljinu, pa nije ni potrebno da se troši na prevoz ili stanovanje. Postoje i studentski poslovi preko omladinske zadruge tako da trenutno ma koliko neko bio siromašan može da se finansira tokom studija bez i da uzme bilo kakav kredit. To što mnogi to ne koriste znači da ne žele.
Pošto vidim da najviše misliš na sirotinju, da li bi svako mogao da nađe 2 žiranta za komercijalni kredit i da počne odmah da ga otplaćuje?
I šta država gubi ako daje kredit sa grejs periodom sa kamatom? Više će mladih da se obrazuje. Pre će da završe fakultete i plaćaće veći porez na plate nego da zavrću šrafove, potrošiće više novca i na PDV. A osim toga će svejedno da otplate to školovanje sa kamatom, umesto što joj se sada ništa ne vraća.
Zaboravi. Mislio sam da se ne slazemo oko nekih detalja i da obojica mislimo kako skolovanje treba da bude privatno, samo sam je mislio da je bolje da to bude totalno, a da ti mislis kako treba nekakao podrzati istrumente koji bi pomogli finansiranje. Medjutim razlike su mnogo vece. Te socijalisticke sisteme ne uzimama za zdravorazumske. Ovo je tema o kojoj treba malo razmisliti ili puno procitati. A najbolja je kombinacija ova dva sistema formiranja svog stava. Bilo koje uplitanje drzave je samo dalje srljanje u propast. Pod tim mislim bilo koje, i dozvole i nastavni program i format skolovanje i tehnicki uslovi koji moraju da se ispune i finansiranje i profesorski kadar i uslovi za studente.
Sistem za koji se ti zalažeš će se realizovati u Srbiji na sveto nikad. Čak i vaučeri koji bi se potpuno finansirali iz budžeta neće proći u narednih 20 godina jer je mnogo jak lobi državnih fakulteta u svim strankama kao i opšte mišljenje da su državni fakulteti dobri a privatni loši. Tako da raspravu o naša dva stava bolje da ostavimo našim unucima. :)
27 comments:
"... na Beogradskom univerzitetu profesor iz oblasti prirodnih nauka zarađuje 60.000, a njegov kolega sa društvenih nauka 400.000 dinara.
Eto objašnjenja za iskompleksiranost prirodnjaka i bahatost društvenjaka.Čast izuzecima.
Dobar tekst.
Univerziteti ne bi trebalo da se finansiraju iz budzeta ni vaucerima vec bi trebalo da ga placaju studenti. Drzavni krediti studentima bi bili bolji od vaucera. Naravno, posto je to naucna fantastika usled navike da drzava finansira visoko obrazovanje onda su vauceri svakako bolja opcija od finansiranja institucija direktno.
Mislim subvencionisani komercijalni krediti.
Ja sam pre za vaučere kojima se finansira školovanje najboljih studenata nego za ovo što je sada, plaćanje ličnog dohotka profesora na državnom fakultetu.
E, sad, normalno da bi bilo u redu da završeni student vrati pare koje je država za njega platila. Ali ako je neko siromašan, on se plaši da se upusti u studentski kredit jer nije siguran da će uspeti da završi fakultet i da nađe dobro plaćen posao i da taj kredit otplati. Možda bi trebalo uvesti sistem da se završenom studentu koji je koristio vaučer automatski odbija do 20% plate sve dok ne otplati te vaučere. Ako hoće da se emigrira, mora da plati celokupan dug pre odlaska, ili ga taj dug čeka kada prvi put bude dolazio u zemlju, kao što je neke čekala neregulisana vojna obaveza.
Vlasnik Univerziteta Singidunum je Ljubisa Buha Cume, surcinski klan :)
I privatuni univerziteti u Srbiji generalno imaju losu reputaciju u siroj javnosti ali i kod poslodavaca, poslodavci nece da zaposljavaju one koji zavrse Singidunum, Megatrend i ostale privatne univerzitete.
A i zasto vaucerska privatizacija fakulteta, zasto ne aukcijska/tenderska privatizacija? Bloger Ivan je pisao da je aukcijska/tenderska privatizacija preduzeca bolja od vaucerske i insajderske privatizacije... zasto bi se privatizacija fakulteta razlikovala od privatizacije preduzeca?
@VladinirV
Totalno si promasio, ne odnosi se to na privatizaciju nego na sistem finansiranja studenata. Citaj Miltona Fridmana - Sloboda izbora ili njegovu nesto stariju knjigu Kapitalizam i sloboda.
Vauceri u visokom obrazovanju su najvece zlo, ako se udje u tako nesto nema povratka na pravi put. Pravi put je da svako sebi plati skolovanje.
Takodje su i subvencionisani krediti jos jedna propast koja razara drustvo. Zasto da drzava uzima od gradjana da bi subvencionisala nekog pojedinca.
Svako neka plati sebi skolovanje pa kome kako bude. To se zove "jednakost uslova", a "jednakost posledica" neka ostane komunizmu.
Najzanimljiviji su komentari čitalaca. Tu se može videti koliko su ljudi zatucani...
Koja je poenta obrazovanja??? Da stekneš neko znanje, pomoću kojeg ćeš zarađivati za život, izdržavati svoju porodicu...Ne stičeš znanje zbog diplome, diploma sama po sebi ne znači ništa. Ali masa ljudi to ne shvata
Vlada:
"Ne stičeš znanje zbog diplome, diploma sama po sebi ne znači ništa. Ali masa ljudi to ne shvata"
To je posledica višedecenijske komunističke zatucanosti. Isprani mozgovi. Samo da dobiju diplomu makar bubali po 1000 strana, prepisivali, varali i ništa ne naučili. Samo da se uvale u državnu firmu da ništa ne rade i da im ide staž do penzije. I posle ako ne uspeju da se uvale negde, kriva im je država što im nije obezbedila "posao u struci".
BluesRocker, 100% tacno.
Ali upravo na Megatrentu, Singidunumu, BK u Beogradu ili na Fabusu i FAM-u u Novom Sadu neces steci nikakvo znanje vec samo diplomu.
Karijes, planirao sam da procitam Free to Choose i Capitalism and Freedom, procitacu cim budem imao slobodnog vremena. :)
VladimirV, kada pricamo o vaucerima u obrazovanju mislimo da bi drzava umesto da daje novac fakultetu da vaucer svakom studentu koji onda moze da ga "unovci" na bilo kom fakultetu. Tj. fakultet bi naplacivao vaucer od drzave. Teorija kaze da sto je bolji fakultet to ce vise vaucera (studenata) da dobije a samim tim ce dobiti i vise novca od drzave. Znaci trziste bi odredilo kome bi drzava davala koliko novca.
Znaci umesto da se finansiraju fakulteti kao sada gde drzava daje novac drzavnim fakultetima ne uzimajuci u obzir kvalitet proizvoda sa vaucerima bi ostavila studentima (trzistu) da procene koja je investicija najbolja.
Šta ćemo sa "ekonomijom obima" kod vaučera u dužem roku.Koncentracija studenata kod kvalitetnog fakulteta, ostale ostavlja bez novčanih sredstava (vaučera) i degradira njihov nastavni program.
Onaj koji osvoji većinu postaje monopolista, pa se opet vraćamo na upitnu motivaciju da se podiže kvalitet nastave.
nemanja,
Pretpostavka je da cena ne bi bila fiksna. Bilo bi fakulteta koji bi trazili da platis i "preko" vaucera, a bilo bi i krs fakulteta koji bi ti placali kesom da bas kod njih studiras.
Dobro, mozda ne bi niko BAS placao, ali bi recimo, ako ne mogu da se takmice akademski, ponudili super klopu u menzi. Ili bi, na primer, dali stipendije svim finalistkinjama za izbor za mis Srbije. Ako to ne privuce studente, nista nece.
Prosto, studiranje je visedimenzioni fenomen, ne verujem da iko upisuje fakultet sa idejom "sad idem da ucim 4 godine, nista drugo me ne zanima". Raznim ljudima su bitne razlicite stvari, a sadasnji sistem to ne omogucava dovoljno. Recimo, nekim ljudima je bas bitno da zive u gradu u kojem su odrasli. Da nema privatnih fakulteta, mnogi ljudi u takvoj situaciji ne bi uopste studirali.
Marko Paunović,
Dopada mi se ideja oko stipendiranja finalistkinja za izbor za mis.Shvatam na šta misliš, mada moram detaljnije da se informišem o tim vaučerima, nisu mi baš najjasniji.
Ni ja bas ne znam sve o vaucerima u obrazovanju, mislio sam na ovo:
http://en.wikipedia.org/wiki/Voucher_privatisation
Voucher privatization is a privatization method where citizens are given or can inexpensively buy a book of vouchers that represent potential shares in any state-owned company. Voucher privatization has mainly been used in the early-to-mid 1990s in the transition economies of Central and Eastern Europe - countries such as Russia, Poland, Bulgaria, Slovenia and Czechoslovakia.
A way in which vouchers are used for partial privatization is the government requiring taxpayers to pay for a service whether they use it or not and allowing them to choose their service provider. Each citizen is given vouchers allowing them to use that service (or a certain amount of it) at government expense. Examples include education vouchers and shadow tolling. A disadvantage of this type of system, relative to full privatization, is that there is no incentive for citizens to seek to reduce the cost of the service they use below the voucher amount.
Nemanja, to je i ideja vaucera da se losi fakulteti pogase a dobri da se prosire.
Ideja vaucera je nastala kao resenje za osnovno i srednjoskolsko obrazovanje. Sto se tice fakulteta tu je stvar malo drugacija. Pojedini (vodeci) ekonomisti liberalnog ucenja nemaju hrabrosti ili ono stvarno liberalno u njima spava, i nece da pruzmu na sebe odgovornos da kazu kako visiko obrazovanje treba privatizovati u svakom smislu. Tako je i sam Fridman u svojim raspravama o vaucerima zauzeo jedan cudan stav, odnsno predlaze vaucere i u visokom obrazovanju.
Finansiranje studenat drzavnim parama (preko vaucera) pravi najvecu setetu, odnosno "jahanje" je mnogo vece nogo kod srednjeg i osnovnog obrazovanje. U osnovnu skolu idemo svi pa i ima pomalo smisla da ga svi finansiramo putem poreza. A na fakultet idu samo bogati pa nije logicno da siromasni finansirju njihovo skolovanje preko poreza.
Primer
20 potencijalnih studenata: 10 bogatih, a 10 je siromasnih. Svako placa porez 100 dinara, to je 2000 za skolovanje u budzetu drzave. Ako od 10 bogatih 8 upise fakultet, a od siromasnih 2 upisu fakultet, to je ukupno 10 studenata od potencijalnih 20. tada na svakog studenta otpada 200 dinara za skolarinu. Medjutim, bogati tako trose 1600 dinra, a siromasni 400 dinra iz budzeta. 600 dinara se na ovaj nacin prelilo od siromasnih ka bogatima. Bogati jasu siromasne.
E zato su vauceri u visokom obrazovanju losi. u osnovnom obrazovanju je to jahanje manje.
Svako neka sebi plati, pa kome kako bude.
@Karijes
ne bih se složio sa argumentima iz primera. Pre svega, bogati više plaćaju poreza nego siromašni tako da taj primer nikako ne može da bude tačan. Drugo, siromašnom više odgovara da postoji šansa da marljivim učenjem dođe do vaučera koji će mu omogućiti da stekne fakultetsko obrazovanje i da zarađuje više nego da nije studirao. Na taj način on prelazi u srednju klasu i može mnogo kvalitetnije da živi.
Ja sam samo za to da to školovanje ipak mora da se plati, samo onda kada taj ko je koristio vaučere počne da zarađuje. Ima mnogo ljudi koji ne žele da studiraju niti ih fakultetsko obrazovanje uopšte zanima, kao što ni mene ne zanima ničije religijsko osećanje niti sam spreman da to finansiram iz poreza koji plaćam. Zato svako neka naknadno plati svoje školovanje odbijanjem od plate. Mislim da je u Novom Zelandu tako rešeno.
Mozda primer nije najbolji ali je poenta na mestu. Univerzitetsko obrazovanje takodje garantuje veci prihod pa bi bilo posteno da osoba koja kasnije ostvari veci prihod to i plati. Komercijalni krediti bi trebalo da budu dovoljni.
@BluesRocker
Podjes 50km dalje od Begrada, u bilo koje selo i vidis koliko klinaca koji zavrse srednju skolu upise fakultet. Pa onda shvatis da siromasniji ne studiraju. Iz mog razreda je petoro upisalo fakultet. Zivot u gradu je skup, izgubljena zarada je velika. A skolarina je samo jedan deo skolovanja. Tako je bilo pre 30 godina, pre 10 godina i tako je i sada, bez obzira da li je skolovanje bespaltno potpuno, delimicno ili se placa.
Po siromasne je daleko najbolja situacija kada se ono potpuno placa. Bolje da njihovim raditeljima ostane tokom celog zivota deo poreza koji drzava potrosi na fakultete.
Primer je tacan bez obzira koliko bogati placaju vise poreza, puno vise trose.
Prica koja moze da se procita u ovakvim raspravama da treba da se omoguci svima skolovanje pa da onda student vrati pare kada pocne da radi je suluda i vise nego neverovatna. Da li bi ti dao nekom kredit pa da ti on pocne vracanje kredita za 5 godina kad pocne da zaradjuje? Stavi kamatu i 20%. To bi uradio samo lud covek. Takođe bi samo lud bio za to da drzava garantuje parama poreskih obveznika.
@Karijes
"Podjes 50km dalje od Begrada, u bilo koje selo i vidis koliko klinaca koji zavrse srednju skolu upise fakultet. Pa onda shvatis da siromasniji ne studiraju. Iz mog razreda je petoro upisalo fakultet. Zivot u gradu je skup, izgubljena zarada je velika. A skolarina je samo jedan deo skolovanja."
Dosta fakulteta je uvelo Distance learning program tako da studenti mogu da uče od kuće. Ne moraju da se sele u veći grad. Moja opština plaća redovnim studentima putne troškove (oko 100€ mesečno), pa je to još jedan vid pomoći osim školarine iz budžeta.
"Po siromasne je daleko najbolja situacija kada se ono potpuno placa. Bolje da njihovim raditeljima ostane tokom celog zivota deo poreza koji drzava potrosi na fakultete."
Siromašni plaćaju mnogo manje poreza nego bogati, a školarine su iste za siromašne i bogate. Siromašnima to može da odgovara samo ako nemaju nameru da studiraju. Studiranjem mogu lakše da pređu u srednju klasu i da se iščupaju iz siromaštva.
"Prica koja moze da se procita u ovakvim raspravama da treba da se omoguci svima skolovanje pa da onda student vrati pare kada pocne da radi je suluda i vise nego neverovatna. Da li bi ti dao nekom kredit pa da ti on pocne vracanje kredita za 5 godina kad pocne da zaradjuje? Stavi kamatu i 20%. To bi uradio samo lud covek."
Kako će onda siromašni studenti da dobiju komercijalne kredite od banaka ako je to suludo? Da li je suludo kada neko plaća privatno penziono osiguranje koje će početi da mu se vraća tek kad napuni 65 godina? Sve dok postoji dobra računica, ništa nije suludo.
Osim toga, ni sada ne studiraju svi iz budžeta nego samo bolji studenti.
@ BluesRocker
Banke i druge finansijske institucije uzimaju depozite sa duzim periodom otplate, kao sto je penziono osiguranje. Gde si vidieo da je neko dobio kredit koji ce poceti da vraca za 5 godina. Tu niko nema racunicu. ja placam godisnju skolarinu 2200 eura i uzeo sam kredit na 2 godine u NLB, sa ratom od 100 eura. Dva ziranta moram da imam. To je najbolje sto moze da se dobije na trzistu. I ne postoji sansa da dobijem kredit sa grejs peri0dom od 2 godine. Pogotovo ne bi valjalo da drzava umesa prste.
Jasno je svakom, ko to hoce da mu bude jasno, da beogradski (ili bilo koji drugi) ekonomski fakultet ne primi 500 najboljih studenata na budzet. Nego 500 najboljih koji imaju para da isfinansiranju ostale troskove studiranja. I to je normalno kada imamo degenerisani sistem obrazovanja. Dolazi do nepravde. A da lepo svako sebi placa imali bi potpuno istu situaciju, ali to onda nebi bila nepravda. Stvari bi tada bile jasne i poznate svima. Studira ko ima para i sam sebi placa, danas studira ko ima para i to mu placa neka sirotinja po kojekakvim selima , zabitima i svi ostali koji zive u Srbiji.
Ne treba nam briga sta ce biti sa visokom obrazovanjem ako ga pustimo niz vodu. Obrazovanje bi se razvilo na najbolji moguci nacin i svima bi bilo super.
A tu se otvara i prica studentskih domova i studentske menze. To je takodje organizovano na najgori moguci nacin. Tu nema napred samo se srlja u propast. Kada bi se to privatizovalo imali bi smo da biramo hocemo u bolje, prosecne ili losije domove. Mogli bi da biramo i mesto stanovanja i cenu i uslugu. Ovako sta drzava ponudi to ti je, skupo i lose.
@Karijes
Nisam imao pojma kako funkcionišu studentski krediti pošto toga nije bilo kada sam ja studirao. Bilo je nekih kredita da dobijaš mesečno siću za cigarete, pa ih otplaćuješ kad diplomiraš, ali nisam nikad koristio. Ja sam iskoristio besplatno studiranje koje mi je država pružila. Ma koliko nekvalitetno bilo, ipak mi je dosta toga koristilo tako da ipak mislim da mi je pomoglo da mogu da zarađujem više od nekog ko nije imao tu šansu.
Ne znam gde to sirotinja ne može da studira, ali u mojoj opštini svi studenti dobijaju na poklon troškove prevoza u vrednosti mesečne karte za autobus do Beograda, a najbolji studenti dobijaju i stipendiju. Osim toga, sve više fakulteta nudi program studiranja na daljinu, pa nije ni potrebno da se troši na prevoz ili stanovanje. Postoje i studentski poslovi preko omladinske zadruge tako da trenutno ma koliko neko bio siromašan može da se finansira tokom studija bez i da uzme bilo kakav kredit. To što mnogi to ne koriste znači da ne žele.
Pošto vidim da najviše misliš na sirotinju, da li bi svako mogao da nađe 2 žiranta za komercijalni kredit i da počne odmah da ga otplaćuje?
I šta država gubi ako daje kredit sa grejs periodom sa kamatom? Više će mladih da se obrazuje. Pre će da završe fakultete i plaćaće veći porez na plate nego da zavrću šrafove, potrošiće više novca i na PDV. A osim toga će svejedno da otplate to školovanje sa kamatom, umesto što joj se sada ništa ne vraća.
@BluesRocker
Zaboravi. Mislio sam da se ne slazemo oko nekih detalja i da obojica mislimo kako skolovanje treba da bude privatno, samo sam je mislio da je bolje da to bude totalno, a da ti mislis kako treba nekakao podrzati istrumente koji bi pomogli finansiranje. Medjutim razlike su mnogo vece. Te socijalisticke sisteme ne uzimama za zdravorazumske. Ovo je tema o kojoj treba malo razmisliti ili puno procitati. A najbolja je kombinacija ova dva sistema formiranja svog stava. Bilo koje uplitanje drzave je samo dalje srljanje u propast. Pod tim mislim bilo koje, i dozvole i nastavni program i format skolovanje i tehnicki uslovi koji moraju da se ispune i finansiranje i profesorski kadar i uslovi za studente.
BluesRocker,
"Osim toga, sve više fakulteta nudi program studiranja na daljinu, pa nije ni potrebno da se troši na prevoz ili stanovanje."
Na papiru da, ali u praksi je potpuno drugačija situacija, u negativnom smislu.
@Karijes
Sistem za koji se ti zalažeš će se realizovati u Srbiji na sveto nikad. Čak i vaučeri koji bi se potpuno finansirali iz budžeta neće proći u narednih 20 godina jer je mnogo jak lobi državnih fakulteta u svim strankama kao i opšte mišljenje da su državni fakulteti dobri a privatni loši. Tako da raspravu o naša dva stava bolje da ostavimo našim unucima. :)
@ BluesRocker
Tako nekako. Bice vremena za ovu pricu jos mnogo. Nismo mi te srece da se sada nesto promeni, da krene ka necemu novom.
Post a Comment