Status skvo

Izgleda da je u najavi prvi sukob u novoj vladi. Đelić i Dinkić ne samo da imaju oprečna mišljenja o preregistraciji vozila sa crnogorskim tablicama, već su spremni da se po toj temi sukobe i javno. Biće interesantno pratiti nastavak ove diskusije.

Da se razumemo, zakon koji propisuje da se mogu uvesti samo polovna vozila sa Euro 3 motorom je loš zakon jer sprečava građane Srbije da jeftino dođu do automobila. Sa druge strane, može nešto i da se kaže u prilog činjenici da pravila igre moraju biti jednaka za sve i da su oni koji su kupovali vozila u Crnoj Gori bili svesni rizika.

Najbolje rešenenje je dozvoliti slobodan uvoz polovnih vozila bez obzira na Euro 3 ili bilo koji drugi standard. Ako bih morao da se odlučim između Đelićevog ili Dinkićevog predloga, izabrao bih prvi. Čini mi se da je on više u duhu slobodnog tržišta.

Najverovatniji ishod je ipak produžavanje statusa kvo, koji će u suštini više odgovarati Đeliću jer će građani nastaviti da koriste svoja vozila. Znači, Dinkić na potezu.

A kad pljušti...

Liberalizacija kursa, priče o smanjenjima poreza i privatizaciji JAT-a i NIS-a, Karla del Ponte zadovoljna, poternica za Canetom, jedan Karić u zatvoru, teniseri svi u polufinalu, fudbaleri u gostima pobedili Finsku, Evrovizija -- Srbiju nije ovako krenulo još od Dušana Silnog. I na vrh svega, razumni ekonomski komentari: uvodnik Danasa o uvozu i trgovinskom deficitu.

Najšokantnija rečenica dana

U Norveškoj je država prinudno sterilizovala Rome sve do 1977. godine.
To je iz Wikipedije. Još o tome ovde. Između ostalog:
Tek 1988. su u Norveškoj ukinuti svi posebni zakoni za Rome.

Kejnzijanizam i diktatura u online igricama

Ne znam da li je iko od vas čuo za Hattrick, online simulaciju fudbala u kojoj vodite tim imaginarnih igrača koje kupujete i prodajete na aukcijama, trenirate ih, postavljate taktiku i igrate 2 meča nedeljno. Igra je veoma zanimljiva, ima nas oko 6.000 aktivnih igrača iz Srbije i skoro milion u svetu.

Problem (navodno) je što je ekonomija u Hattrick svetu u depresiji. Na forumima se igrači žale kako su cene igrača niže nego ikada i kako se "više ne isplati trenirati igrače". Naravno, neki zahtevaju da se "upumpa" novac u ekonomiju, tako što će game masteri ("država") svima dati određeni iznos novca. Drugi zahtev je da se obore kamatne stope kako bi se smanjila štednja.

"Država" za sada ćuti. Koliko vidim, vode dobru ekonomsku politiku i mislim da neće popustiti pred pritiscima naroda. Na kraju krajeva, radi se o čistoj diktaturi, gde se narod ništa ne pita. Odluka se donosi u uskom krugu ljudi, negde u Švedskoj - tipični otuđeni centar moći. Možda to i nije tako loše.

Crveno zlato

Kako su u Srbiji izgleda poznate maline. Za sada se malinari oko cene svađaju samo sa prerađivačima, ali nije nemoguće da do kraja leta poreski obveznici dobiju račun i možda agenciju. Ipak se radi o strateškom proizvodu.

Interesantno je kako malinari računaju cenu. Nas proizvodnja košta 67 dinara i na to, kao što je običaj u svetu, dodamo još 33% profita. Na stranu kako to rade malinari u svetu ali možda ima više smisla videti koliko tržište plaća pa onda razmisliti da li treba proizvoditi maline ili ne, umesto da svake godine glume Kalimera.

Plate u NGO sektoru, ili mešanje baba i žaba

Jučerašnji Blic piše o sektoru sa najvišom prosečnom platom u zemlji (74.481 dinar) - nevladine organizacije, odnosno "organizacije na bazi učlanjenja".

Saradnik IZIT-a, Saša Đogović, kaže: "Plate tih organizacija koje posluju na bazi učlanjenja nisu bile rezultat poslovanja već su se oslanjale na donacije, ali i isisavanje novca iz privrede“.

Ovo jeste u određenim slučajevima tačno, zato što često u Srbiji učlanjenje nije dobrovoljno. Da je Privredna komora Srbije dobrovoljno udruženje niko se ne bi bunio protiv visokih plata. Ovako, oni su skoro državna institucija, jer se finansiraju iz kvazi poreza i njihova potrošnja bi vrlo lako mogla da se svrsta i u javnu potrošnju. Samim tim bi i na njihove plate mogla da se primenjuju pravila koja važe za plate u državnom sektoru. Isto važi i za političke stranke, koje se finansiraju iz budžeta.

Međutim, neka udruženja su potpuno dobrovoljna (recimo, Udruženje proizvođača cementa, ili Foreign Investors Council), tako da plate zaposlenih ne treba bilo koga da brinu (osim one koji plaćaju članarinu). Takođe, dobar deo nevladinog sektora suštinski radi na tržištu, pa se ni na njih ne odnosi izneta ocena, da "plate nisu rezultat poslovanja".

Jednostavno, nisu sva udruženja ista.

Kad pada, pljušti

Guverner Jelašić je dao par odličnih izjava Glasu. Guverner traži smanjenje javne potrošnje i privatizaciju javnih preduzeća jer upravo ova preduzeća i njihovi monopoli utiču na rast inflacije. Takođe kritikuje stručnjake koji se sezonski zalažu za tržište, a bune se protiv plivajućeg kurs jer je promena izvršena naglo. Valjda je prvo stručna komisija trebala da uradi strategiju i akcioni plan.

Zakačio je i profesore ekonomskog fakulteta (u Čovićevom stilu ne navodi imena jer izgleda nije dobar trenutak) koji kritikuju povlačenje novca iz opticaja radi održavanja stabilnosti dinara. Navodi da u Srbiji 230,000 ljudi prima platu preko budžeta, i da će se ta stavka videti posebno u budžetu. To je za mene nova informacija.

Jedino mu zameram što pozitivno priča o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, koja osim što rizikuje pare građana Srbije vrši redistribuciju sredstava od siromašnih ka bogatima. Ipak, ovo je dobar dan za Jelašića.

Još jedna dobra vest, Đelić najavljuje smanjenje poreza na kapitalnu dobit do kraja godine. Držimo ga za reč.

Plivajući kurs

Da ne bude da se samo bunimo.

Narodna banka Srbije (doduše, krajnje vreme je da se ovo "Narodna" pretvori u Centralna, Glavna ili nešto drugo. "Narodne" su u Kini i na Kubi. U Frankfurtu je Centralna, u Londonu je Banka Engleske.)

Dobro, Narodna banka Srbije je, malo po malo, liberalizovala kurs dinara i sada se potpuno povlači sa međubankarskog tržišta. Prošlog leta, kada je dinar usled priliva deviza rastao, izvoznici i ostali koji prihoduju devize su tražili od NBS da uradi nešto. Od sada neće moći to da traže, jer se NBS već ogradila od intervencija na deviznom tržištu. Ona sa kursom nema ništa.

Kažu da je ipak ostavljena mala rezerva -- moguće je da će NBS intervenisati ako je "ugrožena platnobilansna pozicija", (što bi značilo sprečavanje preterang rasta dinara), ili ako kurs "utiče na cene" (to bi bilo sprečavanje preteranog pada). Videćemo šta će to u praksi značiti, ali nadam se da neće mnogo.

Desilo se na današnji dan

Ako bi se birao "Dan ekonomije", mislim da bi 5. juni bio u najužem izboru, jer su se na taj dan rodila dvojica verovatno najuticajnijih ekonomista svih vremena - Adam Smit (1723.) i Džon Mejnard Kejns (1883.).

Takođe, Wikipedia kaže, a ja joj verujem, da je na današnji dan prošle godine srpski parlament proglasio nezavisnost Srbije. Ne vidim da su ijedne današnje novine pisale o tome i nije mi jasno zašto.

Može to i bolje

Guverner Jelašić je juče 4. juna izneo procenu da će inflacija do kraja godine biti 6%. Pre samo pet dana je rekao da će inflacija biti do 8%. Takođe, inflaciju u maju je tada procenjivao na 5% a sada je objavio da je bila 3%. Odluči se.

U novembru će verovatno da kaže da će inflacija za 2007. biti 5.1%. Konačno u januaru sledeće godine Jelašić će da primeti kako je verovao u nisku inflaciju i kada niko drugi nije, da je tim NBS dao 110% da garantuje stabilnost valute i da je shodno tome 4.6% najveći uspeh srpske monetarne politike. Ne bi me čudilo da uporedi odlične rezultate monetarne politike sa rezultatima Bune na dahije.

Slaviša je više puta pisao o štetnosti nagađanja inflacije i zaključio je da je neizvesnost oko inflacije štetnija od same inflacije. Pogledajte ovde ukoliko ste zainteresovani.

Koliko vredi NIS?

Manchester United je pre neki dan kupio dva igrača od po 19 godina -- Andersona i Nanija -- i platio po 25 miliona evra za svakog. Nikad niste čuli za njih a plaćeni su toliko? To je zato što je plaćena njihova procenjena buduća vrednost. Tako tržište radi. Investitori su, u proseku, pametni.

Siguran sam da to predaju u Harvard biznis školi. Boža Đelić to međutim ne zna, ili se pravi da ne zna:
Већинска приватизација НИС-а, као и Телекома и ЕПС-а није у игри. ... Сада НИС вреди, саветници кажу две, из компаније тврде четири милијарде, а једног дана ће то бити 10 или 15 милијарди долара.

Ako će NIS vredeti 10-15 milijardi dolara, ne postoji način da on danas vredi 2 milijarde; on danas mora vredeti 9-14 milijardi.

Ako je međutim tačno da NIS danas vredi 2 milijarde, šanse da će on u budućnosti vredeti 10-15 milijardi su blizu nuli. Verovatno neće vredeti više od 2,1 milijarde.

Pitanje za Božu Đelića -- Ako je iskren u proceni da NIS danas vredi 2, a da će za nekoliko godina vredeti 10-15 mlrd, zašto ne okupi privatni konzorcijum i kupi NIS za 2 milijarde, kasnije ga proda za tih 10-15, i tako za par godina zaradi oko 10 milijardi dolara i postane jedan od najbogatijih ljudi na svetu?

Loša nedelja za slobode u svetu

Venecuela - Čavez je ugasio RCTV kanal uz obrazloženje da više nema emitovanja za fašiste. Globovision, sada jedina nezavisna televizija koja se uglavnom može pratiti preko kabla, je dobronamerno upozorena da razmisle dokle žele da idu.

Pakistan - Mušaraf je takođe ugasio dva kanala. Geo News i Aaj su blokirani zbog prikazivanja programa koji su kritikovali vladu. Predsednik vlade, Šaukat Aziz, je rekao da veruje u slobodu govora ali da vladine institucije ne treba kritikovati.

Tajland - Vrhovni sud je zabranio najpopularniju partiju u zemlji. Preko 100 partijskih lidera više neće moći da učestvuju u politici.

Malezija - Vrhovni sud je zabranio Lini Džoj da pređe iz islama u hrišćanstvo upkros ustavu koji garantuje religijske slobode. Objašnjenje, ne može se religija promeniti preko noći. Lina je prešla u hrišćanstvo pre 18 godina.

Ekonomski nacionalista (ali razuman)

Tako Boža Đelić (sve sa tekstom u zagradi) opisuje sebe u intervjuu (deo 1, deo 2) za Politiku. U tom smislu, tvrdi da NIS ne treba privatizovati za sada (samo prodati 25%), da JAT možda treba prodati, a da je Energoprojekt "u ovom trenutku pod velikim pritiskom onih koji bi da ga polome i rascepkaju kako bi što jeftinije došli do njegovih delova i od njih napravili skromne podizvođače" i dodaje "da bi država trebalo da odbrani jedan takav gigant koji ima potencijal da zaposli našu operativu i izvozi naše usluge."

Lični autsorsing

Wall Street Journal ima zanimljiv tekst o ličnom autsorsingu, novom trendu na internetu. Kao i velike kompanije, sada i individue mogu da angažuju strance preko interneta da im odrade neki posao. U tekstu se navode primeri držanja časova matematike, dizajniranja nove kuhinje, ili popunjavanja poreske prijave, uglavnom po mnogo nižoj ceni.

Tekst navodi da je izvesna glumica Michele Greene angažovala asistenta iz Indije da joj pomogne oko organizovanja putovanja i plaćanja računa. I kaže da je veoma zadovoljna.

Ako tražite posao, ili ako vam treba neko da vam organizuje svadbu, probajte na www.guru.com.

Rusi dolaze

Ministar Ilić je već najavio da je Aeroflot (51,17% u vlasništvu države, sastav UO ovde) zainteresovan za JAT. Izgleda i da je i moskovski aerodrom "Šeremetjevo" (nisam našao podatke o vlasničkoj strukturi, sigurno 100% državni) zainteresovan za "privatizaciju" beogradskog aerodroma. O tome zašto to nije baš najsrećnije rešenje, pogledajte ovaj tekst u The Economist-u. Jedan citat:

"Sheremetyevo is war. The international terminal was built for the 1980 Olympics, to showcase the Soviet Union's modernity; now it recalls the old regime's everyday callousness (the anarchic domestic terminal is even worse). On a bad day, the queue at passport control stretches almost to the runway."

U zavisnosti od ukusa, možda Vam se nešto i svidi:

"The immigration officer—usually sporting peroxide blond hair, six-inch heels and an abbreviated skirt—offers an early insight into Russian notions of customer service."

Nacionalizacija štampe

Jirgen Habermas kaže da se novine ne smeju prepustiti tržištu. Mora država da ih finansira. Ne sve, ali gigante. Zato što, kaže, ako se prepuste tržištu, novine padaju u ruke kompanija "koje koji žele brzi profit i prave neprimereno kratkoročne planove". To onda dovodi do vulgarizacije novina i one gube kulturnu i intelektualnu vrednost.

Dakle kada su novine privatne, sve one postanu Kurir, Svet i Skandal. Po Habermasu, načelno je nemoguće da postoji privatno Vreme ili Ekonomist. Jer privatne novine vodi kratkoročni profit, želja za brzom zaradom. Verovatno je kao primer uzeo engleski Economist i američki Wall Street Journal, oba privatno osnovani u 19. veku. Ali šta je sto-dvesta godina za novine, a ionako svi znamo da se WSJ i Economist uglavnom bave bezveznim tračevima. Nisu analitični kao Ženmin Žibao.

Ali Habermas ne bi bio Habermas kada bi samo uzvikivao parole. On ima i naučno objašnjenje zašto je to tako. Naime, novine su posebna roba koja ne podleže zakonima tržišta. Evo:

Ova pitanja počivaju na kontroverznoj pretpostavci da izbor pravi sam kupac, na osnovu sopstvenih preferencija. Ta mudrost iz starih udžbenika bez sumnje je pogrešna kada je reč o specifičnom karakteru robe koju bismo nazvali "kulturna i politička komunikacija" – a razlog je to što za roba u isti mah izlaže probi i transformiše preferencije onih koji je prihvataju.

Novine su specifične, kaže Habermas. Mudrost iz starih (kao npr. Mankiw G., Principi ekonomije, 2007., ali februar) udžbenika se ne odnosi na novine.

Problem je samo što kada bi napravili listu svega što razni habermasovci, frankfurtovci, kejnzijanci ili francuski sociolozi kao iz prethodnog posta smatraju specifičnim zato i zato, mogli bi odmah da ukinemo privatnu svojinu i proglasimo socijalizam.

O "neoliberalnom ekonomizmu" na NSPM

Evo jednog teksta koji ja ne umem da opišem nikako drugačije nego kao naprosto neverovano lupetanje, udruženo sa nekom komičnom kvazifilozofskom ambicijom da se pokreću i komentarišu velike teme. Ono - društvo, politika, sloboda, "čista filozofija teške stvari", iza čega je samo neopisiva glupost i praznina misli.

Možda ću napisati jedan šaljivi komentar na taj tekst. Najviše mi se dopala teza da su Hobs, Lok i Smit osnivači kvazinaučnog ekonomizma i neoliberalizma, a Hajek predstavnik scijentizma.

Odliv mozgova

Ali ne iz Srbije, nego iz Nemačke. Independent piše da je prošle godine emigriralo 155 hiljada Nemaca, uglavnom visokoobrazovanih, lekara, pravnika, menadžera, naučnika. Destinacije su na prvom mestu Švajcarska, na drugom SAD, na trećem Austrija.
Šta sve porezi mogu da ti urade.

Koliko Betoven ima godina?

Palma o Šopenu i Betovenu.

Prvi srpski kartel

"Problem je što se time narušava teško postignuti dogovor između privatnika i njih (NIS-a) da trgovačka marža bude fiksna u iznosu od pet dinara." Kaže Atanacković, predsednik AD Nafta, u Glasu. Kompanije se dogovaraju oko cene što znači da sada zvanično imamo naftni kartel u Srbiji. Možda nije prvi, možda je gradski prevoz isto kartel.

Da se razumemo karteli, ili dogovaranje cena, u suštini i nisu problem ukoliko postoji slobodno tržište i ne postoje zakonska ograničenja ulasku novih konkurenata. Ipak, kod nas je kartelisanje zabranjeno. Postoji Zakon o zaštiti konkurencije, kao i Komisija koja ga sprovodi. Zanima me da li će se Komisija oglasiti sada kada je i državna kompanija dokazano umešana u kršenje zakona.

U istom članku se navodi da NIS od ove godine prodaje gorivo po cenama koje su niže od maksimalno dozvoljenih. Ko to u Srbiji ne dozvoljava snižavanje cena?

Koja ste klasa?

Interesantna interaktivna tabela na sajtu Njujork Tajmsa pomoću koje možete da odredite svoj društveni status. Tabela uzima u obzir zanimanje, obrazovanje, prihod i ukupnu imovinu. Najprestižnije zanimanje ima hirurg a prati ga advokat. Ekonomista je na 53. mestu.

Crna Gora kao primer

Steve Hanke u komentaru na Kejtovom sajtu, priča o problemu hiperinflacije u Zimbabveu i pominje Crnu Goru kao sjajan primer monetarne stabilnosti. Onda preporučuje Zimbabveu da veže svoju valutu za južnoafrički rand, otprilike kao što je Avram uradio 1994. u Srbiji sa markom.

Drago mi je da se Crna Gora uzima kao primer, ali mislim da Steve poredi babe i žabe. Vezivanje za valutu i dolarizacija nisu isto. Argentina je takođe imala valutni odbor (baš je Steve radio kao konsultant ako se ne varam), pa to baš na kraju i nije funkcionisalo kako je zamišljeno. Jednostavno ima više mogućnosti za zloupotrebe (manji iznos čvrste valute nego novca u opticaju). Mislim da je Steve malo pristrasan pošto je najprominentniji stručnjak za valutni odbor. Zimbabveu, a verovatno i Srbiji, bi najbolje bilo da odmah uzmu južnoafrički rand kao svoju valutu.

Ko pijan plota

Jedna stvar je zakon, druga stvar je što imamo elemente koji se tiču mnogih drugih službi. Ovako, otprilike, Đelić objašnjava zašto se možda neće primenjivati Zakon o lustraciji. Bez namere da diskutujem o lustraciji, nisam ekspert, interesantno mi je što vladi sprovođenje zakona ne predstavlja ništa više od povoda za ozbiljnu diskusiju.

Winner's curse

Pojam "pobedničke kletve" se odnosi na činjenicu da je onaj ko pobedi na aukciji verovatno precenio vrednost predmeta aukcije. Radi se o tome da, kada je cena predmeta veoma neizvesna, izlicitirana cena predstavlja procenu najoptimističnijeg kupca. Kada na kraju aukcije kupac plati cenu, ostaje mu da razmišlja "Da li je moguće da su svi ostali glupi, a da sam ja jedini pametan jer sam ponudio ovoliko para? Da nisam ipak ja pogrešio?" Ovaj koncept je ključan u ekonomskoj analizi aukcija. Koga zanima, na netu se nalazi dobar online udžbenik o teoriji aukcija. Mislim da svaki ekonomista treba da zna bar osnove ove teorije.

Setio sam se ovoga juče dok sam, na Radio Beogradu, slušao izjavu Đorđa Milunovića, čoveka koji je kupio "Reč naroda" iz Požarevca za cenu koja je bila 100 puta viša od početne. Čovek bukvalno nije mogao da progovori i uspeo je samo da promuca da "je u šoku jer je platio mnogo više nego što je planirao". (Uzgred, šta je Zavod za ekonomiku domaćinstva, koji je isto juče prodat???)

Mislim da bi Danijelu Cvjetićaninu i drugima koji misle da se naša privreda prodaje po bagatelnim cenama bilo korisno da makar malo prouče teoriju i naše zakone.

Dvostruko „hvala“ -- Džon Stosel

Prenosimo u celosti tekst Džona Stosela iz prethodnog posta, u prevodu Andreja Stanimirovića:

Neki ljudi me mrze zato što branim slobodno tržište. Jednom me je neko opsovao na ulici u Njujorku i rekao „Dabogda crk’o!“
Otkud ovo neprijateljstvo prema trgovini? Šta može da bude bezopasnije nego sloboda da čovek trguje s kim god hoće?
Pretpostavljam da neznanje ekonomije navodi mnoge da veruju da, kada dvoje ljudi razmenjuju novac i dobra, jedan dobija a drugi gubi. Ako bogati kapitalisti profitiraju, siromašni i slabi pate.
To je mit.
Koliko puta ste platili 1$ za šoljicu kafe i na kasirkino „Hvala“ odgovorili „Hvala vama“? Pravo bogatstvo ekonomske mudrosti krije se u tom čudnom dvostrukom hvala. Zašto se to događa? Jer vi želite kafu više nego dolar a radnja želi dolar više nego kafu. Oboje dobijate.
Ekonomisti odavno razumeju da dvoje ljudi trguje jer svako od njih želi ono što drugi ima više nego ono što sam ima. U glavi svakog od njih, stvari koje razmenjuju imaju nejednaku vrednost. Ali ovo znači da oboje dobijaju, jer daju nešto što žele manje za nešto što žele više. Jednostavno nije istina da jedan dobija a drugi gubi. Da je tako, gubitnik ne bi trgovao. To je win-win situacija, ili kako to kažu ekonomisti, igra sa pozitivnom sumom.
Upravo to se događa svaki put kada se dvostruko hvala čuje u prodavnici ili restoranu.
Nebitno je što želite da cena kafe bude niža. Svi mi želimo da cene svega budu niže (izuzev cene onoga što sami prodajemo, bilo da su to naši proizvodi ili radna snaga). Ono što je bitno to je da ste kupili kafu za dolar.
Situacija je potpuno ista i ako kafu kupite od nekoga iz drugog grada ili druge savezne države. Ne menja se čak ni ako je kupite od nekoga iz druge zemlje.Zato me zabrine kad čujem političare da kažu „Ja verujem u slobodnu trgovinu, ali to mora da bude poštena trgovina“. Ovo je citat predsedničkog kandidata Majka Hakabija, bivšeg guvernera Arkanzasa.
„Poštena trgovina“ je šifra za protekcionizam maskiran u osvetu prema drugim zemljama koje možda praktikuju protekcionizam, i to što čak i republikanci govore o „poštenoj“ a ne o „slobodnoj“ trgovini predstavlja loš znak.
Mi treba da praktikujemo slobodnu trgovinu bez obzira na to šta rade drugi. Zašto? Zato što je sloboda dobra sama po sebi. To što strane vlade žele da naude svojim građanima nije razlog da naša vlada naudi nama.
Ljude koji žive u različitim zemljama deli politička granica, ali granice su istorijski incidenti ili ishodi arbitrarnih odluka političara. Političke granice su ekonomski irelevantne. Ako ih ostave na miru, ljudi trguju preko granica između zemalja isto kao što trguju preko granica saveznih država. Trgovina je trgovina. I kupac i prodavac su na dobitku. „Hvala.“ „Hvala vama.“
Ako vas brine trgovinski deficit sa, na primer, Kinom, zamislite da Kina postane 51. savezna država. Istog momenta bismo potpuno zaboravili na takozvani trgovinski deficit. Koga je briga da li Njujork ima trgovinski deficit sa Pensilvanijom? Kao što je pisao Adam Smit, „Ništa ... ne može biti apsurdnije nego ova cela doktrina trgovinskog bilansa.“
Šeldon Ričman diskutuje o ovim idejama u magazinu The Freeman, pa kaže, „U stvarnosti, ne postoji uvozna i izvozna roba. Postoji samo ono što ja proizvodim i ono što svi drugi proizvode. ... Vrlo malo ljudi bi želelo da živi koristeći samo ono što su sami u stanju da proizvedu.“
Kada jednom izaberemo da trgujemo umesto da sve što nam treba pravimo sami, sve o čemu ostaje da diskutujemo je kolika treba da bude zona slobodne trgovine. Pošto je trgovina uvek obostrano korisna, odgovor je: Što veća zona slobodne trgovine, to bolje.
Globalna je najbolja.

Duplo hvala

Pogledajte sjajni članak poznatog novinara Johna Stossela u kojem objašnjava zašto je slobodna trgovina dobra. Ovo obavezno treba prevesti na srpski i objaviti. Dobrovoljci?

Šta je 100 evra na ovu skupoću?

Đelić u poslednje vreme priča kako će svaki zemljoradnik dobiti 100 evra po hektaru a stočar određeni iznos po grlu. Konačno smo dobili predračun za ovu genijalnu ideju. Ministar Milosavljević misli da će to koštati minimum 500 miliona evra, ili grubo oko 2% BDP.

Ovo će praktično preko noći postati jedna od top 5 stavki u budžetu. Ja se ne sećam da su poljoprivredne subvencije pominjane u predizbornoj kampanji, ali možda grešim. U svakom slučaju teško da će posle ovoga vlada moći da napravi gluplji potez.

Nema razloga da pišem o tome zašto su poljoprivredne subvencije loše. Ne verujem ni da je Google u stanju da nađe pozitivne argumente. Srpske stranice se ne računaju.

I jare i pare

Sindikalci RTB Bor i lokalna samouprava traže hitnu privatizaciju. Obradovao sam se kad sam pročitao naslov jer zaposleni insistiraju na privatizaciji. Nažalost, kasnije u tekstu piše da traže hitnu privatizaciju 49% kapitala. Ne shvatam ih. Kao da su rekli: Hitno nas privatizujte da ostanemo državni. Izgleda da se kod nas termin privatizacija stvarno opasno izlizao.

Usput navode kako RTB Bor u poslednje vreme dobro posluje i iznose sledeće dokaze: Isplaćene zaostale zarade, i isplaćen prvi deo regresa od 15,000 din. Šteta što nisu pomenuli i kako su konačno, posle 30 godina terora one dlakave babetine, zaposlili mladu kuvaricu u kantini.

Ekonomisti

Takozvani srpski ekonomisti su na okruglom stolu FEFA dali brojne predloge, koji su se ministrima nove Vlade uglavnom svideli. Ako vidite da se nešto sviđa istovremeno i Dinkiću u Đeliću, budite sigurni da to ne valja.

"On (Dinkić) je prihvatio brojne sugestije koje su se čule na okruglom stolu i najavio aktiviranje Agencije za mala i srednja preduzeća i njeno povezivanje s Fondom za razvoj, kao i spajanje dve agencije koje se bave podsticanjem izvoza u jednu, "jer je rast izvoza jedan od ključnih prioriteta nove vlade" naglasio je Dinkić uz ocenu da ukoliko ne budemo uspeli da kroz rast izvoza smanjimo spoljnotrgovinski deficit, moraćemo to da radimo na strani uvoza."

Iz ovoga bih izvukao neke opšte zaključke o srpskim ekonomistima.

1) Naši ekonomisti i dalje predlažu državni koncept razvoja. Oni ozbiljno misle da razvoj donose agencije i fondovi. Ja uopšte ne znam odakle crpe te ideje, jer čak i ako pogledate radove svetskih ekonomista naklonjenijih državnoj intervenciji, teško ćete naći da neko od njih propagira agencije i fondove za razvoj.

2) Naši ekonomisti redovno brkaju uzrok i posledice. Oni vide da razvijene privrede imaju veliki izvoz, pa iz toga zaključuju da je izvoz pokretač razvoja. A ako je izvoz pokretač razvoja, onda izvoz treba nekako podsticati. Istina je, međutim, da je veliki izvoz samo jedna posledica dobrog rada privrede. A za dobru privredu potrebni su, kao što znamo, niski porezi i efikasne pravne institucije.
Isto je i sa malim i srednjim preduzećima. Zato što su ih videli u Švajcarskoj, oni misle da mala i srednja preduzeća treba posebno podsticati. Tako je i Staljin video železare u Engleskoj pa je mislio da i SSSR treba da gradi svoje. Ali u pitanju je ponovo brkanje uzroka i posledice. Mala, srednja, velika, ili kakva god treba preduzeća nastaju kada se lepo urede institucije. Preduzetnici sami shvate da li za poslove koji u ovom trenutku odgovaraju Srbiji treba osnivati mala ili velika preduzeća. Mala i srednja preduzeća su dobra samo ako kao takva izrastu spontano, konkurencijom u tržišnom okruženju.

3) Naši ekonomisti su u paranoičnom iracionalnom strahu od spoljnotrgovinskog deficita. Kada ih pitate da objasne zašto je taj deficit strašan oni ne umeju. Kao što i ne razumeju da je deficit neminovna posledica velikog priliva kapitala, ni štetna ni korisna. Zato je taj strah iracionalan, kvazi-religijski. Posledice tog neznanja su jako štetne, jer kao što nam ministar Dinkić kaže, Vlada će pokušati da deficit smanjuje na strani uvoza. Podsećam da kada smo poslednji put smanjivali deficit na strani uvoza uvedena je zabrana na uvoz automobila starijih od 3 godine, kojom se građanima i privredi i dalje nanosi velika šteta.

Blobiranje

Novi izraz, koji sam upravo izmislio, a znači "traženje para od države putem bloga". Primer za to je post Dejana Stankovića na B92 Blogu, u kojem se zalaže za to da država treba da finansira deo troškova prevođenja naših pisaca na strane jezike jer autor smatra da bi to pomoglo poboljšanju našeg imidža u svetu. Takođe, tvrdi da to ne bi mnogo koštalo, a da bi dalo sjajne rezultate. I naravno, navodi najbolji argument u ovakvim raspravama - to rade i svi ostali. Posle ovog uvoda, šta mislite čime se autor posta bavi? Ako ste cinični, pa ste pomislili da se bavi prevođenjem srpskih pisaca, u pravu ste.

Naravno, u postu nisu dati bilo kakvi dokazi o tome koliko takav vid subvenicioniranja ima efekta, ali sam našao nešto slično na drugom mestu. Pogledajte grafik u ovom dokumentu (na strani 3). Grafik daje odnos između toga koliko je država uložila u produkciju filmova i iznosa koji su ti filmovi zaradili na stranim tržištima. Austrija, kao najgori primer, je na svaki dolar zarađen u bioskopima van Austrije uložila skoro 29 dolara iz budžeta. Samo Češka i Poljska imaju taj odnos ispod jedan. Ne verujem da je u književnosti mnogo drugačije.

Danijel, pre i posle

Danijel Cvjetičanin, nekada Koštuničin prvi ekonomista, je pod stare dane revidirao stavove. Pred izbore 2004. napisao je dosta liberalan ekonomski program za DSS i moja jedina zamerka, naravno pored nezainteresovanosti DSS za ekonomiju, je tada bila stimulacija izvoza. Danas Danijel i dalje smatra da je mali izvoz rak rana srpske privrede ali mu sada smeta i privatizacija. Kaže, ne smemo dozvoliti da se EPS i NIS prodaju za bagatelu. Ja mislim da je bolje i da ih država pokloni nego da nastavi da restruktuira i upravlja.

Generalno Danijel ne nudi rešenje ali prognozira budućnost koju će karakterisati deficiti, inflacija i dugovi. Ne mislim da je situacija tako kritična. Možda nećemo imati privredni rast koji bi mogli da imamo daljom liberalizacijom, ali je krah ekonomije malo verovatan.

Ko je ovde kriminalac

B92:
Petnaest osoba uhapšeno zbog sumnje da su falsifikovale dokumenta o uvozu nafte iz Grčke, saznaje B92.
Oni se sumnjiče da su u dužem periodu uvozili naftne derivate iz Grčke prikazujući ih kao naftne derivate namenjene proizvodnji, odnosno prikazujući ih kao odmašćivače, a zatim ih prodavali privatnim pumpama i na crnom tržištu. ... Prema saznanjima B92, ta grupa je oštetila državni budžet za oko deset miliona evra.

Da sam ja pisao istu vest, ona bi glasila ovako:
Uhapšena je grupa preduzetnika koja je kupovala benzin u Grčkoj i njime snabdevala potrošače u Srbiji. Uvozom benzina po nižoj ceni ova grupa je zaobilazila zabranu uvoza naftnih derivata koju je država uvela da bi svojoj kompaniji NIS omogućila veći profit, i tako za 10 miliona evra umanjila zaradu državne kompanije i budžeta. Zbog izbegavanja zabrane uvoza naftnih derivata, novinari su ovu grupu preduzetnika nazvali kriminalcima.

Stručnjaci Tržišnog rešenja međutim procenjuju da je samonametnutim sankcijama na uvoz benzina i monopolizacijom unutrašnjeg tržišta u poslednjih pet godina Vlada Srbije oštetila Srbiju za mnogo veći iznos -- verovatno više od milijardu evra. Kao i uvek kada se radi o sankcijama, šverc benzina je olakšavao snabdevanje potrošača i omogućio niže cene.

Ovi ljudi su kriminalci samo zato što ih je država napravila kriminalcima. Ja nemam moralni problem sa izbegavanjem monopolističkih državnih uredbi. Ovaj nedozvoljeni uvoz benzina je bez sumnje bila čista dobit za potrošače koji su ga kupovali, i indirektno i za celu Srbiju. Ko je onda kriminalac -- onaj ko nam zabranjuje da trgujemo i time nam nanosi štetu, ili onaj ko se ne obazire na takve nelegitimne zabrane i pri tome stvara opštu ekonomsku korist?

Tekst o Kosovu

Članak Douga Bandowa (Cato institut i bivši Reganov savetnik) jeste malo zastareo (avgust 2005), ali je i dalje relevantan. Jedna od zanimljivih rečenica: "In the case of the Balkans, the only principle that seemed to apply was that everyone got to secede from Serb-dominated territories and Serbs were never allowed to secede from territories dominated by other groups. This might be consistent policy, but it should not be confused with a principled moral stand."

Država i sport

Direktor atletskog mitinga "Artur Takač" kaže: "Problemi su bili takvi da bismo morali da otkažemo manifestaciju. Ilić je finansijski stao iza svega i mnogo mu zahvaljujemo. On je u svemu prepoznao interes Srbije i imaće čast da otvori miting."

Naravno, ne znam detalje, ali čisto sumnjam da je Velja dao svoje lične pare za miting. Ako jeste - svaka čast. Ako nije, voleo bih da nam objasni na kojoj budžetskoj liniji Ministarstva za infrastrukturu su namenjene pare za sport i to još u vreme privremenog finansiranja. Mada, da budem iskren, uopšte ne verujem da su pare iz budžeta. Mnogo je lakše da JAT, Železnica ili Putevi Srbije budu sponzori mitinga.

Amnestija i polovni automobili

Đelić je izgleda odlučio da podrži Veljinu inicijativu da se omogući preregistracija automobila sa crnogorskim tablicama, jer ti ljudi "nisu prekršili nikakav zakon". Ja verujem da jesu prekršili zakon, jer oni kao građani Srbije ne mogu da voze auto sa stranim tablicama ako nemaju prijavljeno prebivalište u inostranstvu. Ako imaju crnogorsko prebivalište, a u stvari žive u Srbiji, siguran sam da krše neki zakon. Koliko mi se čini, postoji obaveza prijavljivanja nove adrese u roku od 15 dana od dana promene prebivališta.

Međutim, mislim da to nije toliko ni bitno. Mislim da jeste veoma bitno da amnestija ne pređe u naviku, kao što je bio slučaj 90-ih godina, kada su omogućavali preregistracije svakih 6 meseci (ja sam vozio automobile sa tablicama Belog Manastira i Pljevalja, čak sam imao i prijavljeno prebivalište, a da i ne znam gde se tačno nalaze ta mesta).

Nabolje rešenje je, naravno, ukidanje obaveznog euro 3 standarda i smanjenje carine na maksimalno 5%. Mislim da će do smanjivanja carine doći jer se samo radnici Zastave zalažu za zadržavanje carina, a i SAA će dovesti do toga. Što se ukidanja euro 3 standarda tiče, nisam optimista jer sadašnja situacija pogoduje i svim uvoznicima novih automobila, od kojih su neki politički veoma bitni.

Hoću, majke mi!

Vlada je na prošloj sednici predložila izmene nekoliko zakona. Zanimljive su izmene Zakona o Vladi kojim se predlaže i promena zakletve, koja će, između ostalog, imati i sledeći deo: "... i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije". O ostala 4 prioriteta ove Vlade (EU integracije, borba protiv siromaštva, borba protiv korupcije, saradnja sa Hagom) ni reči u zakletvi.

Bad policy is good politics

Naslov posta se često čuje u Americi. Često se čuje i kod nas, mada ne tako direktno. Često se priča da su "reforme nepopularne". Dajem nekoliko mogućih objašnjenja zašto je to najčešće tako:

1. Dobar policy je dugoročan a dobra politika kratkoročna. Primer za ovo su državna osiguranja, koja su, uz ovakvu demografiju, neodrživa. Kakav interes ima političar da danas pokreće to pitanje? To mu neće doneti glasove na izborima. Bolje da se deficit fondova nadoknađuje iz budžeta.
2. Dobar policy posmatra efekte na celo društvo, dobra politika gleda samo segmente društva kojima onda udovoljava. Carine i subvencije su klasični primeri. Kakav interes ima političar da ih sada ukine? Nikakav.
3. Dobar policy je zasnovan na analizi i principima, dobra politika na emocijama. Ko još u Srbiji racionalno razmatra pitanje Kosova, na primer?
4. Dobar policy razmatra troškove i koristi od određene politike. Dobar političar priča samo o koristima.

Znači, ako hoćete da se bavite policy-jem, analizirajte sve dugoročne efekte na celo društvo. Ako hoćete da se bavite politikom, usmerite se na nekoliko segmenata populacije i probajte da ih ubedite da ćete za njih nešto uraditi čim dođete na vlast. Koliko vidim, naši političari već znaju ove lekcije. Analitičari i novinari imaju još puno da nauče.

Absurd

Kompanije iz Srbije koje sklapaju računare ne mogu da ih prodaju državnim institucijama jer od istih ne mogu da dobiju potvrde o poreklu. Odličan članak u Glasu javnosti.

PS:
Pogledajte Markov komentar. Propustio sam deo u tekstu gde autor kaže da su domaće firme oštećene jer nemaju 20% prednosti u odnosu na preduzeća iz inostranstva. Ova odredba zakona o javnim nabavkama naravno radi na štetu poreskih obveznika i zato je treba ukinuti.

Dan milicije

Danas su Četvorice i Dan policije. Na stranu to što se koriste crvena slova u pravoslavnom kalendaru za obeležavanje državnih praznika, policija je u prazničnom duhu brutalno pretukla mladića u Kuršumliji. Ja sam imao sličan slučaj pre par godina, na sreću sa manjim povredama. Proces u kome se sudi policajcu koji me je tukao još traje jer sud nije u mogućnosti da mu uruči rešenje. Unutrašnja kontrola MUP je policajca oslobodila odgovornosti jer četiri svedoka nisu dovoljna. Ovom momku želim više sreće.

Ovo naravno nema mnogo veze sa temama koje se obično obrađuju na Tržišnom rešenju ali sam imao potrebu da prokomentarišem jer me bahato ponašanje državnih službenika iritira više od velike državne potrošnje.

Ideja - pravo ili ne

U beloj knjizi koju je pomenuo Slaviša strani investitori između ostalog pozivaju vladu da se više posveti zaštiti prava na intelektualnu svojinu. Ne slažem se sa ovim predlogom.

Najčešći argument koji se koristi u odbrani prava na intelektualnu svojinu je izjednačavanje prava na posedovanje ideje sa pravom na posedovanje imovine. Na taj način recimo kopiranje muzike i krađa kola bi trebalo da su isto. Nisu. Ako mi neko ukrade kola ja ih više nemam. Ako kopiraju moj disk ili prepišu moju priču ja i dalje imam svoj primerak. Neko takođe ulaže rad i sredstva za proizvodnju (disk i kompjuter, ili olovku i papir). Tomas Džeferson je otprilike rekao, moguće je zapaliti sveću o sveću i pri tom ne ugasiti plamen.

Malo je verovatno da bez zaštite intelektualne svojine ljudi ne bi bili motivisani da stvaraju. Madona ne bi postala računovođa a teško da bi i Pfizer počeo da proizvodi kolače umesto lekova. Jednostavno našli bi druge načine da naplate svoj rad. Na primer u 19. veku u Americi samo su domaći autori imali zaštićena prava. U to vreme u Americi Čarls Dikens, Englez, je bio najprodavaniji autor. Iako nije bilo zakonske osnove Čarls je dobijao novac od izdavača u Americi, koji su osećali potrebu da nagrade slavnog autora. Autor je tako bio nagrađen za svoj rad bez državne prinude.

Prava na intelektualnu svojinu tako predstavljaju ništa drugo nego zakonom zaštićen monopol. Srećom, razvoj tehnologije sve više komplikuje sprovođenje ovih monopola. EMI, jedna od najvećih muzičkih distributera, je već dozvolio neograničeno kopiranje muzike. Sigurno je da je to budućnost. Ideju je moguće sačuvati jedino ako je držite kao tajnu. Eto zašto recept za Koka-kolu na primer nikada nije patentovan.

Bela knjiga

Saveta stranih investitora.

Krenule su reforme!

Pre svega, pohvale Vladi Srbije na sjajnom sajtu, posebno delu koji daje dokumenta koja je Vlada izglasala (da se razumemo odmah, nisam sarkastičan, zaista je dobar sajt).

Na prvoj sednici nove Vlade je bilo samo reči o kadrovskim pitanjima, što je valjda i normalno. Ali, šta mislite, koji je prvi zakon koji je Vlada prosledila Narodnoj skupštini, već na drugoj sednici? Da li je nešto vezano za ukidanje poreza na prvi stan, smanjenje poreza na hardver, povećanje zaposlenosti, smanjenje siromaštva, pristupanje EU, uravnoteženiji regionalni razvoj ili očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije?

Odgovor je, naravno, NE. Radi se o Predlogu Zakona o izmenama Zakona o javnim službenicima. Jedna od odredbi tog zakona je da se pomoćnici ministara (i još neke bitne kategorije) ubuduće biraju na konkursu. Rok za primenu te odredbe je 1. juli ove godine. Predlogom novog Zakona, taj rok se pomera na 1. maj 2008. Da sam zao čovek, pomislio bih da je to zato što više vole da postavljaju partijske aparatčike nego stručnjake. Zvanično obrazloženje je da tehnička vlada nije mogla nikoga da postavlja, pa da zato rok mora da se promeni. Jednostavno, nema vremena.

Bulevar Ratka Mladića

Aleksandar Vučić je najavio da će radikali lepiti plakate sa imenom Ratka Mladića. Verujem da sloboda govora mora biti neograničena pa samim tim i lepljenje plakata ne bi trebalo biti zabranjeno. Da li se to nekom sviđa ili ne je drugo pitanje.

Tupoljevom u svet

Više ne smem da koristim termin privatizacija olako. U svakom slučaju Velja kaže da je Aeroflot zainteresovan da kupi JAT, otplati sve dugove, zadrži sve zaposlene i neizbežno napravi regionalnog lidera (možda po proseku godina stjuardesa). Razlog za prodaju je što Velja smatra da JAT neće izdržati konkurenciju kada Srbija potpiše ugovor o slobodnom nebu nad Evropom, do kraja godine.

I pored toga što verujem da niko neće kupiti JAT pod ovim uslovima smatram da je ideja o prodaji odlična ali da je motivacija pogrešna. JAT treba da se proda ili zatvori ne zato što je "potencijalno" nekonkurentan već zato što je u državnom vlasništvu.

Šta je to privatizacija

Čini mi se da i dalje postoji suštinsko neslaganje oko toga šta uopšte znači "privatizacija", a da budem iskren, nisam ni ja baš siguran. Recimo, potpredsednik Đelić prodaju 25% akcija NIS-a naziva privatizacijom. Ministar Ilić želi da država Srbija učestvuje u privatizaciji Luke Bar, jer je ona mnogo bitna za našu privredu. Ako pitate Srbe iz Srpske, oni će vam reći da su privatizovali svoj Telekom tako što su ga prodali Telekomu Srbija, srpskom državnom preduzeću. U svim ovim primerima se pojam "privatizacija" poistovećuje sa pojmom "prodaja". Te dve stvari su često jednake, ali često i nisu. Recimo, po starom Zakonu o privatizaciji, neke firme su privatizovane besplatnom podelom akcija radnicima. Takođe, kada država državi nešto prodaje, nema govora o privatizaciji.

Po meni, firma je privatizovana tek onog časa kada na njeno poslovanje isključivo utiču privatni interesi vlasnika. Da pojednostavim, sve dok vlada imenuje makar jednog člana Upravnog odbora, to nije privatna firma. Po Đeliću, firma je privatizovana čim u UO sedi makar jedan član koji ne zastupa vladu. Po Iliću, firma je privatizovana čak i ako u UO sede ljudi koji ne zastupaju vladu države na čijoj teritoriji se firma nalazi. Ilić sasvim sigurno nije u pravu, ali da li sam u pravu ja ili Đelić?

Strateški interes

U javnosti se priča dosta oko privatizacije NISa, EPSa, Telekoma, pa i komunalnih preduzeća. Sa druge strane nema reči o privatizaciji Zastava oružja. Ovo je verovatno posledica zablude o obaveznoj državnoj kontroli kompanija od strateškog interesa. Odgovor je jasan, narodno vlasništvo vodi ka tragediji naroda, bez obzira da li se radi o takozvanim strateškim interesima ili ne.

Sveta voli Zoću

Izgleda da nažalost ne nedostaje ideja kako opljačkati poreske obveznike prilikom kupovine stanova. U ovom slučaju, ruku na srce, država ipak nije glavni krivac. Svetozar Šljačić iz Rajfajzena predlaže osnivanje stambenih štedionica. Ukratko, zainteresovani građani otvore račun kod banke, uplaćuju određeni iznos mesečno i na kraju godine dobiju poklon od države u iznosu od 15% sakupljenih sredstava. Taj novac se posle par godina koristi kao učešće za kupovinu stana. Brilijantno.

Sveta altruista je zbunjen što ova inicijativa nije naišla na odobravanje Ministarstva finansija kada se već koristi u razvijenim zemljama. (Doduše koristi se i Krek pa Rajfajzen još uvek ne nudi kredite za ovu namenu). Čovek je čak spremio i predlog zakona ali ne vredi gluvom govoriti, razočarano će bankar.

Očigledno je da u ovoj šemi profitira isključivo Sveta. Njegova banka bi u ovom slučaju dobila nove štediše i sredstva za ulaganje a on verovatno povišicu jer je napisao predlog zakona. Sveta zna da će račun na kraju platiti poreski obveznici ali se lukavo dosetio da zamoli druga Zorana Popova Zoću, ekonomistu i analitičara, da objasni raji zašto je to dobro za njih. Zoća ekspert autoritativno zaključuje da će Svetin plan obezbediti nova radna mesta u oblasti stanogradnje i drugim sektorima industrije, ali zaboravlja da spomene radna mesta koja će se zatvoriti kao posledica većeg oporezivanja.

Nije poznato da li je Zoća dobio čašicu vinjaka za svoju brilijantnu teoriju o zapošljavanju ili je u pitanju posledica neznanja. Bilo bi mi lakše da je u pitanju vinjak.

Disclaimer: Ljubav između Svete i Zoće je isključivo neuka pretpostavka autora a ne odraz uređivačke politike Tržišnog rešenja.

Besmislica 2

Sto hiljada po zaposlenom! To je novi program Nacionalne službe zapošljavanja:
Послодавац добија субвенције за отварање и опремање радних места за најмање пет незапослених лица која ће радити са пуним радним временом у трајању од најмање две године... Субвенција је једнократна и износи 100.000 динара по једном новозапосленом.

Znači oni misle da se tako može smanjiti nezaposlenost. Ali ako se nezaposlenost tako smanjuje, zašto onda ne uvedemo stalne subvencije, svakog meseca? Da ko god prima platu dobije još 100 evra iz budžeta mesečno? Zar to neće podstaći još veću zaposlenost?

Naravno da to ne bi radilo, jer neko mora i da puni budžet. Kad se ovako dovedu do krajnjih konsekvenci vidi se da su ovakve politike besmislene. Ali ako su besmislene u svojoj krajnosti, onda su besmislene i na svim nivoima. Jedino što se u krajnostima posledice jasnije vide.

Nevidljiva posledica je što da biste nekome dali 100 hiljada, vi prvo morate nekom drugom da ih oduzmete. Ali to nije ceo problem. Pravi problem je što država može oduzeti dohodak samo od onih koji ga stvaraju, od onih koji su stvarno produktivni. Što znači da ovakvim uzimanjima država sputava normalnu ekonomsku aktivnost, a onda, kada ga procedi kroz birokratski aparat, taj novac ulaže u nešto što je manje produktivno, odnosno radna mesta tamo gde ona inače ne bi nastala. Tako je krajnji neto efekat ove konkretne politike smanjenje ukupnog broja radnih mesta, i naročito smanjenje broja produktivnih radnih mesta. Koja su radna mesta nastala videćemo, a koja su tačno radna mesta nestala nećemo nikada znati. Ali znamo da su to bila radna mesta u pravim produktivnim aktivnostima.

Besmislica 1

Iz Blica:
Prorektor Branko Medojević tražio je u više navrata od Ministarstva za nauku da se Uredba promeni i da se mladim parovima omogući otkup stanova po građevinskoj ceni. U martu ove godine Uredba je delimično promenjena i dozvoljen je otkup sa 30 odsto popusta na tržišnu cenu. Međutim, to je opet 200 evra više od građevinske.

- Grad može da gradi neprofitne stanove koji su predviđeni i Nacionalnim investicionim planom, a mladi naučnici moraju da ih kupuju po tržišnim uslovima - kaže prorektor Medojević.

Oni mogu a mi ne možemo. Nije u redu. Hajde da mladim naučnicima damo stanove besplatno, zato što su mladi i pametni. I članovima MENSA, svima po jedan. I pobednicima TV slagalice. Platiće poreski obveznici, ovi ostali koji nisu toliko pametni.

I to nam kaže neko ko sebe naziva ekonomistom, Branko Medojević, dekan Ekonomskog fakulteta slavnih 1990-ih i koautor čuvenog udžbenika "Politička ekonomija," svetionika neznanja i marksističke zatucanosti.

Veliki brat Tony

Nema vojne intervencije koja je pala na pamet bilo Clintonu ili Bushu, a da je Tony Blair nije odmah još zdušnije podržao. Ovde je članak o tome kako Blair nije bio ništa manje agresivan i željan kontrole i na unutrašnjem planu. Te dve stvari obično idu zajedno.