U beloj knjizi koju je pomenuo Slaviša strani investitori između ostalog pozivaju vladu da se više posveti zaštiti prava na intelektualnu svojinu. Ne slažem se sa ovim predlogom.
Najčešći argument koji se koristi u odbrani prava na intelektualnu svojinu je izjednačavanje prava na posedovanje ideje sa pravom na posedovanje imovine. Na taj način recimo kopiranje muzike i krađa kola bi trebalo da su isto. Nisu. Ako mi neko ukrade kola ja ih više nemam. Ako kopiraju moj disk ili prepišu moju priču ja i dalje imam svoj primerak. Neko takođe ulaže rad i sredstva za proizvodnju (disk i kompjuter, ili olovku i papir). Tomas Džeferson je otprilike rekao, moguće je zapaliti sveću o sveću i pri tom ne ugasiti plamen.
Malo je verovatno da bez zaštite intelektualne svojine ljudi ne bi bili motivisani da stvaraju. Madona ne bi postala računovođa a teško da bi i Pfizer počeo da proizvodi kolače umesto lekova. Jednostavno našli bi druge načine da naplate svoj rad. Na primer u 19. veku u Americi samo su domaći autori imali zaštićena prava. U to vreme u Americi Čarls Dikens, Englez, je bio najprodavaniji autor. Iako nije bilo zakonske osnove Čarls je dobijao novac od izdavača u Americi, koji su osećali potrebu da nagrade slavnog autora. Autor je tako bio nagrađen za svoj rad bez državne prinude.
Prava na intelektualnu svojinu tako predstavljaju ništa drugo nego zakonom zaštićen monopol. Srećom, razvoj tehnologije sve više komplikuje sprovođenje ovih monopola. EMI, jedna od najvećih muzičkih distributera, je već dozvolio neograničeno kopiranje muzike. Sigurno je da je to budućnost. Ideju je moguće sačuvati jedino ako je držite kao tajnu. Eto zašto recept za Koka-kolu na primer nikada nije patentovan.
11 comments:
Ne slažem se s ukidanjem prava na intelektualnu svojinu.
Prvo, ona jeste svojina jednako kao i materijalni proizvod, jer je u nju uložen rad stvaraoca/izumitelja/izvođača/itd. Ako prazan CD staje oko 30 dinara, a troškovi presnimavanja recimo 20, a ja prodajem CD s tvojom muzikom za 300, šta sam ja - poslovni genije? ili najobičnija lopina?
Drugo, u ukupnom radu na ovoj planeti intelektualni rad zauzima sve veće mesto, i knjiga je sve manje papir i boja, a CD sve manje parče metala, dok sve više vredi ono što je na njemu, što je, kao i materijalni proizvodi, pa i mnogo više, rezultat dugogodišnjeg mukotrpnog rada. Ne samo da nije poželjno, nego ni moguće, da se svet vrati 50 ili 100 godina unazad.
Treće - posledice! Možda bi bile najstrašnije u domenu lekova. Ko bi izmišljao nove lekove? Hajde de, možda poneki kaluđer posvećen ljubavi prema bolesnima. Ali ko bi finansirao njegovu sve zahtevniju laboratoriju, ko bi ga školovao? Neki filantrop? Možda, ali i taj bi ubrzo prestao kada bi video kako jadni kaluđer i dalje prosi za nove epruvete i hemikalije, a gomila parazita se bogati na njegovim pronalascima. A najpre bi filantrop popiz#%$ kad bi video kako njegove lekove diktatori dele na kašičicu bolesnima koji pristanu da glasaju za njih.
Dalje, ako intelektualna usluga treba da bude besplatna, onda zašto i svaka druga usluga ne bi bila besplatna? Pa kad se vraćam s pijace, da svratim ja do Madere, ostavim namirnice i kažem kuvaru da mi spravi jedan lep "besplatan ručak" (oho-ho, ipak izgleda i toga ima!)? U krajnjoj liniji, zašto bih uopšte kupovao namirnice, kad mogu da odem na selo, odnesem vode u krčagu, seme i đubrivo i kažem prvom seljaku da to lepo zaseje, nađubri, zalije i donese mi namirnice, sve za DŽ. Pa, ni kuvar ni farmer neće baš onemoćati od spremanja jednog ručka. A možda će im neko i udeliti, kao Dikensu?
A o ideji da se samo domaća intelektualna svojina štiti tek šta da kažemo?! Pa to je tribalizam kakav odavno nisam čuo. Svetsko je tržište sve više jedno i na njemu treba da važe sve sličnija, a što pre potpuno ista, pravila za sve. Dok nema svetske vlade da ta pravila štiti (a ne ulazim ovde u to treba li nam takva ili ne), ostaje da zainteresovane države poput SAD kaubojski isteruju svoja prava vukući za uši one s crnim šeširima koji bi besplatan ručak i besplatnu muziku.
Slazem se da su ideje u postu ozbiljno pogresne. Poenta zastite intelektualne svojine je u tome da autor intelektualne svojine ne bude opljackan od strane onih koji ce da iskopiraju njegovo delo i zaradjuju na njemu.
Lose je poredjenje automobila i cd-a. Neciji cd kao fizicki primerak pripada jednoj osobi, ali delo koje je na njemu snimljeno je intelektualna svojina autora, i on se izdrzava od prihoda koje mu prodaja donosi. Ako bi neko drugi prodavao njegovu svojinu na piratskom disku, to je kradja (slicno kao sto postoje falsifikati u raznim drugim industrijama).
Takodje, vrlo je verovatno da bi bez zastite intelektualne svojine bilo manje muzicara na pr, jer bi izgubili podsticaje da se bave industrijom koja im ne moze obezbediti egzistenciju.
Ne mogu se osobe koje stvaraju muziku izjednaciti sa onima koji je na razne nacine kopiraju.
Lighthouse:
1. Rad nije jednako proizvod. Radna teorija vrednosti je diskreditovana sa Marksom. Nadam se.
2. To što se tehnologija razvija pa je jednostavnije kopirati nego ranije ne znači da se princip menja.
3. Lekovi bi se i dalje proizvodili. Bez monopola bi verovatno bilo manje ulaganja u istraživanja, ali bi ga bilo. Penicilin, najvažniji lek mislim, je izmišljen kada nije bilo zaštite patenata. Kako im se tada isplatilo?
4. Ako mi kuvar spremi ručak u maderi platiću, ako mi Madona peva zajdi zajdi na uvce takodje. Sa druge strane neću ni kuvara platiti ako spremim hranu po njegovom receptu. Zašto ne postoji patent na poparu? Neko je uložio rad da to smisli.
5. Zaštita intelektualne svojine samo domaćih autora je jedno vreme bila prisutna kod nas. Kod SKC-a su diskovi domaćih autora bili mnogo skuplji od stranih. Slažem se da je to glupo. U principu sam protiv intelektualne svojine.
Branko:
1. Autor nije opljačkan jer i dalje ima to što je napravio, a primer sa autom i CD-om to odlično pokazuje.
2. Sumnjam da bi bilo manje muzičara. Danas imaš mnogo muzičara koji ništa ne zarađuju a rade. Najbolji muzičari bi i dalje zarađivali putem koncerata, pojavljinja na raznim manifestacijama, mogli bi da naplaćuju nešto što sada ne naplaćuju. U svakom slučaju to ne bi bio kraj muzičke industrije, možda velikih distributera ali ne i muzike.
Postoji jedan zanimljiv primer zašto su patenti loši. David Bell je dobio patent za telefon i postao je jako bogat čovek. Elisha Gray je istog dana predala patent za sličnu spravu ali ga nije dobila. Jedan italijan je u Americi pokazao prvi telefon 14 godina pre nego što je Bell dobio patent ali nije imao para da ga registruje. Više o tome ovde http://en.wikipedia.org/wiki/Invention_of_the_telephone.
Više na ovu temu možete naći u jednom starom radu Toma Palmera objavljenom u Harvardskom žurnalu o pravu http://www.tomgpalmer.com/papers/palmer-morallyjustified-harvard-v13n3.pdf
Slažem se da je tema kontroverzna. Ustvari najkontroverznija tema među liberalima, upravo zato je i pominjem.
1. Ne zagovaram radnu teoriju vrednosti. Nego tvrdim da je intelektualni proizvod vlasništvo stvaraoca, jer je on taj koji je u njega uložio i rad i materijal, on ga je stvorio.
2. Pa to i ja tvrdim - to što je tehnologija kopiranja jednostavnija, ne daje pravo nikome da kopira, a najmanje da kopirano prodaje.
3. Lekovi (stari) bi se i dalje proizvodili, a novih skoro da više ne bi bilo. Razvoj medicine bi stao. Efekat bi bio razorniji od svakog komunizma - u stvari, to što ti predlažeš i jeste jedna komunitarna utopija gora od najgoreg komunizma.
4. Patent na poparu ne postoji jer ga niko nije zaštitio. A, i prošlo je 50 godina od pronalaska, pa on pripada čovečanstvu. Prijatno!
5. Kod nas je domaća intelektualna svojina bila zaštićena tako što su vlasnici lomili noge preprodavcima. Strani vlasnici to nisu mogli. Jedino što mogu, i treba da rade, jeste da lome noge našoj Vladi, kako bi ova zavela red i objasnila narodu da nema besplatnog ručka.
6. Autor je opljačkan jednako kao vlasnik praznog stana u koji se neko useli pa u njemu prenoći. On i dalje ima svoj stan ali nema novčanu protiv vrednost jednog noćenja, koje mu pripada kao vlasniku.
7. Bez velikih distributera ne bi bilo muzike kakvu poznajemo. A ko hoće svoju muziku besplatno da nudi na slušanje, niko mu ni sad to ne brani, ali muzičar koji za svoju muziku traži novac ne sme biti opljačkan.
Probem sa svim inteletualnim proizvodima je sto imaju manje vise sve osobine javnih dobara.
Realno opsta korist je najvisa ako svi mogu da postojaci inteletualni proizvod koriste neograniceno
U stvari ako cemo postreno citav koncept inteletualnih prava nije prirodan...
Nametnut je od drzave i interesene grupe proizvodjaca inteletuanog dobra.
Ipak ja ne mislim da je treba ukinuti. Ali je treba ograniciti. Recimo do 20 godina.
A sto se tice drzave (tecimo Srbije) politika oja se trenutno sprovodi u ovom domenu je reako bih jedan od boljih segmenta ekonose politike.
I rekao bih da tako treba da nastave jos jedno 7-8 godina.
Ruzno jeste ali je korisno. Zamislitre da ste svoj prvi Windows morali da platite...
Igipop
Lighthouse i Igipop se slažu da pravo na intelektualnu svojinu treba ograničiti određenim vremenskim periodom. Znači priznajete da prava na intelektualnu svojinu nisu isto što i prava na ostalo imovinu koja su neograničena.
LH predlaže 50 godina a Igipop 20. Predpostavljam da bi neka agencija ili komisija trebala da odredi koliko dugo ovakav monopol treba da traje.
Koristite samo utalitarne argumente, npr. ako država ne zaštiti proizvođače (umetnike) oni neće stvarati koliko stvaraju sada. To je možda tačno, ali ja u ovom slučaju biram princip. Svestan sam da neće doći do naprasnog ukidanja prava na intelektualnu svojinu ali mislim da će razvojem tehnologije to pravo sa vremenom postati nesprovodljivo.
Usput, Lighthouse, drago mi je da ste se vratili među komentatore.
Argument sa noćenjem u stanu ne stoji jer vlasnik nije imao stan na jedan dan, dok je Ceca svoje pesme imala sve vreme.
Lazare,
I meni je drago što ugrabih malo vremena za učešće u raspravi na TR. Odsustvo nikako nije bilo izraz zle volje. Jer ipak, rad za sajtove koji naplaćuju ulaz pa imaju odakle platiti honorare mi je prioritet, a ovo gore rekoh samo radi doprinosa diskusiji po ovoj temi ;)
Ne slažem se s Igipopom da bi opšta korist, na iole duži rok, bila veća ako bi se ukinula prava na intelektualnu svojinu. Na kraći rok da, kao što i ukidanje bilo kog oblika svojine na kraću rok donosi feštu (kao na Kubi ranih šezdesetih). Ali posle dolazi otrežnjenje, i naravno, neminovno plaćanje računa kroz opšte osiromašenje.
Slažem se s vama da je u današnjim uslovima dosta teško ostvariti prava na intelektualnu svojinu, teže nego neka druga svojinska prava. To ima više veze sa neprilagođenošću domaćih i međunarodnog zakonodavstva novim okolnostima, nego s nekim načelnim razlozima same prirode te svojine. Jer, ako inspekcija sme da mi zaviri u putnu torbu kad osnovano posumnja da su u njoj štekovi cigareta namenjeni neovlašćenoj prodaji, onda bi trebalo da ima i pravo da mi zaviri na HDD ako osnovano posumnja da neovlašćeno prodajem Cecinu muziku. A na međunarodnom planu, ni to kao ni mnogo drugog nije (još) regulisano. Npr. policajcu u Kuršumliji koji vas nezakonito isprebija možda ponešto i možete, ali policajcu u Moskvi za istu stvar ne možete skoro ništa.
Da dodam, nisam se definitivno izjasnio o tome da li bi i koliko trebala biti vremenski ograničena prava na intelektualnu svojinu. 50 godina po smrti autora je jedno od rešenja iz realnog sveta, ima i drugih rešenja, a možda je najbolje da se rok razlikuje zavisno od vrste intelektualne svojine. Mada, priznajem, još mi ne pada na pamet po kom principu bi ih trebalo razlikovati.
Napokon, nisam se ograničio samo na utilitarne argumente. Ali, čak i da jesam, zašto je to toliko loše? Ja uglavnom razmišljam politički, tj. šta se konkretno može uraditi i koje bi bile posledice. Možda kao (liberalno orijentisani) političar jesam malo cehovski deformisan, ali ima li ičeg neligitimnog u takvom pristupu?
Govorio sam o postojecim intelektianim dobrima.
Apsolutno se slazem da bi ukidanje prava na inteletualnu svojinu (odnosno da budemo precizniji -naknade koja iz toga proizilazi) bilo dugorocno stetno za daji razvoj ali i nepravedno.
Dakle proizvodjac mora/treba da bude nagradjen za svoj trud. I to je nesporno.
Ostaje dakle pitanje koliko i kako.
50 godina je tipcan period u kome su zasticena intelektuana prava. Neka su opet neoranicenog trajanja (cini mi se zigovi i slicno).
Ali ako se ne varam praksa uporedno nije jedinstvena. Neke drzave stite inteletrualna dobra 20 godina a ne 50.
Zato sam tu cifru i pomenuo (da li bese svajcarska?)
Kad razmisjam o tome dve stvari mi prolaze kroz glavu:
Prvo svojina je ipak "samo" konvencija i drugo setim se prislijevih nasledinka...
Igipop
Problem sa diskusijom na ovu temu je navodjenje primera i nemogucnost da se svi obuhvate. Ako se dobro secam, u industriji lekova je bilo primera da su razlicite kompanije stvarale nove lekove u isto vreme i imale problema upravo oko registracije ko je bio prvi? A tehnologija za proizvodnju lekova je ipak malo slozenija od narezivanja CDova. Primer sa muzikom - sta raditi sa dikotekama npr? Jel svaka diskoteka treba da dobije licencu od Madone za pustanje njene muzike? A s druge strane, Mercedes i ne verujem da bas brine da li ce Zastava da mu mazne izum bilo kog sistema koji postoji u S klasi.
"1. Autor nije opljačkan jer i dalje ima to što je napravio, a primer sa autom i CD-om to odlično pokazuje."
Ali, muzicar ne pravi samo jednu kompoziciju na jednom cd-u da bi je slusao kod kuce, vec je to komercijalni proizvod od koga zivi. Ako neko umesto njega prodaje njegov proizvod, on je opljackan.
Takodje, trend u muzickoj industriji je smanjivanje znacaja posrednika (izdavaca), tako da mnogi muzicari sami izdaju i prodaju svoje albume, jer su uvideli da na taj nacin najvise stite svoju svojinu.
Ne moze da se uporedi kompozija na cd koji ti imas, sa automobilom ispred tvoje kuce. Automobil odredjene marke moze da proizvede samo njegov proizvodjac ili neka firma koja je ovlascena od strane proizvodjaca. Nemoguce je dakle, kupiti automobil, a da to ne donosi profit njegovom proizvodjacu. Kod muzike, moguce je kupiti proizvod (CD), a da proizvodjac ostane uskracen za prihod od te prodaje. Zato se treba boriti za zastitu intelektualne svojine.
Post a Comment