Zašto sam protiv restitucije

Predstavljen je Nacrt zakona o denacionalizaciji. Država je za te svrhe predvidela 4 milijarde evra koje će podeliti u vidu obveznica sa rokom dospeća do 20 godina.

To se zove denacionalizacija, ali ja bih radije zvao običnom preraspodelom dohotka. To je 4 milijarde evra poreskih obveznika rođenih posle 1945, koji ne snose nikakvu odgovornost za postupke Titovog režima i koji su i sami bili lišeni svojine i građanskih prava sve do pada komunizma.

Što se mene tiče, restitucija je slučaj Olsonove kolektivne akcije interesnih grupa, opravdane sumnjivim moralnim argumentima. Ovde je raniji i potpuniji post o tome zašto sam protiv restitucije.

Ekonomija i evolucija

Evoluciona psihologija je grana psihologije koja pokušava da objasni psihološke fenomene (ljubav prema detetu, privlačnost prema suprotnom polu, ljubomoru, zavist) prirodnom selekcijom. Klasičan argument bi bio na primer "oni koji su imali gen za osećanje ljubavi prema svom detetu su bili uspešniji roditelji, tako da se taj gen proširio u populaciji". Ključne pretpostavke su da je ljudski mozak modularan, da je prilagodjen za prvobitnu ljudsku zajednicu i da od tada (u poslednjih 5-10 hiljada godina) nije imao vremena da dovoljno evoluira.

Recimo, nacionalizam i kseonofobija se mogu smatrati prirodnom adaptacijom. Ljudi koji su bili nepoverljivi prema strancima su do pre 10.000 godina prolazili bolje od ostalih, tako da se taj gen širio. U savremenom svetu je taj gen očigledno štetan, ali nije prošlo dovoljno vremena da on nestane u populaciji.

Zanimljiva je primena u ekonomiji. Paul Rubin ima tekst u Washington Postu na tu temu. On tvrdi da je prvobitna ljudska zajednica u velikoj meri predstavljala igru sa nultom sumom (zero sum game) odnosno da je nečiji dobitak morao biti nečiji gubitak, te da je ljudski mozak prilagođen takvom svetu. Savremeni svet uglavnom ne funkcioniše tako, ali je ljudima jako teško da to ukapiraju. Svako ko je pokušao nekome da objasni pojam komparativne prednosti, zna o čemu govorim.

Obavezno privatno osiguranje

Lazar je u prethodnom postu pomenuo uvođenje obaveznog privatnog zdravstvenog osiguranja kao jednu od mogućnosti za reformu.

Po meni, obavezno privatno osiguranje ima smisla kod automobila, gde država obezbeđuje da, ako svojom krivicom napraviš neku štetu, imaš odakle da žrtvi nadoknadiš štetu. Pretnja krivičnom sancijom jeste preventivna do određene mere, ali žrtva od toga nema ništa. Međutim, kod zdravstva je teško napraviti sličan argument, budući da nema nikakvog eksternog efekta.

Na prvi pogled, tako se uvodi konkurencija u sistem, što može da dovede do obaranja troškova i/ili poboljšanja kvaliteta. Međutim, imajući u vidu da je suština sadašnjeg zdravstvenog sistema prevaljivanje troškova lečenja sa bolesnih (uglavnom starih) na zdrave (uglavnom mlade), a da penzije starih često nisu dovoljno visoke da plate lečenje, to bi sigurno dovelo (zbog politike) do toga da bi se privatnim osiguravajućim društvima onemogućilo da diskriminišu prema starosti ili bilo kom drugom smislenom kriterijumu (diskriminacija u ovom kontekstu znači da osiguravajuće društvo može da, na osnovu godina, istorije bolesti, faktora rizika, i slično, naplaćuje različitu cenu).

Suštinski, privatno zdravstveno osiguranje bi sasvim sigurno bilo veoma regulisano od strane države i veliko je pitanje da li bi u takvim uslovima uopšte bilo prave konkurencije. Takođe, privatni osiguravajući fondovi bi bili veoma politički bitni, pa država ne bi nikada dozvolila da odu u stečaj, jer bi to ostavilo veliki broj ljudi bez osiguranja.

Sve u svemu, pretpostavljam da bi se cela grana pretvorila u strogo regulisani kartel. Međutim, imajući u vidu koliko je loše stanje u srpskom zdravstvu, moguće je da bi čak i to predstavljalo napredak.

Zdravstvo

Iako sam plaćao zdravstveno osiguranje u Beogradu uglavnom sam išao kod privatnih lekara, jer je usluga u državnim institucijama prilično loša. Ne znam da li mi je teže što sam bolestan ili što moram da idem na tri različita mesta i da čekam satima. Nažalost nisam imao izbor da odlučim da ne plaćam zdravstveno osiguranje jer se odbija od plate.

Ja imam utisak da je u zdravstvu i obrazovanju sprovedeno najmanje reformi. Reforme u zdravstvu se svode na povremeno uvodjenje i ukidanje participacije, menjanje liste besplatnih lekova i naravno povećanje koeficijenta plata lekarima. Da li sam nešto zaboravio?

Reforme bi značile:

1. Ostaviti bolnice privatnicima. Država bi mogla da plaća samo hitnu pomoć (emergency rooms). Za sve ostalo bi bile zadužene privatne firme za osiguranje. Naravno ne bi više bilo obaveznog poreza (doprinosa).
   
2. Ako već postoji obavezno državno zdravstveno osiguranje, plaćati bolnice po pacijentu. Isto kao i u slučaju vaučera za obrazovanje to bi pomoglo konkurenciju medju zdravstvenim ustanovama i boljoj usluzi.
   
3. Propisati obavezno privatno zdravstveno osiguranje. Svi su osigurani a država ne plaća ništa. To otprilike rade u Masačusetsu.

Teorijski mi je prva opcija najinteresantnija, mada ni preostale dve nisu loše. Pogotovu treća koja je sada jako popularna, čak je i libertarijanski Reason magazin preporučuje kao najbolje rešenje.

Reforma obrazovanja

Već sam pisao o obrazovanju ali bih voleo da malo detaljnije analiziram alternative reforme obrazovanja u Srbiji. Uzmimo primer srednjih i osnovnih škola.

1. Predlog Vlade Srbije - obrazovanje ostaje isto kao i do sada. Država plaća sve i za svakoga. Kvalitet kao Yugo naravno.
2. Libertarijanski predlog - ukinuti sve oblike državnog obrazovanja i smanjiti poreze za troškove u ovom sektoru. Nije posao države da obrazuje ljude. Isključivo privatne škole rade i roditelji imaju veliki izbor gde će da šalju decu. Za učenike koji ne bi imali da plate postojale bi stipendije. Mnogo više ljudi bi pomagalo obrazovanje kada znaju da država nema novca za tu namenu. Doduše sigurno bi bilo slučajeva da neko ne pohađa školu ali toga imamo i danas.
3. Pragmatični pristup - koji su prihvatili neki libertarijanci ako već plaćamo hajde bar da iskoristimo pare iz budžeta i šaljemo decu u bolje, privatne škole. The Economist piše ".. princip vaučera [u obrazovanju] je primamljivo jednostavan. Država plaća; roditelji biraju; škole se takmiče; standardi rastu; svi dobijaju."
4. Pragmatični pristup II - Dati državne škole privatnicima i plaćati ih po učeniku.

Engleski jezik od prvog razreda i diskusija da li učiti veronauku ili građansko vaspitanje nisu reforme već kozmetičke izmene. Svinja je svinja bez obzira koliko je šminkali.

Ja bih najviše voleo drugu alternativu, a prihvatio bih sve osim prve. Postepeno bi treća i četvrta alternativa postale druga, odnosno to bi bio korak ka kompletnoj privatizaciji obrazovanja.

Sekularni minus

Slaviša je već pisao o ovome ali i meni je ova tema jako interesantna. U Turskoj je prošle nedelje izbila mini politička kriza jer su vojni lideri nagovestili, otprilike, da bi bili voljni da malo poprave demokratiju u zemlji. Vojska u Turskoj je garant sekularnog režima. Vlada je blago islamska, i otuda konflikt.

Za razliku od ranijih godina sada su svi vodeći svetski mediji i političari upozorili vojsku da se ne meša u politiku. Šta se desilo? Desio se Irak. Posle iskustva izgradnje države u muslimanskom svetu postalo je jasnije da je važnije podržavati demokratske od religijskih principa. Demokratija je važnija od sekularizma. U Iraku nije napravljena ova greška ali su iskustva iz Iraka upravo pokazala da je nemoguće kopirati oblik zapadne liberalne demokratije, i da će demokratija u muslimanskim zemljama verovatno izgledati drugačije. Danas je to opšte mesto, i insistiranje na forsiranju zapadnih vrednosti ne dobija previše pažnje, naprotiv.

Turska je načela ovu raspravu, jer ima blago islamsku vladu sa odličnim rezultatima iza sebe. Egipat je verovatno sledeći. Ne treba da bude iznenađenje ukoliko se trenutno izdašna pomoć Mubarakovom režimu u narednim godinama drastično smanji. Možda će to značiti stvaranje religiozne vlade u Egiptu ali danas je demokratija važnija od sekularizma.

Izvoz

U Iraku se odlično prodaju neki srpski prehrambeni proizvodi. Ja sam pre par godina tamo video veći broj Next frižidera iz Srbije. Očigledno od vremena pre rata. Mislim da je bilo još par proizvoda ne računajući kalašnjikove i municiju kojih ima gomila. U Singapuru sam skoro kupio Voda vodu, koja se prodaje po ceni malo jeftinijoj od Eviana. Sve u svemu uvek se obradujem kao dete u poslastičarnici kada u inostranstvu naiđem na proizvode sa naših prostora, i uvek se začudim zašto se amerikanci ne raduju kad vide koka kolu.

Berza, ponovo

U danu kada je najavljeno formiranje nove Vlade Srbije, BELEX skače za 11%. Da nije Jorgovanka pre neki dan rekla da pad berze nema veze sa Tomom Nikolićem, pomislio bih da su ovaj skok i najava Vlade povezani. Ovako, znam da nisu.

Koga zanima na koje se sve načine berza (tržište) može koristiti neka prelista radove Robina Hansona, čoveka koji je razvio ideju korišćenja tržišta u svrhe predviđanja budućnosti. Da se ne radi o ludaku dovoljno govori činjenica da je američko Ministarstvo odbrane dalo pare za finansiranje tog projekta, a da je onda, pošto su mediji to protumačili kao "klađenje na terorističke napade" projekat obustavljen, a načelnik DARPA, admiral Pointdexter, podneo ostavku.

Hanson je čak razvio i potpuno novo državno uređenje na osnovu svoje ideje - fjutarkija. Ako vas ideja zainteresuje, guglujte "idea futures" ili "prediction markets".

Edukativni program

U muslimanskom svetu se crtani filmovi i dečije emisije često koriste da šire religiozne poruke. To je naravno ok, smešno ali ok, ipak nekad i preteraju. Miki Maus u Palestini poziva decu na samoubilačke akcije, odbranu Al Aksa džamije i uništenje Jevreja. Samo još da ne vidimo Šilju kako edukuje o oslobođenju Kosova.

Limitiranje cena

Limitiranje maksimalne cene (npr. hleb od tri dinara) svakako predstavlja lošu ekonomsku politiku jer limitira zaradu ili, još gore, proizvodi gubitke. Sa druge strane propisivanje minimalne cene takođe može biti štetno iz istih razloga. Vlasnik benzinske pumpe u Viskonsinu je upozoren da mora da podigne cene do propisanog minimuma inače će biti tužen. U ovom slučaju, država ograničava zaradu ovom preduzetniku koji će zbog povećanja cene verovatno izgubiti određeni broj mušterija.

Država treba da se mane limitiranja cena i da ih ostavi da se slobodno formiraju na tržištu.

Monterani nacionalizam

Ben Steil u odličnom članku u Foreign Affiars magazinu piše "Nacionalne valute i globalna tržišta jednostavno nisu dobra kombinacija. Izvor su monetarnih kriza, političke nestabilnosti i štetnog protekcionizma." Izabrati nacionalnu valutu u umesto globalne (dolar, evro ili neke nove internacionalne valute) je "kao voziti Hyundai sa ručnim menjačem umesto Lexus sa automatskim. Prvi daje bolju kontrolu ali po ceni lošijih performansi pod bilo kojim uslovima."

Na Tržišnom rešenju je već pisano o prednostima prelaska sa dinara na evro. Jedini razlog kojeg mogu da se setim zašto ne treba zameniti dinar evrom je što u tom slučaju danas jako popularni Mlađan Kovačević ne bi mogao da se pravi pametan.

Ko li daje nazive propisima

Vlada Srbije je na današnjoj sednici donela "Uredbu o izmeni Uredbe o prestanku važenja Uredbe o obaveznoj proizvodnji određenih proizvoda i pružanju usluga i o uslovima davanja na privremeno korišćenje sredstava preduzeća".

Ako je prva Uredba propisivala obaveznu proizvodnju određenih proizvoda onda je ona verovatno bila loša. To znači da je druga Uredba, koja je ukidala prvu verovatno bila dobra, a da je ova treća, koja menja drugu, verovatno loša.

Ekonomska nepismenost

Merkantilističke ideje koje je u prethodnom postu Slaviša kritikovao su veoma žive u srpskoj političkoj, intelektualnoj, ali nažalost i u naučnoj eliti i to je ono što je tužno. Ni u ostalim državama političari i intelektualna elita ne shvataju spoljnu trgovinu, ali barem postoje ekonomisti koji se tome suprotstavljaju. Verujem da preko 90% srpskih ekonomista suštinski ne poznaje elementarnu mikroekonomiju i to zašto je, kada dvoje ljudi slobodno trguju, bolje i jednom i drugom.

Ekonomski argumenti koji se tu spominju su obično od pre 18. veka. Adam Smit, osnivač ekonomije kao nauke, je još tada pokazao zašto je slobodna trgovina optimalno rešenje. Od tada su mnogi ekonomisti pokušavali da ospore njegove nalaze, ali nisu uspeli. Ako oko ičega postoji konsenzus među savremenim ekonomistima, onda je to da su restrikcije spoljne trgovine loša stvar.

Kovačevićevi komentari su, što se ekonomije tiče, na nivou fizike pre Njutna i biologije pre Darvina - nemaju blage veze sa bilo kakvom naukom. To što je on profesor samo govori o stanju na Beogradskom univerzitetu.

Jatovo novo odelo

Blic piše da JAT planira da prodaje karte i po neverovatnoj ceni od samo 25 evra. Kažu, doduše skuplje je sa taksama. U takse računaju i troškove prodaje karte od 30 evra. Takse za topli obrok i novogodišnje paketiće deci zaposlenih nisam video ali moguće da postoje.

U svakom slučaju, novi JAT, sa svim taksama, će naplaćivati karte od 200 - 300 evra. Koliko i do sada. Da li grešim ili se JAT ovim novim program i zvanično proglasio prvom low cost kompanijom?

Deficit fobija

Profesor Mlađen Kovačević se vidno uznemirio jer spoljnotrgovinski deficit nastavlja da raste. Neću da pišem državnim medijima, ali bih jako voleo da čujem njegov odgovor na jedno pitanje: ako se spoljnotrgovinski deficit odmah ne smanji, dogodiće se šta?

Najbliže što Kovačević kaže o tim opakim posledicama je ovo:
Надајмо се да ће нова влада, за разлику од претходне две, схватити сву озбиљност врло високог дефицита текућих трансакција са иностранством (и огромног спољног дуга) и да ће, што пре, предузети адекватне мере како цела прича не би имала тужан крај.

Nešto strašno će se dogoditi, ali profesor neće da nam kaže šta. Pad dinara? Odlično, jer on i inače kaže da je dinar precenjen. Bankrot? Teško, jer devizne rezerve od 2001. nisu prestajale da rastu i pored tih deficita i sada su na ogromnih 360% novčane mase. Šta se to može dogoditi? Zašto je spoljnotrgovinski deficit opasan?

I još nešto -- ako se nešto sprema Srbiji, šta onda treba da kaže Amerika? Ova zemlja je još od vremena prvih doseljenika gotovo svake pojedinačne godine imala spoljnotrgovinski deficit. Posle 400 godina deficita mora da im se sprema nešto strašno?

Ili će možda biti da je spoljnotrgovinski bilans ustvari potpuno irelevantan. Spoljnotrgovinski bilans radi na principu "koliko para toliko i muzike". Građani Srbije imaju veliki priliv deviza po raznim osnovama i deo toga normalno troše na uvoznu robu, jer tako hoće. Neki ne troše nego štede. Ali kada statističari to saberu, ispada da svi mi zajedno imamo deficit sa inostranstvom. Pa šta? Kada prestane priliv, prestaće i deficit. Priliv deviza je uzrok, deficit je posledica. Pošto će ove godine strane investicije verovatno biti manje, predviđam manji priliv i manji deficit na kraju godine. Ali to neće biti dobitak za Srbiju. To će samo značiti da su građani manje kupovali.

Ovo je jasno kao dan. Adam Smith je još 1776. pisao da nema veće budalaštine od cele te ideje trgovinskog bilansa, ali ipak ni danas mnogim ekonomistima to zbog nečega nije jasno. Što ne bi bilo strašno da one adekvatne mere za sprečavanje deficita koje Kovačević u gornjem citatu predlaže nisu uvozne restrikcije i još više carine.

Slobodna trgovina na kavkaski način

Piše mi drug iz Gruzije gde radi kao konsultant u Ministarstvu poljoprivrede: "Ne mogu da verujem da ovako nešto postoji. Nemaju nikakav budžet za poljoprivredu, praktično nemaju ni ministarstvo. Čak su rešili da ni meso nije potrebno da se kontroliše i da im ne trebaju ni veterinari. Obeležavanje životinja i sledljivost u proizvodnji su nepotrebna birokratija, vakcinacija protiv zaraznih bolesti može, ali seljak sam plaća. A carine? Pa naravno 0%."

Zvuči stvarno super. Slobodna trgovina, nema subvencija, niski porezi.... Koji je rezultat svega toga? Kaže - "jaja su duplo skuplja nego kod nas, a uvozne jabuke koštaju 2 i po evra kilo." Budući da u Srbiji uvozne jabuke koštaju oko jedan evro (nakon plaćanja prelevmana, carine od 30%, sezonske carine od 20% i PDV-a) uvozna cena je očigleno niža od pola evra.

O čemu se tu onda radi? Carine su zaista 0, ali ne može da ih uvozi niko osim onih koji imaju vezu u vladi i zarađuju 2 evra po kilogramu jabuka. Liči po malo na Crnu Goru.

Još šest i po posto

Juče je BELEX pao za 5%, a danas za još 6.5%. Kumulativni gubitak vrednosti firmi - nešto manje od 2 milijarde evra. Nije mi jasno šta je tu smešno.

Taman sam se zabrinuo, a onda je ekonomski stručnjak, Jorgovanka Tabaković, izjavila da je to "samo redovna korekcija cena, a ne posledica političkih dešavanja u zemlji" i otklonila sve moje strahove. Ipak se radi o bivšoj (budućoj?) ministarki za ekonomsku i vlasničku transformaciju.

Kosovo i nacionalizam

Kakve veze ima nacionalizam s Kosovom? Ne velike.

Nacionalizam je favorizovanje vašeg naroda u odnosu na druge. Nacionalista se zalaže za interese svog naroda, što obično ide zajedno sa idejama kao što su ujedinjenje, državotvornost, život celog naroda u jednoj državi.

Recimo da sam ja srpski nacionalista i da hoću da unapredim interese svog naroda. Takođe, mislim da je Srbiji učinjena istorijska nepravda i da je bombardovanje socijaldemokratskih evropskih i američkog režima uz halabuku poluobaveštenih medija, kojim je Srbiji oduzeto Kosovo, bilo sramno. Ali ja takođe mislim da nije u interesu srpskog naroda da drži celu teritoriju Kosova na kojoj žive Albanci. Neko ekstremniji može da kaže i da uopšte neće da živi sa Albancima u istoj državi. Da li neko može da ospori da je ovo nacionalizam?

Nasuprot tome, pitanje statusa Kosova je isključivo pitanje teritorije. Srpskog naroda u najvećem delu Kosova nema, a teritorija sama po sebi nema nikakve veze sa nacionalizmom. Zato pravi izvor sadašnje borbe za formalni ostanak Kosova u Srbiji nije nacionalizam, nego konzervativizam -- jer je Kosovo tradicionalno pripadalo Srbiji. Za konzervativce su istorija i tradicija najvažniji; o interesima razmišljaju posle.

Srpskog nacionalistu, ako je nacionalista, bi trebalo da interesuju dve stvari:
-- otcepljenje severnog dela Kosova i njegovo pripajanje Srbiji
-- pripajanje Republike Srpske Srbiji

Bilo dobro ili loše, to bi bio nacionalizam. Sve ostalo što osećaju oni koji se bore za sprečavanje nezavisnosti Kosova se ne zove tako.

Zašto je američki kapitalizam dobar

GWB nije baš toliko glup koliko ljudi misle (IQ između 111 i 138, ali nije to poenta). Recimo, ova izjava: "The more ownership there is in America, the more people have a vital stake in the future of this country." Isti tekst navodi da je 2003. u Americi 53 miliona porodica (otprilike svaka druga) na ovaj ili onaj način bilo vlasnik hartija od vrednosti.

Da je takva situacija u Srbiji, izbor Tome Nikolića koji je izazvao pad indeksa beogradske berze za preko 5% u jednom danu bi bio nemoguć, ili bi VEOMA skupo koštao sve one koji su taj izbor podržali.

Sa druge strane, cela ova situacija je još jedan razlog da se građanima Srbije dozvoli da ulažu i na inostranim berzama i da se tako zaštite od ovdašnjih rizika.

Petnica i donacije

Petnica je dobila donaciju Ministarstva nauke od 50,000 evra za opremanje optičke labaratorije. Petnica bi imala daleko bolje uslove kada ne bi zavisila od državnih para. Manji porezi bi značili i veće privatne donacije. Danas kada znam da je država odgovorna za razvoj nauke uopšte mi ne pada na pamet da i ja preko toga od svog već teško oporezovanog novca razmišljam o donacijama. Ja i nisam toliko bitan ali verujem da se tako osećaju i ljudi sa mnogo više sredstava od mene.

Sa druge strane mislim da je Petnica sjajno mesto koje je za svojih 15-20 godina rada stvarno nudila jako interesantne programe za učenike i studente. Ja sam tamo nažalost bio samo usput, na putu ka Resavskoj pećini jer nisam bio dovoljno pametan za neke od njihovih programa. Ipak, uvek sam nailazio na sjajnu atmosferu i gostoprimljivost među predavačima i studentima. Zato im skidam kapu.

Kineska selidba

Kineska vlada seli 250,000 stanovnika Tibeta da bi im pomogla. Da bi ih približila školama, bolnicama, tržištu... Šteta što ponuda ne ostavlja mogućnost odbijanja građanima već ovo rade pod prinudom, za njihovo dobro naravno.

Koliko košta razvlačenje harmonike

Država Srbija se opet zadužuje kod građana u iznosu od oko 13 miliona evra. Razlog, finansiranje tekućeg deficita. Nažalost detaljnijih informacija nema. Verovatno će se ovaj novac koristiti za finansiranje povećanja plata zaposlenima u javnom sektoru, kao što je najavio ministar Lalović (vidi post razvlačenje harmonike). Šta je sledeće, kredit NBS ili štampanje novca?

Privatizacija državnog zemljišta

Centar za liberalno-demokratske studije je nedavno objavio novu studiju i predlog zakona na ovu temu. Ko god se ikada bavio našim sistemom upravljanja zemljištem, zna da tu vlada potpuni haos, kao posledica državnog vlasništva nad zemljištem.

Studija nudi nekoliko modela privatizacije zemljišta, kako gradskog, tako i poljoprivrednog. Kod poljoprivrednog zemljišta se predlaže jednostavan model prodaje, uz eventualno davanje mogućnosti odloženog plaćanja fizičkim licima (kao što postoji kod privatizacije firmi).

Što se građevinskog zemljišta tiče, situacija je mnogo komplikovanija, jer je zemljište nacionalizovano po nekoliko različitih osnova, a i autori smatraju da treba izbeći situaciju u kojoj je jedna osoba vlasnik zemljišta, a druga vlasnik nekretnine, jer to može samo dodatno da zakomplikuje sadašnji haos.

Toplo preporučujem svakome koga ova tema zanima da pogleda studiju, naročito imajući u vidu da je rađena za potrebe Ministarstva privrede, što znači da će neke preporuke verovatno biti primenjene.

Naše i njihovo

Jedan od najmoćnijih argumenata koja se poteže u formulisanju državnih politika je pozivanje na "naše". Recimo, treba da štitimo naše automobile, našu kiselu vodu, privrednici treba da ulažu u našu privredu, našim poljoprivrednicima treba pomoći, a i ne treba da dozvoljavamo da Rumuni rade u Srbiji kada ima toliko naših nezaposlenih. Nikada mi nije bilo sasvim jasno ko su ti "naši"...

Po čemu je Delta "naša", a ne "njegova", a po čemu je Bor "naš" a ne "njihov". Da li je, recimo, Sartid i dalje "naš"? A Telekom Srpske, sada pošto ga je kupio "naš" Telekom? Šta je tu uopšte bitno? Odakle su vlasnici ili odakle su radnici? Ili oba? I, kako su to "naši", a nijednom me nisu pozvali na skupštinu akcionara? Dividende da ne pominjem...

Kako povećati korupciju u policiji?

Vratio sam se iz Crne Gore sa receptom za povećanje korupcije u policiji.

Prvo uvedeš neki potpuno besmislen propis za koji (čak) i policajci znaju da nema nikakve veze sa bezbednošću saobraćaja, a koji možeš pravdati "evropskim standardima", poput obavezno upaljenih svetala tokom dana. Onda uvedeš visoku, ali ne i previsoku kaznu za to (u CG - 30 evra), a na granični prelaz ne staviš nikakvo obaveštenje. A sledeći korak je prosto genijalan - uvedeš zabranu policajcima da uzimaju novac, nego moraš da odeš do banke da platiš kaznu. Za to vreme ti policija uzme dozvolu i vrati ti je tek kada doneseš dokaz da si platio. Tako nateraju i najpoštenije turiste, koji obično negde žure i nemaju pojma gde je najbliža banka, da ponude mito.

U praksi, to izgleda ovako: "Gospodine, niste upalili svetla, kazna je 30 evra. Morate da odete u banku da platite, pa kada uplatite da se ovde vratite po dozvolu". "Ali stvarno nisam znao, a nemam predstavu gde je najbliža banka... A i žurim... Jel mogu ja to nekako drugačije da regulišem?" "Ne znam, to kod nas nije uobičajeno a i komandir mi je tu." "Nemam sitne evre, evo 1000 dinara da kad dođete u Srbiju popijete piće..." "Dobro, može, vidim ti si dobar momak."

Sličan recept se može primeniti i u ostalim oblastima. Treba samo malo biti kreativan i ugledati se na braću Crnogorce.

Ništa

Vredi simboličnih $6.28. Možda je to rešenje za Zastavu.

Tišina! A sad malo ona

Kad god se povede rasprava o afirmativnoj akciji (draži mi je termin pozitivna diskriminacija) ne mogu da se ne setim legendarne rečenice koju izgovara Bogdan Diklić u punoj bioskopskoj sali u Maratoncima.

Apsolutno verujem da ženama, manjinama, i sl. treba omogućiti da ravnopravno učestvuju u politici, privredi, odnosno da niko ne sme da bude iznad zakona. Problem je u tome što je posledica raznih afirmativnih inicijativa upravo da kada god se nekoj grupi daju privilegije svi ostali završavaju ispod zakona.

Prvi amandman

Danas je dvadesetak ljudi uhapšeno jer su nosili majice sa oznakama JSO. Tužno je biti uhapšen zbog nošenja majice, bila to majica sa oznakom JSO ili Otpora. Bez obzira koliko je JSO loš, ovde je u pitanju neprikosnoveno pravo slobode govora.

Privatnici povucite ručnu

Pre par dana je odbijena akreditacija preko 20 privatnih fakulteta i de fakto ih zatvorila. Neka komisija (još nisu porasli u agenciju) kaže kako ove škole nisu ispunile standarde. Po meni je logičnije da građani sami biraju gde će da idu u školu (ili roditelji za svoju decu) nego da im država propisuje gde mogu a gde ne mogu da pohađaju nastavu.

Ako ja odlučim da upišem neki privatni fakultet i potrošim par hiljada evra a posle toga nisam u stanju da nađem posao samo sam sebi mogu da budem kriv. Sa vremenom tržište će najbolje odrediti koje su škole dobre a koje ne. Dobre će opstati i napredovati a loše će propasti.

Umesto što ministarstvo zatvara privatne škole bilo bi im bolje da prestanu da subvencionišu državne fakultete i da ih puste da u tržišnoj utakmici zaista pokažu koliko vrede. Pitanje je šta uraditi sa tolikim novcem koji ostane?

Jedna alternativa je deliti studentima vaučere. Svaki student bi tako dobio odredjenu svotu novca u formi vaučera koji bi mogao da potroši u školi svog izbora. Na taj način bi studenti najpravednije raspodelili novac poreskih obveznika i nagradili škole koje nude najbolje obrazovanje. Škole bi samim tim bile motivisane da privuku što više studenta nudeći bolje obrazovanje. Svi dobijaju, osim ministarstva, jer su isključeni iz procesa i državnih fakulteta jer gube privilegovan položaj. Naravno, ovaj metod se može koristiti za sve nivoe obrazovanje ne isključivo fakultete. Više o vaučerima, koji se u nekim američkim državama koriste i duže od 100 godina, možete naći ovde i ovde.

Druga alternativa je naravno da se novac jednostavno vrati poreskim obveznicima i da oni odluče kako da ga potroše.

Zatvaranje fakulteta u Srbiji je izazvalo uglavnom pozitivne reakcije. Od 17 komentara na sajtu B92 samo 2 osudjuju ovaj potez komisije. Neki mediji su očigledno pristrasni. Tako na primer današnje Večernje novosti sprovode krajnje glupu anketu u kojoj od pet ponuđenih odgovora četiri podržavaju zatvaranje fakulteta.

Izvinjenje redakcije

U prethodnom postu sam se možda malo previše zaleteo. Nisam shvatio poentu a to je da u ovim teškim vremenima kada se ne zna sudbina Kosova i Metohije ne možemo da odvlačimo pažnju naroda, pogotovu mladih, narkomanijom i homoseksualizmom. Moje izvinjenje organizatorima i moralnoj podršci.

Predlažem da se nastavi sa sličnim protestima dok celokupno srpsko čovečanstvo ne shvati ozbiljnost situacije. Prvi korak bi mogao da bude štrajk upozorenja pošto je to trenutno 'in'. Cela Srbija treba da stupi u ovaj štrajk tako što će odbiti da gleda i komentariše finale Kupa evropskih šampiona između Liverpula i Milana 21. maja. Pa da vidimo čija majka crnu vunu prede.

Uzgred, da li kontra-marš organizatori samo mene podsećaju na rusku provladinu grupaciju Nashi?

Švajcarska alter glob(a)

Umjetnici opet na delu!

Projekat HOLY DAMN IT je umetnička intervencija u procesu političke debate o društvenim alternativama u okviru međunarodnih protesta i pokreta otpora protiv samita G8 u Hajligendamu kod Rostoka u Nemačkoj 2007. ...Deset međunarodnih umetničkih grupa i umetnica/ka je kreiralo po jedan poster...Ovaj umetnički projekat se bavi hegemonističkom politikom i problematikom društvenih pokreta protiv kapitalističke globalizacije: privatizacijom, eksploatacijom ljudi i resursa, ratovima, mučenjem, eskalirajućom militarističkom mobilizacijom spolja i iznutra kao stanjem stalnog izuzetka, seksističkim nasiljem i patrijarhalnim i rasističkim modelima dominacije. Osim toga, projekat se bavi snagom globalnog imidža (re)produkcije u okviru kapitalizma i razvojem kultura i društava koje su orijentisane na emancipaciju i solidarnost.

Vidim da su švajcarske poreske pare uložene u rad ove talentovane ekipe. SDC podržava umetnost, kontekst-umetnost, dakako...Nadam se da srpskih poreskih para tamo nema, mada mirišem da QueerBeograd, Kontekst-galerija i SlobodnaKultura tu i tamo štrpnu lovu od budžeta.

Igraj šah deda

Zar nije Kosta Čavoški bio (ili još jeste) član neke liberalne partije koju je čini mi se osnovao Nikola Milošević? Nije da me je Kosta iznenadio ali kako može da podrži "kontra-marš" čiji organizatori javno pozivaju na fizičko obračunavanje sa neistomišljenicima?

Možda je upravo zato što su ovakvi bili "liberalni" lideri u Srbiji početkom devedestih, danas liberalizam u Srbiji uspešan koliko jeste. Nažalost, izgleda da je liberalizam uvek bio drugi izbor ovdašnjim političarima. Kada ne uspeju u mejnstrim strankama onda se proglase liberalima, kao što je slučaj sa Kostom, Liberalima Srbije i LDP-om. Možda bi liberalizam bio dosta jača opcija da su se lideri jasno opredelili od početka. Doduše kada se počne sa Kostom, dobro je i da smo dogurali do Tržišnog rešenja, ako nigde drugde.

Karla a zadovoljna

Karla Del Ponte je dala kratak intervju magazinu Newsweek u kome stidljivo priča o uspesima sudskih procesa sa prostora bivše Jugoslavije. Kaže: "Za osam godina... sudili smo šefu države Slobodanu Miloševiću, vojnim i policijskim komandantima, brojnim lokalnim ratnim lordovima, političkim liderima i praktično celoj vladi."

Naravno, i dalje optužuje Srbiju za prikrivanje haških optuženika, ali i primećuje koliko je više urađeno u tribunalu za Jugoslaviju nego u onom za Ruandu.

Ja imam utisak da je bez obzira na njeno stalno insistiranje na slaboj saradnji ona ustvari prilično zadovoljna. A ko ne bi bio, tri predsednika, potpredsednici vlade, ministri odbrane, svi su odgovarali pred njenim tužilaštvom. Srbija je u velikoj meri ispunila očekivanja tribunala. Naravno to ne znači da ne treba nastaviti saradnju i izručiti Mladića, naprotiv.

Zombi u Srbiji

Miroslav Jeremić, ŽTP sindikalac, primećuje kako je železnica u teškom stanju jer mora da otplaćuje inostrane kredite još iz daleke 1975. Miroslave, kredit je više genocid nego ubistvo - ne zastareva.

Nisam dovoljno maštovit da zamislim uspešan ŽTP u slučaju otpisa svih dugovanja. Ako se ne varam ŽTP je preduzeće koje prima najviše subvencija u Srbiji. U vreme prve demokratske vlade plate železničarima su isplaćivane iz budžeta, investicije i održavanje infrastrukture su plaćane iz donacija, a železnica nije uspela dovoljno para da zaradi ni za tekuće troškove kao što su toalet papir, pranje, i slično. Sumnjam da se išta promenilo.

Jedino rešenje za ŽTP je stečaj. Restrukturiranje je eufemizam za tovljenje zombija. Železnički saobraćaj treba prepustiti privatnicima.

Divlja je vlast koja otima vozila, a ne taksisti

Stojan Stamenković:
Tamo gde vlast legalno funkcioniše stvari se rešavaju. Kao, na primer, zaplenom vozila divljih taksista u Beogradu... .

Nije mi jasno kako jedan ekonomista može da aplaudira zapleni privatne svojine.

Kao prvo, ko su "divlji taksisti"? To su ljudi koji hoće da prevoze putnike a kojima gradska vlast ne daje dozvolu da to rade. Zabranjuje im. Da li u slobodnom društvu vlast, gradska ili bilo koja, sme ljudima da zabrani da se bave čime hoće, ako nikome ne nanose štetu? Gradska vlast Beograda ustvari svima zabrani taksiranje, a onda daje pojedinačne dozvole da to rade onima koje izabere. Šta je "divlje" u tome što se neko bori protiv ove tiranije da bi zarađivao za život? Razumem zašto gradska vlast zove taksiste "divljim", ali zašto novinari i ekonomisti to rade?

Drugo, Ustav Srbije, novi ili stari, garantuje privatnu svojinu. Čak iako se zanemari ovo pod jedan, kako može jedna gradska vlada da zaplenjuje privatnu imovinu onome ko prekrši jednu gradsku uredbu? Šta misle humanitarne organizacije o ovom kršenju osnovnog ljudskog prava, prava na privatnu svojinu? Da je jedna gradska uredba starija od ovog prava?

Treće, prvo što bi ekonomista morao da zna, bez obzira na ideološku orijentaciju, je da slobodna konkurencija najviše koristi potrošačima. Toliko nije sporno. Zna se da veći broj taksista znači niže cene taksija, tačka. Interesuje me kako na svetu Stojan Stamenković opravdava esnafsko ograničenje broja taksija. Iz kojeg ekonomskog principa to sledi?

Moj kolega bloger

Na blogu Reznonancija autor tvrdi kako 95% žena ulazi u prostituciju jer nema izbora, doduše ni izvora ove impresivne statistike. Odnosno, izbor između prostitucije i umiranja od gladi i nije izbor. Pretpostavljam da je onda bolje rešenje da dostojanstveno umru od gladi.

Naravno autor predlaže programe koji će ciljano i ne-prisilno izvlačiti žene iz prostitucije i nuditi im "normalne poslove". Ova kao i mnoge druge "plemenite" ideje su karakteristične za levičare. Ko može da se ne složi sa idejom da se recimo iskoreni glad ili sida u svetu, što i objašnjava popularnost levičarskih pokreta. Naravno čim počne da se priča o načinu realizacije ovih ideja, levičari predlažu nešto poput "ciljanih programa" koji su obično jako skupi i genijalno neuspešni.

Za prostituciju nema boljeg rešenja od legalizacije.

Moj kolega pisac

Vikipedija ima odličan post o liberalizmu u Srbiji. Što volim Vikipediju, sada taj sjajni članak ima link i za Tržišno rešenje.

Dan lojalnosti

Predsednik Buš se dosetio da podseti građane da se u Americi umesto prvog maja slavi Dan lojalnosti. Inače ovaj praznik je proglasio Kongres 1958. Nikad nisam išao na uranak, ali kapiram da je i to bolje od ovog praznika.

Mujo i Haso

Još jedan paralelni intervju Dinkića i Đelića. Večernje novosti su im postavili 7 pitanja i skoro na sva pitanja su bivši ministri i bivši prijatelji odgovorili identično, što i nije loše. Recimo radujem se što oboje žele veći nadzor od strane MMF, iako je vlada u kojoj je sedeo Dinkić imala prilike da produži aranžman. Oboje bi smanjili neke poreze (Đelić PDV na kompjutere a Dinkić na plate) iako su obojica imali prilike da to urade ranije a nisu.

Najinteresantnije je što obojica misle (i greše) da Srbija treba da ima dobre državne kompanije, Dinkić čak kaže da sva profitabilna javna preduzeća ne treba privatizovati. Pretpostavljam da prvo treba sačekati da postanu neprofitabilna.

Jedino se ne slažu po pitanju privatizacije NIS-a. Đelić misli da je bolje privatizovati manjinski paket akcija, jer će iz nekog samo njemu znanog razloga vrednost NIS-a za deset godina biti mnogostruko veća. A samim tim ćemo i "mi" (pretpostavljam građani) bolje proći ako ga prodamo kasnije. Neka hvala. Dinkić veruje da treba privatizovati većinski paket NIS-a jer ćemo dobiti više love i garantovaćemo tržišnu cenu goriva. Drugim rečima ako ne privatizujemo NIS veoma je moguće da će svaka naredna vlada imati motiv da čuva monopol na uvoz nafte. Tu je u pravu.

Atak na pravoslavlje

Sa zakašnjenjem sam naišao na ovu vest na B92. Telekom kaže: "učestale krađe telekomunikacione infrastrukture namerne su, a cilj im je ugrožavanje funkcionisanja države..." Ja bih dodao i ugrožavanje pravoslavlja uopšte. Ja još nisam čuo da je neko nešto slučajno ukrao, a takođe mi je teško da poverujem da je cilj prosečnog lopova (pa i u Srbiji) rušenje ustavnog poretka.

Kada Telekom ne bi imao monopol nad komunikacijama, ovakve krađe bi imale manje dramatične posledice, jer bi korisnici mogli da koriste komunikacione usluge drugih firmi u slučaju namerne krađe bakarnih, a bogami i optičkih kablova.

Harmonizacija

Čudno je kako takozvana poreska harmonizacija Evropske unije uvek podrazumeva harmonizaciju nagore, nikad nadole. Kada neka zemlja smanji poreze onda se to zove nelojalna konkurencija. Sledeće nedelje EU će objaviti plan harmonizacije iza kojeg stoje poreski paklovi Francuska i Nemačka, a Irci se osnovano pribojavaju da ta tehnička harmonizacija ne bude trojanski konj za opšte povećanje poreza u Uniji. Irska je do ovakvog ekonomskog uspeha (od 20% manjeg došli su 30% većeg GDP per capita od ostatka EU) došla dobrim delom pomoću niskih poreza, posebno poreza na profit od 12.5%. Uz Irsku su sada i nove EU članice sa nižim porezima kao Estonija, Slovačka i druge. Biće zanimljivo videti kako će plan završiti.

Ali ni to nije dovoljno. EU odavno vrši pritiske na Švajcarsku da se drži ove ili one regulative, a sada je, sinhronizovano sa skorom objavom novog poreskog plana, krenula ofanziva na švajcarsko pravo da sami sebi određuju poreze. U Švajcarskoj se čak i kantoni takmiče jedni s drugima u smanjenju poreskih stopa što logično dovodi do manjih poreza u celoj zemlji. Sada EU misli da švajcarski kantoni treba po ugledu na EU da zabrane konkurenciju. Štaviše, tvrde da je to što Švajcarska radi iz nekog razloga "nelegalno", iako je Švajcarska suverena zemlja, a ne član EU. Sada se Brisel bavi dokazivanjem da obaveza "harmonizacije" nekako sledi iz ugovora o slobodnoj trgovini EU sa Švajcarskom.

Mile analitičar

Mile Božić iz Instituta za vodoprivredu traži 200 miliona evra od države za navodnjavanje.

Činjenice:
Prva činjenica: Samo 2000. ratari su izgubili 500 miliona evra zbog nenavodnjavanja.
Druga činjenica: Žitarice su previše jeftine i ratarima se ne isplati da sami grade sisteme za navodnjavanje.

Rešenje:
Mile: Bar 400 miliona evra je neophodno da se uloži u sisteme za navodnjavanje, od toga bar 200 da da država.
Matematičar: Ako 500 miliona gube godišnje onda im se isplati da ulože 400 miliona sada.
Genijalac: Ako država plati navodnjavanje samo će biti pod većim pritiskom da otkupi dodatne količine žitarica koje nikom ne trebaju.

Ljubiša - jedna teorija

Ljubiša Samardžić nije pobedio na festivalu u Berlinu jer je doneta politička odluka da srpski film ne može da pobedi a Jevrejima koji su bili zaposleni u Svetskom trgovinskom centru je javljeno da napuste zgrade pre napada 11. septembra. Daj Ljubiša stvarno.

Ograničena demokratija

U doktrini liberalizma individualna sloboda je važnija od demokratije. Hayek, koji je najviše naglašavao ideju da je sloboda iznad demokratije, govorio je da je trenutna volja većine u krajnjoj liniji ograničena dugom tradicijom ličnih sloboda i svojinskih prava. Ograničena je pre toga ustavom, ali samo je jaka tradicija garant da se i ustav neće kršiti. Ali Hayek je pričao o zapadnoj Evropi. Šta ćemo tamo gde takve tradicije nema?

Turci imaju sreću da taj nedostatak popunjava vojska. Još od generala Ataturka vojska je najjači garant očuvanja poretka i odbrane sekularne liberalne tradicije od islamizma. Bilo bi lepo kada bi Turska bila Engleska i kada bi to išlo spontano. Ali pošto to nije slučaj, sledeća najbolja stvar koja se mogla dogoditi Turcima je da imaju Ataturka i njegove sledbenike kao garante slobode. Na zapadu je demokratija ograničena ustavom -- u Turskoj je demokratija ograničena vojskom. Za sada funkcioniše.

Zašto odžačar donosi sreću?

Zato što ga nikad nema. Ređi su od deteline sa četiri lista. Ja mislim da sam video odžačara dva puta u životu. A i zašto bismo ih viđali kada ih plaćamo i to bez obzira na to da li se grejemo na drva ili ne? Komunalije su otprilike 30 dolara mesečno (bez centralnog), a usluga je očajna. Moj lift, na primer, više ne radi nego što radi. Dokle god se ne ukine monopol na komunalije, imaćemo jako lošu uslugu i plaćaćemo čak i ono što ne koristimo.

Garda svetog cara Lazara

Ovo je odlična vest. U Kruševcu se formira dobrovoljačka Garda svetog cara Lazara da ratuje za Kosovo.

Prvo, apsolutno podržavam ovakve ratove. Dobrovoljci s jedne, dobrovoljci s druge strane. Uslov bi bio da ne ratuju po gradovima i selima, da ne uznemiravaju živinu, nego u šumi, polju, gde god im odgovara. Gazimestan je odličan za to. U srednjem veku su ratovi bili takvi. Kneževi ili carevi okupe plaćenike i ratuju. Običan narod i ne zna da se vodi rat.

Drugo, sada se vidi koliko ih ima. Stotinak za sada, a prema proceni samog organizatora pet hiljada u celoj Srbiji. Dodaj tu Tadića, Koštunicu, Tomu i ostale. Očigledno je da onih ostalih sedam miliona devetsto devedeset pet hiljada Srba ima preča posla.

Pravda u Srbiji

Učesnik atentata na Ibarskoj magistrali, Vidan Mijailović, saobraćajni policajac, osuđen na 9 meseci zatvora.

Za gajenje marihuane u jednoj saksiji, Marina Simić iz Smedereva, osuđena na 8 meseci.

Praznično raspoloženje

Dan jednakih zarada je dan kada se zarade žena izjednačuju sa zaradama muškaraca iz prošle godine. Kako žene u Americi zaradjuju oko 77% od plate muškaraca, ovaj dan se slavi 22. aprila. Ovaj praznik lično ne slavim, i ne samo zato što ne nosim suknju (stalno), već zato što mislim da otvara Pandorinu kutiju.

Na primer Barak Obama ima predlog. Priključio se grupi senatora koji traže usvajanje zakona koji bi omogućio zaposlenima da tuži poslodavce ukoliko su plaćeni manje od svojih kolega koji "jednako rade". To u suštini znači da bi sekretarica mogla da tuži kompaniju jer je manje plaćena od svog šefa a podjednako su zauzeti. Samo da Lalović ne čuje za ovaj genijalni predlog.

Danas je i poljubi-prijatelja dan. Još zanimljivih praznika možete naći ovde.

Dan poreskih sloboda

Dan kada građani prestaju da rade za državu (poreze) i počinju da rade za sebe. Ovaj praznik u Americi ove godine pada u nedelju 30. aprila, dva dana kasnije nego prošle godine. Na Tax Foundation sajtu možete da nadjete podatke od 1900. na ovamo. U Hrvatskoj ovaj praznik se slavi 15. juna, Sloveniji 21. juna, a Švedskoj 8. avgusta. Još neke zemlje možete naći ovde.

U Srbiji nažalost niko nije izmerio kada pada ovaj praznik. Svojevremno smo Slaviša i ja hteli da se time pozabavimo ali pošto je perfekcionista kakav jeste nismo uspeli da se dogovorimo oko metodologije. U svakom slučaju, mi bi ovaj praznik verovatno slavili negde krajem juna ili u julu.

South Park

Naravno, jedna od najboljih TV serija ikada. O njoj i njenom uticaju na filozofiju, kulturu i politiku je već napisano nekoliko knjiga (recimo, ova, ova i ova). Čak je izmišljeno i novo političko opredeljenje - South Park Conservatives (meni se čini da vezivati pojam konzervativizma za ljude koji vole South Park može da prođe samo u Americi).

Ako volite South Park, pogledajte obavezno i Team America, film Treja Parkera i Meta Stouna iz 2004. godine, u kome su svi glumci marionete. U Americi je zaradio rejting "R", što znači da ga ne mogu gledati mlađi od 18 godina, a objašnjenje je sjajno - "For graphic crude and sexual behavior, violent images and strong language - all involving puppets."