Evoluciona psihologija je grana psihologije koja pokušava da objasni psihološke fenomene (ljubav prema detetu, privlačnost prema suprotnom polu, ljubomoru, zavist) prirodnom selekcijom. Klasičan argument bi bio na primer "oni koji su imali gen za osećanje ljubavi prema svom detetu su bili uspešniji roditelji, tako da se taj gen proširio u populaciji". Ključne pretpostavke su da je ljudski mozak modularan, da je prilagodjen za prvobitnu ljudsku zajednicu i da od tada (u poslednjih 5-10 hiljada godina) nije imao vremena da dovoljno evoluira.
Recimo, nacionalizam i kseonofobija se mogu smatrati prirodnom adaptacijom. Ljudi koji su bili nepoverljivi prema strancima su do pre 10.000 godina prolazili bolje od ostalih, tako da se taj gen širio. U savremenom svetu je taj gen očigledno štetan, ali nije prošlo dovoljno vremena da on nestane u populaciji.
Zanimljiva je primena u ekonomiji. Paul Rubin ima tekst u Washington Postu na tu temu. On tvrdi da je prvobitna ljudska zajednica u velikoj meri predstavljala igru sa nultom sumom (zero sum game) odnosno da je nečiji dobitak morao biti nečiji gubitak, te da je ljudski mozak prilagođen takvom svetu. Savremeni svet uglavnom ne funkcioniše tako, ali je ljudima jako teško da to ukapiraju. Svako ko je pokušao nekome da objasni pojam komparativne prednosti, zna o čemu govorim.
3 comments:
Stvarno zanimljivo. Hvala na pointeru. Pogotovu mi se svidja zakljucak, da parafraziram, svi smo prirodno programirani protiv slobodne trgovine (npr.) ali da ucenjem lako mozemo to da prevazidjemo.
p-lease, ljudi, kakvi bakrachi! Pa to mirise na neku sociobiologiju, da ne pominjem neke druge vrle nauke kakva je etnopsihologija...
Pravo da ti kazem, ne znam dovoljno ni psihologiju ni biologiju da bih mogao da cenim, ali mi neke stvari deluju logicno.
Instinkti kod zivotinja imaju neku svrhu, recimo "kad vidis grabljivca, bezi". Ako imas taj razvijen instinkt, veca je verovatnoca da ces da ostavis potomstvo i rasiris svoje gene, izmedju ostalih i za taj instinkt.
Slicni instinkti mogu da se razviju i kod ljudi. Recimo, gen koji kaze - "kada vidis osobu koju ne poznajes - bezi!", moze da ima reproduktivni uspeh u veoma nasilnoj sredini (naravno, gen ne "kaze" nista, on samo utice da nervni sistem tako reaguje).
Jednog dana, kada se sredina smiri, potrebno je dosta vremena da se taj gen izbaci iz populacije.
U svakom slucaju, najtoplije preporucujem knjigu "Sebicni gen" Ricarda Dokinsa koja nema veze sa psihologijom, ali je jako zanimljiva.
Post a Comment