Već sam pisao o obrazovanju ali bih voleo da malo detaljnije analiziram alternative reforme obrazovanja u Srbiji. Uzmimo primer srednjih i osnovnih škola.
- Predlog Vlade Srbije - obrazovanje ostaje isto kao i do sada. Država plaća sve i za svakoga. Kvalitet kao Yugo naravno.
- Libertarijanski predlog - ukinuti sve oblike državnog obrazovanja i smanjiti poreze za troškove u ovom sektoru. Nije posao države da obrazuje ljude. Isključivo privatne škole rade i roditelji imaju veliki izbor gde će da šalju decu. Za učenike koji ne bi imali da plate postojale bi stipendije. Mnogo više ljudi bi pomagalo obrazovanje kada znaju da država nema novca za tu namenu. Doduše sigurno bi bilo slučajeva da neko ne pohađa školu ali toga imamo i danas.
- Pragmatični pristup - koji su prihvatili neki libertarijanci ako već plaćamo hajde bar da iskoristimo pare iz budžeta i šaljemo decu u bolje, privatne škole. The Economist piše ".. princip vaučera [u obrazovanju] je primamljivo jednostavan. Država plaća; roditelji biraju; škole se takmiče; standardi rastu; svi dobijaju."
- Pragmatični pristup II - Dati državne škole privatnicima i plaćati ih po učeniku.
Engleski jezik od prvog razreda i diskusija da li učiti veronauku ili građansko vaspitanje nisu reforme već kozmetičke izmene. Svinja je svinja bez obzira koliko je šminkali.
Ja bih najviše voleo drugu alternativu, a prihvatio bih sve osim prve. Postepeno bi treća i četvrta alternativa postale druga, odnosno to bi bio korak ka kompletnoj privatizaciji obrazovanja.
5 comments:
Osnovna zamerka je to sto mozda neko nece moci da plati...
Nastavnici sada zaradjuju oko 4 evra po casu. Odeljenje ima oko 120 casova mesecno. To znaci da bi angazovanje nastavnika mesecno kostalo oko 500 evra po odeljenju.
Druge troskove je tesko proceniti ali su, osim zakupa, niski (kreda, tabla...)
Pitanje je koliko bi kostao zakup ucionice mesecno. Mislimi da bi bio od recimo 50-100 evra na periferiji Beograda i u drugim mestima do mozda 300-400 u centru Beograda.
To znaci da bi mesecni troskovi odeljenja bili od oko 600 do mozda 1000 evra. Podeljeno sa 30 ucenika, to je od 20 do najvise 40 evra po uceniku mesecno. Ne deluje mi previse, posebno ako bi bilo praceno smanjenjem poreza.
Alternativno, vaucer od 30 evra po detetu bi resio taj problem, a zadrzao sve prednosti konkurencije.
Problem konkurencije trenutno u Srbiji je relativno manji (bar za srednje skole) jer ti drzava ne odredjuje u koju skolu ides. U Americi je to vezano za mesto stanovanja. Doduse broj mesta u srednjim skolama je ogranicen, sa vaucerima skole za koje vlada veliko interesovanje bi jako brzo prosirile kapacitete.
Kriticno bi bilo dozvoliti privatnim skolama da uzimaju novac od vaucera. To bi bio veliki korak.
Usput 30 evra mi deluje jako malo. Mislim da potcenjujes overhead. Bilo bi interesantno da vidimo precizne podatke, koliko se troši na obrazovanje po detetu sada. Ako neko ima neka posalje.
Da, cinjenica da neko ne moze da plati je hendikep za promovisanje ove ideje. Siguran sam da bi stipendije resile veliki deo problema. U svakom slucaju, mozda neka drzavna pomoc za odredjenu grupu siromasnih djaka koji ne dobiju stipendiju.
Ukupni budzet za osnovno i srednje obrazovanje je u 2006. bio oko 50 milijardi dinara (600 miliona evra) podeljeno sa oko milion ucenika to dodje na 50 evra mesecno. Recimo da bi konkurencija skinula troskove na oko 40 evra. Ostaje pitanje kolika bi bila renta.
Sa druge strane, 40 evra i nije malo. Za prosecnu porodicu koja ima recimo 500 evra prihoda, 80 evra za skolovanje 2 deteta nije zanemarljivo. Smanjenje poreza na plate ili PDV-a bi mozda vratilo 30-ak evra nazad prosecnoj porodici.
Sve u svemu, mislim da su vauceri mnogo realnije resenje. I naravno, privatne skole bi morale da budu deo takvog sistema.
Ne znam koliko bi vauceri smanjili troskove. Vaucer po uceniku je onoliki koliko drzava odredi. Sigurno je da bi usluga bila bolja.
Sustina vaucera je u tome da bi cene bile utvrdjivane na trzistu i to bi obaralo troskove.
Iako bi se po detetu dobijao vaucer od recimo 40 evra, neke skole bi trazile dodatnih 60 evra u kesu (cena 100 evra), a neke bi placale 20 evra u kesu da ucenici dolaze (cena 20 evra).
Post a Comment