Profesor Mlađen Kovačević se vidno uznemirio jer spoljnotrgovinski deficit nastavlja da raste. Neću da pišem državnim medijima, ali bih jako voleo da čujem njegov odgovor na jedno pitanje: ako se spoljnotrgovinski deficit odmah ne smanji, dogodiće se šta?
Najbliže što Kovačević kaže o tim opakim posledicama je ovo:
Надајмо се да ће нова влада, за разлику од претходне две, схватити сву озбиљност врло високог дефицита текућих трансакција са иностранством (и огромног спољног дуга) и да ће, што пре, предузети адекватне мере како цела прича не би имала тужан крај.
Nešto strašno će se dogoditi, ali profesor neće da nam kaže šta. Pad dinara? Odlično, jer on i inače kaže da je dinar precenjen. Bankrot? Teško, jer devizne rezerve od 2001. nisu prestajale da rastu i pored tih deficita i sada su na ogromnih 360% novčane mase. Šta se to može dogoditi? Zašto je spoljnotrgovinski deficit opasan?
I još nešto -- ako se nešto sprema Srbiji, šta onda treba da kaže Amerika? Ova zemlja je još od vremena prvih doseljenika gotovo svake pojedinačne godine imala spoljnotrgovinski deficit. Posle 400 godina deficita mora da im se sprema nešto strašno?
Ili će možda biti da je spoljnotrgovinski bilans ustvari potpuno irelevantan. Spoljnotrgovinski bilans radi na principu "koliko para toliko i muzike". Građani Srbije imaju veliki priliv deviza po raznim osnovama i deo toga normalno troše na uvoznu robu, jer tako hoće. Neki ne troše nego štede. Ali kada statističari to saberu, ispada da svi mi zajedno imamo deficit sa inostranstvom. Pa šta? Kada prestane priliv, prestaće i deficit. Priliv deviza je uzrok, deficit je posledica. Pošto će ove godine strane investicije verovatno biti manje, predviđam manji priliv i manji deficit na kraju godine. Ali to neće biti dobitak za Srbiju. To će samo značiti da su građani manje kupovali.
Ovo je jasno kao dan. Adam Smith je još 1776. pisao da nema veće budalaštine od cele te ideje trgovinskog bilansa, ali ipak ni danas mnogim ekonomistima to zbog nečega nije jasno. Što ne bi bilo strašno da one adekvatne mere za sprečavanje deficita koje Kovačević u gornjem citatu predlaže nisu uvozne restrikcije i još više carine.
4 comments:
Posebno je suludo to sto srpski ekonomisti ne znaju elementarnu stvar na koju se Srbija obavezala prema EU i WTO - nema povecanja carina. Ako povecamo carine prema EU, gubimo preferencijalni izvoz u EU. Dok pregovaras o pristipanju sa WTO, ne mozes da menjas carine. Potpisali smo i CEFTU.
Sve u svemu, dize frku oko problema koji ne postoji i predlaze mere koje se ne mogu sprovesti.
ispravi ovo da su rezerve na nivou od 360%GDP... pretpostavljam da je stamparska greska posto su negde oko 36%.
Mozda je u pitanju 360% od ukupnog novca u opticaju.
Pardon... Mislio sam na pokrivenost novcane mase.
Post a Comment