Dani zastava

U CG će biti zabranjeno isticanje zastava stranih država na javnim mestima. I to je pokrenulo određenu raspravu. Bez da ulazim u ono što je prvi refleks - da li je tako u Srbiji ili nije, ja ne shvatam tu vrstu potrebe države da propisuje kakvo ću zastavu neko nositi na svadbi, razapeti ispred šatora na plaži, na svojoj privatnoj imovini koja je javno mesto i slično. To je sloboda izražavanja, ako neko nosi američku zastavu verovatno ne znači da želi da delove Crne Gore jednostrano pripoji SAD ili ako vesela ekipa vije zastavu Jamajke oni zaisugrno ne predstavljaju organizovane jamajkanske prethodnice aneksije CG i pripajanju iste ovoj ostrvskoj državi. Velike su šanse i da će meksički restorani biti u problemu ako budu želeli da budu autentični. Kako svi znamo da su ovakva tumačenja koja proizilaze iz dosledne primene ovakvih zakona idiotska, ne mogu da dođem do druge ideje nego da se on uvodi samo zbog nekih zastava. I to je posebno besmisleno, čak i kada se želi postići da se neke zastave ističu manje, a neke više. Prvo, takve mere rađaju uvek opsceni otpor, pa umesto da povremeno neko ponese, recimo, dve zastave koje najviše bodu oči, verovatan rezultat će biti da će ih ljudi stavljati na svoja imanja, kuće i stanove, čak i ako nisu hteli pre toga. Drugo, ne vidim ni smisao da neko zarad zastavne paranoje dozvoli da se koristi zabranjena zastava na javnom mestu tako što će se ona neznatno izmeniti i neko reći ovo je narodna zastava. Konačno i možda najbitnije, kada će da poskidaju i da kazne sve one koji viju zastave EU? Još jedno pitanje mi je takođe nejasno, da li je zabranjeno isticati zastave država koje više ne postoje, odnosno federalnih jedinica? Možda procveta identitet provincije Misiones, ili nostalgija za Kraljevinom SHS.

Mogu jedino da shvatim da je neprimereno da strane zastave stoje na državnim institucijama. Širenje zabrane na javna mesta je jednostavno bespredmetno.

Zastava

Ne mogu da verujem:

Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina zatražila je u utorak da se izmenama Krivičnog zakonika paljenje vojvođanske zastave kvalifikuje kao krivično delo. 


Zastava koja je spaljena NIJE vojvođanska, već je zastava onoga ko ju je spalio. Dakle, neko je kupio parče platna na kojem su neke boje i neki simboli, a onda je spalio to parče SVOJE tkanine, to snimio i stavio na Youtube. I sada treba zbog uništavanja svoje lične imovine da leži robiju? 

Ispovest jednog udbaša!

Pre desetak dana poslao sam jedan tekst pod naslovom "Zasto kazeš antifašizam a misliš komunizam?" časopisu NIN (pošto je dično Vreme prethodno odbilo da ga objavi, zapravo da me uopšte obavesti da li će ga ili neće objaviti). Tekst je izašao u pretposlednjem broju NIN-a (takođe bez obaveštenja, tako da sam za objavljivanje danas slučajno saznao), a u poslednjem broju pojavilo se nekoliko reakcija, među njima i reakcija Zorana Ostojića iz LDP. Ni izvorni tekst ni reakcije se ne mogu naći na online prezentaciji NINa. Iz mog teksta samo nekoliko naznaka a za Ostojićev dobijete link ka sajtu LDP.

Dakle, Janković:

"Fašističko-antifašističko nadmetanje u Novom Sadu prethodne nedelje pokazalo je ne ono po čemu se Srbija razlikuje od Zapada, već ono po čemu mu je slična. Iako je medijska prezentacija događaja uglavnom prećutkivala ovu stranu priče, istina o potpuno savremenom i evropskom karakteru celog hepeninga je neporeciva. To nije stvar koja je imala mnogo veze sa izvornim tranzicijskim problemima Srbije, već je proizvod idejnih sukoba koji su univerzalni u zapadnom svetu. Pogledajmo samo spoljašnji opis događaja – imali smo na jednoj strani grupu obrijanih momaka u čizmama, koji slave rođendan Hajnriha Himlera. Scena kakvu ćete lako naći svuda u Evropi, čak i u Nemačkoj (a kako čujemo i u Izraelu). Na drugoj strani, imali smo jedan drugi čudan skup koji je sebe okarakterisao kao "antifašistički". Na tom skupu su se mogle videti na desetine crvenih zastava sa petokrakama, mladi demonstranti sa licem prekrivenim maramama ala Jaser Arafat, parole tipa "EU jednako NATO jednako svastika", mnoštvo slika Če Gevare itd. Ikonografija i parole "antifašističkog" skupa su ponajviše ličili na asortiman sa parada komunističke partije u Italiji ili na ekstremnije segmente antiglobalističkih pokreta na Zapadu. Ni sama forma kontramitinga nije nova – u Italiji i Nemačkoj, komunisti i radikalni levičari vrlo često organizuju "antifašističke" kontramitinge sličnog tipa. Nije, dakle, bilo ničeg u nastupu, ideološkom repertoaru, pa čak ni u međusobnom sukobljavanju ovih grupa, što već nije hiljadu puta viđeno drugde. Da su se našli na nekom antiglobalističkom skupu u Evropi, pripadnici ovih dvaju "tabora" ne bi ni primetili da se po nečem bitnom razlikuju, već bi složno marširali i harangirali protiv Amerike, kapitalizma, NATO-a, MMF-a, globalizacije itd.

Najzanimljivije je, i možda jedino originalno u srpskoj varijanti, to što su neki respektabilni politički lideri uzeli učešća u "antifašističkom skupu", recimo Čeda Jovanović, Nenad Čanak ili Žarko Korać, potpuno previđajući ovaj krivi ideološki "spoj". Lideri političke opcije u Srbiji koja govori o liberalnim reformama, ulasku u NATO i EU, koja kritikuje sadašnju vlast zbog nastavka autoritarne i kolektivističke politike prošlosti, svrstavanjem pod protestne zastave s crvenim petokrakama i parole koje izjednačavaju NATO i nacizam zapravo se najdublje kompromitovala. Da li Čeda misli da je NATO zaista jednak svastiki, kako su uzvikivali "antifašistički" demonstranti? Da li je jednom liberalu malo neprijatno da se nađe među morem zastava s petokrakama, kao da je na paradi na Crvenom trgu pre 50 godina? Da li jednom prozapadnom liberalu smeta kad vidi tolike mlade ljude sa slikama komunističkog zločinca Če Gevare, čoveka koji je po sopstvenom priznaju lično naredio ubistvo hiljada civila na Kubi, i koji bi, po sopstvenim rečima to uradio opet, jer su "sve to bili izdajnici i agenti CIA-e"? "

A zatim Ostojić. Zanimljivo da jedan od komentatora na sajtu LDP prekoreva Ostojića što uopšte raspravlja sa mnom, nazivajući me "udbaškim analitičarem i piskaralom" koji bi "samo da mu se ukaže prilika ponovio Srebrenicu". A ja pre 10 minuta u komentaru jednog posta ovde hvalim LDP što su za lustraciju, obračun sa ratnim zločinima i što hoće da razbucaju UDB-u. Ko mi je kriv...

Zastava i grb

Član 42. Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije predviđa kaznu od 40.000 do 400.000 dinara za pravno lice "ako istakne zastavu ili grb Republike Srbije koji su oštećeni ili nepodobni za upotrebu".

Čudi me da nisu osnovali Agenciju za kontrolu upotrebe grba, zastave i himne Republike Srbije, koja bi kontrolisala podobnost istaknute zastave i grba, u smislu člana 42, kao i to da neko slučajno ne ubaci stih "srpskog kralja, srpski rod" u "Bože pravde", pošto su zabranjene i sve izmene stihova himne (član 37, stav 2). Stav 1 istog člana inače predviđa da se himna može izvesti isključivo na sledeće načine: sviranjem, pevanjem, ili sviranjem i pevanjem.

Zanimljiv je i član 33, koji kaže "Zastava Republike Srbije ne sme biti izložena tako da dodiruje tle, niti kao podloga, podmetač, prostirka, zavesa ili draperija."

Strateški interes

U javnosti se priča dosta oko privatizacije NISa, EPSa, Telekoma, pa i komunalnih preduzeća. Sa druge strane nema reči o privatizaciji Zastava oružja. Ovo je verovatno posledica zablude o obaveznoj državnoj kontroli kompanija od strateškog interesa. Odgovor je jasan, narodno vlasništvo vodi ka tragediji naroda, bez obzira da li se radi o takozvanim strateškim interesima ili ne.

Sve ti je oprošteno

Sve mu praštam. Trošenje "suficita", državno investiranje i NIP, negovanje visokih poreza na dohodak uprkos obećanju datom u kampanji, Fond za mlade talente, kopiranje "irskog" modela, najave giljotine propisa, žičare i Staru Planinu, ignorisanje reformi u zdravstvu, Agenciju za mala i srednja preduzeća i mejl adresu dinkicinvesticioniplan@mfin.sr.gov.yu. Apsolutno sve, danas je za mene nulta godina kad je Dinkić u pitanju.

Da li zbog opšte šizofrenije oko Kosova i balansiranja DS, tek Mlađan Dinkić je u poslednje vreme glas razuma. Primer je njegova inicijativa za prestanak plaćanja kosovskog duga. Jasno mi je da taj novac ne bi bio vraćen poreskim obveznicima ali bi bar bilo sprečeno povećanje poreza. Ali to nije jedini razlog zašto mu sve praštam. Koliko god da je bio loš ministar finansija mislim da je sjajan ministar privrede. Nije mi skroz jasno zašto je tako. Zašto bi isti čovek imao intervencionistički pristup kao ministar finansija a liberalni kao ministar privrede? Možda sam naivni optimista ali verujem da Dinkić postaje iskreni liberal. Zatvorio je Fond Zastava, zalagao se za većinsku privatizaciju NIS-a kada to nije bilo popularno, jedini je zahtevao tender za NIS i obezbedio je podelu besplatnih akcija. Ne treba zaboraviti ni poljoprivredu gde je tim G17 sproveo liberalne reforme.

Sve mu praštam jer Dinkić je danas najliberalniji relevantni političar u Srbiji.

Tuđe nećemo svoje ne damo!

Ekonomski institut kaže da Telekom ne treba privatizovati jer donosi profit, a Zastavu treba jer je gubitaš.

Ali Telekom je profitabilan samo zbog zakonskog monopola. I Zastava bi bila profitabilna da je potpuno zabranjeno uvoziti strane automobile. Posledično, država bi mogla da uvede zakonski monopol i u ostale sektore pa da akumulirani profit koristi za rešavanje socijalnih problema građana kao što je predloženo u tekstu. Ustvari jedino otvoreno pitanje je ko će da bude direktor UO Telekoma, Dana ili neki drugi stručnjak. Ovaj koncept mnogima zvuči genijalno, ali nažalost nije dao najbolje rezultate u prošlosti. Šta će Ekonomski institut sledeće predložiti, uvođenje barter trgovine?

Kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji

Miloš Mileusnić, moj dugogodišnji poznanik,izneo je svoja razmišljanja na ovu temu

U ovoj zemlji kao da niko ne vidi koliko je visoko školstvo zapravo jedan veliki i gorući problem Srbije. Velike pare poreskih obveznika se troše na finasiranje visokog školstva a da je pri tome to visoko školstvo potpuno neefikasno u proizvođenju kadrova čim im je za tako nešto u proseku potrebno skoro 8 godina, ne uzimajući u obzir one koji na kraju i ne diplomiraju. Grubo gledano, državni fakulteti su gubitaši kao i Zastava u koju država upumpava silan kapital i održava stanje as-is umesto da se suoči sa problemima. No šteta od neefikasnih fakulteta je mnogo veća od neefikasne Zastave. Umesto da imamo armiju mladih i školovanih ljudi sa 23-24 godine, koji bi počeli svojim radom da doprinose društvu, pokreću male biznise i sl. mi dobijamo armiju umornih studenata u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama koji tek tada, kad završe svoje školovanje ili potpuno dignu ruke od njega, gledaju šta dalje da rade sa svojim životom.

Brendovi u SFRJ

Ova mapa proizvoda i brendova koji su postojali u bivšoj Jugoslaviji kruži društvenim mrežama i medijima i budi nostalgiju -- najčešća reakcija je da se u SFRJ toliko toga proizvodilo, i što su danas mnogi od tih brendova nestali mora da je znak ekonomskog nazadovanja.

Naprotiv, upravo je samodovoljnost ekonomije pouzdani znak neefikasnosti i siromaštva. To što smo sve proizvodili sami nije dobar nego jako loš ekonomski pokazatelj. Mnogo je efikasnije kad je zemlja uključena u svetsku podelu rada. Nema smisla da Zastava proizvodi automobile ili da EI Niš proizvodi ekeltroniku, kad ima Japanaca i Korejanaca koji to rade mnogo bolje i jeftinije.

Ako i dalje insistirate da to radite u zemlji, morate ekonomiju da zatvorite za konkurentnije proizvode iz inostranstva, čime građane primoravate da kupuju skuplje a manje kvalitetne domaće proizvode. U isto vreme, na strani proizvodnje uopšte ne podstičete ukupan nivo domaće proizvodnje kako se to ekonomski naivnima čini. Proizvodićete više različitih stvari ali ćete imati niži ukupan nivo proizvodnje i time niži životni standard, jer ne možete da se skoncentrišete na ono što su stvarno vaše komparativne prednosti.

Saradnja dva giganta

Poslednjih dana možemo čuti da će Zastava započeti saradnju sa General Motors-om. Kako kaže direktor Zastave Zoran Radojević, jedino što naša strana treba da ispuni je "davanje mogućnosti General Motorsu da se pozicionira na našem tržištu".

Naravno, reći da General Motors nije već dobro pozicioniran na našem tržištu je obična glupost. Opel je ovde među najpopularnijim automobilima već decenijama, Chevrolet je od pre par godina veoma prisutan, a naš narod je dobro upoznat i sa Saab-om i sa Daewoo-om. Za Cadillac, Pontiac, Hummer i Buick su čula i mala deca iako ih nikada nisu uživo videla. Očigledno se ne radi o tome.

Radi se o istoj priči kao i sa Fiatom. Priznaće se domaće poreklo automobilima proizvedenim negde drugde, neće se naplatiti carina i tako će im se "dati mogućnost za pozicioniranje".

Turistička petoletka

Državni sekretar i profesor EF Goran Petković:
Gradimo i žičaru na Zlatiboru, sa ciljem da sutra tamo uloži neki hotelijer.

Država gradi žičaru zato što pretpostavlja da će biti vezanih investicija - kada jednom imate žičaru, onda će možda neko sagraditi hotel. Jednim početnim ulaganjem, vi podstičete druga. To je efekat mreže.

Ali kad bi to bilo dobro opravdanje, država bi onda mogla da gradi bilo šta. Jer SVE investicije su vezane. Kako drugačije nastaju gradovi nego tako što se ulaganja u razne stvari uzajamno podstiču? Zašto je najbolje imati radnju u Knez Mihailovoj? Zato što su druge radnje tamo.

Ali zašto bi neko mislio da je država ta koja treba nekako da započne ceo proces? Naprotiv, budite sigurni da su firma koja pravi žičare i firma koja gradi hotele do sada već razgovarale o Zlatiboru. Ako su odlučile da ništa ne započinju, da li više verujete u poslovnu procenu firmi koje ulažu svoj novac ili u poslovnu procenu političara koji ulažu tuđi novac?

Ovako, verovatno je da će nova žičara doživeti sudbinu kakvu je doživela većina ostalih državnih investicija od 1945. naovamo. Odluka da se gradi žičara nije suštinski drugačija od odluke da se sagradi Zastava. Kao što državni sekretar i kaže:
Zbog toga je naš redosled poslova sledeći: pravi se master plan, a onda se radi po planu.

Boje dresova

Pitanje je - zašto neke zemlje odstupaju od standarda da im dresovi budu u bojama zastave?

Holandija je nekako najočigledniji primer, ali su tu i Italija i Nemačka. Plave boje nema nigde na italijanskoj zastavi, a nemački belo-crni dresovi takođe nemaju nikakve veze sa zastavom (ali imaju veze sa starom zastavom, koja je umesto žute imala belu, možda je to odgovor). Čak se sećam da je Nemcima dugo rezervni dres bio zelen (ovde piše da je to zato što su posle II svetskog rata Nemci prvu utakmicu odigrali sa Ircima, pa kao u znak zahvalnosti su nosili zelene dresove... deluje mi neverovatno da je to pravi razlog). Slovenija takođe odstupa od standarda sa forsiranjem zeleno-belih kombinacija.

Što se Holandije tiče, izgleda da je stara zastava umesto crvene imala narandžastu, a i njihova kraljevska dinastija se zove House of Orange-Nassau.

Slično pitanje je i zašto naši fudbaleri imaju dansku zastavu na dresu?

Centar za doživotno učenje “Gdanjsk-Brisel-Kragujevac”

Nakon što su se drešioci srpske i evrounijskih budžetskih kesa ozbiljno namerili da ugase gordost (i predrasude, btw) koje decenijama prate firme Zastavu i brodogradilište u Gdanjsku, respektivno...Sličnost ovih slučajeva nije savršena, ali je nekako zgodna za traženje jedinstvenog rešenja.

Nacrt projekta Gdańsk Shipyard – Kragujevac ZZO Lifelong Learning Center, sa centralom u Kragujevcu i školama satelitima u Briselu i Gdanjsku.

Predlog kurikuluma

Nastavna jedinica 1. Bankrot i privatizacija. Pojmovi eshatološkog karaktera, mogu biti odlagani do sudnjeg dana, ako ovaj dođe, kad dođe

Nastavna jedinica 2. Ponos, zasluge i konvertibilnost. Objasnititi kroz primere “gigant Zastava, ponos i dika”, “Gdanjsko brodogradilište, kolevka Solidarnosti”. Vežba: izračunati koliko dinara / evra vredi X jedinica ponosa (druga grupa učenika: X jedinica zasluga) konvertovanih nakon Y jedinica vremena u uslovima tržišnog modela...

Nastavna jedinica 3. Solidarnost i inflacija – razumevanje fenomena opadanja vrednosti solidarnosti nakon štancanja diskursa solidarnosti preko medijskih, sindikalnih i ostalih transmitera. Nivo solidarnosti srpske javnosti sa Zastavom sada je negde na nivou solidarnosti sa službenicama Beobanke onomad.

Nastavna jedinica 4. Subvencionisanje – pojam koji je namenjen naprednijim učenicima. Početi sa jednom sjajnom eufemističkom definicijom: “a genuine, far-reaching restructuring of a company that would ensure its long-term viability”. Preporučena nastavna metoda: kolaborativno učenje, napredni učenici (poljski đaci) kombinovano rade sa slabijim učenicima (srpski učenici) na zajedničkom projektu “Kako maznuti subvencije a da to nisu subvencije Briselu...onog lepog Pridruženog dana”.

Nastavna jedinica 5. Učenje po modelu – upoznavanje osnova socijalnopsihološkog oblika učenja kojim se od ranog detinjstva savladaju razne socijalne veštine čisto posmatrajući nekoga kako nešto radi. Nastavna metoda: kolaborativno učenje. Napredni učenik Dinkić je konačno sada shvatio će radnici Kragujevca glasati za Radikale i da povlađivanje rent-sikerima donosi bednu političku sumu. Braća Kaczynski još uvek nisu.

Nastavna jedinica 6. Debata na temu Multikefalnost birokratije nije direktno povezana sa kapacitetima za prepoznavanje političkih odluka sa beskonačno malom efikasnošću i beskonačno velikom fiskalnom proždrljivošću. Brisel je faktički subvencionisao Gdanjsk od 2005. (radi restrukturacije i privatizacije...). Toliko briselskih mozgova, a opet su naseli...Za potpuno razumevanje fenomena, ovu jedinicu obavezno obraditi zajedno sa nastavnom jedinicom 5, u vidu blok-nastave. Preporučena nastavna metoda: kolaborativno učenje. Ovoga puta učenici, naravno, menjaju uloge, srpski političari su lideri u timu...

Nastavna jedinica 7. Čas u prirodi. Radnici ZZO pridružuju se radnicima Stocznia Gdańska u planiranom protestu u Briselu 31. avgusta. Zajedno marširaju ka Briselu uz obaveznu pratnju nastavnika. Pošto je Leh Valensa sada podržao brodare, a licenca iz ispita solidarnosti mu još nije istekla, ko bi bio bolji drug Raja?

Red je da nekoga i pohvalimo

Kao što reče Slaviša pre neki dan, ovde su 9 od 10 postova kritike. Možda je red da nekoga i pohvalimo.

Naime, izgleda da je Dinkić odlučio da konačno zatvori "Zastava zapošljavanje i obrazovanje", fantomsku firmu sa 4.500 "zaposlenih", koji ne rade ništa, a očekuju platu svakog meseca. Izgleda da se situacija prilično zaoštrila, pa su oni pretili da će da zaobiđu Dinkića, našta im je on navodno rekao da ako Vlada postupi suprotno njegovom predlogu da je on spreman da je ruši. Videćemo šta će biti, ali je stvarno krajnje vreme da neko negde, bilo gde, povuče neki hrabar reformski potez.

Mada, radili sam nedavno analizu ponašanja birača i restukturiranja preduzeća od 2000. na ovamo. Rezultat mnogih regresija je da zaposleni u preduzećima u restrukturiranju glasaju za Radikale, ovako ili onako. Tako da zatvaranje ZZO-a verovatno i ne bi bio tako hrabar potez - time G17 , a možda ni ova cela Vlada, ne bi ništa izgubila. A uštedelo bi se 10-ak miliona evra godišnje.

Koliko nas košta Zastava

B92:
Za sada, na domaćem tržištu godišnje se proda oko 15 hiljada Zastavinih automobila. Da su domaća vozila i dalje popularna, jasno je kada se zna da po srpskim putevima danas krstari i više od 25 hiljada „fića“, iako najmlađi od njih ima 22 godine.

Ne postoje popularna i nepopularna vozila, postoje samo dobri i loši automobil/cena dilovi. Fića je "popularan" samo zbog mazohističke zabrane uvoza starijih automobila.

Cena koju plaćamo za održavanje Zastave nisu subvencije, niti socijalni programi radnika. Oni su sitnica u odnosu na nemerljivu štetu koja se nanosi primoravanjem potrošača da kupuju automobile koje niko drugi na svetu neće.

Ipak ima razlike

Danas nisam išao na posao, ostao sam u Požarevcu. Rekoh, da izbegnem gužvu, a mogu baš i da radim od kuće.

Loš potez. Miting mi je organizovan bukvalno ispod prozora, tačno u podne. Tome je prethodilo 2 sata patriotskih pesama, koje su puštali na razglasu. I nekoliko, za mene, smešnih trenutaka. Recimo, dok je išla pesma "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala", jedan čovek, koji je iza mene kupovao burek, uz osmeh reče - "Ma kakvi mala, veća nego ikad!".

Elem, bilo je jedva sto ljudi, nijedno preduzeće nije organizovano poslalo ljude. Čak ni zaposleni u opštini nisu morali da dođu (a na vlasti su SPS, Radikali i Karić), a ni decu iz škola nisu dovukli. Sve u svemu, bleda senka onoga od pre 20-ak godina. Ni zastava, ni klicanja, ni poziva na genocid i obračun sa političkim protivnicima. Vrlo, vrlo mlako.

Šta više, gradonačelnik (iz SPS-a) je samo tri puta pomenuo "Kosovo ravno" (tim rečima), jednom-dvaput da je to "srce Srbije" i čak dva puta Evropsku budućnost Srbije.

A i šire!

Sindikalac za Kurir, o mogućem zatvaranju "Zastava zapošljavanje i obrazovanje" i prestanku primanja nezarađenih plata:

- Gašenje ZZO destabilizovalo bi "Zastavu" i grad Kragujevac, pa i državu - kaže Milić.

Plivač ili sponzoruša

Najnovijom izjavom je premašio sebe:

"Od države bi trebalo da dobijem 200.000 evra, za tri zlatne medalje sa EP i olimpijskog srebra. Pa, (Novak) Djoković toliko zaradi za jedan vikend, ali ja zavisim od ove države i to je sve po zakonu", rekao je Čavić.

Ne samo što nastavlja da traži pare od države, nego misli da ih zaslužuje na isti način kao što ih zaslužije i Novak Đoković. Razlika je naravno što Đoković svaki dinar zaradi na otvorenom tržištu, a Čavić je čist minus, trošak, budžetski rashod, na subvencijama kao Zastava. Poreski obveznici danas treba da su zahvalni Majklu Felpsu za onu stotinku, ko zna koliko bi nas koštao Čavić da je osvojio zlato.

Komentatori na B92 su već očekivano masovno uz Čavića, mada ne znam zašto mu ne daju dobrovoljne priloge nego traže da mu svi ostali daju prisilne. Ali jedan odudara i evo kopiram ga jer ne verujem da bi i Nozick to rekao bolje:

smaras...pogresan si sport izabrao...posto mnogo volis pare trebalo je da budes fudbaler,teniser...koga u srbiji zanima plivanje?! posteno...ispao si najivan slikao si se tamo sa nekim politicarima koji su uzeli koji glas na tome i cao... sve izjave posle olimpijade su ti bile nemam gde da zivim nemam pare...dajte mi stan i pare...vise licis na sponzorusu nego na plivaca...

Ko čeka njemu dvije

Ko kaže da se strpljenje ne isplati. Zastava i RK Beograd idu na tender do kraja godine. Ovim tempom će samo još EPS biti u državnom vlasništvu 2050.

Struktura uvoza

Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije u Danasu kaže da uvoz Srbiji nije problem, i u pravu je. Ali u ostatku teksta piše o tome da je struktura uvoza nepovoljna.

"Nepovoljna struktura domaćeg uvoza vidi se ako ga razvrstamo na tri kategorije: primarne proizvode, radno-intezivne industrijske proizvode i industrijske proizvode kod kojih dominira kvalifikovani rad. ... snažan porast udela proizvoda široke potrošnje u ukupnom uvozu Srbije, što svakako nije povoljno kretanje. ... Dakle, ključ nije u smanjivanju uvoza već u njegovom kvalitativnom unapređenju" (Danas, Biznis dodatak)

Pošto razvijene zemlje uglavnom uvoze sirovine a izvoze gotove proizvode pogrešno se zaključuje da je to i razlog njihovog visokog standarda. Uzmite ekstremni primer: Da li bi Saudijskoj Arabiji bilo bolje kada bi razvijala sopstvenu proizvodnju i podsticala izvoz kompjutera, ili je bolje da se koncentriše na što efikasnije bušenje nafte a da zauzvrat uvozi sve ostalo što joj treba? Ili još ekstremniji - treba li Srbija da proizvodi automobile? Šta bolje radi, Zastava ili Sartid?

Komparativne prednosti jednako vrede, u bilo čemu da su. Ne postoje bolje i gore. Ako zemlja ima resurse treba da izvozi resurse dok god se to isplati.