Ova mapa proizvoda i brendova koji su postojali u bivšoj Jugoslaviji kruži društvenim mrežama i medijima i budi nostalgiju -- najčešća reakcija je da se u SFRJ toliko toga proizvodilo, i što su danas mnogi od tih brendova nestali mora da je znak ekonomskog nazadovanja.
Naprotiv, upravo je samodovoljnost ekonomije pouzdani znak neefikasnosti i siromaštva. To što smo sve proizvodili sami nije dobar nego jako loš ekonomski pokazatelj. Mnogo je efikasnije kad je zemlja uključena u svetsku podelu rada. Nema smisla da Zastava proizvodi automobile ili da EI Niš proizvodi ekeltroniku, kad ima Japanaca i Korejanaca koji to rade mnogo bolje i jeftinije.
Ako i dalje insistirate da to radite u zemlji, morate ekonomiju da zatvorite za konkurentnije proizvode iz inostranstva, čime građane primoravate da kupuju skuplje a manje kvalitetne domaće proizvode. U isto vreme, na strani proizvodnje uopšte ne podstičete ukupan nivo domaće proizvodnje kako se to ekonomski naivnima čini. Proizvodićete više različitih stvari ali ćete imati niži ukupan nivo proizvodnje i time niži životni standard, jer ne možete da se skoncentrišete na ono što su stvarno vaše komparativne prednosti.
Naprotiv, upravo je samodovoljnost ekonomije pouzdani znak neefikasnosti i siromaštva. To što smo sve proizvodili sami nije dobar nego jako loš ekonomski pokazatelj. Mnogo je efikasnije kad je zemlja uključena u svetsku podelu rada. Nema smisla da Zastava proizvodi automobile ili da EI Niš proizvodi ekeltroniku, kad ima Japanaca i Korejanaca koji to rade mnogo bolje i jeftinije.
Ako i dalje insistirate da to radite u zemlji, morate ekonomiju da zatvorite za konkurentnije proizvode iz inostranstva, čime građane primoravate da kupuju skuplje a manje kvalitetne domaće proizvode. U isto vreme, na strani proizvodnje uopšte ne podstičete ukupan nivo domaće proizvodnje kako se to ekonomski naivnima čini. Proizvodićete više različitih stvari ali ćete imati niži ukupan nivo proizvodnje i time niži životni standard, jer ne možete da se skoncentrišete na ono što su stvarno vaše komparativne prednosti.
6 comments:
Po mom skromnom sudu ovaj tabu ,,šta smo sve mi proizvodili" i ,,kakve smo gigante imali" je najteže razbiti kod većine samoupravnih romantika,tj većine stanovništva razočaranih današnjom ekonomijom koji misle da je onda bilo idealno. Iako su podsvesno svi trčali za Mercedesima,Milkama,Leviskama i svim gasterbajterskim proizvodima(o švercu te robe i da ne govorim) niko ne može da sabere 2 i 2 i shvati da su zbog ovoga o čemu pričaš Slaviša bili ,,nekonkurentni" današnjim rečnikom govoreći. U stvari oni su idealizovali sa političke pozornice garantovan i posao i standard,a par puta si i ti Slaviša napomenuo da ima jednostavnih ekonomskih koncepata koji nisu intuitivno jasni ljudima tako da oni opet traže da država nešto uradi po tom pitanju.
Čini mi se da sam negde pročitao da profesorka Danica Popović je pokušala 85e il tad otprilike da doktorsku disertaciju napiše na temu koliko bi koštalo svakog građanina SFRJ mesečno da se ugasi Zastava i prestane sa gubicima a da se tim subvencijama plaćaju radnici Zastave( čini mi se da je profesorka napomenula da je izračunala da bi to koštalo marku mesečno svakog iz SFRJ) ali naravno disertacija nije odobrena
Realno, jedino mi nedostaje Pecko pivo.
Samo , što se ovo razlikuje od "šta smo kupovli " i " šta smo željeli da kupujemo"
"Iako su podsvesno svi trčali za Mercedesima,Milkama,Leviskama..."
Potpuno svesno, bez sumnje.
Što se tiče razbijanja mitova...
Većina firmi koje se slavi nisu ni osnovane u SFRJ. Za ostale dijelove Jugoslavije ne znam, ali evo liste za Hrvatsku. Sve su to produkti kapitalizma nacionalizirani nakon rata.
Skoro sva poznata imena su tu, a velika većina postoji i danas. Uz to se može dodati i cijelokupna žejeznička infrastruktura koja je isto tako napravljena prije 2. sv. rata.
Firma, mjesto, godina osnutka.
Podravka Koprivnica 1934.
Končar Zagreb 1921.
Saponia Osijek 1894.
Pamučna industrija Duga Resa 1891.
Tvornica duhana Rovinj 1872.
Tvornica duhana Zagreb 1817.
Dukat Zagreb 1912.
Badel Zagreb 1862.
Kraš Zagreb 1911.
Chromos Zagreb 1920.
Franck Zagreb 1892.
Katran Zagreb 1890.
Cedevita Zagreb 1929.
Zagrebačka pivovara Zagreb 1892.
Karlovačka pivovara Karlovac 1854.
Daruvarska pivovara Daruvar 1893.
Osječka pivovara Osijek 1856.
Pliva Zagreb 1921.
Varteks Varaždin 1918.
Dilj Vinkovci 1922.
Koestlin Bjelovar 1905.
Kandit Osijek 1920.
Zvečevo Požega 1921.
Tvornica šećera Osijek 1905.
Drava tvornica žigica Osijek 1856.
INA Zagreb 1883.
Čateks Čakovec 1874.
Međimurska trikotaža Čakovec 1923.
Čakovečki mlinovi Čakovec 1893.
Vajda Čakovec 1911.
Metalska industrija Varaždin 1939.
Brodogradilište Kraljevica 1729.
Brodogradilište 3. Maj Rijeka 1892.
Brodogradilište Uljanik Pula 1856.
Brodosplit Split 1931.
Viktor Lenac Rijeka 1896.
Div tvornica vijaka Samobor 1884.
Brodotrogir Trogir 1922.
Maraska Zadar 1768.
Brionka Pula 1942.
Gavrilović Petrinja 1690.
Gredelj Zagreb 1894.
DTR Zagreb 1914.
Jamnica Zagreb 1828.
Zvijezda ulje Zagreb 1916.
Lola Ribar Karlovac 1932.
Dalit Daruvar 1905.
Segestica Sisak 1918.
Željezara Sisak 1938.
Borovo Vukovar 1931.
Gradske pekare Klara Zagreb 1909.
Mlinar Križevci 1903.
Đuro Đaković Slavonski Brod 1921.
Pik Vrbovec 1938.
Zdenka Veliki Zdenci 1897.
Sardina Postire 1907.
Mirna Rovinj 1877.
Jadranka Vela Luka 1892.
Belje Darda 1911.
Belišće Belišće 1884.
Torpedo Rijeka 1853.
Da li postoji ijedan SFRJ brend koji je u to vreme bio popularan i cenjen bilo gde van SFRJ? Ja ne mogu da se setim...
Post a Comment