Posle emisije "Pogled sa Avale" koja je prošle srede emitovana na TV Avala, sama emisija i novinarka koja ju je vodila, skinuti su sa programske šeme. U pomenutoj emisiji bivši šef BIA-e za vreme Vlade Zorana Đinđića Goran Petrović i sadašnji šef generalnog inspektorata MUP-a Vladimir Božović, oštro su kritikovali minstra policije Dragana Jočića.
Urednik informativnog programa ove televizije, Vladan Alempijević pozvao je novinarku iste večeri i rekao joj da su "u velikom problemu" jer je Jočić zvao telefonom i pretio im, te da zato moraju da sklone emisiju sa programa.
Šta nam ovo govori? Neko bi se možda sada prisetio vremena Miloševića, i toga da ova vlast restituiše mnogo toga od nasleđa Miloševićevog režima, pa sada pokušava ono što Đinđićeva vlada nije nikad radila - direktnu kontrolu medija.
Ne gospodo, problem je mnogo dublji i sistematskiji! Setimo se da je ista TV Avala dobila, pod dosad nerazjašnjenim okonostima i iz nepoznatih razloga, od paradržavne Agencije za radiodifuziju na korišćenje takozvanu nacionalnu frekvenciju, tj pravo da emituje na celoj teritoriji. Mi ne znamo kakvi su dogovori bili u pitanju i ko je kakve obaveze preuzeo, ali je jasno da Ministar ima moć da ucenjuje i kontroliše privatnu televizijsku stanicu.
To je zakonita posledica sistema u kome Vlada ima u svom vlasništvu frekvencije i dodeljuje ih privatnim firmama na "korišćenje". Ako može da emituje samo onaj kome Vlada preko svoje transmisije u "nezavisnom regulatornom telu" da dozvolu, onda će taj po definiciji biti poslušnik Vlade. Imun na vladin uticaj može biti samo onaj ko ni finansijski ni politički ni pravno ne zavisi od nje. A preduslov za sve to je da ima frekvenciju za emitovanje u svom vlasništvu.
Ovaj slučaj sa TV Avalaom samo potcrtava stratešku grešku u pristupu naših političara "reformi radiodifuzije". Umesto zakonskih regulacija i režima dodeljivanja dovola na osnovu dosta rastegljivih kriterijuma, treba organizovati prodaju frekvencija na tenderu ili aukciji. Ko da više nejgova je i on onda s njom može da radi šta god hoće. Da pravi obrazovni program, da vrši propagandu protiv vlade, za vladu, da je proda nekom drugom i tako redom.
Monopol države na informacije je samo promenio formu u odnosu na Miloševićevo vreme, i više se ne ogleda u zabrani privatnih medija, ili njihovom zakonskom globljenju i proizvoljnom finansijskom uništavanju, već u korišćenju doktrine "zakonskog uređenja medijskog prostora" za uvođenje indirektne kontrole i poslušništva kroz regulaciju i režim dodle dozvola za rad. Bez ukidanja zakona o radiodifuziji, raspuštanja Agencije, oduzimanja Vladi bilo kakvih ingerencija u oblasti informisanja i prodaje svih radio i TV frekvencija na javnoj aukciji ili tenderu, neće biti potpune slobode u Srbiji!
No comments:
Post a Comment