Neobičan je predlog novog ustava. Kombinacija postmodernog, dete-centričnog regulisanja porodičnih pitanja sa jedne, i otvorenog pro-life paternalističkog mešanja države, sa druge strane...Stari ustav obiluje dužnostima, Novi pravima. Po Starom su deca imala dužnost da se staraju o roditeljima, a Novi pak, isključivo govori o obavezama roditelja prema deci. Moderno! Ne, postmoderno... Ipak, staramajke mogu da odahnu. Član 156. u Porodičnom zakonu kaže da je dete dužno da izdržava roditelje koji nisu sposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Mada, nezahvalna deca mogu da kažu: a, to nije u skladu sa Ustavom...sorry, Ma...A država lepo hoće ovim ustavom da ukaže svakome šta treba da radi, kako da živi, šta su mu dužnosti i obaveze. Nezahvalno.
Reprodukcija. Stari ustav kaže: „pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece“. To su valjda bili relikti komunističke androginije ili nekakvog biološkog cross-dressinga... Kako god. U novom ustavu „svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece“. Zanimljivo. Taman je pre godinu dana ženski lobi naglavačke kroz prozor izbacio tog svakog iz nacrta Porodičnog zakona i uveo ženu da odlučuje o reprodukciji, a uporni svako se vratio na ustavna vrata. I to ne samo da se vratio. Sada nam je rekao i svoje ime i orijentaciju (pronatalitetnu, dakako). Kaže: „Dobar dan, ja sam Republika Srbija koja podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome“.
Na stranu to što bi se postmodernisti oduševili ovim primerom koji lepo pokazuje kako diskurs može biti performativan - kaže se da vi postajete roditelji i pre nego što (odlučite da) rodite. Elem, izgleda da će čovek, svako i žena igrati još dugo ovaj reproduktivni vodvilj. Eto prilike da pro-choice lobisti ponovo podignu prašinu i halabuku da će se Srbija pretvoriti u Kolumbiju, Iran ili u boljem slučaju Poljsku. Eto prilike da pro-life lobisti podstiču Republiku Srbiju da podstiče roditelje, kako ustav zapoveda. A niko se ne seti treće opcije...
Reprodukcija. Stari ustav kaže: „pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece“. To su valjda bili relikti komunističke androginije ili nekakvog biološkog cross-dressinga... Kako god. U novom ustavu „svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece“. Zanimljivo. Taman je pre godinu dana ženski lobi naglavačke kroz prozor izbacio tog svakog iz nacrta Porodičnog zakona i uveo ženu da odlučuje o reprodukciji, a uporni svako se vratio na ustavna vrata. I to ne samo da se vratio. Sada nam je rekao i svoje ime i orijentaciju (pronatalitetnu, dakako). Kaže: „Dobar dan, ja sam Republika Srbija koja podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome“.
Na stranu to što bi se postmodernisti oduševili ovim primerom koji lepo pokazuje kako diskurs može biti performativan - kaže se da vi postajete roditelji i pre nego što (odlučite da) rodite. Elem, izgleda da će čovek, svako i žena igrati još dugo ovaj reproduktivni vodvilj. Eto prilike da pro-choice lobisti ponovo podignu prašinu i halabuku da će se Srbija pretvoriti u Kolumbiju, Iran ili u boljem slučaju Poljsku. Eto prilike da pro-life lobisti podstiču Republiku Srbiju da podstiče roditelje, kako ustav zapoveda. A niko se ne seti treće opcije...
No comments:
Post a Comment