Nobel 2006

Dobitnik je Edmund Phelps, uglavnom za radove o monetarnoj politici 1960-ih.

U ekonomiji je tada bila popularna Filipsova kriva koja pokazuje da postoji trade-off između inflacije i nezaposlenosti. Filipsova kriva je primer kako pogrešna metodologija lako dovodi do pogrešnih zaključaka. Filips je do nje došao empirijski; izmerio je stope inflacije i nezaposlenost u V. Britaniji u prethodnih stotinak godina i izveo zaključak da je to uvek tako i da postoji uzročno-posledični odnos: manja inflacija - veća nezaposlenost, i obratno.

Edmund Phelps i Milton Friedman su, nezavisno jedan od drugog, pokazali da to nije tačno. Odnosno da se zaposlenost može kratkotrajno podstaknuti štampanjem para, što onda izazove inflaciju, ali se u dugom roku zaposlenost opet smanji, a inflacija ostane. Ili ako zaposlenost hoće da se održi, inflacija mora stalno da se povećava. A dugi rok se vremenom skraćuje tako da štampanje para mora da postane sve češće a inflacija sve veća. Sada je to svima jasno, ali tada očigledno nije bilo.

Za razliku od Friedmana i ostalih monetarista koji su 60-ih vodili velike debate sa kejnzijanicma (pristalicama Filipsove krive), Phelps se uglavnom nije zalagao za smanjenje uloge države u ekonomiji. Ovde je novniski članak u kojem se protivi Bušovom smanjenju poreza.