Osnovno merilo uspeha jedne centralne banke je stopa inflacije, a Jelašić nije uspeo da je smanji. Smanjio je donekle ali ne prema očekivanjima - ja sam se 2002. godine, mlad i naivan, kladio sa Miroslavom Prokopijevićem da će prosečna stopa inflacije do kraja decenije biti manja od 10% godišnje. Već negde 2007. je postalo jasno da sam izgubio opkladu.
Mora se priznati da u Srbiji sa ogromnim prilivom stranog novca svih ovih godina nije ni bilo lako smanjiti inflaciju. U takvim uslovima monetarna politika nije potpuno u vlasti centralne banke, tim pre što su postojali pritisci i da se utiče i na kurs. Ali NBS nije radila ni sve što je bilo u njenoj moći. Jelašić je sve vreme krivio javnu potrošnju, ali u dobrom delu njegovog mandata ni monetarna politika nije bila restriktivna. Evo tadašnjih postova o smeru monetarne politike, prvi, drugi, treći. Dok je referentna kamatna stopa izgledala visoko, njena realna vrednost (nominalna stopa umanjena za inflaciju), je dobar deo vremena bila dosta niska.
Kao i svaki drugi centralni bankar protivio se fiksnom kursu, jer fleksibilni kurs i nezavisna monetarna politika su grana na kojoj guverneri sede. Povezano s tim, kursne intervencije koje je sprovodio bile su potpuno nejasne i proizvoljne. To nije bilo bez posledica. Srbiji treba fiksni kurs, ali toj inicijativi se ne treba nadati od bilo kog guvernera, nego je treba tražiti od predsednika ili vlade.
Znao je i da spinuje, sa sada već čuvenim "sprečavanjem dnevnih oscilacija" ili očuvanjem "likvidnosti", kad god bi prodavao devize da bi uticao na kurs dinara. Sličnim retoričkim sredstvima služio se i da bi opravdao broj zaposlenih i plate u NBS.
Za afere ga ne bih prozivao, ali jednog trenutka je izdavanje visoko kamatnih zapisa postalo sumnjivo, onda kada je donosilo laku zaradu a nije bilo saglasno sa ostalim instrumentima monetarne politike.
Nesumnjivo pozitivna strana Jelašićevog mandata je to što je učvrstio nezavisnost NBS. Dobro je kad guverner tvrdoglavo brani svoju poziciju, a Jelašić je redovno i otvoreno kritikovao vladu. Posebno je njegova kritika javne potrošnje imala odjeka u javnosti, a povremeno je imao i veoma smislene protržišne izjave, verovatno bolje nego bilo koji drugi javni funckioner u Srbiji u skorije vreme.
4 comments:
Iako sam svasta prosao u zadnjih 20, 30 godina, ostavka Radovan Jelasica me je bas uplasila.
Razlog, kazu licne prirode, a nisam bas siguran u to. Ne zelim da nagadjam, a iskustvo me tera da drugacije razmisljam, na zalost.
Smatram Radovana Jelasica za izuzetnog coveka i strucnjaka.
Ako sagledam i sumiram ono sto si ti izneo u ovom postu, suma sumarum je pozitivna crta.
Ako u istom danu kada on podnosi ostavku na mesto guvernera, Mladjan Dinkic prica o novim kreditima za najsiromasniji stalez u Srbiji, moj strah je opravdan. Nisam ni paranoican, ali mi nista ne uliva poverenje, naprotiv.
Smatram da je Radovan Jelasic bio izuzetan guverner u kakvim uslovima i u kakavom okruzenju je radio.
Deda, ne daje centralna banka kredite najsiromasnijima vec drzava ili komercijalne banke uz garanciju drzave. Novi guverner sa tim nece imati nikakve veze.
Kao sto slavisa kaze uspesnost guvernera se meri kroz nivo inflacije a Jelasic je taj ispit pao.
On zaista ostavlja utisak postenog strucnjaka ali ga rezultati demantuju. Ne ocenjujemo njegov trud i namere vec ucinak. Jelasic je nazalost pao na ispitu.
OK
Vreme ce pokazati koliko je RJ bio dobar guverner ( koliko sam u pravu ili u krivu??) ? U stvari naredni guverner i politika koju vodimo, kurs dinara i inflacija.
Zaista bih voleo da svaki naredni ne pada na ispitu kao Jeasic i da inflacija bude na jednocifrenoj brojci.
mini ovo nije jasno
"Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da je srazmerno posmatrano Srbija među zemljama sa najvećim deviznim rezervama, tako da bi, kako kaže, bilo u redu da se deo rezervi upotrebi za pomoć privredi. On kaže da to ne bi ugrozilo monetarnu stabilnost jer „ako druge zemlje mogu da održe stabilnost sa pet odsto deviznih rezervi, valjda možemo i mi sa 20 odsto"
Post a Comment