Orvel u NBS

Neznanje je istina, rat je mir, pad je oscilacija. NBS nastavlja da spinuje:

Da bi sprečila preveliku oscilaciju kursa dinara, NBS je na međubankarskom tržištu prodala 40 miliona evra.

Ne sprečava oscilaciju, nego pad. Oscilacija podrazumeva kretanje oko neke veličine, a pad je jednosmeran. Ne znam zašto NBS ima potrebu da nas laže, ako hoće da brani kurs neka brani, to nije ni zabranjeno niti posebno skandalozno.

Nije skandalozno, legitimna je politika, ali nije ni najbolje što NBS može da uradi. Postoje dve vrste tržišnog kursa, jedna je potpuno slobodno fluktuirajući kurs, drugi je potpuno fiksni kurs. Obe su tržišne, jer kad je kurs fluktuirajući njegova cena se određuje na tržištu, a kad je fiksni onda je vezan za neku drugu valutu, evro ili dolar, čija se cena opet utvrđuje na tržištu. Oba režima su bolja od sadašnjeg režima proizvoljne intervencije. U njima centralna banka nema potrebu da "brani" kurs, on je u oba slučaja prepušten automatskim mehanizmima.

I pored višegodišnjih deklaracija da se kurs dinara formira na tržištu, država očigledno to nije mislila ozbiljno, jer čim je došlo do većih pomeranja ona interveniše. Fleksibilni kurs ima svojih negativnih strana, kao što su upravo te oscijacije i direktna zavisnost od tokova kapitala, i ako se u njega ne veruje onda treba razmisliti o prelasku na fiksni režim, vezivanje za evro. Ono što sigurno ne treba raditi je pretvarati se da je kurs fleksibilan, a ustari ostavljati guverneru da potpuno arbitrarno interveniše. Guverner ne zna kolika treba da bude cena dinara. Niko ne zna kolika treba da bude cena dinara. Zato ili pustite da tržište odluči kolika će biti cena, ili definišite cenu kao fiksnu frakciju cene evra.