Pages

23 November 2012

Umetnost penzije


Da li znate čime su nas zadužili Nikola Kusovac, Vito Marković, Dimitrije Kalezić, Božidar Šujica, Đoko Stojičić, Miodrag Ilić, Ljiljana Šop, Simon Simonović, Branko Kukić, Maja Herman-Sekulić i Ljubica Mrkalj. Pretpostavljam da ste za neke čuli, a teško da znate da nabrojite barem 20% onoga što je ključno za rad pomenutih. Izvan Srbije pretpostavljam da se ovi brendovi nalaze u domenu 6 sigma neprepoznatljivosti.

To su ljudi koji su imali poseban doprinos razvoju kulture, tačnije književnosti u Srbiji i mi treba da onima za koje komisija proceni da su našu kulturu unapredili, štagod to značilo, dajemo iz budžeta svake godine 600.000 dinara.

Nisu samo pisci puni potpunih anonimusa, postoje kandidati iz sveta baleta, likovnih umetnosti, kinematografije i iz reda ostalih -ljudi koji su svoj život posvetili svojim hobijima koje su nazvali profesijom i koji treba da budu prepoznati od strane državnih činovnika, ako ih već nisu prepoznali kupci njihovih roba i usluga.

Ovo je jedno neviđeno bahaćenje države koja pretenduje da glumata neke mnogo veće zemlje i da nešto nagrađuje, naravno, tuđim parama, prenoseći svoje bahaćenje na generacije koje se još nisu ni rodile. Ključna je i poruka da se penzija ne mora zaraditi, niti je bitno šta tržište kaže o vašem radu - ideal iz vremena socijalizma i socijalističkog negovanja umetnosti bez odgovornosti ikome osim CK,a sada bez odgovornosti uopšte.

Pored ovih anoninimnih umetnika ima i nekih koji su afrmisani i koji su svojim radom zaista pristojno zaradili. I ovde je pitanje zašto relativno imućnim ljudima davati nacionalnu penziju?



2 comments:

Stanoje said...

Ovo je neviđeno bahaćene države, ali ako pogledamo štetu koju nanosi budžetu, u odnosu na druge "prolematične penzije" - ovo je mala maca. Evo npr ja (a verujem i svi drugi) poznajem dvoje ljudi koji su otišli u penziju "preko veze" za 3-5k e. To je sigurno preko 5% penzionera koje poznajem, ali da kažemo da je 2% penzija dodeljeno na taj način. Kad se preračuna 2% od 1700000 penzionera sa godišnjom prosečnom penzijom, to je skoro 100 miliona e. Stvarno stanje je sigurno mnogo gore.

Posebno je zanimljivo pitanje estradnih penzija. Naime neki genije iz PIO fonda je smislio pre par godina da je dovoljno doneti uverenje iz nekog kud-a da si bio član, uplatiti doprinose i uzeti potvrdu o tome kod udruženja estradnih umetnika...i eto zakrpljene rupe u stažu, i eto penzije. Pošto je informacija o ovoj šemi prvo išla partijskim kanalima nije bio previliki broj odobrenih penzija. Ali kad fora provaljena , preko 10000 ljudi je tražilo penziju sasvim regularno po važećim pravilima. I naravno procedure su stopirane, ali ovih 10000 ljudi ima apsolutno pravo da na sudu zatraži svoje penzije za koje su ispunili sve u tom trenutku tražene uslove. I da li je to bahatost države, ili neznanje pojedinih njenih službenika koji svoje greške plaćaju našim parama?

Dusan said...

Demokratija bez strogih ustavnih ograničenja kojima se štiti princip vlasništva NUŽNO vodi u kancer korupcije u kome nepoželjne jedinke proždiru poželjne.

Metastaza je i u Srbiji, i u SAD, i u EU.