Tako kaže B92 pozivajući se na podatke Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike o broju korisnika dečijeg dodatka.
Da li je ovo realan broj? Meni, svakako, deluje nerealno, pošto u Srbiji ima otprilike 1,5 miliona dece (0-19 godina). Dakle, da li je 27% dece u Srbiji siromašno?
Činjenica je da su uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak prilično restriktivni i da oni koji zadovoljavaju kriterijume verovatno jesu siromašni. Problem je u tome što ispunjenost uslova proverava lokalni centar za socijalni rad, a sredstva se isplaćuju iz republičkog budžeta. Meni takva situacija nije baš optimalna, pošto svakako mogu da zamislim da neki predsednik opštine kaže zaposlenima u centru za socijalni rad "Slobodno gledajte ljudima kroz prste, to ne ide iz našeg budžeta".
Da li imam neki dokaz da se ovakve stvari dešavaju? Pa, dokaz baš i nemam (u smislu da nisam nikada prisluškivao sastanke između predsednika opština i zaposlenih u centrima za socijalni rad), ali sam video neke podatke koji bude sumnju. Izvor podataka je baza koja se može skinuti sa sajta ministarstva, a koja se zove Socijalni profil opština u Republici Srbiji. Ako skinete i otvorite Access bazu sa podacima za 2012. godinu, pa kliknete na "Indikatori", pa na "Opadajući redosled opština prema broju korisnika dečjeg dodatka u odnosu na stanovništvo opštine starosti do 18 godina, videćete da su opštine u kojima je najveći procenat korisnika sledeće: Tutin (90,2%), Sjenica (71,6%), Novi Pazar (67,49%), Bojnik (58,87%), Babušnica (58,42%), dok su na dnu lestvice Boljevac (9,91%), Kučevo (8,01%), Koceljevo (5,36%), Malo Crniće (2,09%) i Petrovac na Mlavi (1,98%).
Ako vi uspete da primetite da je prvih pet opština u proseku siromašnije od poslednjih pet, svaka vam čast.
Cela poenta je sledeća - ja ne znam koliko ima siromašne dece u Srbiji, ali podatak koji je zasnovan na korisnicima dečjeg dodatka svakako nije preterano relevantan.
Da li je ovo realan broj? Meni, svakako, deluje nerealno, pošto u Srbiji ima otprilike 1,5 miliona dece (0-19 godina). Dakle, da li je 27% dece u Srbiji siromašno?
Činjenica je da su uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak prilično restriktivni i da oni koji zadovoljavaju kriterijume verovatno jesu siromašni. Problem je u tome što ispunjenost uslova proverava lokalni centar za socijalni rad, a sredstva se isplaćuju iz republičkog budžeta. Meni takva situacija nije baš optimalna, pošto svakako mogu da zamislim da neki predsednik opštine kaže zaposlenima u centru za socijalni rad "Slobodno gledajte ljudima kroz prste, to ne ide iz našeg budžeta".
Da li imam neki dokaz da se ovakve stvari dešavaju? Pa, dokaz baš i nemam (u smislu da nisam nikada prisluškivao sastanke između predsednika opština i zaposlenih u centrima za socijalni rad), ali sam video neke podatke koji bude sumnju. Izvor podataka je baza koja se može skinuti sa sajta ministarstva, a koja se zove Socijalni profil opština u Republici Srbiji. Ako skinete i otvorite Access bazu sa podacima za 2012. godinu, pa kliknete na "Indikatori", pa na "Opadajući redosled opština prema broju korisnika dečjeg dodatka u odnosu na stanovništvo opštine starosti do 18 godina, videćete da su opštine u kojima je najveći procenat korisnika sledeće: Tutin (90,2%), Sjenica (71,6%), Novi Pazar (67,49%), Bojnik (58,87%), Babušnica (58,42%), dok su na dnu lestvice Boljevac (9,91%), Kučevo (8,01%), Koceljevo (5,36%), Malo Crniće (2,09%) i Petrovac na Mlavi (1,98%).
Ako vi uspete da primetite da je prvih pet opština u proseku siromašnije od poslednjih pet, svaka vam čast.
Cela poenta je sledeća - ja ne znam koliko ima siromašne dece u Srbiji, ali podatak koji je zasnovan na korisnicima dečjeg dodatka svakako nije preterano relevantan.
8 comments:
a jel bezobrazno ako neko postavi pitanje zašto bi on finasirao djecu u Tutinu i Pazaru
prema statistici novinara b92, naročito novinara zdravstvenih rubrika*, prosečni/prosečna stanovnik/-ica srbije je nervno labilni/-a invalid/-kinja, bensedin-zavisnik/-ca, sa šećernom bolešću, hepatitisom, rakom dojke, pluća, testisa, jajnika i debelog creva kombinovano, društbeno disfunkcionalan/-na i, naravno, funkcionalno nepismen/-a, brutalan/-na prema deci, žrtva mobinga, i šta sve ne još.
*tu se posebno ističe ona novinarka što svaki komentar, sričući, počinje sa "u srbiji ima XYZ hiljada ovih/onih... zli jezici kažu da je rođaka verana matića)
Marko, Vi baš volite statistiku. :)
Iz teksta se mogu izvući dva zaključka.
1.Ateisti muslimanske provenijencije siromašniji su od ateista hrišćanske provenijencije.
2.Najbogatiji stanovnici Srbije su Vlasi.
Ili ovako - stanovnici Sandžaka bolje se "snalaze" u lokalnoj administraciji od stanovnika Braničevskog regiona.
Sve u svemu, ja predlažem mešovite brakove između Bošnjaka i Vlaha, pri čemu bi se statistički gledano objedinile sve najbolje osobine Balkana.
@tiki
Nije bezobrazno, naročito ako se uopšti, pa se zapita zašto bi bilo ko bio primoran da finansira bilo koju decu i bilo odakle ako nisu njegova ili ako to sam ne želi. Ne znam zašto bismo izdvajali Tutin i Pazar, i u Kučevu se finansira, samo procentualno mnogo manje, a ovo valjda nije blog "Naših" ili nekog sličnog naci-ološa, već jedna libertarijansko-liberalna diskusiona tribina? :)
@Vladimir
Naročito što se, u izvesnim dijalektalnim situacijama i interpretecijama, i jedni i drugi mogu označiti kao vlasi/vlaji... :)))
@Speaker
Kad ste već spomenuli naci-ološ.
Smatram da su nacisti imali najbolji tretman dece. Oni, kao mudri ljudi, nisu naseli na zamku transfera, to jest nisu novac davali roditeljima, da bi ga ovi potom distribuirali svojoj deci po svom nahođenju. Firerov novac je direktno išao deci.
Kada malo bolje razmislim, Staljin je možda čak i više poštovao decu od Hitlera. Setimo se samo Pavlika Morozova, dečaka kome je podignuto bezbroj spomenika širom SSSSSSR-a.
@Vladimir
E, da, Pavlik Morozov, "donoščik" 001, šteta što se, recimo, pokojni Kiš nikada nije poduhvatio ove agitpropovske legende, kao stvorene za neki postmodernistički palimpsest :)) Kao što onaj veliki TV iz špice za nekadašnji "Mali program" ima svog malog drugara, i "Grobnici za Borisa Davidoviča" bi sasvim dobro stajao jedan fiktivno-faktualni dečji grobić kao neka vrsta apendiksa, možda umesto one priče o srednjevekovnom pokrštavanju Jevreja, koja mi se nikada nije ni mnogo sviđala ni previše uklapala u celinu :)
Pravo pitanje bi bilo zasto u Srbiji ljudi ne raspolazu svojim novcem, vec to za njih cini neko drugi? Npr., siguran sam da bi u Tutinu malo poveli racuna kada bi znali da pomenute troskove moraju sami da plate.
A to bi ujedno i ubrzalo formiranje nekog separatistickog pokreta u tom delu Srbije, pa bi osim postojecih politickih struktura koji znaju samo da se bave parazitiskim surfovanjem na talasima srpskog socijalizma i prodajom usluga institucionalne podrske vlastima u Beogradu, dobili i neki pokret slican onom na Kosovu. A mozda i neki bolji i produktivniji koji bi se zalagao za sopstvenu drzavu i finansijsku nezavisnost. Ovako rade isto sto i Albanci do '90-tih, stim sto oni ne mogu da ocekuju velike transfere u infrakstrukturu, jer SFRJ je bila rasna krava muzara za razliku od RS.
Moram priznati da sam ponosan na citaoce TR-a.
Jos niko nije rekao (a na nekom drugom sajtu bi to verovatno neko do sada napisao) - "Naravno da je najveci procenat u Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru, kad je ministar do nedavno bio Rasim Ljajic." :)
Post a Comment