Pages

23 November 2012

Zajam za preporod Srbije 4s

NIN ima predlog:

Stranim investitorima za pozajmljenih milijardu dolara država plaća za kamatu od 52,5 do 72,5 miliona dolara godišnje, a taj novac može povoljnije da pozajmi od građana kojima banke za oročenu štednju u američkoj valuti plaćaju upola nižu kamatu. Ministarstvo finansija podržalo ideju NIN-a o emisiji „narodnih obveznica“

Dok država na svakih 1.000 pozajmljenih američkih dolara godišnje za kamate plaća između 52,5 i 72,5 dolara, dotle građani za istu sumu, oročenu na tri godine, od ovdašnjih banaka dobijaju između 11 i 35 dolara, s tim što na taj prihod još plaćaju i porez od 15 odsto. Država, dakle, svake godine plaća skoro 40 dolara više nego što dobijaju njeni građani kada istu sumu dolara polože na štednju. 

Pošto je malo verovatno da bi, uz isti prihod koji im donosi i kamata na štednju, građani hteli da kupuju državne dužničke hartije, realnija je opcija da prinos na „narodne obveznice“ bude nešto veći od kamata na štednju. To bi bila dobitna kombinacija za obe strane. Država bi na taj način mogla da obezbedi deo nedostajućeg novca i da uštedi nekoliko desetina miliona evra, a građani bi, čak i ako taj prihod ne bude oslobođen od plaćanja poreza, dobijali bar upola više nego što im sada daju banke kada novac oroče kod njih.  

„Umesto da građani štede dolare u bankama uz kamatu od dva do 2,5 odsto, a onda ih banke pozajmljuju državi uz znatno višu kamatu, treba razmisliti o dugoročnim obveznicama, koje bi, uz prinos od 4,5 ili pet odsto, mogli da kupuju građani. Tako bi se smanjili troškovi zaduživanja države i istovremeno povećali prihodi stanovništva“, kaže Zec.

Dakle predlog je dao NIN, a Zec, Vlajko Senić i drugi se slažu da je to odlična ideja. Dobro, ideja ništa ne košta, može se probati. Samo, da li se neko setio da pozajmljivanje državi Srbiji i oročavanje novca u reputabilnoj stranoj banci nisu ista stvar? Postoji dobar razlog zašto su ove kamate različite. To su dva ulaganja sa vrlo različitim rizicima.

Prvo, ova kamata na oročenu štednju koju pominju uopšte nije niska za današnje prilike: 1.1-3.5% su sasvim pristojne kamate ovih godina. Ako biste kupili američke ili nemačke obveznice dobili biste manje od toga, ne više.

Zašto onda država Srbija plaća više kamate? Čik pogodi, zato što je država Srbija rizičan dužnik, zato što je na pola puta do bankrota. "Narodne" obveznice ne bi bile nikakva zamena za oročenu štednju, bile bi samo drugačija opcija, rizičnije ulaganje. Kao kada ne stavite pare u banku nego ih pozajmite prijatelju prijatelja koji se kune da ima odličnu šemu samo ne može da vam kaže šta je. Nesigurno je, ali je kamata veća.

Mene čak čudi zašto Srbija i dalje plaća ovako niske kamate na svoje novoemitovane obveznice. Jedini razlog za to su niske kamate na svetskom nivou, zbog čega deo novca odlazi na rizičnija tržišta.

Ako ponude ove obveznice imaće šta da vide -- neće dobiti ni promil nižu kamatu od one koju plaćaju sada.

19 comments:

Aleksandar Stevanović said...

Omiljeni hobi nase drzave je da iskazuje velicine dolarima i evrima, kako im se svidi. Gotovo celokupna devizna stednja gradjana je u evrima i kamate ove godine su oko 5% na trogodisnju rocnost rocnost (15% poreza), dok su najsigurnije drzavne obveznice na staru deviznu stednju oko 5,7% za slicnu rocnost (nema poreza). Ako emituju nove hartije u najboljem slucaju ce se prodavati malo skuplje nego obveznice stare devizne stednje, dakle oko 6% na period do 5 godina. Drugo neke banke daju i za dolare oko 3,5% kamate godisnje, ali vecina imalaca dolara ne bi menjala dolare po toj kamati za evre po vecoj jer ima neki razlog zasto stedi u dolarima (recimo, ocekuju dobitke od jacanja dolara, ne veruju u evro i sl). Sv eu svemu, saglasan sa Slavisom, a postavka drzavnih sekretara krajnje nerealna. Uostalom, ne kosta previse da probaju, nece se leba najesti drzavni budzet od ovakvih hartija.

Lazar Antonić said...

Ne kapiras Slave.... Kada RTS kao 1990. pocne da emituje reportaze gastarbajtera koji daju desetine hiljada evra bespovratno jer vole Srbiju, bice sramota uzeti kamatu preko 3%...

Marko Paunović said...

"Samo, da li se neko setio da pozajmljivanje državi Srbiji i oročavanje novca u reputabilnoj stranoj banci nisu ista stvar?"

Razlika je verovatno manja nego sto mislis - s jedne strane drzava garantuje depozite u tim bankama, a s druge strane iste te reputabilne banke su toliko izlozene prema domacem javnom sektoru da bi tesko koja prezivela bankrot drzave. Cesto se setim metafore o dva pijanca koji se naslanjaju jedan na drugog i tako izbegavaju pad. :)

Ja mislim da ima necega u ovome o cemu oni pricaju. Pogledaj sajt recimo RBV (ili Nove Agrobanke do pre neki dan) - te banke placaju nize kamate na depozite nego sto placa drzava za svoje zaduzivanje. Tesko mozes da me ubedis da je stednja u RBV manje rizicna nego kupovina drzavnih hartija - i jedno i drugo zavisi iskljucivo od solventnosti drzave.

Slicna je situacija i sa dolarima i sa evrima - drzava placa visu kamatu nego sto banke (cak i one najrizicnije) placaju za orocenu stednju. Meni tu nesto nije jasno.

Jedno moguce obrazlozenje su prosto troskovi - banka mora da bira investicione projekte i slicno. Ali, ako banka dobar deo stednje plasira u drzavne hartije, onda mi stvarno nije jasno zasto drzava ne bi omogucila izbacivanje posrednika.

Da je drzava izasla u Nedelji stednje sa nekom hartijom koja placa 5% godisnje u evrima, ja mislim da bi mogla dosta para da prikupi.

Ja se secam da sam pitanje (nakon izdavanja evroobveznice prosle godine gde drzava placa 7,25%) "Sto ne dozvolite meni da kupim te obveznice" postavio nekome iz Ministarstva finansija i dobio odgovor "To je neuobicajeno. Minimum koji moze da se kupi je 100.000 dolara." Na moje pitanje "A sto?" dobio sam samo sleganje ramenima.

Slaviša Tasić said...

Marko, pa i nisu niže u RVB, plaćaju 5-6% na depozite ročnosti manje od 1 godine (i ko zna koliko i tu prikupe). Srbija plaća otprilike toliko, ili nešto više ali za dužu ročnost.

Moguće je da kamate budu malo niže jer je tržište veće ako ponudiš i građanima. Ali to će biti zanemarljiva, neprepoznatljiva razlika, neuporedivo sa ovih 1-3% koje plaćaju banke.

Dusan said...

Htedoh da prokomentarišem post, ali sam onda pročitao Markov komentar, pa reko bolje da se samo tu potpišem.

Samo bih još dodao da strane banke u Srbiji daju značajno veće kamate na štednju nego njihove filijale u EU. Sigurno ne zbog povoljne poslovne klime u Srbiji. I zašto ne pozajmljuju od svojih EU filijala kad im je jeftinije? Možda grešim, ali utisak mi je da su to sve ljuti d.o.o. i da će slabo koga centrala vaditi od propasti iz Srbije. Sem toga, "reputable svetske banke" su very hard to find these days, u celoj EU i SAD, i jako je teško razaznati koja je kakva jer je ogromno mešanje država u bankarstvo i one rating agencije dovelo do toga da bankarski izveštaji lažu koliko i političari. Sve zapadne banke jako liče na RVB, i po poslovanju i po rezultatu. Mora im se samo priznati ekspertsko poznavanje kreativnog accontinga.

Za kineske banke se priča da su još gore, a o ruskim nemam pojma ali se ne bih zaletao. Problem je da kad jedna privredna grana krene tako da tone u organizovanu prevaru i štimanje knjiga, kao što se desilo bankarstvu, onda je tu teško opstati sa održivim pristupom, jer na prosto nisi konkrentan s prevarantima. Još ako će država da zaleže... sve postaje čist kazino.

Slaviša Tasić said...

Dušan i Marko,

U suštini vas dvojica mislite da tržište greši, da su strane banke takođe nesigurne ali da kamate to zbog nečega ne pokazuju.

Ako ste i u pravu, u šta sumnjam, to opet ne menja stvar, opet ponuda obveznica stanovništvu neće ništa promeniti. Da bi se smanjila razlika u kamatama potrebno je nekako ubediti tržišta da su banke gore nego što misle a da su države poput Srbije bolje nego što misle.

Dusan said...

Slaviša,

Možda zazvuči jeretički, ali tržišta vrlo često greše.

Da nije tako ne bi se moglo zarađivati na pametnom investiranju, ne bi se moralo kritički misliti već bi bilo dovoljno osloniti se na to da se radi po tržišnim cenama i kraj.

Tržište nije sveznajuće i nije nepogrešvo. To su samo mišljenja i procene ljudi.

Tržište je "samo" najefikasniji mogući način da se organizuje razmena i saradnja između velikog broja ljudi, jer predstavlja do kraja ispoštovan princip vlasništva, a princip vlasništva je ono što najefikasnije promoviše ODGOVORNO ponašanje među ljudima.

Drugim rečima, Marko i ja smo možda bolje skontali trenutnu stvarnost po pitanju rizika banaka i države nego tržište, mada nam to uopšte ne garantuje profit, jer tržište može da ostane u zabludi i čak da tone sve dublje i dublje u glupost, a Marko i ja ovako nadmoćno pametni da tonemo u bankrot. Onda tržište može odjednom da skonta da postoji black swan i da se prestravi i munjevito naglo koriguje, avaj prekasno za Marka i mene, ili može da se polagano po malo priziva pameti, i da se u međuvremenu bez većih lomova sve vrati zdravoj pameti. Bezbroj scenarija je moguć, samo hoću da ukažem na to da tržišta nisu nepogrešva, već samo najbolji moguć način da se ljudi dogovore šta da rade sa sobom i svojom imovinom.

Inače, mislim da predlog Zeca ima smisla, jer država je bahata što ne dozvoljava i kupovinu manjih iznosa obveznica od 100,000 evra, jer time direktno tera građane od sebe, a banke su trutovi slični JKP jer im je država svojom regulativom omogućila da se tako ponašaju, pa uzimaju sebi ogromne marže umesto da ih uzme država. Na Terazijama menjačnice menjaju dinar-evro na marži od 10 para, a pored njih banke rade isti posao s maržom od 4-5 dinara. U menjačnici si završio čim si počeo, a u banci traje dok ne odlepiš.

Da ne bude zabune, naravno da ne mislim da je bolje da država uzme pare umesto privatnog sektora, ali banke su postale neka vrsta državnog monopola, pa ako se već to ne reševa onda je predlog Zeca sasvim ok. Kao što rekoste i ti i Aleksandar - ne košta da se proba.

Aleksandar Stevanović said...

@ Dusan

Banke menjaju sa tim spredom jer nece da se bave gotovinskim menjackim poslovima na sitno, a dokumenta traze ne zato sto im je stalo da te zajebavaju, nego sto im je to propisala NBS. Ako menjas na krupno, posebno bezgotovinski, itekako se moze dobiti manji spred, skoro kao kod menjacnica. S tim sto u menjacnicama plafon mozes zatvoriti/otvoriti 200k u kesu, bez da najavis ili rano ujutro ili dan ranije (onda ti sustinski dzaba pamet)ili da zaista obidjes sve menjace, sto fizicki nije lak posao. Generalno menjacnice rade sa spredom od oko 1,5 dinar (ove sa vecim prometom), ali se za transakcije vece od 1k mogu dobiti bolji kursevi jer im se isplati da na veliko rade sa spredom koji je ne veci od pola dinara. Kako bilo, ja za sve sto je ispod 100k preporucujem menjacnice.
Trziste nije "u pravu", ono je samo zbir stavova relevatnih trzisnih ucesnika. Kako se ti stavovi kontinuirano menjaju, menjaju se i cene - onaj koji misli da ce doci do promena nije neko ko je "u pravu", nego neko ko misli da ce se percepcija promeniti. Ako se percepcija ne promeni to je sto je, mozemo samo nagadjati o razlozima.

MMiillaann said...

Marko,
Poprilično sam siguran da se banke jako malo obaziru na garanciju na depozite,tj ako se i obaziru verovatno se boje tog scenarija jer ako izgube depozite koji su garantovani čak i da ih država nadoknadi mogu biti poprilično sigurni da će te depozite vlasnici prebaciti u drugu banku.
Slažem se sa tobom da iza RS i RBV u suštini stoje isti vlasnici ali njihova namena nije ista. RVB prikuplja depozite i štednju tokom cele godine a RS samo kad prave budžet i zafali im para.
Čini mi se da se kod visokih kamata koje plaća RS često zanemaruje jedna očigledna stvar. Banka je jasno ko dan da tim budžetskim deficitom država finansira potrošnju a ne razvojne kapicitete,verovatno to ne utiče enormno na kamate ali ima uticaja jer banka i svojim klijentima radije odobrava kredite za neki biznis nego za potrošnju.

Slaviša Tasić said...

Dušane,

Nema sumnje da tržišta greše, ali ona su ipak najbolja procena koju imamo ex ante. Banke danas jesu delom zaštićene i socijalizovane ali na strani ulaganja među njima postoji konkurencija (plus fondovi i druga konkurencija). Ako je 3% stvarno bliže realnosti moraćete da objasnite zašto u konkurenciji nisu već bidovali kamatu dole na 3% nego je drže na 6%.

Ali recimo da je tako, da ste ti i Marko u pravu a da je sadašnja tržišna procena pogrešna, da banke precenjuju rizik koji Srbija nosi. Da bi ove obveznice uspele da smanje kamatu opet nije dovoljno ni to da su banke u krivu a ti i Marko u pravu, već da postoji veliki broj ljudi, celo drugo tržište koje se slaže sa tobom i Markom i ima različitu procenu rizika od banaka. Ne samo da banke greše kad misle da kamata treba da je 6%, nego da postoji dovoljno stanovništvo koji ima vrlo drugačiju procenu i koje misli da kamata treba da bude 3%.

U tako nešto sumnjam, mada je moguće sa jakom finansijskom represijom, kad se građanima ne dozvoljava da kupuju strane obveznice, iznose novac iz zemlje, itd... Što u Srbiji sve postoji, mada ne znam kakvo je tačno stanje u praksi i da li je dovoljno da stvori osetnu razliku u kamati.

Dusan said...

Aleksandre,

Evo jedna korisna informacija:

Na početku Terazija kod Sremske su dve menjačnice jedna pored druge koje najčešće imaju istaknut kurs na ulici. Treća je u podzemnom u Kolarčevoj. Tu je preko puta i Credit Agricole, velika francuska banka, u kojoj sam se sticajem slučajnih okolnosti zaglavio. Znam da debilizam koji oni praktikuju nije kreiran od strane NBS, jer druge banke to ne rade. Kome je do istraživanja, neka uzme dva bensedina i ode da otvori račun. Obavezno uzeti slobodan dan s posla.

Spomenute menjačnice najčešće rade na pola dinara spreda, ali kad je kurs stabilan spred pada i na 10 para. Ne zezam se. Nisam im testirao rezerve, ali obići te tri menjačnice traje par minuta.

Banke ne mogu ni da prismrde tom spredu, bez obzira na iznos koji se menja, i bez obzira da li se radi o kešu ili žiralu. Banke nisu prave firme, za razliku od menjačnica.

Celo tržište može da bude u kolektivnoj, faktičkoj grešci. Dobar primer je tržište nekretnina gde su cene rasle i rasle van svake pameti, jer smo skoro svi mislili da se s nekretninama ne može mnogo pogrešiti. Skoro svi smo loše mislili, za razliku od malog broja onih koji su ispravno mislili i čije se mišljenje vrlo razlikovalo od signala s tržišta.

Zaključak ipak sigurno nije da postoji nešto bolje od tržišta, već samo da je svako od nas odgovoran za odluke koje donosi na tržištu i da obavljanje transakcija po tržišnim cenama nije nikakva garancija njihove ispravnosti.

Aleksandar Stevanović said...

Dusane,ako je tacno za te menjacnice ja cu biti prosvetljen kada se budem igrao valutnim promenama naredni put (bez cinizma, jako korisna informacija). Generalno, menjaci su spremni dati nizak spred kada se oni sami zaigravaju tokom dana, pa im trebas da zatvore svoje vec napravljene privatne, a obicno na crno, konstrukcije, samo u drugom pravcu. Obicnom svetu koji menja sitne apoene to ne znaci, ali je trziste turbo ako radis sa nekoliko desetina hiljada ili vecim iznosima. Milina ih gledati kako rade, a milina i tebi ako pametno rezonujes.
Jos jedna prednost vecih menjacnica je da ne smaraju kada kupuju dolare, banke ubijaju jos od 2002.godine kada je neko osmislio tu ludost, umesto da bolje kontrolisu falsifikate i da se smanji paranoja ako neko pogresi i primi isti u najboljoj nameri.

MMiillaann said...

Aleksandre,
Ovaj tvoj zadnji komentar Dusanu o tome da trzista nisu aspolutno efikasan način predviđanja budućih stanja cena,je nešto što bi mnogi ,,reputabilni'' profesori ekonomije morali da nauče. Napraviše čitavu industriju proizvodnje ekonomskih naučnih dela pljuvajući po tržišnoj ekonomiji a nisu skontali ništa u njoj. U suštini problem se svodi da kao u npr tehničkim naukama neke ekonomske procese matematički modeliraju,ali zato najveći deo analize im se svede kako eto i u tržištima ima bezbroj nefikasnost što dakle uvek znači da treba još malo države. U konvergentnom procesu,koji se u tekućim godinama zove Pol Krugman,lako se dođe do reputabilnog nobelovca koji je ubeđen da će USA sve probleme rešiti marginalne takse od 90 plus odsto,kažu to će socijalna davanja plus obrazovanje i zdravstvo podići sveopšti ekonomski kvalitet stanovništva,mada se nikad ne upitaju kakav to sistem ekonomskih inicijativa proizvodi kod tih primalaca,pa kad neko kao Mit Romni samo javno kaže ono što je jasan statistički podatak da u najrazvijenijoj ekonomiji sveta 150 od cca 350 miliona su socijalna pomoć,takva osoba se u takvoj zemlji proglasi vešticom(naravno veštica je jedini reputabilni ekonomski faktor koji ovakva ekonomija uopšte može da uoči,sve drugo za njih je misterija,a za nas pod njihovim vođstvom mizerija).
Moje skromno učenije(proisteklo od nekih spolja nazvanih radikalnih austrijanaca,plus Antal Fekete) je da je za sve krivo uništenje zlatnog standarda,jer je danas novac postao ne samo ekonomski medijator razmene roba i usluga,nego sredstvo ogromnih političkih ciljeva koji projektuje razne države blagostanja,gde se ekonomski gledano pod blagostanjem podrazumeva mogućnost građana jedne zemlje da ništ ne rade a žive ko grofovi. Edukativno gledano ovakvi stavovi su nešto najgore što se malim,neradničkim ekonomijama kao našoj može desiti,jer kad u bilo kojim dnevnim novinama izađe članak o npr Norveškoj vsi državni činovnici i čelovnici,penzioneri ov diferent bekgraunds,javnopreduzećaška radnička kohorta Srbije krene da plače što mi nismo Norveška i suze brišu istim tim novinskim člankom umesto da se suoče sa realnošću i nešto preduzmu povodom toga.

Marko Paunović said...

Slavisa,

Sustina je upravo u finansijskoj represiji, pa jedinstveno trziste prosto ne postoji. Imas velike investitore koji kupuju drzavne obveznice i gradjane koji stavljaju pare u banke. To su dva odvojena trzista i zato je moguce da nemamo jedinstvenu cenu.

Jedan deo gradjana koji ce ove godine svoju stednju staviti u banke po stopama od 4-5% bi, pretpostavljam, makar jedan deo para plasirao u drzavne obveznice po slicnim stopama. Ja ne verujem da bi to znacajno oborilo kamatnu stopu, ali bi se makar ponudila kakva takva alternativa stednim depozitima.

Aleksandar Stevanović said...

Postoje jos uvek obveznice stare devizne stednje koje su likvidna i dostupna alternativa 9za ovaj nivo traznje za HoV) i jos uvek na rocnost koja pokriva rocnost bar 90% ukupne devizne stednje. Dakle, alternative ima, traznje nema inace bi godisnji prinosi na ove HoV poceli da prate kretanje kamata na stedne uloge. Ne znam zasto bi nova HoV imala bitno drugacije ocekivane prinose.

Marko Paunović said...

Sasvim je moguce da ja gresim.

Ali ako ja ne znam kako i gde da kupim drzavne obveznice, svakako ne zna ni makar 90% drugih potencijalnih stedisa.

Aleksandar Stevanović said...

Problem je sto nisam siguran kakvi bi bili efekti promotivne politike kupovine drzavnih obveznica. Ovde gradjnstvo treba da zaista da svoje pare drzavi, a to nisu hteli da rade ni u vreme milosevicevske histerije (rezultati su bili porazavajuci, otuda drugi vidovi pljacke gradjana Srbije u to vreme). Ne verujem ni u kakav veci entuzijazam vox populi danas, zamisli kada ti Mladja to obeca, pa ko bi mu verovao.

Dusan said...

Slaviša,

Slažem se sa svim Markovim komentarima po ovom pitanju.
Banke nisu tržišni subjekti pa se ni ne ponašaju tržišno, država uporno i dosledno vodi štetočinsku politiku na svim poljima, a ovaj predlog Zeca je smislen jer je neuporedivo jednostavniji za izvesti od deregulacije banaka i čekanja da se na tom polju uspostave tržišni odnosi.

Kad bi država značajno olakšala građanima kupovinu državnih obveznica, uključujući i staru deviznu štednju, banke bi ili morale da ponude veće kamate ili bi izgubile značajan deo tog biznisa, i to s pravom jer im realno bonitet nije sjajniji od boniteta ove propale države.

Bojan said...

Protiv sam narodnih papira. Neka bude isti papir kao sto valjaju drugima samo sto treba dozvoliti ljudima da kupe, kao sto rece marko. Ja sam pre neki dan orocio 20k a radije bih kupio obveznice da su mi dostupne. Mada, moram da kazem da sam od grka dobio maaaalo ispod 5% eks.